Категорија: Посете школама

Др Станко Црнобрња, професор на Факултету за медије и комуникације и Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест, посетили су данас Другу економску школу у Београду у оквиру припремних сусрета за други Фестивал креативности. Ученици су након представљања концепта свог рада на тему „Историја мушкости у Европи“, имали прилику да чују предавање на тему „Медијске писмености и естетике савремених медија“.

Зоран Хамовић представио је досадашње домете и елементе даљег развоја пројекта Интернест директору и професорима Друге економске школе у Београду, објашњавајући да, у савременом свету где медији постају доминантни канали комуникације, један од најважнијих задатка школске инфотеке јесте да подстакне критички приступ селекцији информација. На тај начин инфотеке постају места за размену мишљења и развијање дијалога, међу професорима и ђацима о важним друштвеним темама. Такође, пројектом Интернест школе добијају могућност да конципирају другачији рад са ђацима кроз самостално истраживање и интерактивни тимски рад, што је изазовније и подстиче мотивацију ученика.
– Пројекат је веома функционалан и омогућава сасвим нови приступ рада са ученицима. Он ученицима пружа сврсисходна знања, јер они креирају један производ од идеје до њене материјализације. Оваквим радо ствара се сасвим нова медијска култура у школама, а развојем специфичних талената код ученика и креативних производа, ствара се аутентичност школе по којој она постаје препознатљива – рекао је Хамовић.
Он је подсетио да је пројекат добио одличне препоруке са катедре за психологију Филозофског факултета и катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду. Један од циљева пројекта је да кроз менторски рад талентовани ђаци савладају логику процеса медијске продукције, трансформишући садржај из једног медија у мултимедијску презентацију. На тај начин они се медијски описмењују, јер почињу да користе медије креативно, не само као пуки потрошачи пласираног садржаја. Развијајући таленте ученика и дебате на важне друштвене теме, кроз истраживачки рад и разговоре, скола постаје својеврсни културни центар.

– Ми смо написале оглас у школи и за учешће у пројекту су се пријавили и ђаци којима ми не предајемо, што је занимљиво и показује да су они веома мотивисани. И нама као наставницима је интересантно да кроз овакав начин рада освежимо наставни програм и опробамо се у другачијем концепту рада. Такође, испоставило се да и ми доста учимо од ђака, али и да они, иако доста користе интернет, уче нове ствари, на пример, како да шаљу додатке у мејловима, јер мало користе овакав начин комуникације – истакла је Мелита Ранђеловић, професорка грађанског васпитања и једна од менторки тима.

Директор школе Дејан Недић веома је заинтересован за учешће у пројекту,а у разматрању је и адаптација једне просторије поред школске бибкиотеке која би била прилагођена раду на пројекту Интернест. Иначе, школска библиотека реновирана је пре неколико година и располаже фондом од 12.000 књига.
– Деца углавном долазе када су одмори и изнајмљују књиге из лектире и стручне литературе. Има и оних који долазе овде да уче или да раде на неким пројектима. На располагању су им и два рачунара са интернет прикључцима, али било би лепо када би се и друга просторија адаптирала за рад – каже Бојана Жугај Ненадовић, која са још троје колега ради у школској библиотеци.
Др Станко црнобрња разговарао је са ђацима о њиховим припремама за овогодишњи Фестивал креативности који ће бити одржан првог и другог јуна у дому омладине у Београду.

– Кроз овакав рад ви учите како да редукујете и селектујете материјал, а то је идеја целог пројекта. Како да од мноштва информације одаберете оне које су релевантне. Са друге стране, идеја је да се из књиге која је повод, роде нове идеје и да их ви представите на аутентичан начин. Јер у савременом свету нових медија, основне валуте су информација и знање – нагласио је Црнобрња.
Хамовић је у разговору са директором гимназије Дејаном Недићем, рекао да ће Библиотека плус протоколом о сарадњи школи дати сву потребну подршку у будућим настојањима да кроз виртуелну библиотеку и креативни рад у инфотеци унапреди своја достигнућа и допринесе развоју талената и стваралачког потенцијала како ђака тако и професора.

