Kategorija: Posete školama

Dr Stanko Crnobrnja, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije i Zoran Hamović, autor projekta Internest, posetili su danas Drugu ekonomsku školu u Beogradu u okviru pripremnih susreta za drugi Festival kreativnosti. Učenici su nakon predstavljanja koncepta svog rada na temu „Istorija muškosti u Evropi“, imali priliku da čuju predavanje na temu „Medijske pismenosti i estetike savremenih medija“.

Zoran Hamović predstavio je dosadašnje domete i elemente daljeg razvoja projekta Internest direktoru i profesorima Druge ekonomske škole u Beogradu, objašnjavajući da, u savremenom svetu gde mediji postaju dominantni kanali komunikacije, jedan od najvažnijih zadatka školske infoteke jeste da podstakne kritički pristup selekciji informacija. Na taj način infoteke postaju mesta za razmenu mišljenja i razvijanje dijaloga, među profesorima i đacima o važnim društvenim temama. Takođe, projektom Internest škole dobijaju mogućnost da koncipiraju drugačiji rad sa đacima kroz samostalno istraživanje i interaktivni timski rad, što je izazovnije i podstiče motivaciju učenika.
– Projekat je veoma funkcionalan i omogućava sasvim novi pristup rada sa učenicima. On učenicima pruža svrsishodna znanja, jer oni kreiraju jedan proizvod od ideje do njene materijalizacije. Ovakvim rado stvara se sasvim nova medijska kultura u školama, a razvojem specifičnih talenata kod učenika i kreativnih proizvoda, stvara se autentičnost škole po kojoj ona postaje prepoznatljiva – rekao je Hamović.
On je podsetio da je projekat dobio odlične preporuke sa katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta i katedre za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Jedan od ciljeva projekta je da kroz mentorski rad talentovani đaci savladaju logiku procesa medijske produkcije, transformišući sadržaj iz jednog medija u multimedijsku prezentaciju. Na taj način oni se medijski opismenjuju, jer počinju da koriste medije kreativno, ne samo kao puki potrošači plasiranog sadržaja. Razvijajući talente učenika i debate na važne društvene teme, kroz istraživački rad i razgovore, skola postaje svojevrsni kulturni centar.

– Mi smo napisale oglas u školi i za učešće u projektu su se prijavili i đaci kojima mi ne predajemo, što je zanimljivo i pokazuje da su oni veoma motivisani. I nama kao nastavnicima je interesantno da kroz ovakav način rada osvežimo nastavni program i oprobamo se u drugačijem konceptu rada. Takođe, ispostavilo se da i mi dosta učimo od đaka, ali i da oni, iako dosta koriste internet, uče nove stvari, na primer, kako da šalju dodatke u mejlovima, jer malo koriste ovakav način komunikacije – istakla je Melita Ranđelović, profesorka građanskog vaspitanja i jedna od mentorki tima.

Direktor škole Dejan Nedić veoma je zainteresovan za učešće u projektu,a u razmatranju je i adaptacija jedne prostorije pored školske bibkioteke koja bi bila prilagođena radu na projektu Internest. Inače, školska biblioteka renovirana je pre nekoliko godina i raspolaže fondom od 12.000 knjiga.
– Deca uglavnom dolaze kada su odmori i iznajmljuju knjige iz lektire i stručne literature. Ima i onih koji dolaze ovde da uče ili da rade na nekim projektima. Na raspolaganju su im i dva računara sa internet priključcima, ali bilo bi lepo kada bi se i druga prostorija adaptirala za rad – kaže Bojana Žugaj Nenadović, koja sa još troje kolega radi u školskoj biblioteci.
Dr Stanko crnobrnja razgovarao je sa đacima o njihovim pripremama za ovogodišnji Festival kreativnosti koji će biti održan prvog i drugog juna u domu omladine u Beogradu.

