Internest

Predstavnici NVO Biblioteka plus posetili su danas, 12. maja, gimnaziju „20.oktobar“ u Bačkoj Palanci u okviru pripremnih susreta za ovogodišnji Festival kreativnosti. Oni su sa direktorom Radetom Stojakovićem i profesorima razgovarali o medijskoj pismenosti i primeni koncepta aktivnog učenja u školstvu, dok je projektni tim predstavio proces rada i koncept prezentacije na temu „Grad u istoriji Evrope“.

Projektni tim iz Bačke Palanke organizovao je susret sa dr Anom Pešikan, profesorkom na Filozofskom fakultetu i Zoranom Hamovićem, autorom projekta Internest u okviru priprema za ovogodišnji Festival kreativnosti, koji će biti održan prvog i drugog juna u Domu omladine u Beogradu. Učenici su kroz slike, skulpture i fotografije prestavili svoje viđenje grada u kome odrastaju.

Projektni tim iz Bačke Palanke  je osvojio prvo mesto na prošlom Festivalu kreativnosti, a sastavljen je od đaka iz gimnazije „20. oktobar“ i gostujućih učenika iz Osnovne škole „Sveti Sava“. Susretu su prisustvovale mentorke projektnog tima Biljana Radović, psiholog Bojana Parabucki, bibliotekarka gimnazije i Slavica Jurić, bibliotekarka Osnovne škole „Sveti Sava“. Predstavnici Biblioteke plus razgovarali su i sa Đorđem Arseninom, profesorom sociologije, Jasnom Lukić, profesorkom psihologije i građanskog vaspitanja, Stevanom Jurićem, veroučiteljem, a gosti gimnazije bile su i Ljiljana Milošev, profesorka srpskog jezika i književnosti i Snežana Fodora, direktorka Osnovne škole „Sveti sava“.

– Deca su veoma motivisana i angažovana. U pripremi izložbe mnogo su istraživali u školskoj i gradskoj bibliotečkoj literaturi, sakupljali su informacije na internetu, anketirali svoje sugrađane i rođake. Moram priznati da su i mene zainteresovali, iako nisam ljubitelj istorije, ali toliko su interesantnih podataka i priča saznali, da sam i ja iznova zavolela ovaj grad. Zaista ne bismo znali kakva je ova naša palanka, da nije bilo ovog projekta – rekla je Biljana Radović, jedna od mentorki projektnog tima.

 

Zoran Hamović je rekao da  prezentacija koju su pripremili, ukazuje da su odabrali dobru temu i dobar način rada u okviru projekta Internest.

– Vi ste dobro razumeli zadatke i uspeli da za prezentaciju sadržaja odabrane knjige iskoristite razne medije. Vaš rad ne treba da se završi učešćem na Festivalu kreativnosti. To je samo svečano obeležavanje jednog ciklusa. Trebalo bi da nastavite sa istraživanjem, da napravite uslove za rad i dolazećih generacija đaka u vašoj školi – rekao je Hamović.

Stefan Gužvica, učenik i član projektvog tima, istakao je  da je za đake, upravo najvažnije to što su istraživali i sami stvarali informacije i mediske proizvode, a nisu bili puki potrošaci sadržaja koji se plasira.

– Taj istraživački rad ima svoju draž, a kasnije i samo kreiranje novih sadržaja, to je prava vrednost našeg rada – rekao je Gužvica.

Dr Ana Pešikan razgovarala je sa đacima o njihovim iskustvima i radu na projektu, kao i tome šta su novo i na koji način naučili.

– Znanje koje ste stekli ovim projektom možete direktno da primenite. Koncept aktivnog učenja je da ono bude smisleno, a ne samo reprodukcija serviranih informacija. Kroz timski rad vi ovde zajedno učite i kreirate neke nove proizvode znanja. U reformi školsva dosta pažnje se posvećuje razvoju škole kao institucije, sa ciljem da ona postane mali kulturni centar. Tako koncipirana ona proizvodi prepoznaljivost, i pokreće promene u lokalnoj, ali i široj zajednici – objasnila je Pešikan.

