Kategorija: Posete školama

U okviru pripremnih susreta za treći Festival kreativnosti, dr Aleksandar Luj Todorović, profesor Univerziteta umetnosti i Zoran Hamović autor projekta Internest, posetili su u ponedeljak, 30. aprila, gimnaziju u Užicu. Sa direktorom gimnazije Živojinom Pavlovićem, razgovarali su o značaju rada na izgradnji medijske pismenosti učenika, ali i predavača, kao i o mogućnostima unapređenja saradnje sa NVO Biblioteka plus i IP Clio. Članovima projektnog tima prof Aleksandar Luj Todorović održao je predavanje o “Medijskoj pismenosti i novoj tehnologiji”, a potom su sa Ružicom Marjanović i Zoranom Hamovićem, diskutovali o izabranoj temi za rad “Istorija prijateljstva”.

Zoran Hamović predstavio profesorima i direktoru gimnazije dosadašnje domete i ciljeve projekta Internest, ističući mogućnosti i značaj transformacije školske biblioteke u infoteku, koja bi bila uređeni izvor informacija, podrška individualnom, timskom i kreativnom radu učenika. Infoteka treba da im pruži prostor za slobodnu i neobaveznu inicijativu, mesto gde oni mogu da realizuju svoje individualne ideje, od zamisli do materijalizacije u nekom kreativnom proizvodu, a zatim i da je verifikuju svoj talenat u javnosti.

– Infoteka je ambijent u kome će đaci i profesori biti partneri, u kome zajedno istražuju i grade virtuelnu biblioteku i arhiv svoje kreativnosti. Oslanjanjući se na sopstveno znanje, utemeljuju kreativnu sigurnost i samopozdanje. Festival kreativnosti svakako je podsticaj za učenike, svečani trenutak završetak jednog kreativnog ciklusa, ali suština je u celogodišnjem radu: planiranju, pripremama, istraživanju, realizaciji i prezentaciji. Učeći proces proizvodnje, kako i kada koriste određena znanja i medije i na koji način dolaze do njih u tom procesu, unose estetsku ali i etičku komponentu stvaralačke odgovornosti u radu – istakao je Hamović, dodajući da ovakvim radom učenici mogu razumeti put izgradnje i važnost intelektualne svojine, koji je jedna od najznačajnijih valuta u novoj ekonomiji, ekonomiji baziranoj na znanju.

Reformisanim konceptom rada sa učenicima, ali i ambijentom istraživanja, dijaloga i debate, koji bi se razvio u školskim infotekama stvorila bi se mreža naprednijih škola u Srbiji, koje bi bile svojevrstan forum znanja i interaktivnog rada, ali sa druge strane, svaka škola imala bi priliku da afirmiše sopstvene ponetncijale i izgradi osobenosti po kojima bi bila karakteristična i prepoznatljiva i van svoje sredine.

Direktor gimnazije Živojin Pavlović izrazio je veliko zadovoljstvo zbog učešća u projektu Internest. Sasvim su mu jasni ciljevi projekta i smatra da je to odlična podrška za unapređenje saznajnih kapaciteta učenika i profesora, ali i dobar način za bolju afirmaciju škole.

– Naša škola je otvorena za saradnju i smatramo da su gimnaziji potrebni specijalizovani programi za razvoj đačkih talenata. Adaptirali smo biblioteku koja sada ima čitaonicu i nalazi se u centralnom delu zgrade, jer mislimo da je ona srce škole i cilj nam je da ona bude mesto gde će učenici uz pomoć profesora naći sve relevatne infornacije za rad i nadgradnju znanja. Naši učenici su možda spretniji od nas u korišćenju tehnologije, ali smo mi tu da ih uputimo u pravi odabir i kvalitet informacija – objasnio je Pavlović.