– Kroz ovakav rad vi učite kako da redukujete i selektujete materijal, a to je ideja celog projekta. Kako da od mnoštva informacije odaberete one koje su relevantne. Sa druge strane, ideja je da se iz knjige koja je povod, rode nove ideje i da ih vi predstavite na autentičan način. Jer u savremenom svetu novih medija, osnovne valute su informacija i znanje – naglasio je Crnobrnja.
Hamović je u razgovoru sa direktorom gimnazije Dejanom Nedićem, rekao da će Biblioteka plus protokolom o saradnji školi dati svu potrebnu podršku u budućim nastojanjima da kroz virtuelnu biblioteku i kreativni rad u infoteci unapredi svoja dostignuća i doprinese razvoju talenata i stvaralačkog potencijala kako đaka tako i profesora.

Predstavnici Biblioteke plus su u četvrtak, 17. maja posetili Srednju školu „Tehnoart“ iz Beograda i upoznali se sa njihovim projektnim timom uoči trećeg po redu Festivala kreativnosti. Autor projekta Internest, Zoran Hamović i profesor Univerziteta umetnosti, Aleksandar Luj Todorović razgovarali su sa direktorom škole Nenadom Mladenovićem o značaju svrsishodnog korišćenja novih medija u procesu nastave i o mogućnostima proširivanja saradnje.

Sa misijom škole „Tehnoart“, sa načinom izvođenja nastave i sa kreativnim potencijalima učenika, goste su upoznali mentori učeničkog tima i ostali predstavnici nastavničkog kolektiva.

Jelena Ćeriman, profesorka sociologije i građanskog vaspitanja, zahvalila se na poseti predstavnicima Biblioteke plus i podvukla koliko je učešće u projektu uticalo na razvoj odnosa na relaciji između predavača i učenika.

– Učešće u projektu Internest višestruko je značajno za školu, i taj značaj se prvenstveno ogleda u posebnoj vrsti saradnje i solidarnosti koja se razvila između nastavnika i učenika u zajedničkom vannastavnom radu na analizi knjige Fama – Istorija glasina. Takođe, i nastavnici i učenici su stekli nova znanja i veštine radeći zajedno na razvoju produkta rada od ideje do njegove konačne javne prezentacije. I na kraju, naša motivacija za učešće u projektu Internest dolazi i od jednog od njegovih ciljeva, a to je pretvaranje školske biblioteke u infoteku koja će i narednim generacijama učenika omogućiti razvoj znanja zasnovanog na kreativnim industrijama, zaključila je profesorka Ćeriman.

Profesorka istorije umetnosti, Iva Krasojević, izrazila je zadovoljstvo što postoji zainteresovanost da se radi na rekonstrukciji i oživljavanju školske biblioteke.

– Učešće u projektu Internest nam omogućava da na kreativan način uvedemo decu u ozbiljan istraživački rad, i iskoristimo njihove potencijale koji se kroz redovan školski program ne može uvek ostvariti. Sa jedne strane, nudi im se mogućnost upoznavanja sa ozbiljnom literaturom, a sa druge mogućnost da je slobodno interpretiraju, i ostvare svoj kreativni potencijal na sasvim nov način. Takođe, smatram da je upoznavanje sa medijskom pismenošću i značajem pravilne upotrebe savremenih medija i dekodiranja sadržaja koji se sa njih plasira neophodno za generaciju koja u medijskom svetu odrasta, a ovaj projekat je prava prilika za to.

Prema rečima profesorke Krasojević, specifičnost Srednje škole “Tehnoart Beograd” je u tome što ona obrazuje mlade talentovane ljude, koji su se već opredelili za oblast umestnosti i kulture. Predstavnici Biblioteke plus su imali priliku da se na delu uvere u taj talenat, posmatrajući radove tehnoartista kojima su oplemenjeni svi zidovi škole, uključujući i nesvakidašnju spoljašnjost u vidu veoma inventivnih i lepih grafita, ali i prisustvujući njihovim pripremama za Festival kreativnosti.

Profesor Aleksandar Luj Todorović je sa učenicima razgovarao o evoluciji upotrebe umetnosti u medijima, o tome kako promena koncepcije tradicionalnih medija i njihova konvergencija utiču na predstavljanje umetnosti, kao i o mestu umetnosti u budućem medijskom okruženju.