Hamović je u razgovoru podsetio na još jedan cilj ovog projekta, a to je razvoj medijske kulture. Kroz samostalan istraživački, timski i mentorski rad sa profesorima, učenici uče kako da medije koriste na svrsishodan i kreativan način. Otuda i potreba za transformacijom školskih biblioteka u infoteke, koje bi bila svojevrsna gnezda kreativnosti, gde bi infotekar pripređivao informacije potrebne đacima i profesorima, ali i gde bi se pokretali dijalozi i debate o važnim društvenim temama.

– Najveći problem nam je prostor koji delimo sa drugom školom. Ipak, biblioteka je zaista centar naše škole, đaci često daloze da pozajme knjige ili da pripremaju priredbe, pesnički konkurs, tu se sakuplja i omladinski klub. Đaci dolaze i da bi igrali igrice,a li ja im to ne dozvoljavam, već se trudim da ih zainteresujem da istražuju neku temu i na taj način korisno provode vreme na internetu – objasnila je Bojana Parabucki, bibliotekarka gimnazije „20. oktobar“, dodajući da biblioteka raspolaže fondom od oko 6.000 knjiga, uglavnom lektire i stručne literature i da ceo tim već radi na transformaciji biblioteke u infoteku.

Hamović je u razgovoru sa direktorom gimnazije Radetom Stojakovićem, rekao da će Biblioteka plus protokolom o saradnji školi dati svu potrebnu podršku u budućim nastojanjima da kroz virtuelnu biblioteku i kreativni rad u infoteci unapredi svoja dostignuća i doprinese razvoju talenata i stvaralačkog potencijala kako đaka tako i profesora.

 

Predstavnici NVO Biblioteka plus posetili su  9. maja,  gimnaziju “Vuk Karadžić” u Loznici u okviru pripremnih susreta za ovogodišnji Festival kreativnosti koji će biti održan prvog i drugog juna u Domu omladine u Beogradu. Zoran Hamović, autor projekta Internest i dr Aleksandar Dimitrijević, docent na Fil0zofskom fakultetu u Beogradu, razgovarali su sa profesorima gimnazije o značaju medijske pismenosti, a đaci su obrazlozili koncept rada, koji pripremaju, na temu “Kulturni život u Evropi na prelazu iz 19. u 20. vek”.

 

Mirko Marković, profesor filozofije i mentor projektnog tima gimnazije “Vuk Karadžić” iz Loznice, izrazio je zadovoljstvo zbog ponovnog učešća lozničkog tima na Festivalu kreativnosti, podsećajući da su učenici ove škole na prethodnom festivalu osvojili treće mesto. On je naglasio podsticajni karakter ovakvog načina rada koji otvara brojne mogućnosti razvoja talenata đaka, kroz samostalna istraživanja i timski rad.

– Želeli smo dodatno da motivišemo đake, jer kroz rad na ovom projektu oni uče kako da prikupljaju informacije i oblikuju poželjan sadržaj, kako da prikažu inovaciju i sadržaj jednog tradicionalnog medija kakav je knjiga preobraze u multimedijalnu prezentaciju. Na taj način učenici stiču znanja o i razumevanje o delovanju svih kako tradiconalnih tako i novih elektronskih medija. Otvorili i posebnu Fejsbuk stranicu gde svi učenici gimnazije mogu da se informišu o našem radu, komentarišu teme i daju nam sugestije – rekao je Marković. On je dodao da je interaktivan i mentorski rad sa učenicima veliko zadovoljstvo za njega samog, jer mu daje profesionalnu satisfakciju, ali i đacima daje sasvim novi, efikasniji i privlačniji  pristup znanjima. Iz tog razloga i direktor škole i mnoge kolege profesori podržavaju ovakve inicijative. Nedavno smo u našoj školi organizovali izložbu “Filozofija u stripu” u kojoj su učestvovali đaci iz Loznice, Lebana, Ljiga, Knjaževca, Paraćina, Kragjevca, i Valjeva.

Zoran Hamović je pozdravio ovakvu školsku inicijativu, objašnjavajući da upravo takvi programi ispunjavaju cilj projekta Internest.