[цаптион ид=“аттацхмент_508″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“300″ цаптион=“аутор Интернеста Зоран Хамовић, професор Александар Луј Тодоровић и директор школе Ненад Младеновић“][/caption]Представници Библиотеке плус су у четвртак, 17. маја посетили Средњу школу „Техноарт“ из Београда и упознали се са њиховим пројектним тимом уочи трећег по реду Фестивала креативности. Аутор пројекта Интернест, Зоран Хамовић и професор Универзитета уметности, Александар Луј Тодоровић разговарали су са директором школе Ненадом Младеновићем о значају сврсисходног коришћења нових медија у процесу наставе и о могућностима проширивања сарадње.

Са мисијом школе „Техноарт“, са начином извођења наставе и са креативним потенцијалима ученика, госте су упознали ментори ученичког тима и остали представници наставничког колектива.

Јелена Ћериман, професорка социологије и грађанског васпитања, захвалила се на посети представницима Библиотеке плус и подвукла колико је учешће у пројекту утицало на развој односа на релацији између предавача и ученика.

[цаптион ид=“аттацхмент_506″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“300″ цаптион=“професорка Јелена Ћериман у разговору са представницима Библиотеке плус“][/caption]– Учешће у пројекту Интернест вишеструко је значајно за школу, и тај значај се првенствено огледа у посебној врсти сарадње и солидарности која се развила између наставника и ученика у заједничком ваннаставном раду на анализи књиге Фама – Историја гласина. Такође, и наставници и ученици су стекли нова знања и вештине радећи заједно на развоју продукта рада од идеје до његове коначне јавне презентације. И на крају, наша мотивација за учешће у пројекту Интернест долази и од једног од његових циљева, а то је претварање школске библиотеке у инфотеку која ће и наредним генерацијама ученика омогућити развој знања заснованог на креативним индустријама, закључила је професорка Ћериман.

Професорка историје уметности, Ива Красојевић, изразила је задовољство што постоји заинтересованост да се ради на реконструкцији и оживљавању школске библиотеке.

[цаптион ид=“аттацхмент_502″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“300″ цаптион=“професорка Ива Красојевић“][/caption]– Учешће у пројекту Интернест нам омогућава да на креативан начин уведемо децу у озбиљан истраживачки рад, и искористимо њихове потенцијале који се кроз редован школски програм не може увек остварити. Са једне стране, нуди им се могућност упознавања са озбиљном литературом, а са друге могућност да је слободно интерпретирају, и остваре свој креативни потенцијал на сасвим нов начин. Такође, сматрам да је упознавање са медијском писменошћу и значајем правилне употребе савремених медија и декодирања садржаја који се са њих пласира неопходно за генерацију која у медијском свету одраста, а овај пројекат је права прилика за то.

Према речима професорке Красојевић, специфичност Средње школе “Техноарт Београд” је у томе што она образује младе талентоване људе, који су се већ определили за област уместности и културе. Представници Библиотеке плус су имали прилику да се на делу увере у тај таленат, посматрајући радове техноартиста којима су оплемењени сви зидови школе, укључујући и несвакидашњу спољашњост у виду веома инвентивних и лепих графита, али и присуствујући њиховим припремама за Фестивал креативности.

[цаптион ид=“аттацхмент_500″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“300″ цаптион=“ученици и ментори СШ "Техноарт Београд" у стваралачком процесу“][/caption]Професор Александар Луј Тодоровић је са ученицима разговарао о еволуцији употребе уметности у медијима, о томе како промена концепције традиционалних медија и њихова конвергенција утичу на представљање уметности, као и о месту уметности у будућем медијском окружењу.

Ученици су се информисали о детаљима предстојећег Фестивала креативности, а највише их је занимало да ли је медијски формат који су одабрали адекватан. Нећемо вам пре предстојећег Фестивала открити медиј за који су се ученици определили, али хоћемо одговор професора Тодоровића који је истакао да у оваквој врсти избора, не постоји могућност грешке.

[цаптион ид=“аттацхмент_504″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“225″ цаптион=“професор Александар Луј Тодоровић“][/caption]– То је, заправо, и један од циљева пројекта Интернест – да нас научи да нови медији не поништавају старе. На нама је да увидимо којим медијским окружењем суверено владамо и где нам је маневарски простор највећи. Сигурно је да су нови медији по својој природи интерактивнији и да имају могућност интеграције више традиционалних медија. Међутим, то не значи да су они увек најбољи избор. Уколико осећамо да своју идеју можемо да имплементирамо цртежом, графиком, темпером, уљем на платну, музичким изразом, онда то треба и да урадимо, мишљења је професор Тодоровић.