Učenici su se informisali o detaljima predstojećeg Festivala kreativnosti, a najviše ih je zanimalo da li je medijski format koji su odabrali adekvatan. Nećemo vam pre predstojećeg Festivala otkriti medij za koji su se učenici opredelili, ali hoćemo odgovor profesora Todorovića koji je istakao da u ovakvoj vrsti izbora, ne postoji mogućnost greške.

– To je, zapravo, i jedan od ciljeva projekta Internest – da nas nauči da novi mediji ne poništavaju stare. Na nama je da uvidimo kojim medijskim okruženjem suvereno vladamo i gde nam je manevarski prostor najveći. Sigurno je da su novi mediji po svojoj prirodi interaktivniji i da imaju mogućnost integracije više tradicionalnih medija. Međutim, to ne znači da su oni uvek najbolji izbor. Ukoliko osećamo da svoju ideju možemo da implementiramo crtežom, grafikom, temperom, uljem na platnu, muzičkim izrazom, onda to treba i da uradimo, mišljenja je profesor Todorović.

Poseta predstavnika Biblioteke plus izazvala je veliku pažnju celokupnog nastavničkog aktiva škole, pa raduje i najavljeno proširenje saradnje sa aktivom predavača koji se direktno bave savremenim medijima i grafičkim dizajnom u okviru smera firmopisac/kaligraf. Oni su zainteresovani da već sledeće godine uključe rad na projektu Internest u okvire programa svojih predmeta, što bi omogućilo pravu interdisciplinarnu saradnju u okviru škole, i još bolje i kreativnije rezultate.

U utorak, 15. maja, predstavnici Biblioteke plus posetili su Petnaestu beogradsku gimnaziju i upoznali se sa projektnim timom ove škole koji će se predstaviti na trećem Festivalu kreativnosti. Ovom prilikom, profesor Univerziteta umetnosti dr Aleksandar Luj Todorović je sa učenicima razgovarao o značaju izgradnje medijske pismenosti kod mladih i o preispitivanju položaja umetnosti u redefinisanom medijskom prostoru, uslovljenom razvojem novih tehnologija.

Ljiljana Petrović, mentorka projektnog tima, izrazila je zadovoljstvo zbog prilike da se Petnaesta beogradska gimnazija na ovaj način predstavi široj javnosti, i zbog značaja koji rad na samom projektu ima za njene učenike.

– Iako se naša gimnazija po geografskom položaju nalazi malo dalje od centra, ne bismo želeli da se i na mapi kulturnih dešavavanja nalazimo na periferiji. Stoga smatramo da je od ogromne važnosti za našu školu, kako za učesnike projekta tako i za ostale đake, da učestvujemo u jednom ovako značajnom događaju za širu obrazovnu i kulturnu javnost Srbije. Naš zadatak je da medijski proširimo građu knjige Kelti u Evropi, a čak i u nedostatku velikih sredstava, današnji medijski kanali nam omogućavaju da svoj rad učinimo dostupnim i široj publici.

Autor Internesta, Zoran Hamović, predstavio je ciljeve projekta i osvrnuo se na probleme i ograničenja savremenog koncepta učenja i informisanja.

– Mi danas možemo mnogo toga da pročitamo i da se bavimo raznim tekstovima, ali u tom obilju izvora mi nailazimo na visok stepen redudantnog. To su informacije koje nam često uopšte nisu neophodne, i važno je da ograničimo svoje bavljenje njima. U današnjoj dnevnoj ekonomiji vremena ne možemo da dozvolimo sebi da se razbacujemo, jer nas to košta. Ovo i jeste cilj našeg projekta – da naučimo da svrsishodno koristimo medijski prostor i svoje znanje o medijima; da ne budemo žrtve tehnološkog napretka, već da vešto koristimo instrumente koji su nam podareni, upozorio je Hamović.

Na problem ekonomije vremena se osvrnula i Simonida Vukobrat, psiholog i jedan od mentora projekta u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji.