– Ovaj projekat upućen je na pojedince, đake, koji su zainteresovani i talentovani, koji će biti lideri u svom okrženju, u smislu pokretanja konstruktivnih dijaloga i novih ideja. Cilj je da đaci na nov i kreativan način stiču znanja i kroz medije koji su njima bliski. To ste upravo postigli  ovom izložbom. Odatle  i potreba za transformacijom biblioteke u infoteku, koja će biti svojevrsno gnezdo kreativnosti u kome će đaci kroz mentorski rad sa profesorima moći da razvijaju svoje talnete i gde će infotekar podsticati njihova interesovanja pružajući im stručnu pomodršku. Naša želja je da stvorimo mrežu škola u Srbiji koje će koristeći prednosti virtuelne biblioteke dakle elektronskih sadržaja, razvijati međusobni dijalog, medijski se obrazovati i kreirati nova znanja. Na taj način stvara se u školi mali kultrni centar, koristan za svoje neposredno okruženje a prepoznatljiv i van njega – objasnio je Hamović.

On je naglasio značaj oblikovanja uslova za razvoj medijske kulture đaka, jer u savremenom svetu kada živimo u obilju informacija, najvažinije je mlade načiti da savladaju logiku medija, da prikupljaju i svrsishodno biraju informacije a da medije koriste prodktivno za realizaciju svojih ideja, a ne samo kao potrošaci sadržaja kroz igrice.

Dr Aleksandar Dimitrijević je upozorio na podatke, koji pokazju da mladi više sati dnevno provode na internetu, uglavnom radi zabave, što smanjuje njihovu koncentraciju i onemogućava sposobnost da se fokusiraju.

– Projekat Internest je višestruko koristan u tom smislu, jer omogućava da se mediji koriste na svrsishodan način i da se đaci nauče i upute kako da medije koriste kao alat u kreiranju novih znanja. Vaši đaci koristeći izvore iz knjige i sa interneta imaju prilike da kombinuju znanja iz književnosti, umetnosti, muzike, filozofije i stvore nove sadržaje, što otvara nove mogćnosti i pristup sadržajima, ali i samim medijima – istakao je Dimitrijević.

Jelena Stamenković, učenica i član projektnog tima, potvrdila je da je rad na projektu Internest đacima pružio sasvim nova saznanja iz oblasti medija.

– Neverovatno je koliko korisnih informacija smo pronašli i sakupili na internetu radeći na ovom projektu. Do sada smo internet uglavnom koristili za četovanje i vreme provodili na Fejsbuku, ali sada smo načili kako da tražimo ono što nam je potrebno, proveravamo i koristimo informacije koje pronađemo – rekla je Stamenković.

Podršku projektu pružili su i lokalni mediji, koji su prisustvovali poseti predstavnika NVO Biblioteka plus, navodeći da uloga medija nije samo da informiše već i da obrazuje, stoga je važno govoriti o temama koje su znacajne za celu zajednicu. Sa druge strane oni podržavaju inicijativu škole da kroz vannastavne programe razvija učeničke talente, afirmišući na taj način školu, ali i sam grad. Shvatajući potrebu za verifikacijom takvih projekata u lokalnoj javnosti i opštinska uprava pridaje važnost i daje podršku za nihov razvoj.

Nakon razgovora sa profesorima i đacima, Zoran Hamović i dr Aleksandar Dimitrijević, obišli su školsku biblioteku koja raspolaže fondom od oko 15.000 knjiga, uglavnom lektire i stručne literature. Mirko Marković najavio je skoru tranformaciju biblioteke i inicijativu da se knjige izlože na police u hodniku škole, što je jedan od predloga projekta Internest. Hamović je podravio ovu promene. napominjući da će Biblioteka plus, protokolom o saradnji školi dati svu potrebnu podršku u budućim nastojanjima da kroz virtuelnu biblioteku i kreativni rad u infoteci unapredi svoja dostignuća i doprinese razvoju talenata i stvaralačkog potencijala kako đaka tako i profesora.