Посета представника Библиотеке плус изазвала је велику пажњу целокупног наставничког актива школе, па радује и најављено проширење сарадње са активом предавача који се директно баве савременим медијима и графичким дизајном у оквиру смера фирмописац/калиграф. Они су заинтересовани да већ следеће године укључе рад на пројекту Интернест у оквире програма својих предмета, што би омогућило праву интердисциплинарну сарадњу у оквиру школе, и још боље и креативније резултате.

У уторак, 15. маја, представници Библиотеке плус посетили су Петнаесту београдску гимназију и упознали се са пројектним тимом ове школе који ће се представити на трећем Фестивалу креативности. Овом приликом, професор Универзитета уметности др Александар Луј Тодоровић је са ученицима разговарао о значају изградње медијске писмености код младих и о преиспитивању положаја уметности у редефинисаном медијском простору, условљеном развојем нових технологија.

Љиљана Петровић, менторка пројектног тима, изразила је задовољство због прилике да се Петнаеста београдска гимназија на овај начин представи широј јавности, и због значаја који рад на самом пројекту има за њене ученике.

– Иако се наша гимназија по географском положају налази мало даље од центра, не бисмо желели да се и на мапи културних дешававања налазимо на периферији. Стога сматрамо да је од огромне важности за нашу школу, како за учеснике пројекта тако и за остале ђаке, да учествујемо у једном овако значајном догађају за ширу образовну и културну јавност Србије. Наш задатак је да медијски проширимо грађу књиге Келти у Европи, а чак и у недостатку великих средстава, данашњи медијски канали нам омогућавају да свој рад учинимо доступним и широј публици.

Аутор Интернеста, Зоран Хамовић, представио је циљеве пројекта и осврнуо се на проблеме и ограничења савременог концепта учења и информисања.

– Ми данас можемо много тога да прочитамо и да се бавимо разним текстовима, али у том обиљу извора ми наилазимо на висок степен редудантног. То су информације које нам често уопште нису неопходне, и важно је да ограничимо своје бављење њима. У данашњој дневној економији времена не можемо да дозволимо себи да се разбацујемо, јер нас то кошта. Ово и јесте циљ нашег пројекта – да научимо да сврсисходно користимо медијски простор и своје знање о медијима; да не будемо жртве технолошког напретка, већ да вешто користимо инструменте који су нам подарени, упозорио је Хамовић.

На проблем економије времена се осврнула и Симонида Вукобрат, психолог и један од ментора пројекта у Петнаестој београдској гимназији.

– Значај овог пројекта је првенствено у томе што на веома јасан начин ученике упућује на могућности истраживачког ресурса какав је Интернет. Нажалост, млади најчешће нису навикнути на овај вид коришћења глобалне друштвене мреже – њихов ангажман на њој се махом своди на коришћење популарних садржаја и Фејсбука. Интернет пружа обиље садржаја који могу да обогате и усмере човека, да пруже релевантне информације и да инспиришу даља интересовања. Тако смо, како је наш рад на пројекту више одмицао, ми себи постављали много већи број питања него што смо добијали готових одговора. Отварале су нам се нове дилеме, и то је оно што нас до краја у овим истраживањима квалитативно вуче напред, објаснила је професорка Вукобрат.

Професор Александар Луј Тодоровић је, представљајући учесницима пројекта своја размишљања о месту уметности у данашшњем медијском окружењу, нагласио значај будућности књиге који је често маргинализован.

– Сведоци смо да се са Интернетом и рачунарима стварају сложене инсталације у којима се бивши гледаоци (које већ називамо корисницима) уносе у један сасвим нови амбијент. Најозбиљнији проблем који се овиме отвара је, разуме се, питање очувања културног и уметничког производа. Јер, до сада се показало да је књига најдугорочнији депозиториј људске меморије. Све друге губе своју снагу – филм бледи, магнетне траке губе снагу. Поставља се питање како ће Интернет инсталације бити очуване. Зато долазимо до парадокса да ћемо можда о уметности која се ствара помоћу свих могућих техничких достигнућа моћи да читамо само у књигама, истакао је професор Тодоровић.