– Značaj ovog projekta je prvenstveno u tome što na veoma jasan način učenike upućuje na mogućnosti istraživačkog resursa kakav je Internet. Nažalost, mladi najčešće nisu naviknuti na ovaj vid korišćenja globalne društvene mreže – njihov angažman na njoj se mahom svodi na korišćenje popularnih sadržaja i Fejsbuka. Internet pruža obilje sadržaja koji mogu da obogate i usmere čoveka, da pruže relevantne informacije i da inspirišu dalja interesovanja. Tako smo, kako je naš rad na projektu više odmicao, mi sebi postavljali mnogo veći broj pitanja nego što smo dobijali gotovih odgovora. Otvarale su nam se nove dileme, i to je ono što nas do kraja u ovim istraživanjima kvalitativno vuče napred, objasnila je profesorka Vukobrat.

Profesor Aleksandar Luj Todorović je, predstavljajući učesnicima projekta svoja razmišljanja o mestu umetnosti u današšnjem medijskom okruženju, naglasio značaj budućnosti knjige koji je često marginalizovan.

– Svedoci smo da se sa Internetom i računarima stvaraju složene instalacije u kojima se bivši gledaoci (koje već nazivamo korisnicima) unose u jedan sasvim novi ambijent. Najozbiljniji problem koji se ovime otvara je, razume se, pitanje očuvanja kulturnog i umetničkog proizvoda. Jer, do sada se pokazalo da je knjiga najdugoročniji depozitorij ljudske memorije. Sve druge gube svoju snagu – film bledi, magnetne trake gube snagu. Postavlja se pitanje kako će Internet instalacije biti očuvane. Zato dolazimo do paradoksa da ćemo možda o umetnosti koja se stvara pomoću svih mogućih tehničkih dostignuća moći da čitamo samo u knjigama, istakao je profesor Todorović.

Učenici su istakli da se upravo susreću sa problemom obilja informacija u svom istraživačkom projektu, i da je glavni zadatak da ih na pravi način selektuju, sažmu i predstave. Ma koliko im savremeni tehnološki resursi pomagali obezbeđivanjem dostupnosti informacija, naglašavaju značaj međusobne interakcije i „živog“ razgovora. U tom smislu su im i sastanak sa predstavnicima projekta Internest i predavanje profesora Todorovića pomogli da kanališu svoja razmišljanja pred prezentaciju na Festivalu kreativnosti.

Direktor Božidar Zejak se gostima zahvalio na poseti i poverenju koje su predstavnici Biblioteke plus iskazali školi pozivom na učešće u projektu.

– Gimnazija na Rakovici je poslednja osnovana gimnazija u Beogradu i Srbiji. Naša želja je od osnivanja bila ta da ne budemo samo obrazovni centar u kome će se učiti gole činjenice, već sa ciljem da postane svojevrsno kulturno žarište. Pre par godina smo bili i domaćini jednom međunarodnom susretu pisaca, a duboko sam uveren da će učešće u projektu Internest biti od nemerljivog značaja za razvoj škole.

Učenici su najavili da će rad pred treći Festival kreativnosti predstavljati samo početak njihovog dugoročnijeg angažmana na zanimljivom projektu ispitivanja baštine i uticaja Kelta u Evropi.

Predstavnici NVO Biblioteka plus posetili su danas, 12. maja, gimnaziju „20.oktobar“ u Bačkoj Palanci u okviru pripremnih susreta za ovogodišnji Festival kreativnosti. Oni su sa direktorom Radetom Stojakovićem i profesorima razgovarali o medijskoj pismenosti i primeni koncepta aktivnog učenja u školstvu, dok je projektni tim predstavio proces rada i koncept prezentacije na temu „Grad u istoriji Evrope“.

Projektni tim iz Bačke Palanke organizovao je susret sa dr Anom Pešikan, profesorkom na Filozofskom fakultetu i Zoranom Hamovićem, autorom projekta Internest u okviru priprema za ovogodišnji Festival kreativnosti, koji će biti održan prvog i drugog juna u Domu omladine u Beogradu. Učenici su kroz slike, skulpture i fotografije prestavili svoje viđenje grada u kome odrastaju.