 

 

 

Autor projekta Internest Zoran Hamović i dr Aleksandar Luj Todorović, profesor na Univerzitetu umetnosti, posetili su 8. maja, Gimnaziju u Kruševcu, gde su sa direktorom Dobrivojem Grčakom, razgovarali o potrebama transformacije biblioteke u infoteku i mogućnostima unapređenja saradnje između ove škole i NVO Biblioteka plus. Projektni tim Gimnazije predstavio je koncept rada na temu „Fama – istorija glasina“, nakon čega je Aleksandar Luj Todorović učenicima održao predavanje na temu „Mediska pismenost i nove tehnologije“.

 

Direktor škole Dobrivoje Grčak, veoma je zadovoljan zbog učešća Kruševačke gimnazije u projektu Internest, naglašavajući da u savremenom svetu „ko ima informaciju, ima moć“, stoga je glavni zadatak, upravo i cilj projekta, da se deca medijski opismene i nauče pravilnoj selekciji informacija. U tome bi im pomogli progfesori, ali prvenstveno je to uloga infotekara, jer je njegov zadatak da đacima, ali i profesorima, bira i priprema  potrebne informacije, stvarajući u infoteci ambijent za samostalan rad i inicijativu, konstruktivni dijalog i kreativni izazov talentovanim đacima.

– Mnogi naši đaci su nadareni, što možete videti na velikoj tabli u hodniku, kao i na biblordima u gradu. Veliki broj njih učestvuje na gradskim i republičkim takmičenjima. Ipak, potreba za neformalnim obrazovanjem je sve veća, zato smo sa velikim entuzijaznom smo prihvatili učešće u ovom projektu – rekao je Grčak.

 

Zoran Hamović je objasnio da je pravilna upotreba medija tematski okvir u kome se zadaci i ideja projekta kreću, ipak glavni cilj je transformacija biblioteke u infotektu. U skladu sa savremenim trendovima, školske ustanove trebalo bi da počnu sa upotrebom elektronskih sadržaja, istovremeno edukujući decu da ih pravilno koriste. Na taj način stvara se forum savremenih mlladih intelektualaca, koji kroz razgovore, samostalna istraživanja i mentorski rad sa profesorima unapređuju svoja posebna znanja i realizuju svoje ideje i projekte.

 

– Mi donosimo odluke na osnovu onoga što znamo i u šta smo uvereni. Zato moramo imati kritički otklon prema sadržajima koji nam se plasiraju. Danas živimo u obilju informacija, najvažnije je naučiti, kako da svrsishodno koristimo medije  kao alat za realizaciju svojih ideja i kreiranje novih sadržaja, a ne da postanemo samo izmanipulisani potrošaci – naglasio je Hamović.

Sa ovom tezom složila se i Stanislava Arsić, profesorka srpskog jezika i književnosti i mentorka projektnog tima, navodeći da je to obaveza prosvetnih radnika.

– Medijska pismenost je važan zadatak pred svima nama. U nastavi često praktikujem da kroz razne primere iz književnosti i popularne klulture, sa đacima analiziram savremene fenomene iz oblasti kulture i medija. Na taj način pokazujem đacima da škola nije dosadna i zastarela, već da je u skladu sa svetom u kome žive – objasnila je Arsić. Ona je dodala da je školska biblioteka nije bila popularno mesto kada u njoj nije bilo bibliotekara koji je stalno zaposlen, međutim danas kada dve profesorke rade kao bibliotekarke ona je mesto koje đaci rado posećuju kako bi iznajmili knjige, ali i zajedno učili.

– Najveći problem nam je mali prostor i trenutno razgovaramo o mogućnostima kako bismo i gde mogli da ga proširimo i adaptiramo kako bi đacima bio još prijemčiviji. Biblioteka vodi vrlo aktivan život, đaci stalno dolaze po knjige, tu održavamo pojedine časove,debate i razgovore. Takođe, kada je reč o knjigama, radimo ankete i tako saznajemo šta je đacima najzanimljivije za čitanje i trudimo se da im izađemo u susret – kaže Slađana Rakić, bibliotekarka, dodajući da je učešće u projektu Internest i nove kreativne mogućnosti koje je on pružio u radu sa đacima, njen „najlepši period rada u biblioteci i školi uopšte“.