Nakon razgovora sa direktorom, Ružicom Marjanović, profesorkom srpskog jezika i književnosti i mentorkom projektnog tima, Slavkom Markovićem, bibliotekarom, Vukadinom Simovićem, profesorom građanskog vaspitanja, kao i gostom iz muzičke škole “Vojislav Lale Stefanović”, Milenom Stričić, profesorkom književnosti, gosti su obišli školsku biblioteku, koja je adaptirana i opremljena u skladu sa predlozima u projektu Internest. Učenicima je na raspolaganju fond od 12.000 knjiga iz lektire i stručne literature, dok se u čitaonici nalaze računari sa slobodnim pristupom internetu. Po dolasku u biblioteku predstavnici Biblioteke plus, zatekli su nekoliko učenica ekonomsle škole, sa kojima gimnazija deli zgradu, koje su ovde učile i pripremale prezentaciju za nastavu, što je Hamović pozdravio, ističući da je ovakav način rada upravo jedan od očekivanih ishoda projekta.

– Život biblioteke je vrlo intenzivan, jer naši đaci dosta čitaju i koriste stručnu literatru za pripremanje referata ili prezentacija. Ambijent je takav da svako voli da dođe ovde, đaci zajedno uče, ali nas i profesori često obiđu u pauzama nastave, onda svi zajedno razgovaramo i razmenjujemo mišljenja. Đaci su veoma vezani za ovu prostoriju pa je ostala lepa tradicija da svaka generacija maturanata pokloni biblioteci određeni broj knjiga – rekao je Slavko Marković, bibliotekar gimnazije.

Ružica Marjanović, mentorka projektnog tima istakla je veliku angažovanost i posvećenost čenika  projektnim aktivnostima.

– Već nekoliko godina organizjemo festival “Na pola puta”, gde đaci imaju priliku da odaberu i čitaju knjige savremenih pisaca iz balkanskog okruženja a zatim i da se susretnu i razgovaraju sa njima. Ove godine oni su bili ukljčeni u organizaciju festivala, pripreemili su konferenciju za novinare, intervjue sa piscima, prezentacije njihovih dela… Ovakav način rada je potpno komplementaran sa konceptom projekta Internest i zato smo višestruko zainteresovani da učestvujemo u njemu. Učenici a i naši saradnici su veoma motivisani i ovaj projekat vidimo kao još jedan izvrstan način da im omogućimo da unapređuju svoja interesovanja, znanje i  razvijaju svoje talente – naglasila je Ružica Marjanović.

Dr Aleksandar Luj Todorović, u okviru predviđene teme Medijska pismenost i tehnologija komunikacija, razgovarao je sa učenicima o predmetu kojim se bavio i u svojoj knjizi Umetnost i tehnologije komunikacija. Objasnio je da u današnjem svetu, u kome su mediji sveprisutni, brišu se granice između njih i sadržaj postaje primaran u odnosu na formu. Digitalna kultura dovodi do novih pojava koje mogu biti korisne, ali i višestrko štetne ukoliko se mediji ne koriste na ekonomičan i svrsishodan način. Govorio je o zavodljivom, a beskorisnom korišćenju medijskih sadržaja. Rezultat te aktivnosti iscrpljujuće je gubljenje vremena u jeftinoj razonodi. Takođe je istakao i veliki problem zaštite autorskih prava koja su ugrožena pojavom novih medija, a pojava nedozvoljenog umnožavanja šteti ne samo stvaraocima, već i korisnicima jer dovodi do siromašenja kreativnog potencijala i lenjosti uma.

– Kreativna indstrija je u opasnosti, jer mladi smatraju besplatnu muziku delom ljudskih prava, a ustvari je autorska naknada ljudsko pravo. Morate znati sve apekte medijskog stvaralaštva i korišćenja, dakle i ko je nešto proizveo i zašto, kome to odgovara, zašto je baš tako nešto napisano. Morate znati da pročitate reklamu isto kao poruku svakog drugog teksta, da otkrijete ne samo smisao nego i svrhu upućene informacije. Nivo vaše medijske pismenosti smanjuje mogućnost da budete samo izmaniplisani potrošači – istakao je Todorović.