Ученици су истакли да се управо сусрећу са проблемом обиља информација у свом истраживачком пројекту, и да је главни задатак да их на прави начин селектују, сажму и представе. Ма колико им савремени технолошки ресурси помагали обезбеђивањем доступности информација, наглашавају значај међусобне интеракције и „живог“ разговора. У том смислу су им и састанак са представницима пројекта Интернест и предавање професора Тодоровића помогли да каналишу своја размишљања пред презентацију на Фестивалу креативности.

Директор Божидар Зејак се гостима захвалио на посети и поверењу које су представници Библиотеке плус исказали школи позивом на учешће у пројекту.

– Гимназија на Раковици је последња основана гимназија у Београду и Србији. Наша жеља је од оснивања била та да не будемо само образовни центар у коме ће се учити голе чињенице, већ са циљем да постане својеврсно културно жариште. Пре пар година смо били и домаћини једном међународном сусрету писаца, а дубоко сам уверен да ће учешће у пројекту Интернест бити од немерљивог значаја за развој школе.

Ученици су најавили да ће рад пред трећи Фестивал креативности представљати само почетак њиховог дугорочнијег ангажмана на занимљивом пројекту испитивања баштине и утицаја Келта у Европи.

Представници НВО Библиотека плус посетили су данас, 12. маја, гимназију „20.октобар“ у Бачкој Паланци у оквиру припремних сусрета за овогодишњи Фестивал креативности. Они су са директором Радетом Стојаковићем и професорима разговарали о медијској писмености и примени концепта активног учења у школству, док је пројектни тим представио процес рада и концепт презентације на тему „Град у историји Европе“.

Пројектни тим из Бачке Паланке организовао је сусрет са др Аном Пешикан, професорком на Филозофском факултету и Зораном Хамовићем, аутором пројекта Интернест у оквиру припрема за овогодишњи Фестивал креативности, који ће бити одржан првог и другог јуна у Дому омладине у Београду. Ученици су кроз слике, скулптуре и фотографије преставили своје виђење града у коме одрастају.

Пројектни тим из Бачке Паланке  је освојио прво место на прошлом Фестивалу креативности, а састављен је од ђака из гимназије „20. октобар“ и гостујућих ученика из Основне школе „Свети Сава“. Сусрету су присуствовале менторке пројектног тима Биљана Радовић, психолог Бојана Парабуцки, библиотекарка гимназије и Славица Јурић, библиотекарка Основне школе „Свети Сава“. Представници Библиотеке плус разговарали су и са Ђорђем Арсенином, професором социологије, Јасном Лукић, професорком психологије и грађанског васпитања, Стеваном Јурићем, вероучитељем, а гости гимназије биле су и Љиљана Милошев, професорка српског језика и књижевности и Снежана Фодора, директорка Основне школе „Свети сава“.

– Деца су веома мотивисана и ангажована. У припреми изложбе много су истраживали у школској и градској библиотечкој литератури, сакупљали су информације на интернету, анкетирали своје суграђане и рођаке. Морам признати да су и мене заинтересовали, иако нисам љубитељ историје, али толико су интересантних података и прича сазнали, да сам и ја изнова заволела овај град. Заиста не бисмо знали каква је ова наша паланка, да није било овог пројекта – рекла је Биљана Радовић, једна од менторки пројектног тима.

 

Зоран Хамовић је рекао да  презентација коју су припремили, указује да су одабрали добру тему и добар начин рада у оквиру пројекта Интернест.

– Ви сте добро разумели задатке и успели да за презентацију садржаја одабране књиге искористите разне медије. Ваш рад не треба да се заврши учешћем на Фестивалу креативности. То је само свечано обележавање једног циклуса. Требало би да наставите са истраживањем, да направите услове за рад и долазећих генерација ђака у вашој школи – рекао је Хамовић.

Стефан Гужвица, ученик и члан пројектвог тима, истакао је  да је за ђаке, управо најважније то што су истраживали и сами стварали информације и медиске производе, а нису били пуки потрошаци садржаја који се пласира.

– Тај истраживачки рад има своју драж, а касније и само креирање нових садржаја, то је права вредност нашег рада – рекао је Гужвица.

Др Ана Пешикан разговарала је са ђацима о њиховим искуствима и раду на пројекту, као и томе шта су ново и на који начин научили.