Projektni tim iz Bačke Palanke  je osvojio prvo mesto na prošlom Festivalu kreativnosti, a sastavljen je od đaka iz gimnazije „20. oktobar“ i gostujućih učenika iz Osnovne škole „Sveti Sava“. Susretu su prisustvovale mentorke projektnog tima Biljana Radović, psiholog Bojana Parabucki, bibliotekarka gimnazije i Slavica Jurić, bibliotekarka Osnovne škole „Sveti Sava“. Predstavnici Biblioteke plus razgovarali su i sa Đorđem Arseninom, profesorom sociologije, Jasnom Lukić, profesorkom psihologije i građanskog vaspitanja, Stevanom Jurićem, veroučiteljem, a gosti gimnazije bile su i Ljiljana Milošev, profesorka srpskog jezika i književnosti i Snežana Fodora, direktorka Osnovne škole „Sveti sava“.

– Deca su veoma motivisana i angažovana. U pripremi izložbe mnogo su istraživali u školskoj i gradskoj bibliotečkoj literaturi, sakupljali su informacije na internetu, anketirali svoje sugrađane i rođake. Moram priznati da su i mene zainteresovali, iako nisam ljubitelj istorije, ali toliko su interesantnih podataka i priča saznali, da sam i ja iznova zavolela ovaj grad. Zaista ne bismo znali kakva je ova naša palanka, da nije bilo ovog projekta – rekla je Biljana Radović, jedna od mentorki projektnog tima.

 

Zoran Hamović je rekao da  prezentacija koju su pripremili, ukazuje da su odabrali dobru temu i dobar način rada u okviru projekta Internest.

– Vi ste dobro razumeli zadatke i uspeli da za prezentaciju sadržaja odabrane knjige iskoristite razne medije. Vaš rad ne treba da se završi učešćem na Festivalu kreativnosti. To je samo svečano obeležavanje jednog ciklusa. Trebalo bi da nastavite sa istraživanjem, da napravite uslove za rad i dolazećih generacija đaka u vašoj školi – rekao je Hamović.

Stefan Gužvica, učenik i član projektvog tima, istakao je  da je za đake, upravo najvažnije to što su istraživali i sami stvarali informacije i mediske proizvode, a nisu bili puki potrošaci sadržaja koji se plasira.

– Taj istraživački rad ima svoju draž, a kasnije i samo kreiranje novih sadržaja, to je prava vrednost našeg rada – rekao je Gužvica.

Dr Ana Pešikan razgovarala je sa đacima o njihovim iskustvima i radu na projektu, kao i tome šta su novo i na koji način naučili.

– Znanje koje ste stekli ovim projektom možete direktno da primenite. Koncept aktivnog učenja je da ono bude smisleno, a ne samo reprodukcija serviranih informacija. Kroz timski rad vi ovde zajedno učite i kreirate neke nove proizvode znanja. U reformi školsva dosta pažnje se posvećuje razvoju škole kao institucije, sa ciljem da ona postane mali kulturni centar. Tako koncipirana ona proizvodi prepoznaljivost, i pokreće promene u lokalnoj, ali i široj zajednici – objasnila je Pešikan.

Hamović je u razgovoru podsetio na još jedan cilj ovog projekta, a to je razvoj medijske kulture. Kroz samostalan istraživački, timski i mentorski rad sa profesorima, učenici uče kako da medije koriste na svrsishodan i kreativan način. Otuda i potreba za transformacijom školskih biblioteka u infoteke, koje bi bila svojevrsna gnezda kreativnosti, gde bi infotekar pripređivao informacije potrebne đacima i profesorima, ali i gde bi se pokretali dijalozi i debate o važnim društvenim temama.

– Najveći problem nam je prostor koji delimo sa drugom školom. Ipak, biblioteka je zaista centar naše škole, đaci često daloze da pozajme knjige ili da pripremaju priredbe, pesnički konkurs, tu se sakuplja i omladinski klub. Đaci dolaze i da bi igrali igrice,a li ja im to ne dozvoljavam, već se trudim da ih zainteresujem da istražuju neku temu i na taj način korisno provode vreme na internetu – objasnila je Bojana Parabucki, bibliotekarka gimnazije „20. oktobar“, dodajući da biblioteka raspolaže fondom od oko 6.000 knjiga, uglavnom lektire i stručne literature i da ceo tim već radi na transformaciji biblioteke u infoteku.

