Seminar Kapilarne reforme i nova kultura učenja – Model Internest
8. i 9. februar 2013, Dom Omladine Beograda
Prvi dan
Radovan Perović, pobednik takmičenja u besedništvu studenata Pravnog fakulteta 2013. „Lepše je bez kulture“ dr Marina Marković, prodekan Fakulteta dramskih umetnosti Zoran Hamović, predsednik Udruženja Biblioteka plus „Internest strategija i kreativna kolaicija“
Internest – primeri uspešne prakse
„Svi razlozi za INTERNEST – Internest i ključne kompetencije u obrazovanju za 21. vek“ , mr Slavica Jurić, OŠ „Sveti Sava“, Bačka Palanka
„Umetnost u doba digitalnih medija“, mr Jelena Ćeriman, Srednja škola „Tehnoart“, Beograd „INTERNEST – učenje istraživanjem“, Melita Ranđelović, Druga ekonomska škola, Beograd „INTERNEST u lozničkoj Gimnaziji – Filozofija u stripu“, Mirko Marković, Gimnazija „Vuk Karadžić“, Loznica mr Bogdan Gajić, Gimnazija „Svetozar Marković“, Subotica „INTERNEST u XIII beogradskoj gimnaziji – poruke dobre prakse“,Bojan Vučković, direktor XIII beogradske gimnazije dr Nada Ševa, Institut za pedagoška istraživanja Jasminka Čekić Marković, direktorka Centra za obrazovne politike
Drugi dan
Vaspitanje i stvaralačko mišljenje u srednjoj školi edicija Didacta kao otvoreni prostor teorije obrazovanja
Smiljana Jošić, MA, Institut za pedagoška istraživanja, urednica edicije Didacta dr Ana Pešikan, Filozofski fakultet u Beogradu Gordana Ljubanović i Vesna Injac Malbaša „Medijska pismenost u školi Infoteka i projektni menadžment“
Poslušajte deo emisije „Kulturni krugovi“ emitovane na Drugom programu Radio Beograda. Gost Gordane Đurđević u tematskom delu emisije posvećenom pozorištu, pod nazivom „Maske“, bio je autor projekta Internest Zoran Hamović.
Hamović je govorio o stvaranju scenskog ambijenta za predstavljanje različitog sadržaja. Povod je dvodnevni seminar održan u Domu omladine u Beogradu pod nazivom „Kapilarne reforme i nova medijska kultura učenja – model Internest“.
Beograd – Dvodnevni seminar Kapilarne reforme i nova kultura učenja – model INTERNEST, održan je tokom vikenda u Domu omladine. Centralna tema je već sedmogodišnje nastojanje Udruženja Biblioteka plus da realizuje projekat koji podstiče preobražaj školske biblioteke u infoteku i svojim programima unapredi medijsku kulturu u srednjim školama u Srbiji, stvarajući uslove za razvoj društva znanja. Smisao infoteke je motivisanje samostalnih istraživanja, podsticanja i povezivanja talentovanih učenika, predavača iz škole i stručnjaka van nje.
Ove godine u program su uključene 22 škole.
Iskustva iz prethodnih ciklusa sprovedenih u školama u Srbiji, preneta su tokom dela seminara, a ovogodišnji se nastavlja predavanjima u školama i tematskim radionicama koje omogućavaju projektnim timovima pripremu iz oblasti medijske pismenosti i posetama učenika medijskim kućama.
– Naša briga je kultura govora, medijska pismenost je naš zadatak, da mladi ljudi steknu kritičko mišljenje prema sadržaju iz medija. Odvikli smo od čitanja i navikli na kratku formu iz medija i fotokopirnica. Bitno je razumeti pročitani tekst, podtekst, kontekst… Mediji treba da nam služe, a ne da im robujemo. Oni ne mogu nadomestiti deo nas, niti nas spasiti od nedostatka bliskosti. Medijska pismenost je sposobnost kritičkog stava, razvoj duhovnosti… – navela je tokom prvog dela seminara Marina Marković, prodekanka Fakulteta dramskih umetnosti.
