Kategorija: Posete školama

Projektni tim gimnazije „Svetozar Marković“ iz Subotice ugostio je danas Zorana Hamovića, autora projekta Internest i predstavio mu koncept svog rada. Sa Hamovićem je razgovarala i Snežana Živić, direktorka gimnazije, o novim mogućnostima saradnje i značaju projekta Internest u reformisanom konceptu obrazovanja.

 

Po dolasku u školu Zoran Hamović sa mentorima učeničkog tima Bogdanom Gajićem, profesorom istorije i Nevenkom Čudić, profesorkom ustava i prava građana i bibliotekarkom gimnazije posetio renovirani deo gimnazije, koji je predviđen za projektne radove đaka. U razgovoru je zajednički zaključeno da je prostor veoma pogodan za dalji razvoj aktivnosti  u okviru projekta Internest, budući da se u ovom uređenom prostoru nalazi kompjuterska oprema može se reći da su đaci dobili posebno mesto za individualan i timski rad u okviru vannastavnih aktivnosti, mesto gde bi mogli da razvijaju znanja iz oblasti medijske kulture, što je i cilj projekta Internest.

Nakon toga Hamović je razgovarao sa Bojanom Bolić, profesorkom srpskog jezika, Jeneom Barlaiem, profesorom sociologije koji predaje na mađarskom jeziku, Dragicom Tešanović, profesorkom sociologije koja predaje na srpskom jeziku. Nakon razgovora o iskustvima u radu na projektu Internest, i potrebi za transformacijom školske biblioteke u infoteku, profesori su razmatrali različite mogućnosti rada sa đacima na temama iz oblasti medijske pismenosti i ukazali da postoji dilema da li je potrebno uvesti poseban predmet ili ga razvijati u okviru gradjanskog vaspitanja ili u okviru vannastavnih aktivnosti. Složili su se da najvažnije naučiti ih gde da traže informacije i kako da proveravaju pouzdanost informacija kako i da dođu do kvalitetne literature za svoj rad i učenje.

– Učenike je potrebno uputiti na određene potrebne sadržaje, jer kada traže sami često
zalutaju. Kada ih podstaknemo na pravi način zaista stvaraju nova, kreativna znanja – istakla je Dragica Tešanović, profesoraka sociologije. Dok je Nevenka Čudić, profesorka ustava i prava građana istakla da đaci sami izražavaju želju da na časovima analiziraju vesti i dešavanja u državi, težeći da na taj način izgrade kritički stav prema medijskim sadržajima.

Hamović je podsetio na važnost podsticanja individualne inicijative učenika kao i razvoja njihovog talenta. On je još podsetio na značaj medijskog opismenjavanja mladih, kako bi naučili da koriste medije, a ne da postanu zavisnici od novih medija ili žrtve medijske manipulacije.

Članovi projektnog tima predstavili su Hamoviću koncept svog rada, obrazlažući da su temu „Kulturni život u Evropi na prelazu iz 19. u 20. vek“, odabrali zbog velikih i značaknih promena koje su se desile u ovom periodu, kao i zbog začetka novih medijskuh izraza, poput filma, koji utiču i na naše današnje društvo. Članovi projektnog tima deluju u sastavu Luna Krstić, Ivana Bukvin Vujković, Martin Šoti, Nataša Žarić, Đorđe Boškov i Vladimir Karadžić, i raduju se učešću na ovogodišnjem Festivalu kreativnosti.

Hamović je obišao i školsku biblioteku koja je renovirana pre nekoliko godina. Nevenka Čudić, bibliotekarka, istakla je da su đaci zanteresovani za čitanje, ali da je bibliotečki fond zastareo. Međutim najvažnije je u ovom trenutku započeti stvaranje virtuelne biblioteke i ustanoviti i standardizovati korišćenje elektronskog sadržaja. To podrazumeva promene u ponašanju i profesora i učenika i nove aktivnosti bibliotekara odnosno infotekara. U tom smislu bibliotekarka Nevenka Čudić izrazila je želju da biblioteka u subotičkoj gimanziji razvije model virtuelne i služi kao uzor ostalima.

– Đaci dolaze i uzimaju knjige,najčešće za referate i prezentacije. Ponekad ih rade i zajedno u biblioteci. Najveći problem imamo sa stručnom literaturom koja godinama nije obnavljana, pa kada rade maturske radove moram da ih upućujem na druge biblioteke. Ipak, deca se snalaze, dolaze ovde i traže informacije na internetu a ja im pomažem koliko mogu. Posebno smo ponosni na novinarsku sekciju koja ima svoj kutak takođe ovde u biblioteci – objasnila je Nevenka Čudić.

Hamović je sa direktorkom gimnazije Snežanom Živić razgovarao o unapređenju zajedničkih aktivnosti u okviru projekta Internest. Istakao je će Biblioteka plus protokolom o saradnji dati podršku u oblikovanju programa razvoja foruma čitalaca, stvaranju i korišćenju virtuelne biblioteke.i podsticanju kreativnosti kako učenika tako i profesora.