Hamović je u razgovoru sa direktorom gimnazije Radetom Stojakovićem, rekao da će Biblioteka plus protokolom o saradnji školi dati svu potrebnu podršku u budućim nastojanjima da kroz virtuelnu biblioteku i kreativni rad u infoteci unapredi svoja dostignuća i doprinese razvoju talenata i stvaralačkog potencijala kako đaka tako i profesora.

 

Predstavnici NVO Biblioteka plus posetili su  9. maja,  gimnaziju “Vuk Karadžić” u Loznici u okviru pripremnih susreta za ovogodišnji Festival kreativnosti koji će biti održan prvog i drugog juna u Domu omladine u Beogradu. Zoran Hamović, autor projekta Internest i dr Aleksandar Dimitrijević, docent na Fil0zofskom fakultetu u Beogradu, razgovarali su sa profesorima gimnazije o značaju medijske pismenosti, a đaci su obrazlozili koncept rada, koji pripremaju, na temu “Kulturni život u Evropi na prelazu iz 19. u 20. vek”.

 

Mirko Marković, profesor filozofije i mentor projektnog tima gimnazije “Vuk Karadžić” iz Loznice, izrazio je zadovoljstvo zbog ponovnog učešća lozničkog tima na Festivalu kreativnosti, podsećajući da su učenici ove škole na prethodnom festivalu osvojili treće mesto. On je naglasio podsticajni karakter ovakvog načina rada koji otvara brojne mogućnosti razvoja talenata đaka, kroz samostalna istraživanja i timski rad.

– Želeli smo dodatno da motivišemo đake, jer kroz rad na ovom projektu oni uče kako da prikupljaju informacije i oblikuju poželjan sadržaj, kako da prikažu inovaciju i sadržaj jednog tradicionalnog medija kakav je knjiga preobraze u multimedijalnu prezentaciju. Na taj način učenici stiču znanja o i razumevanje o delovanju svih kako tradiconalnih tako i novih elektronskih medija. Otvorili i posebnu Fejsbuk stranicu gde svi učenici gimnazije mogu da se informišu o našem radu, komentarišu teme i daju nam sugestije – rekao je Marković. On je dodao da je interaktivan i mentorski rad sa učenicima veliko zadovoljstvo za njega samog, jer mu daje profesionalnu satisfakciju, ali i đacima daje sasvim novi, efikasniji i privlačniji  pristup znanjima. Iz tog razloga i direktor škole i mnoge kolege profesori podržavaju ovakve inicijative. Nedavno smo u našoj školi organizovali izložbu “Filozofija u stripu” u kojoj su učestvovali đaci iz Loznice, Lebana, Ljiga, Knjaževca, Paraćina, Kragjevca, i Valjeva.

Zoran Hamović je pozdravio ovakvu školsku inicijativu, objašnjavajući da upravo takvi programi ispunjavaju cilj projekta Internest.

– Ovaj projekat upućen je na pojedince, đake, koji su zainteresovani i talentovani, koji će biti lideri u svom okrženju, u smislu pokretanja konstruktivnih dijaloga i novih ideja. Cilj je da đaci na nov i kreativan način stiču znanja i kroz medije koji su njima bliski. To ste upravo postigli  ovom izložbom. Odatle  i potreba za transformacijom biblioteke u infoteku, koja će biti svojevrsno gnezdo kreativnosti u kome će đaci kroz mentorski rad sa profesorima moći da razvijaju svoje talnete i gde će infotekar podsticati njihova interesovanja pružajući im stručnu pomodršku. Naša želja je da stvorimo mrežu škola u Srbiji koje će koristeći prednosti virtuelne biblioteke dakle elektronskih sadržaja, razvijati međusobni dijalog, medijski se obrazovati i kreirati nova znanja. Na taj način stvara se u školi mali kultrni centar, koristan za svoje neposredno okruženje a prepoznatljiv i van njega – objasnio je Hamović.

On je naglasio značaj oblikovanja uslova za razvoj medijske kulture đaka, jer u savremenom svetu kada živimo u obilju informacija, najvažinije je mlade načiti da savladaju logiku medija, da prikupljaju i svrsishodno biraju informacije a da medije koriste prodktivno za realizaciju svojih ideja, a ne samo kao potrošaci sadržaja kroz igrice.