 

Nakon razgovora sa direktorom i profesorima, đaci su prikazali dosadašnji rad na projektu u okviru priprema za Festival kreativnosti koji će se održati prvog i  drugog juna.

Oni su celu ovu nedelju posvetili prezentaciji projekta organizujući debate, radionice i tribine u gimnaziji i drugim kulturnim ustanovama.

 

Aleksandar Luj Todorović je sa đacima razgovarao o značaju medijske pismenosti, objašnjavajući im istorijat nastanka savremenih tehnologija od telegrafa do interneta. On je istakao da je za đake važno da poznaju logiku medija, kako bi mogli da ih koriste na kreativan način, a ne kao potrošači.

 

– Današnji komunikacioni sistemi mogu se na najrazličitije načine koristiti za kreiranje umetničkih dela. Ipak, moramo znati ceo put nastanka jednog medijskog proizvoda i svih mogućnosti koje oni nude, samo na taj način možemo postati autori koji stvaraju autentična dela – rekao je Todorović.

 

Posetu Kruševačkoj gimnaziji pratili su i lokalni mediji, a Hamović je naglasio značaj podrške koji je đacima potreban od strane lokalne javnosti.

– Ideja projekta podrazumeva stvaranje autentične kreativne atmosfere, koju uređuju i razvijaju istaknuti talentovani pojedinci i neophodno im je omogućiti vidljivost i prepoznatljivost u širem okruženju – rekao je Hamović.

U okviru pripremnih susreta za treći Festival kreativnosti, dr Aleksandar Luj Todorović, profesor Univerziteta umetnosti i Zoran Hamović autor projekta Internest, posetili su u ponedeljak, 30. aprila, gimnaziju u Užicu. Sa direktorom gimnazije Živojinom Pavlovićem, razgovarali su o značaju rada na izgradnji medijske pismenosti učenika, ali i predavača, kao i o mogućnostima unapređenja saradnje sa NVO Biblioteka plus i IP Clio. Članovima projektnog tima prof Aleksandar Luj Todorović održao je predavanje o “Medijskoj pismenosti i novoj tehnologiji”, a potom su sa Ružicom Marjanović i Zoranom Hamovićem, diskutovali o izabranoj temi za rad “Istorija prijateljstva”.

Zoran Hamović predstavio profesorima i direktoru gimnazije dosadašnje domete i ciljeve projekta Internest, ističući mogućnosti i značaj transformacije školske biblioteke u infoteku, koja bi bila uređeni izvor informacija, podrška individualnom, timskom i kreativnom radu učenika. Infoteka treba da im pruži prostor za slobodnu i neobaveznu inicijativu, mesto gde oni mogu da realizuju svoje individualne ideje, od zamisli do materijalizacije u nekom kreativnom proizvodu, a zatim i da je verifikuju svoj talenat u javnosti.

– Infoteka je ambijent u kome će đaci i profesori biti partneri, u kome zajedno istražuju i grade virtuelnu biblioteku i arhiv svoje kreativnosti. Oslanjanjući se na sopstveno znanje, utemeljuju kreativnu sigurnost i samopozdanje. Festival kreativnosti svakako je podsticaj za učenike, svečani trenutak završetak jednog kreativnog ciklusa, ali suština je u celogodišnjem radu: planiranju, pripremama, istraživanju, realizaciji i prezentaciji. Učeći proces proizvodnje, kako i kada koriste određena znanja i medije i na koji način dolaze do njih u tom procesu, unose estetsku ali i etičku komponentu stvaralačke odgovornosti u radu – istakao je Hamović, dodajući da ovakvim radom učenici mogu razumeti put izgradnje i važnost intelektualne svojine, koji je jedna od najznačajnijih valuta u novoj ekonomiji, ekonomiji baziranoj na znanju.