Hamović je još jednom naglasio značaj infotekara u školama, jer je njegova uloga da vrši selekciju i priređuje pakete potrebnih informacija uz odgovrajuće medije đacima, kako bi na najbrži način pristupili temeljnim znanjima. On je istakao da medije treba koristiti kreativno i produktivno, a ne samo za zabavu što je najčešći slučaj. Iz tog razloga je cilj projekta Internest, da se u školama stvori ambijent u kome će se đaci kroz timski rad, samostalna istraživanja i mentorski odnos sa profesorima, osposobiti da izgrade kritički pristup informacijama i nauče korisnoj i svrhovitoj selekciji sadržaja kojima su izloženi.

Planiranim potpisivanjem protokola o saradnji Biblioteke plus i gimnazije u Užicu predviđeni su i novi oblici podrške koji spadaju u deo projekta Internest za narednu školsku godinu.

Predstavnici nevladine organizacije Bibliotka plus posetili su u petak, 26. aprila tim đaka i profesora gimnazije „Bora Stanković“ u Vranju koji pripremaju rad na temu „Kulturni život u Evropi na prelazu iz 19. u 20. vek” u okviru ovogodišnjeg Festivala kreativnosti. Pored razgovora o projektu Internest, đaci su imali priliku da slušaju predavanje na temu „Medijska pismenost i psihologija medija“ dr Aleksandra Dimitrijevića, docenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Zbog trenutne rekonstrukcije zgrade gimanazije, susret je održan u Narodnoj biblioteci „Bora Stanković“ u Vranju, a građevinski radovi otežavaju i realizaciju nastave gimnazije, jer su đaci podeljeni i pohađaju časove u dve škole.

– Zgrada nam je pod skelama i spolja i unutra, ali mi smo, zbog predhodnih pozitivnih iskustava i ove godine s radošću odlučili da učestvujemo na Festivalu kreativnosti. Posebna je zanimljivost da smo se opredelili da ove godine u projektu učesvuju učenice prve godine. Naša ideja je da pratimo njihov razvoj i napredak iz godine u godinu. Mogućnosti koje pruža projekat Internest zaista su velike, ali na osnovu prethodnog iskustva u radu sa učenicima završne godine shvatili smo da oni odmah napuštaju školu i odlaze na studije i nemamo priliku da stvorimo kontitnutet i kreativni dijalog generacija.

Izabrali smo knjigu, koja je veoma zahtevna, ali značajna za razumevanje kulture, političkih odnosa i uticaj tehnoloških inovacija na život u Evropi – istakao je Miroljub Kostić, profesor istorije i mentor projektnog tima gimnazije „Bora Stanković“ .

Zoran Hamović predstavio je dosadašnje domete i elemente daljeg razvoja projekta Internest profesorima i đacima gimnazije „Bora Stanković“. On je istakao da ovim projektom škole dobijaju mogućnost da koncipiraju drugačiji rad sa đacima kroz samostalno istraživanje i interaktivni timski rad, što je  izazovnije i podstiče motivaciju učenika. Fokusi rada moraju biti medijsko opismenjavanje đaka i izgradnja kritičkog pristupa selekciji obilja informacija koje se svakodnevno nude kroz različite kanale medijske komunikacije.

– Projekat dugoročno proizvodi sasvim drugačiju medijsku kulturu. Danas ne živimo u svetu u kome nedostaju mediji i informacije, već dolazimo u ozbiljan problem njihovog svrsishodnog izbora. U obilju informacija veoma je važan onaj ko nam bira i ‘servira’ informacije. Od njegove upućnosti umnogome može zavisiti naša efikasnost u sticanju i koriščenju znanja i veština, donošenju odluka, kvaliteta svakodnevnog života. Ovaj projekat u službi je medijske pismenosti. On podstiče razumevanje medijskog delovanja, ohrabruje medijsku kreativnost, a ukazuje na probleme preobilne medijske potrošnje i zavisnosti – rekao je Hamović.

Dr Aleksandar Dimitrijević istakao je istorijski razvoj pojma individualizma uporedo objašnjavajući njegovu korelaciju sa razvojem tehnologije komunikacije od gutenbergove knjige do interneta.