Dr Aleksandar Dimitrijević je upozorio na podatke, koji pokazju da mladi više sati dnevno provode na internetu, uglavnom radi zabave, što smanjuje njihovu koncentraciju i onemogućava sposobnost da se fokusiraju.

– Projekat Internest je višestruko koristan u tom smislu, jer omogućava da se mediji koriste na svrsishodan način i da se đaci nauče i upute kako da medije koriste kao alat u kreiranju novih znanja. Vaši đaci koristeći izvore iz knjige i sa interneta imaju prilike da kombinuju znanja iz književnosti, umetnosti, muzike, filozofije i stvore nove sadržaje, što otvara nove mogćnosti i pristup sadržajima, ali i samim medijima – istakao je Dimitrijević.

Jelena Stamenković, učenica i član projektnog tima, potvrdila je da je rad na projektu Internest đacima pružio sasvim nova saznanja iz oblasti medija.

– Neverovatno je koliko korisnih informacija smo pronašli i sakupili na internetu radeći na ovom projektu. Do sada smo internet uglavnom koristili za četovanje i vreme provodili na Fejsbuku, ali sada smo načili kako da tražimo ono što nam je potrebno, proveravamo i koristimo informacije koje pronađemo – rekla je Stamenković.

Podršku projektu pružili su i lokalni mediji, koji su prisustvovali poseti predstavnika NVO Biblioteka plus, navodeći da uloga medija nije samo da informiše već i da obrazuje, stoga je važno govoriti o temama koje su znacajne za celu zajednicu. Sa druge strane oni podržavaju inicijativu škole da kroz vannastavne programe razvija učeničke talente, afirmišući na taj način školu, ali i sam grad. Shvatajući potrebu za verifikacijom takvih projekata u lokalnoj javnosti i opštinska uprava pridaje važnost i daje podršku za nihov razvoj.

Nakon razgovora sa profesorima i đacima, Zoran Hamović i dr Aleksandar Dimitrijević, obišli su školsku biblioteku koja raspolaže fondom od oko 15.000 knjiga, uglavnom lektire i stručne literature. Mirko Marković najavio je skoru tranformaciju biblioteke i inicijativu da se knjige izlože na police u hodniku škole, što je jedan od predloga projekta Internest. Hamović je podravio ovu promene. napominjući da će Biblioteka plus, protokolom o saradnji školi dati svu potrebnu podršku u budućim nastojanjima da kroz virtuelnu biblioteku i kreativni rad u infoteci unapredi svoja dostignuća i doprinese razvoju talenata i stvaralačkog potencijala kako đaka tako i profesora.

 

 

 

Autor projekta Internest Zoran Hamović i dr Aleksandar Luj Todorović, profesor na Univerzitetu umetnosti, posetili su 8. maja, Gimnaziju u Kruševcu, gde su sa direktorom Dobrivojem Grčakom, razgovarali o potrebama transformacije biblioteke u infoteku i mogućnostima unapređenja saradnje između ove škole i NVO Biblioteka plus. Projektni tim Gimnazije predstavio je koncept rada na temu „Fama – istorija glasina“, nakon čega je Aleksandar Luj Todorović učenicima održao predavanje na temu „Mediska pismenost i nove tehnologije“.

 

Direktor škole Dobrivoje Grčak, veoma je zadovoljan zbog učešća Kruševačke gimnazije u projektu Internest, naglašavajući da u savremenom svetu „ko ima informaciju, ima moć“, stoga je glavni zadatak, upravo i cilj projekta, da se deca medijski opismene i nauče pravilnoj selekciji informacija. U tome bi im pomogli progfesori, ali prvenstveno je to uloga infotekara, jer je njegov zadatak da đacima, ali i profesorima, bira i priprema  potrebne informacije, stvarajući u infoteci ambijent za samostalan rad i inicijativu, konstruktivni dijalog i kreativni izazov talentovanim đacima.

– Mnogi naši đaci su nadareni, što možete videti na velikoj tabli u hodniku, kao i na biblordima u gradu. Veliki broj njih učestvuje na gradskim i republičkim takmičenjima. Ipak, potreba za neformalnim obrazovanjem je sve veća, zato smo sa velikim entuzijaznom smo prihvatili učešće u ovom projektu – rekao je Grčak.