Reformisanim konceptom rada sa učenicima, ali i ambijentom istraživanja, dijaloga i debate, koji bi se razvio u školskim infotekama stvorila bi se mreža naprednijih škola u Srbiji, koje bi bile svojevrstan forum znanja i interaktivnog rada, ali sa druge strane, svaka škola imala bi priliku da afirmiše sopstvene ponetncijale i izgradi osobenosti po kojima bi bila karakteristična i prepoznatljiva i van svoje sredine.

Direktor gimnazije Živojin Pavlović izrazio je veliko zadovoljstvo zbog učešća u projektu Internest. Sasvim su mu jasni ciljevi projekta i smatra da je to odlična podrška za unapređenje saznajnih kapaciteta učenika i profesora, ali i dobar način za bolju afirmaciju škole.

– Naša škola je otvorena za saradnju i smatramo da su gimnaziji potrebni specijalizovani programi za razvoj đačkih talenata. Adaptirali smo biblioteku koja sada ima čitaonicu i nalazi se u centralnom delu zgrade, jer mislimo da je ona srce škole i cilj nam je da ona bude mesto gde će učenici uz pomoć profesora naći sve relevatne infornacije za rad i nadgradnju znanja. Naši učenici su možda spretniji od nas u korišćenju tehnologije, ali smo mi tu da ih uputimo u pravi odabir i kvalitet informacija – objasnio je Pavlović.

Nakon razgovora sa direktorom, Ružicom Marjanović, profesorkom srpskog jezika i književnosti i mentorkom projektnog tima, Slavkom Markovićem, bibliotekarom, Vukadinom Simovićem, profesorom građanskog vaspitanja, kao i gostom iz muzičke škole “Vojislav Lale Stefanović”, Milenom Stričić, profesorkom književnosti, gosti su obišli školsku biblioteku, koja je adaptirana i opremljena u skladu sa predlozima u projektu Internest. Učenicima je na raspolaganju fond od 12.000 knjiga iz lektire i stručne literature, dok se u čitaonici nalaze računari sa slobodnim pristupom internetu. Po dolasku u biblioteku predstavnici Biblioteke plus, zatekli su nekoliko učenica ekonomsle škole, sa kojima gimnazija deli zgradu, koje su ovde učile i pripremale prezentaciju za nastavu, što je Hamović pozdravio, ističući da je ovakav način rada upravo jedan od očekivanih ishoda projekta.

– Život biblioteke je vrlo intenzivan, jer naši đaci dosta čitaju i koriste stručnu literatru za pripremanje referata ili prezentacija. Ambijent je takav da svako voli da dođe ovde, đaci zajedno uče, ali nas i profesori često obiđu u pauzama nastave, onda svi zajedno razgovaramo i razmenjujemo mišljenja. Đaci su veoma vezani za ovu prostoriju pa je ostala lepa tradicija da svaka generacija maturanata pokloni biblioteci određeni broj knjiga – rekao je Slavko Marković, bibliotekar gimnazije.

Ružica Marjanović, mentorka projektnog tima istakla je veliku angažovanost i posvećenost čenika  projektnim aktivnostima.

– Već nekoliko godina organizjemo festival “Na pola puta”, gde đaci imaju priliku da odaberu i čitaju knjige savremenih pisaca iz balkanskog okruženja a zatim i da se susretnu i razgovaraju sa njima. Ove godine oni su bili ukljčeni u organizaciju festivala, pripreemili su konferenciju za novinare, intervjue sa piscima, prezentacije njihovih dela… Ovakav način rada je potpno komplementaran sa konceptom projekta Internest i zato smo višestruko zainteresovani da učestvujemo u njemu. Učenici a i naši saradnici su veoma motivisani i ovaj projekat vidimo kao još jedan izvrstan način da im omogućimo da unapređuju svoja interesovanja, znanje i  razvijaju svoje talente – naglasila je Ružica Marjanović.