 

 

Zoran Hamović, autor projekta Internest i dr Aleksandar Dimitrijević, docent na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta, posetili su danas srednju školu „Vuk Karadžić“ u Sečnju u okviru pripremnih susreta za peti Festival kreativnosti. Oni su sa sa direktorom Božidarom Vukojem i projektnim timom ove škole razgovarali na temu “Medijske pismenosti i psihologije medija”.

  – Veoma smo uzbuđeni zbog ovog projekta i od prvog dana marljivo radimo. Za temu smo izabrali knjigu “Istorija prijateljstva”, jer nama je taj pojam blizak, jer prijatelji su nam najvažniji u životu. Za sada obrađujemo tekst i već imamo brojne teme kako da ga pretočimo u zahtevane medijske forme. Učenike je pored teme, najviše motivisala mogućnost posete Beograda, ali i nova vrsta medijskog izražavanja, za koju nemaju toliko prilike u nastavnom radu – rekla je Danijela Aleksić, profesorka srpskog jezika i jedna od mentorki projektnog tima Srednje škole “Vuk Karadžić”.

Zoran Hamović, autor projekta Internest u razgovoru sa direktorom i profesorima škole istakao je važnost inoviranja vannastavnog programa i stalne edukacije samih nastavnika. On je u razgovoru sa đacima diskutovao o pojmu elite, odnosno o tome ko predstavlja stvarnu elitu jednog društva, a ko je “medijska elita”.

Poštoje objasnio važnost izučavanja medijske pismensti i načina korišćenja savremenih medija, Hamović je istakao značaj kritičkog tumačenja medijskih poruka i sadržaja. On je odgovarao i na pitanja đaka o načinu organizacije njihovog rada, načinima prezentacije projekta i temi knjige “Istorija prijateljstva”, koju oni obrađuju u okviru Internesta, a đake je najviše zanteresovala Aristotelova definicija prjateljstva, dok su kritički nastrojeni prema razvoju prijateljstava 20. veku.

Dr Aleksandar Dimitrijević je sa profesorima i članovima projektnog tima razgovarao o efektima velike izloženosti medijima, posebno mladih ljudi, i načinima pravilnog kanalisanja velike količine informacija kojima su svakodnevno izloženi, upozoravajući na neke od negativnih posledica ovih uticaja.

– Ogroman broj srednjoškolaca danas koristi internet, a velika većina njih po nekoliko sati svakog dana. Većina internet koristi radi zabave, a samo mali procenat radi učenja. Jedna od stvari koja je tu jako važna jeste uticaj interneta na socijalni život. Druga važna stvar je da jedan broj mladih koristi internet za lažno ili višestruko predstavljanje. Dakle problem je veoma ozbiljan, tim pre što je većina mladih danas tehnološki pismenija od roditelja, i zato je potreba za stalnom edukacijom i medijskim opismenjavanjem imperativ u današnjem svetu – rekao je dr Aleksandar Dimitrijević.

Pored projektnog tima, Zoran Hamović i dr Aleksandar Dimitrijević razgovarali su i sa direktorom škole Božidarom Vukojem o uslovima za nastavu i problemima sa kojima se ova škola suočava, oni su zajednički zakonstatovali da je neophodno uložiti nove napore da se preuredi školska biblioteka u infoteku, prema standardima predviđenim u projektu Interest. NVO Biblioteka plus pružiće sa svoje strane podršku u naporima škole da realizuje ovaj neophodan segment razoja škole. Sadašnji uslovi ne omogućavaju đacima da imaju prostor u kome bi mogli da individualno nadgrađuju svoje znanje i razvijaju kreativnost posebno ne u oblasti novih medija.

– Oni se interesuju i čitaju knjige, ali je naš fond siromašan. Uglavnom čitaju beletristiku, ali imamo i izvestan broj đaka koja se interesuju za najrazličitije teorijske teme i autore. Nažalost oni nemaju mogućnost da ovde provode vreme i da više razgovaramo o temama koje ih zanimaju – istakla je bibliotekarka Vera Vukoje.

 

Pored nastavnice srpskog jezika u realizaciju projekta Internest uključile su se i školski psiholog Slađana Stankov i profesorka građanskog vaspitanja Marica Žegarac.

– Deca su nam veoma dobra i marljiva, najviše ih upravo i zanimaju mediji, odnosno načini na koje mogu da prepoznaju istinitost ili objektivnost neke informacije. U radu ih dosta upućujem da istražuju internet, ali oni to i sami čine, naprimer kad o nečem govorimo na času, oni to odmah istražuju na guglu preko svojih kompjutera ili mobilnih telefona – rekla je Marica Žegarac, dodajći da je njen zadatak je da ih uputi kako se proveravaju informacije i traže najpouzdaniji izvori.

 

Svi su se složili da će projektom Internest škola dobiti odgovarajuću stručnu literaturu i podsticaj, a učenici i nastavnici naučiti tehnike koje će im pomoći, da razumeju postojeće medijske prakse, da kritički i analitički koriste medije i oblikuju sopstveni kreativni izraz.