 

Zoran Hamović je objasnio da je pravilna upotreba medija tematski okvir u kome se zadaci i ideja projekta kreću, ipak glavni cilj je transformacija biblioteke u infotektu. U skladu sa savremenim trendovima, školske ustanove trebalo bi da počnu sa upotrebom elektronskih sadržaja, istovremeno edukujući decu da ih pravilno koriste. Na taj način stvara se forum savremenih mlladih intelektualaca, koji kroz razgovore, samostalna istraživanja i mentorski rad sa profesorima unapređuju svoja posebna znanja i realizuju svoje ideje i projekte.

 

– Mi donosimo odluke na osnovu onoga što znamo i u šta smo uvereni. Zato moramo imati kritički otklon prema sadržajima koji nam se plasiraju. Danas živimo u obilju informacija, najvažnije je naučiti, kako da svrsishodno koristimo medije  kao alat za realizaciju svojih ideja i kreiranje novih sadržaja, a ne da postanemo samo izmanipulisani potrošaci – naglasio je Hamović.

Sa ovom tezom složila se i Stanislava Arsić, profesorka srpskog jezika i književnosti i mentorka projektnog tima, navodeći da je to obaveza prosvetnih radnika.

– Medijska pismenost je važan zadatak pred svima nama. U nastavi često praktikujem da kroz razne primere iz književnosti i popularne klulture, sa đacima analiziram savremene fenomene iz oblasti kulture i medija. Na taj način pokazujem đacima da škola nije dosadna i zastarela, već da je u skladu sa svetom u kome žive – objasnila je Arsić. Ona je dodala da je školska biblioteka nije bila popularno mesto kada u njoj nije bilo bibliotekara koji je stalno zaposlen, međutim danas kada dve profesorke rade kao bibliotekarke ona je mesto koje đaci rado posećuju kako bi iznajmili knjige, ali i zajedno učili.

– Najveći problem nam je mali prostor i trenutno razgovaramo o mogućnostima kako bismo i gde mogli da ga proširimo i adaptiramo kako bi đacima bio još prijemčiviji. Biblioteka vodi vrlo aktivan život, đaci stalno dolaze po knjige, tu održavamo pojedine časove,debate i razgovore. Takođe, kada je reč o knjigama, radimo ankete i tako saznajemo šta je đacima najzanimljivije za čitanje i trudimo se da im izađemo u susret – kaže Slađana Rakić, bibliotekarka, dodajući da je učešće u projektu Internest i nove kreativne mogućnosti koje je on pružio u radu sa đacima, njen „najlepši period rada u biblioteci i školi uopšte“.

 

Nakon razgovora sa direktorom i profesorima, đaci su prikazali dosadašnji rad na projektu u okviru priprema za Festival kreativnosti koji će se održati prvog i  drugog juna.

Oni su celu ovu nedelju posvetili prezentaciji projekta organizujući debate, radionice i tribine u gimnaziji i drugim kulturnim ustanovama.

 

Aleksandar Luj Todorović je sa đacima razgovarao o značaju medijske pismenosti, objašnjavajući im istorijat nastanka savremenih tehnologija od telegrafa do interneta. On je istakao da je za đake važno da poznaju logiku medija, kako bi mogli da ih koriste na kreativan način, a ne kao potrošači.

 

– Današnji komunikacioni sistemi mogu se na najrazličitije načine koristiti za kreiranje umetničkih dela. Ipak, moramo znati ceo put nastanka jednog medijskog proizvoda i svih mogućnosti koje oni nude, samo na taj način možemo postati autori koji stvaraju autentična dela – rekao je Todorović.

 

Posetu Kruševačkoj gimnaziji pratili su i lokalni mediji, a Hamović je naglasio značaj podrške koji je đacima potreban od strane lokalne javnosti.

– Ideja projekta podrazumeva stvaranje autentične kreativne atmosfere, koju uređuju i razvijaju istaknuti talentovani pojedinci i neophodno im je omogućiti vidljivost i prepoznatljivost u širem okruženju – rekao je Hamović.