– Onog trenutka kada računari počinju da se pojavljuju kao nešto što većina ljudi koristi svakog dana oblikovanje našeg psihičkog sveta je vrlo specifično, a promene su dalekosežne. Ranije je idel pameti bio mudri starac, a danas su to računari, odnosno brzina obrade informacija. Brzina je postala glavna odlika svih međuljudskih odnosa. U takvom svetu ključ za opstanak i uspeh jeste upravo umešnost pravljenja izbora i selekcije iz izbora koji se nudi  – objasnio je dr Dimitrijević.

Profesori gimnazije „Bora Stanković“ su izrazili veliko interesovanje za rad na realizaciji projekta, ističući da je to pre svega njihova pedagoška odgovornost, ali i mogućnost za lični razvoj uptavo kroz timski rad profesora i đaka. Susretu autorskog tima projekta Internest i profesora gimnazije prisustvovao je i Zoran Najdić, član gradskog veća Vranja.

– Projekat je sa jedne strane zanimljiv, jer je prilagođen savremenim trendovima i interesovanjima mladih, a sa druge veoma značajan, jer upravo te mlade osposobljava da žive u svetu u kome su gotovo isključivo upućeni na internet kao glavni izvor informacija. Veoma je važno naučiti ih šta da čitaju i kako da čitaju, jer su oni u uzrastu kada formiraju svoju ličnost i stavove. Apsolutno podržavamo projekat i smatramo da je potrebno posvetiti mu još veću pažnju, ne samo škola već i medija i lokalnih predstavnika vlasti – istakao je Najdić.

Predstavnici Biblioteke plus obišli su i radove na rekonstrukciji zgrade gimnazije, u  kojoj se između ostalog, adaptira i posebna prostorija predviđena za Infoteku koja će biti opremljena i projektovana u potpunosti prema uslovima predloženim u arhitektonskim delu projekta Internest, koji je izradio ing arh Filip Zarić.

Zoran Hamović na kraju uočavajući veliki broj fotokopiranih knjiga pred učenicima osvrnuo se i na značaj poštovanja intelektualne svojine i vaspitavanju mladih u skladu s poštovanjem autorskih i reprografskih prava. Istakao je će Biblioteka plus protokolom o saradnji, gimnaziji dati svu moguću podršku u ostvarenju ciljeva projekta, stvaranju i korišćenju elektronske, virtuelne biblioteke i podsticanju kreativnosti kako učenika tako i profesora.

U okviru priprema za treći Festival kreativnosti dr Ivana Spasić, profesorka na  odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, u četvrtak, 26. aprila sa učenicima XIII beogradsku gimnazije razgovarala je o fenomenu prijateljstva. Tim povodom gost gimnazije bio je i autor projekta Internest, Zoran Hamović.

Učenici XIII beogradske gimnazije kao temu za rad, u okviru ovogodišnjeg Festivala kreativnosti, odabrali su upravo „Istoriju prijateljstva“. Iz tog razloga Ivana Spasić, koja se bavi izučavanjem sociologije svakodnevnog života, govorila je projketnom timu učenika XIII beogradske gimnazije o pojmu socijalnog kapitala, koji se u savremenom društvu oblikuje povezivanjem pojedinih aktivnosti, poput menadžmenta, ekonomije, znanja. Ona je đacima predočila američku i evropsku sociološku tradiciju shvatanja ovog pojma, navodeći vodeće teoretičare i autore koji su pisali o ovom fenomenu.

– Smatra se da je socijalni kapital opšte poverenje koje vlada među ljudima na nivou zajednice. U savremenom društvu ovaj socijalni potencijal opada i da su ljudi sve više sami. Sa druge strane evropski teoretičari ovaj pojam razmatraju isključivo preko društvenih klasa i smatra se da viša klasa ima veći socijalni kapital – objasnila je profesorka Spasić, dodajući da je pojam socijalnog kapitala prizma kroz koju sociolozi posmatraju prijateljstvo, a da je u tom kontekstu, drugi značajan pojam socijalna mreža.