– Знање које сте стекли овим пројектом можете директно да примените. Концепт активног учења је да оно буде смислено, а не само репродукција сервираних информација. Кроз тимски рад ви овде заједно учите и креирате неке нове производе знања. У реформи школсва доста пажње се посвећује развоју школе као институције, са циљем да она постане мали културни центар. Тако конципирана она производи препознаљивост, и покреће промене у локалној, али и широј заједници – објаснила је Пешикан.

Хамовић је у разговору подсетио на још један циљ овог пројекта, а то је развој медијске културе. Кроз самосталан истраживачки, тимски и менторски рад са професорима, ученици уче како да медије користе на сврсисходан и креативан начин. Отуда и потреба за трансформацијом школских библиотека у инфотеке, које би била својеврсна гнезда креативности, где би инфотекар припређивао информације потребне ђацима и професорима, али и где би се покретали дијалози и дебате о важним друштвеним темама.

– Највећи проблем нам је простор који делимо са другом школом. Ипак, библиотека је заиста центар наше школе, ђаци често далозе да позајме књиге или да припремају приредбе, песнички конкурс, ту се сакупља и омладински клуб. Ђаци долазе и да би играли игрице,а ли ја им то не дозвољавам, већ се трудим да их заинтересујем да истражују неку тему и на тај начин корисно проводе време на интернету – објаснила је Бојана Парабуцки, библиотекарка гимназије „20. октобар“, додајући да библиотека располаже фондом од око 6.000 књига, углавном лектире и стручне литературе и да цео тим већ ради на трансформацији библиотеке у инфотеку.

Хамовић је у разговору са директором гимназије Радетом Стојаковићем, рекао да ће Библиотека плус протоколом о сарадњи школи дати сву потребну подршку у будућим настојањима да кроз виртуелну библиотеку и креативни рад у инфотеци унапреди своја достигнућа и допринесе развоју талената и стваралачког потенцијала како ђака тако и професора.

 

Представници НВО Библиотека плус посетили су  9. маја,  гимназију “Вук Караџић” у Лозници у оквиру припремних сусрета за овогодишњи Фестивал креативности који ће бити одржан првог и другог јуна у Дому омладине у Београду. Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест и др Александар Димитријевић, доцент на Фил0зофском факултету у Београду, разговарали су са професорима гимназије о значају медијске писмености, а ђаци су образлозили концепт рада, који припремају, на тему “Културни живот у Европи на прелазу из 19. у 20. век”.

 

Мирко Марковић, професор филозофије и ментор пројектног тима гимназије “Вук Караџић” из Лознице, изразио је задовољство због поновног учешћа лозничког тима на Фестивалу креативности, подсећајући да су ученици ове школе на претходном фестивалу освојили треће место. Он је нагласио подстицајни карактер оваквог начина рада који отвара бројне могућности развоја талената ђака, кроз самостална истраживања и тимски рад.

– Желели смо додатно да мотивишемо ђаке, јер кроз рад на овом пројекту они уче како да прикупљају информације и обликују пожељан садржај, како да прикажу иновацију и садржај једног традиционалног медија какав је књига преобразе у мултимедијалну презентацију. На тај начин ученици стичу знања о и разумевање о деловању свих како традицоналних тако и нових електронских медија. Отворили и посебну Фејсбук страницу где сви ученици гимназије могу да се информишу о нашем раду, коментаришу теме и дају нам сугестије – рекао је Марковић. Он је додао да је интерактиван и менторски рад са ученицима велико задовољство за њега самог, јер му даје професионалну сатисфакцију, али и ђацима даје сасвим нови, ефикаснији и привлачнији  приступ знањима. Из тог разлога и директор школе и многе колеге професори подржавају овакве иницијативе. Недавно смо у нашој школи организовали изложбу “Филозофија у стрипу” у којој су учествовали ђаци из Лознице, Лебана, Љига, Књажевца, Параћина, Крагјевца, и Ваљева.

Зоран Хамовић је поздравио овакву школску иницијативу, објашњавајући да управо такви програми испуњавају циљ пројекта Интернест.