Dr Aleksandar Luj Todorović, u okviru predviđene teme Medijska pismenost i tehnologija komunikacija, razgovarao je sa učenicima o predmetu kojim se bavio i u svojoj knjizi Umetnost i tehnologije komunikacija. Objasnio je da u današnjem svetu, u kome su mediji sveprisutni, brišu se granice između njih i sadržaj postaje primaran u odnosu na formu. Digitalna kultura dovodi do novih pojava koje mogu biti korisne, ali i višestrko štetne ukoliko se mediji ne koriste na ekonomičan i svrsishodan način. Govorio je o zavodljivom, a beskorisnom korišćenju medijskih sadržaja. Rezultat te aktivnosti iscrpljujuće je gubljenje vremena u jeftinoj razonodi. Takođe je istakao i veliki problem zaštite autorskih prava koja su ugrožena pojavom novih medija, a pojava nedozvoljenog umnožavanja šteti ne samo stvaraocima, već i korisnicima jer dovodi do siromašenja kreativnog potencijala i lenjosti uma.

– Kreativna indstrija je u opasnosti, jer mladi smatraju besplatnu muziku delom ljudskih prava, a ustvari je autorska naknada ljudsko pravo. Morate znati sve apekte medijskog stvaralaštva i korišćenja, dakle i ko je nešto proizveo i zašto, kome to odgovara, zašto je baš tako nešto napisano. Morate znati da pročitate reklamu isto kao poruku svakog drugog teksta, da otkrijete ne samo smisao nego i svrhu upućene informacije. Nivo vaše medijske pismenosti smanjuje mogućnost da budete samo izmaniplisani potrošači – istakao je Todorović.

Hamović je još jednom naglasio značaj infotekara u školama, jer je njegova uloga da vrši selekciju i priređuje pakete potrebnih informacija uz odgovrajuće medije đacima, kako bi na najbrži način pristupili temeljnim znanjima. On je istakao da medije treba koristiti kreativno i produktivno, a ne samo za zabavu što je najčešći slučaj. Iz tog razloga je cilj projekta Internest, da se u školama stvori ambijent u kome će se đaci kroz timski rad, samostalna istraživanja i mentorski odnos sa profesorima, osposobiti da izgrade kritički pristup informacijama i nauče korisnoj i svrhovitoj selekciji sadržaja kojima su izloženi.

Planiranim potpisivanjem protokola o saradnji Biblioteke plus i gimnazije u Užicu predviđeni su i novi oblici podrške koji spadaju u deo projekta Internest za narednu školsku godinu.

Predstavnici nevladine organizacije Bibliotka plus posetili su u petak, 26. aprila tim đaka i profesora gimnazije „Bora Stanković“ u Vranju koji pripremaju rad na temu „Kulturni život u Evropi na prelazu iz 19. u 20. vek” u okviru ovogodišnjeg Festivala kreativnosti. Pored razgovora o projektu Internest, đaci su imali priliku da slušaju predavanje na temu „Medijska pismenost i psihologija medija“ dr Aleksandra Dimitrijevića, docenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Zbog trenutne rekonstrukcije zgrade gimanazije, susret je održan u Narodnoj biblioteci „Bora Stanković“ u Vranju, a građevinski radovi otežavaju i realizaciju nastave gimnazije, jer su đaci podeljeni i pohađaju časove u dve škole.

– Zgrada nam je pod skelama i spolja i unutra, ali mi smo, zbog predhodnih pozitivnih iskustava i ove godine s radošću odlučili da učestvujemo na Festivalu kreativnosti. Posebna je zanimljivost da smo se opredelili da ove godine u projektu učesvuju učenice prve godine. Naša ideja je da pratimo njihov razvoj i napredak iz godine u godinu. Mogućnosti koje pruža projekat Internest zaista su velike, ali na osnovu prethodnog iskustva u radu sa učenicima završne godine shvatili smo da oni odmah napuštaju školu i odlaze na studije i nemamo priliku da stvorimo kontitnutet i kreativni dijalog generacija.

Izabrali smo knjigu, koja je veoma zahtevna, ali značajna za razumevanje kulture, političkih odnosa i uticaj tehnoloških inovacija na život u Evropi – istakao je Miroljub Kostić, profesor istorije i mentor projektnog tima gimnazije „Bora Stanković“ .