– Socijalna mreža je zavravo mreža odnosa koje imamo sa drugim osobama, jer sa jednom osobom možemo imati različite vrste veza. Jake veze bi bile prijateljstvo i rodbinske veze, osobe koje su nam važne ili sa kojima se često viđamo. One pomažu ljudima u formi emotivne podrške, u trenucima krize ili svakodnevne pomoći. Ipak iskustvo ukazuje da su slabije veze ponekad korisnije za pomoć, na primer u traženju posla – rekla je Spasić. Razmišljanje o etimologiji i značaju prijateljstva i odnosu međuljudskih veza veoma je značajna, posebno u savremenom svetu kada mediji dominiraju u ovakvim odnosima. Učenici su diskutovali o iznetim teorijama i empirijskim iskustvima, iznoseći svoje stavove i shvatanja o ovim odnosima.

– Veoma sam zadovoljan aktivnošću učenika i mentora, jer su pokazali svojim pitanjima da su pročitali i razumeli ne baš lako štivo Istorije prijateljstva. Uspeli su da izgrade sopstvenoe stavove o prijateljstu poredeći ono što doživljavaju u svojoj svakodnevici kao i ono što su pročitali te se čini da imaju dobre predispozicije za realizaciju svog koncepta i nastup na Festivalu kreativnosti. Danas smo imali prilike da čujemo jedno izvrsno predavanje koje je proizvelo konstruktivni dijalog, što i jeste cilj ovih pripremnih susreta  – ocenio je Hamović.

Inače, pilot projekat Internest pokrenut je 2007. godine upravo u XIII beogradskoj gimnaziji. Ova škola adaptirala je prostor za Infoteku, koji je opremljen računarima i internet priključcima, kao i adekvatnom stručnom literaturom. Danas, Zoran Bašić, infotekar XIII beogradske gimnazije u ovom prostoru realizuje sa đacima nove radove u okviru Internesta.  Njegova uloga je da razgovara sa đacima, upućuje ih na literaturu ili adekvatne izvore informacij, da im vodi kroz samostalna istraživanja i timski rad i podržava razvoj njihovog talenta i kreativnih sposobnosti.. Ovde se redovno održavaju razgovori i debate na zadate teme ili pitanja koje interesuju učenike i profesore. Infoteka je kroz nekoliko godina postala centralno mesto ove škole gde profesori i infotekar, kroz mentorski rad sa đacima, sistematski podstiču njihova pojedinačna interesovanja i kreativnost.

Učenici i profesori jagodinske gimnazije „Svetozar Marković“ ugostili su danas, 25. aprila, Zorana Hamovića i dr Stanka Crnobrnju u okviru pripremnih susreta za ovogodišnji Festival kreativnosti. Učenici su nakon predstavljanja koncepta svog rada na temu „Istorija prijateljstva“, imali priliku da čuju predavanje na temu „Medijske pismenosti i estetike savremenih medija“ dr Stanka Crnobrnje.

Zoran Hamović predstavio je dosadašnje domete i elemente daljeg razvoja projekta Internest profesorima jagodinske gimnazije „Svetozar Marković“, objašnjavajući da, u savremenom svetu gde mediji postaju dominantni kanali komunikacije, jedan od najvažnijih zadatka školske infoteke jeste da podstakne kritički pristup selekciji informacija. Projektom Internest  škole dobijaju mogućnost da koncipiraju drugačiji rad sa đacima kroz samostalno istraživanje i interaktivni timski rad, što je  izazovnije i podstiče motivaciju učenika.

– Cilj je da se đaci individualno opredeljuju za teme koje ih zanimaju. Uloga profesora i infotekara  je da kroz mentorski rad usmeravaju učenike i upućuju ih gde mogu nađi pravu informaciju, ali i da kroz debate i razgovor nauče decu da kritički rezonuju. Kroz praktični rad na projektu učenici uviđaju primenljivost i svrsishodnost znanja koje stiču. Reč je o promeni radnog, krativnog ambijenta u školi. Biblioteka prerasta u svojevrsni centar informacija, gnezdo iz koga kreću te promene – objasnio je Hamović. Zadatak infotekara, u tom slučaju, bio bi da kvalifikovano obrezbedi što više informacija iz različitih medija, i da kroz program medijskog opismenjavanja uputi đake kako da koriste informacije i medije. „U ovom projektu važno je da od učenika stvorimo onoga ko zna da napravi izbor, ne medija, već informacija“, naglasio je Hamović.