Na godišnjem nivou projekat se realizuje konkursima na kojima učestvuju timovi srednjih škola. Njihov projektni zadatak zasniva se na multimedijalnom proširivanju štampanih knjiga. Projektni timovi predstavljaju svoje radove u kategorijama Internet prezentacija, interaktivni kviz, Strip/grafički narativ, PR kampanja, edukativna kompjuterska igra, kratki film, scenski spektakl, zvučna knjiga/radio-drama i nove medijske forme.
– Prevashodni problem jeste medijska pismenost, odnosno pitanje raspodele medijskog prostora, to što su nam spisateljice dive na istim policama sa bitnom i kvalitetnom literaturom. Naše društvo pati i od nepoverenja prema medijima jer su čak i vođe države prepoznati u kriminalnim grupama. Nepoverenje stvara strah, a neprestani strah osećaj poniženosti, zato ljudi odustaju od kreativnog života. Vodilja ovog projekta je proširivanje medijskog prostora prepoznavanjem digitalnih mogućnosti. Tako, tokom naredne dve godine planiramo internet povezivanje sa školama iz inostranstva. Predložićemo i da se projekat proširi na osnovne škole. Naš cilj je da podstaknemo individualnu komunikaciju, bez posredstva institucija – kazao je Zoran Hamović ispred Udruženja Biblioteka plus.
Prisutni predavači, vođe projekta u školama, istakli su bitnost i prijemčivost projekta za učenike, a u cilju hvatanja koraka sa promenjenim zahtevima savremenog školovanja. Učenici su učili na neformalan način, učili se timskom radu, ali i upoznavali se sa budućim tržištem rada, te naučili se samostalnom istraživanju i stvaranju. Naročitu prednost predstavlja sprovođenje ovog projekta u školama u provinciji, jer tamošnji đaci shvataju da su deo sveta i da ono što oni kažu, urade, napišu mogu drugi da vide, ali i da koriste u sopstvenom obrazovanju. To u velikoj meri briše strahove učenika u malim mestima, smatra Slavica Jurić iz škole „Sveti Sava“ u Bačkoj Palanci (prva OŠ koja je uključena u projekat).
Festival kreativnosti
Radovi projektnih timova biće predstavljeni na završnoj manifestaciji u okviru projektnih aktivnosti, Četvrtom festivalu kreativnosti, 24. i 25. maja. Najbolji timovi po oceni stručnog žirija biće nagrađeni, a prva nagrada je studijsko putovanje u neku od zemalja Evropske unije.
Doba interneta i lako dostupnih informacija gotovo da je marginalizovalo nekadašnje načine učenja – đaci više skoro pa i nemaju potrebu da čitaju knjige, već se zadovoljavaju njihovim prepričanim verzijama s interneta. Kako bi u škole bio unet kreativniji način usvajanja znanja osmišljen je projekat Internest, koji okuplja talentovane i zainteresovane učenike, a juče i danas podrobnije je predstavljen na seminaru u Domu omladine.
– Rad sa profesorima i đacima koncipiran je na individualnom i dobrovoljnom okupljanju. Projekat Internest vezuje se za prostor do sada gotovo mrtve institucije u školskoj arhitekturi – biblioteku, koju transformišemo u infoteku. Učenici čitaju knjige koje nisu deo lektire, a kroz debate o temama stvara se intelektualna rasprava – rekao je Zoran Hamović, autor projekta i predsednik udruženja Biblioteka plus, nosioca projekta.
On dodaje da predavanja i radionice u okviru ovog modela ne narušavaju plan i program škole, već ga dopunjuju.
– Na ovaj način otvara se mogućnost angažovanja učenika. Kroz predavanja i radionice đaci uče da pročitano i razumeju, ali i da usavrše svoju medijsku pismenost i kulturu – objašnjava Hamović.
Profesori koji su učestvovali u ovom kreativnom modelu usvajanja znanja tvrde da je to “lepša strana učenja” jer učenici sadržaj iz pročitane knjige mogu da predstave na više načina – kroz film, strip, sliku.