– Овај пројекат упућен је на појединце, ђаке, који су заинтересовани и талентовани, који ће бити лидери у свом окржењу, у смислу покретања конструктивних дијалога и нових идеја. Циљ је да ђаци на нов и креативан начин стичу знања и кроз медије који су њима блиски. То сте управо постигли  овом изложбом. Одатле  и потреба за трансформацијом библиотеке у инфотеку, која ће бити својеврсно гнездо креативности у коме ће ђаци кроз менторски рад са професорима моћи да развијају своје талнете и где ће инфотекар подстицати њихова интересовања пружајући им стручну помодршку. Наша жеља је да створимо мрежу школа у Србији које ће користећи предности виртуелне библиотеке дакле електронских садржаја, развијати међусобни дијалог, медијски се образовати и креирати нова знања. На тај начин ствара се у школи мали култрни центар, користан за своје непосредно окружење а препознатљив и ван њега – објаснио је Хамовић.

Он је нагласио значај обликовања услова за развој медијске културе ђака, јер у савременом свету када живимо у обиљу информација, најважиније је младе начити да савладају логику медија, да прикупљају и сврсисходно бирају информације а да медије користе продктивно за реализацију својих идеја, а не само као потрошаци садржаја кроз игрице.

Др Александар Димитријевић је упозорио на податке, који показју да млади више сати дневно проводе на интернету, углавном ради забаве, што смањује њихову концентрацију и онемогућава способност да се фокусирају.

– Пројекат Интернест је вишеструко користан у том смислу, јер омогућава да се медији користе на сврсисходан начин и да се ђаци науче и упуте како да медије користе као алат у креирању нових знања. Ваши ђаци користећи изворе из књиге и са интернета имају прилике да комбинују знања из књижевности, уметности, музике, филозофије и створе нове садржаје, што отвара нове могћности и приступ садржајима, али и самим медијима – истакао је Димитријевић.

Јелена Стаменковић, ученица и члан пројектног тима, потврдила је да је рад на пројекту Интернест ђацима пружио сасвим нова сазнања из области медија.

– Невероватно је колико корисних информација смо пронашли и сакупили на интернету радећи на овом пројекту. До сада смо интернет углавном користили за четовање и време проводили на Фејсбуку, али сада смо начили како да тражимо оно што нам је потребно, проверавамо и користимо информације које пронађемо – рекла је Стаменковић.

Подршку пројекту пружили су и локални медији, који су присуствовали посети представника НВО Библиотека плус, наводећи да улога медија није само да информише већ и да образује, стога је важно говорити о темама које су знацајне за целу заједницу. Са друге стране они подржавају иницијативу школе да кроз ваннаставне програме развија ученичке таленте, афирмишући на тај начин школу, али и сам град. Схватајући потребу за верификацијом таквих пројеката у локалној јавности и општинска управа придаје важност и даје подршку за нихов развој.

Након разговора са професорима и ђацима, Зоран Хамовић и др Александар Димитријевић, обишли су школску библиотеку која располаже фондом од око 15.000 књига, углавном лектире и стручне литературе. Мирко Марковић најавио је скору транформацију библиотеке и иницијативу да се књиге изложе на полице у ходнику школе, што је један од предлога пројекта Интернест. Хамовић је подравио ову промене. напомињући да ће Библиотека плус, протоколом о сарадњи школи дати сву потребну подршку у будућим настојањима да кроз виртуелну библиотеку и креативни рад у инфотеци унапреди своја достигнућа и допринесе развоју талената и стваралачког потенцијала како ђака тако и професора.

 

 

 

Аутор пројекта Интернест Зоран Хамовић и др Александар Луј Тодоровић, професор на Универзитету уметности, посетили су 8. маја, Гимназију у Крушевцу, где су са директором Добривојем Грчаком, разговарали о потребама трансформације библиотеке у инфотеку и могућностима унапређења сарадње између ове школе и НВО Библиотека плус. Пројектни тим Гимназије представио је концепт рада на тему „Фама – историја гласина“, након чега је Александар Луј Тодоровић ученицима одржао предавање на тему „Медиска писменост и нове технологије“.

 

[цаптион ид=“аттацхмент_420″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“150″ цаптион=“директор Добривоје Грчак“][/caption]

Директор школе Добривоје Грчак, веома је задовољан због учешћа Крушевачке гимназије у пројекту Интернест, наглашавајући да у савременом свету „ко има информацију, има моћ“, стога је главни задатак, управо и циљ пројекта, да се деца медијски описмене и науче правилној селекцији информација. У томе би им помогли прогфесори, али првенствено је то улога инфотекара, јер је његов задатак да ђацима, али и професорима, бира и припрема  потребне информације, стварајући у инфотеци амбијент за самосталан рад и иницијативу, конструктивни дијалог и креативни изазов талентованим ђацима.