Savremeni mediji, zbog obilja informacija koje pružaju, uslovljavaju promene u načinu percipiranja i konzumiranja informacija i sadržaja sa čim su su složili svi profesori gimnazije. Ljiljana Ristić, profesorka srpskog jezika, kao primer ovakvog procesa istakla je značajno smanjen fond reči srednjoškolaca, koji uslovljava velika izloženost „instant informacijama“. Kroz rad na projektu Internest, dodao je Hamović,  učenici dobijaju mogućnost da nauče logiku medija i na taj način oni predstaju da koriste medije kao potrošaci, već kao alat kojim će razvijati svoju kreativnost i produktivnost.

Slavica Spasić, profesorka sociologije i mentorka projektnog tima gimnazije „Svetozar Marković“, je izrazila zadovoljstvo zbog učešća u projektu, a učenici su predstavili koncept svog rada na temu „Istorija prijateljstva“.

– Odlučili smo se za ovu temu, jer nam je bliska. Učenici sa oduševljenjem pripremaju prezentaciju, koja će biti predstavljena u vidu multimedijalne animacije. Kada ih motivišemo na pravi način i podtaknemo na razmišljanje oni su zaista motivisani i kreativni. U rad su se uključili i drugi profesori, pa svako iz svog ugla pokušava da doprinese ovom našem zajedničkom dijalogu – rekla je Slavica Spasić.

Dr Stanko Crnobrnja naglasio je da savremeno globalno društvo funkcioniše po principu instinkta i afekta, odnosno da zahteva dobro razumevanje i brza kreativna rešenja.

– Mediji su na neki način postali konkurencija školi i porodici, jer se sada kroz njih stiču iskustva i znjanja. U toliko je veći značaj da oni medije ne koriste samo kroz zabavu, već da shvate ozbiljnost i odgovornost pristupu globalnog mreži. Međutim, i škole moraju biti svesne ove nove konkurencije, i prolagoditi svoj rad, pristup znanju i učenicima savremenim trendovima – objasnio je Crnobrnja.

Nakon razgovora sa profesorima i učenicima, Zoran Hamović i dr Stanko Crnobrnja, obišli su školsku biblioteku i razgovarali sa Danijelom Vasić, školskim bibliotekarom. Biblioteka raspolaže bogatim fondom od 17.000 knjiga, ali je, prema rečima bibliotekarke, najveći problem zastarelost knjiškog fonda, zbog čega đaci iznajmljuju uglavnom školsku literaturu. Zoran Hamović je još jednom predočio značaj uloge bibliotekara-infotekara u projektu Internest, koji kroz reformisani koncept školskog rada, đacima omogućava da steknu potrebno samopouzdanje prilikom korišćenja medijskih izvora i sadržaja, stvarajući poseban ambijent i program aktivnosti.

Dr Stanko Crnobrnja, televizijski reditelj i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije i Zoran Hamović, autor projekta Internest, posetili su u sredu, 25. aprila, gimnaziju „Dušan Vasilev“ u Kikindi . Sa projektnim timom ove škole oni su razgovarali o istorijskom i društvenom kontekstu i značaju pojma glasina, ali i ulozi medija u savremenom društvu.

Razgovarajući o društvenoj i istorijskoj ulozi ovog pojma, Hamović je podsetio da su glasine vid komuniciranja, veoma prisutan u savremenom društvu. Objašnjavajući važnost medijskog opismenjavanja, posebno mladih, on je istakao značaj pravilnog dešifrovanja poruka, posebno medijskih, kako bi se ukinula mogućnost manipulacije u kojoj gledaoci zapravo imaju ulogu žrtve.