– Prošle godine smo odabrali da radimo knjigu “Fama – istorija glasina” izdavačke kuće “Klio”. Jednu temu iz te knjige đaci su odlučili da predstave pomoću slika. Posle smo, kao i ostali učesnici projekta, učestvovali na Festivalu kreativnosti u Domu omladine – ispričala je Iva Subotić, profesor istorije umetnosti u srednjoj školi “Tehnoart Beograd”.
Na interaktivnom seminaru u Domu omladine govorili su mentori školskih timova koji već učestvuju u projektu, stručnjaci raznih društvenih fakulteta, Narodne biblioteke i Instituta za pedagoška istraživanja.
Beograd – Seminar Kapilarne reforme i nova kultura učenja, na kome su predstavljena dosadašnja iskustva škola učesnica, kao i planirani razvoj projekta Internest, održan je 8. i 9. februara u Maloj sali Doma omladine.
Internest je projekat koji u proteklih sedam godina realizuje Udruženje Biblioteka plus, a koji podstiče preobražaj školske biblioteke u infoteku i svojim programima unapređuje medijsku kulturu u srednjim školama u Srbiji, stvarajući uslove za razvoj društva znanja.
– Internest je projekat transformacije školskih biblioteka u informativne centre i kreativne prostore. Multimedijalno proširivanje knjiga i rada na oblicima medijske kulture, upravo je ono što nedostaje našem kurikulumu. Na ovaj način, đaci i profesori ne samo da imaju načina da se upoznaju sa medijima, već i koriste medije kao stvaralački potencijal – kaže za Danas Zoran Hamović, autor projekta Internest, i dodaje da taj kreativni ambijent za vannastavne aktivnosti motiviše samostalna istraživanja, podstiče povezivanje talentovanih učenika, predavača iz škole i stručnjaka van nje.
Prema njegovim recima, na godišnjem nivou projekat se realizuje konkursima na kojima učestvuju timovi srednjih škola. Njihov projektni zadatak se zasniva na multimedijalnom proširivanju štampanih knjiga, a projektni timovi predstavljaju svoje radove u kategorijama: internet prezentacija, interaktivni kviz, strip/grafički narativ, PR kampanja, edukativna kompjuterska igra, kratki film, scenski spektakl, zvučna knjiga/radio drama i nove medijske forme. Ove godine je potvrđeno učešće u projektu 22 škole iz Beograda i Srbije.
– Medijska povezanost je samo osnovni potencijal, a svrha je razvijanje komunikacija koja su šire od grada ili škole u kojima se naši projektni timovi nalaze. Prvi put mi đake stavljamo pred jedan zadatak, a to je preuzimanje odgovornosti za svoje ideje. To znači da se oni uče kako da plasiraju svoje ideje, kako da ih materijalizuju, odnosno kako da tragaju za sredstvima i partnerima – objašnjava Hamović.
Nakon predavanja u školama i tematskim radionicama, koje omogućavaju pripremu iz oblasti medijske pismenosti, i poseta učenika medijskim kućama, projektni timovi biće predstavljeni na završnoj manifestaciji – Četvrtom festivalu kreativnosti, 24. i 25. maja. Najbolji projektni timovi po oceni stručnog žirija biće nagrađeni, a prva nagrada je studijsko putovanje u neku od zemalja Evropske unije.
U oblikovanje i realizaciju programa uključeni su profesori Filološkog, Filozofskog, Fakulteta političkih nauka Beogradskog univerziteta, Univerziteta umetnosti, Fakulteta za medije i komunikacije, kao i profesori srednjih škola, stručnjaci iz Instituta za pedagoška istraživanja, Centra za obrazovne politike, Narodne biblioteke Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i profesionalci iz oblasti medija i kulture.
8. februar 2013, Beograd – Završen je prvi dan seminara „Kapilarne reforme i nova kultura učenja – Model Internest„, koji se održava u Domu omladine Beograda. Učesnici Seminara su mentori školskih timova koji su se uključili u ovogodišnji projekat Internest.