– Многи наши ђаци су надарени, што можете видети на великој табли у ходнику, као и на библордима у граду. Велики број њих учествује на градским и републичким такмичењима. Ипак, потреба за неформалним образовањем је све већа, зато смо са великим ентузијазном смо прихватили учешће у овом пројекту – рекао је Грчак.

 

[цаптион ид=“аттацхмент_421″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“150″ цаптион=“Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест“][/caption]

Зоран Хамовић је објаснио да је правилна употреба медија тематски оквир у коме се задаци и идеја пројекта крећу, ипак главни циљ је трансформација библиотеке у инфотекту. У складу са савременим трендовима, школске установе требало би да почну са употребом електронских садржаја, истовремено едукујући децу да их правилно користе. На тај начин ствара се форум савремених млладих интелектуалаца, који кроз разговоре, самостална истраживања и менторски рад са професорима унапређују своја посебна знања и реализују своје идеје и пројекте.

 

– Ми доносимо одлуке на основу онога што знамо и у шта смо уверени. Зато морамо имати критички отклон према садржајима који нам се пласирају. Данас живимо у обиљу информација, најважније је научити, како да сврсисходно користимо медије  као алат за реализацију својих идеја и креирање нових садржаја, а не да постанемо само изманипулисани потрошаци – нагласио је Хамовић.

Са овом тезом сложила се и Станислава Арсић, професорка српског језика и књижевности и менторка пројектног тима, наводећи да је то обавеза просветних радника.

– Медијска писменост је важан задатак пред свима нама. У настави често практикујем да кроз разне примере из књижевности и популарне клултуре, са ђацима анализирам савремене феномене из области културе и медија. На тај начин показујем ђацима да школа није досадна и застарела, већ да је у складу са светом у коме живе – објаснила је Арсић. Она је додала да је школска библиотека није била популарно место када у њој није било библиотекара који је стално запослен, међутим данас када две професорке раде као библиотекарке она је место које ђаци радо посећују како би изнајмили књиге, али и заједно учили.

– Највећи проблем нам је мали простор и тренутно разговарамо о могућностима како бисмо и где могли да га проширимо и адаптирамо како би ђацима био још пријемчивији. Библиотека води врло активан живот, ђаци стално долазе по књиге, ту одржавамо поједине часове,дебате и разговоре. Такође, када је реч о књигама, радимо анкете и тако сазнајемо шта је ђацима најзанимљивије за читање и трудимо се да им изађемо у сусрет – каже Слађана Ракић, библиотекарка, додајући да је учешће у пројекту Интернест и нове креативне могућности које је он пружио у раду са ђацима, њен „најлепши период рада у библиотеци и школи уопште“.

 

Након разговора са директором и професорима, ђаци су приказали досадашњи рад на пројекту у оквиру припрема за Фестивал креативности који ће се одржати првог и  другог јуна.

[цаптион ид=“аттацхмент_426″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“600″ цаптион=“ученици крушевачке Гимназије“][/caption]

Они су целу ову недељу посветили презентацији пројекта организујући дебате, радионице и трибине у гимназији и другим културним установама.

 

Александар Луј Тодоровић је са ђацима разговарао о значају медијске писмености, објашњавајући им историјат настанка савремених технологија од телеграфа до интернета. Он је истакао да је за ђаке важно да познају логику медија, како би могли да их користе на креативан начин, а не као потрошачи.

 

[цаптион ид=“аттацхмент_424″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“150″ цаптион=“професор Александар Луј Тодоровић“][/caption]

– Данашњи комуникациони системи могу се на најразличитије начине користити за креирање уметничких дела. Ипак, морамо знати цео пут настанка једног медијског производа и свих могућности које они нуде, само на тај начин можемо постати аутори који стварају аутентична дела – рекао је Тодоровић.

 

Посету Крушевачкој гимназији пратили су и локални медији, а Хамовић је нагласио значај подршке који је ђацима потребан од стране локалне јавности.

– Идеја пројекта подразумева стварање аутентичне креативне атмосфере, коју уређују и развијају истакнути талентовани појединци и неопходно им је омогућити видљивост и препознатљивост у ширем окружењу – рекао је Хамовић.