Učenici gimnazije “Dušan Vasilev” kao temu za učešće u projektu Internest odabrali su upravo “Istoriju glasina“, što su i predstavili Zoranu Hamoviću i prof dr Stanku  Crnobrnji. Svoj rad na Festivalu kreativnosti predstaviće kao igrani skeč, a trenutno u školi pripremaju debatu na ovu temu, koju će voditi mentorka projektnog tima Miljana Kitanović, psiholog i profesorka građanskog vaspitanja. Pored nje u pripremi rada učenicima pomažu i Dubravka Vojvodić, profesorka srpskog jezika i Aleksandra Borovac, profesorka engleskog jezika. U sklopu priprema za završni rad, učenici su pokrenuli blog i grupu na društvenoj mreži „Fajsbuk“, sa vršnjacima diskutuju o raznim temama vezanim za pojam glasina.

– Autentičnost, stvaralački potencijal i znanje su ključni za život u današnjem globalnom svetu. Savremeni mediji nam omogućavaju da umnožimo i kroz interakciju sa drugima oplemenimo sadržaj koji proizvedemo. Zato je važno da o medijima ne razmišljamo samo kao potrošači, već kroz aktivan pristup u kome mi proizvodimo sadržaj i analiziramo ono što nam se nudi – naglasio je Hamović.

Dr Stanko Crnobrnja je u svom izlaganju učenicima predočio da je glavna moneta savremenog društva upravo ideja.

– Novi mediji i globalno društvo proizveli su i novu ekonomiju. Značajno jesavaladati logiku interaktivnih medija i koristiti ih za produkciju i materijalizaciju sopstvene ideje. U novom načinu razmišljanja centralni pojam je komunikacija, a vaš zadatak je da kroz obrazovanje naučite kritički da mislite i pravite selekciju informacija, na taj način stvarajući nove i jedinstvene kreacije – objasnio je Crnobrnja, dodajući da je projekat Internest odlična prilika da nauče da izražavaju svoje ideje na nov način kroz medijske izraze, ocene i prošire svoje dosadašnje znanje.

Nakon razgovora sa đacima, Hamović je obišao biblioteku gimnazije „Dušan Vasilev“ i razgovarao sa Jasnom Tomašev, direktorkom škole. On je prestavio projekat Internest i značaj tranformacije školske biblioteke u infoteku, gde bi uloga infotekara bila da upućuje učenike na dostupnu literaturu, ali i da ih podstiče na razmišljanje pokrećući sa njima nove teme, otvarajući važna pitanja i pokrećući debatu u kojoj bu učestvovali i učenici i profesori u školi. Na taj način đaci, kroz interaktivni pristup učenju, savladavaju nova znanja i dobijaju mogućnost da samostalno, uz mentorski rad, razvijaju svoje talnte i afinitete.

Direktorka je pozdravila ovu ideju i izrazila zadovoljstvo zbog zajedničke saradnje.

Predstavnici Biblioteke+ posetili su u utorak, 24. aprila u okviru projekta Internest učenike i profesore Srednje ekonomske škole iz Sombora i sa njima razgovarali o mogućnostima unapređenja saradnje, o izazovima projekta i značaju koji u savremenom obrazovnom prostoru ima transformisanje školskih biblioteka. Ovim povodom su učenici okupljeni oko projekta imali priliku da čuju izlaganje profesora Univerziteta umetnosti Aleksandra Luja Todorovića i učestvuju u diskusiji o značaju medijske pismenosti mladih u savremenom društvu.

Autor projekta Internest Zoran Hamović upoznao je direktora Srednje ekonomske škole Dragomira Miljića sa detaljima projekta koji podrazumeva transformaciju školskih biblioteka u kreativne prostore u kojima bi se učenici, uz podršku profesora, individualno i dobrovoljno usavršavali prema sopstvenim afinitetima. Prema Hamovićevim rečima, ova promena je neophodna jer u standardizovanom nastavnom procesu, učenicima često nedostaje materijalizacija stečenog znanja i finalni proizvod koji bi bio predstavljen, bilo u okviru škole ili mimo nje. „Naša osnovna ideja je da učenici stvore poseban odnos prema knjigama, koji bi, razmišljajući o njihovom sadržaju, kanalisali kroz različite umetničke ili informatičke projekte predstavljene u nekom od novih medija koji su im daleko bliži. Ovo je pravi način da digitalno opismenjena deca, čitajući knjige, svoj potencijal pokažu kroz sopstvene stvaralačke poduhvate“, istakao je Hamović.