Seminar je počeo sjajnom besedom Radovana Perovića, pobednika u kategoriji besede na slobodnu temu na ovogodišnjem studentskom takmičenju u besedništvu održanom na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Zatim se učesnicima obratila prodekanka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu dr Marina Marković. Ona je projekat Internest okarakterisala kao „putovanje“ u kojem se podjednako brine o kulturi govora i medijskoj pismenosti i gde su obe važne ukoliko želimo da podstaknemo razvoj kvalitetnog kreativnog izražavanja i kritičkog mišljenja.
Predsednik udruženja Biblioteka plus Zoran Hamović je u uvodnom izlaganju naslovljenom „Internest strategija i kreativna koalicija“ govorio o značaju medijskog obrazovanja i mobilizacije za stvaranje drugačijih i novih medijskih sadržaja i kanala komunikacije, naglasivši da je medij sredstvo čijom se upotrebom ovladava radije nego neminovnost kojoj se robuje.
Veliki deo prvog dana seminara posvećen je izlaganjima o dosadašnjim iskustvima učestvovanja u projektu Internest. Svoje utiske o mentorskom radu i značaju projekta predstavili su mentori školskih timova koji su učestvovali u prethodnim projektima i na Festivalima kreativnosti. Oni su većinom istakli značaj ovakvog vida rada sa talentovanim učenicima i veštine koje se u procesu rada na literaturi razvijaju i neguju.
Mr Slavica Jurić iz OŠ „Sveti Sava“ iz Bačke Palanke u svojoj prezentaciji je predstavila projekat Internest u odnosu na ključne kompetencije u obrazovanju za XXI vek, koje je postavio Savet Evrope. Mr Jelena Ćeriman i Iva Subotić Krasojević su u svojoj prezentaciji „Umetnost u doba digitalnih medija“ govorile o izazovima učestvovanja u prošlogodišnjem projektu s obzirom na specifičnost škole u kojoj rade i afinitete u kreativnom izražavanju učenika umetničko-zanatske srednje škole Tehnoart Beograd. Melita Ranđelović iz Druge ekonomske škole iz Beograda opisala je svoja iskustva učestvovanja u prošlogodišnjem projektu, naglasivši značaj timskog i individualnog rada sa učenicima i doprinos jednom drugačijem obliku učenja – učenju putem istraživanja.
Mirko Marković iz Lozničke gimnazije održao je zanimljivu prezentaciju, kojom je istovremeno pokazao način da se određeni sadržaj predstavi u hibridnoj medijskoj formi i izdvojio ono što je postala specifična praksa u gimnaziji iz Loznice – upotreba stripa u obradi i predstavljanju filozofskih tema. Mr Bogdan Gajić iz gimnazije „Svetozar Marković“ iz Subotice govorio je o svom učestvovanju u projektu Internest i različitim fazama procesa izrade projektnog zadatka koji su učenici ove srednje škole pripremali za Festival kreativnosti.
Kao predstavnik XIII beogradske gimnazije govorio je direktor Bojan Vučković, koji je naglasio značaj Internesta kao ideje i projekta i svoje zadovoljstvo što je u ovoj školi ona zaživela još od 2006. godine, potpuno preobrazivši ulogu i značaj infoteke u svakodnevnom životu škole.
Predavanje o uticaju razvoja rane pismenosti na čitalačke kompetencije učenika održala je dr Nada Ševa sa Instituta za pedagoška istraživanja u Beogradu. Nakon pauze za ručak, u segmentu Nastavnički stavovi – Internest , pro et contra mentori su u formi fokus grupa razgovarali sa Jasminom Čekić Marković (Centar za obrazovne politike), Jelenom Radišić (Institut za pedagoška istraživanja, Beograd) i Aleksandrom Maksimović (Fakultet pedagoških nauka u Jagodini).
Seminar „Kapilarne reforme i nova kultura učenja – Model Internest“ nastavlja se sutra, kada nas očekuje predstavljanje edicije Didacta izdavačke kuće Clio, o kojoj će govoriti Smiljana Jocić MA, zatim predavanje dr Ane Pešikan (Filozofski fakultet u Beogradu) i radionica na temu medijske pismenosti i projektnog menadžmenta u školi, koju će voditi Gordana Ljubanović i Vesna Injac Malbaša iz Narodne biblioteke Srbije.