Direktor Dragomir Miljić je naglasio važnost razvijanja medijske pismenosti i kritičkog dekodiranja medijskog sadržaja kod učenika koje projekat Internestpodstiče, ali i izrazio žaljenje što obrazovni sistem nije predvideo dovoljan broj nastavnih jedinica za razvijanje ovih sposobnosti, premda one u savremenom okruženju postaju sve neophodnije. Nažalost, u prilog tvrdnji o nespremnosti školskog sistema da se suoči sa modernim izazovima obrazovanja govore i problemi administrativne prirode sa kojima se obrazovne ustanove svakodnevno susreću. Tako je uz zahvalnost na poklonjenim knjigama iz edicije Multimedija u izdanju IP Clio namenjenih školskoj biblioteci, direktor Miljić naveo da je pred upravom škole sada čitav spektar proceduralnih poteškoća pre stavljanja knjiga u bibliotečke police.

Predstavnike Biblioteke+ je primio i mentorski tim profesora koji sa učenicima Srednje ekonomske škole radi na realizaciji projekta Internest. Školski psiholog Stamenka Sudar i pedagog Sanja Ferinčević su predočile probleme sa kojima se učenici susreću u obrazovnom procesu i istakle neophodnost podsticanja njihovih kreativnih sposobnosti, dok je koordinatorka projekta, Jasmina Burić, profesorka građanskog vaspitanja, iskazala ogromno zadovoljstvo odzivom i predanošću učenika koji su uzeli učešće u pripremi projekta.

Učenici su odabrali da knjigu Volfganga Šmalea Istorija muškosti u Evropi (1450-2000) iskoriste kao predložak za kratki film pod radnim nazivom Alfa muškarac kroz vekove. Oni su gostima predstavili obrise svog scenarija koji je u pripremi i obrazložili uticaj koji je Šmaleovo delo imalo na njihov kreativni proces.

Profesor Aleksandar Luj Todorović je učenicima govorio o teškoćama u procesu snalaženja u društvu koje je bombardovano preobiljem informacija i važnosti poznavanja funkcionisanja medija zarad razumevanja njihovog sadržaja i selektivnog korišćenja istog. „Informacije koje čovek prima su jedan koristan, ali sirov materijal. U dobu digitalne tehnologije i konvergencije medija, mi živimo u džungli informacija. Ovo zahteva posebnu pažnju i obazrivost, jer savremeni mediji vrlo retko daju realnu sliku stvarnosti, a moć manipulacije postaje sve snažnija. Zato je važno da čovek nauči da koristi medije, a ne da mediji koriste njega“, podvukao je Todorović. Učenici su bili posebno inspirisani da sa gostima porazgovaraju o aktuelnim fenomenima današnje medijske kulture, Fejsbuku i rijaliti programima, ali i o ličnoj bezbednosti  i mehanizmima uspostavljanja digitalne kontrole korisnika novih medija.

Profesor Todorović i Zoran Hamović su posetili i biblioteku Srednje ekonomske škole gde ih je bibliotekar Jovo Radaković informisao o njenim kapacitetima i afinitetima učenika koji pozajmljuju knjige. Najtraženije su, shodno obrazovnim profilima učenika, knjige iz oblasti ekonomije, menadžmenta, marketinga i medijske kulture. Međutim, zastarelost bibliotečkog fonda, ali i sistema klasifikacije knjiga svakako nisu dobra pretpostavka za veću zainteresovanost đaka. Zaključak je da bi implementacija projekta Internest umnogome pomogla u razvijanju njihove kreativnosti i studioznijeg bavljenja problemima iz domena njihovog interesovanja.