Zoran Hamović predstavio je dosadašnje domete i elemente daljeg razvoja projekta Internest profesorima i đacima gimnazije „Bora Stanković“. On je istakao da ovim projektom škole dobijaju mogućnost da koncipiraju drugačiji rad sa đacima kroz samostalno istraživanje i interaktivni timski rad, što je  izazovnije i podstiče motivaciju učenika. Fokusi rada moraju biti medijsko opismenjavanje đaka i izgradnja kritičkog pristupa selekciji obilja informacija koje se svakodnevno nude kroz različite kanale medijske komunikacije.

– Projekat dugoročno proizvodi sasvim drugačiju medijsku kulturu. Danas ne živimo u svetu u kome nedostaju mediji i informacije, već dolazimo u ozbiljan problem njihovog svrsishodnog izbora. U obilju informacija veoma je važan onaj ko nam bira i ‘servira’ informacije. Od njegove upućnosti umnogome može zavisiti naša efikasnost u sticanju i koriščenju znanja i veština, donošenju odluka, kvaliteta svakodnevnog života. Ovaj projekat u službi je medijske pismenosti. On podstiče razumevanje medijskog delovanja, ohrabruje medijsku kreativnost, a ukazuje na probleme preobilne medijske potrošnje i zavisnosti – rekao je Hamović.

Dr Aleksandar Dimitrijević istakao je istorijski razvoj pojma individualizma uporedo objašnjavajući njegovu korelaciju sa razvojem tehnologije komunikacije od gutenbergove knjige do interneta.

– Onog trenutka kada računari počinju da se pojavljuju kao nešto što većina ljudi koristi svakog dana oblikovanje našeg psihičkog sveta je vrlo specifično, a promene su dalekosežne. Ranije je idel pameti bio mudri starac, a danas su to računari, odnosno brzina obrade informacija. Brzina je postala glavna odlika svih međuljudskih odnosa. U takvom svetu ključ za opstanak i uspeh jeste upravo umešnost pravljenja izbora i selekcije iz izbora koji se nudi  – objasnio je dr Dimitrijević.

Profesori gimnazije „Bora Stanković“ su izrazili veliko interesovanje za rad na realizaciji projekta, ističući da je to pre svega njihova pedagoška odgovornost, ali i mogućnost za lični razvoj uptavo kroz timski rad profesora i đaka. Susretu autorskog tima projekta Internest i profesora gimnazije prisustvovao je i Zoran Najdić, član gradskog veća Vranja.

– Projekat je sa jedne strane zanimljiv, jer je prilagođen savremenim trendovima i interesovanjima mladih, a sa druge veoma značajan, jer upravo te mlade osposobljava da žive u svetu u kome su gotovo isključivo upućeni na internet kao glavni izvor informacija. Veoma je važno naučiti ih šta da čitaju i kako da čitaju, jer su oni u uzrastu kada formiraju svoju ličnost i stavove. Apsolutno podržavamo projekat i smatramo da je potrebno posvetiti mu još veću pažnju, ne samo škola već i medija i lokalnih predstavnika vlasti – istakao je Najdić.

Predstavnici Biblioteke plus obišli su i radove na rekonstrukciji zgrade gimnazije, u  kojoj se između ostalog, adaptira i posebna prostorija predviđena za Infoteku koja će biti opremljena i projektovana u potpunosti prema uslovima predloženim u arhitektonskim delu projekta Internest, koji je izradio ing arh Filip Zarić.

Zoran Hamović na kraju uočavajući veliki broj fotokopiranih knjiga pred učenicima osvrnuo se i na značaj poštovanja intelektualne svojine i vaspitavanju mladih u skladu s poštovanjem autorskih i reprografskih prava. Istakao je će Biblioteka plus protokolom o saradnji, gimnaziji dati svu moguću podršku u ostvarenju ciljeva projekta, stvaranju i korišćenju elektronske, virtuelne biblioteke i podsticanju kreativnosti kako učenika tako i profesora.

U okviru priprema za treći Festival kreativnosti dr Ivana Spasić, profesorka na  odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, u četvrtak, 26. aprila sa učenicima XIII beogradsku gimnazije razgovarala je o fenomenu prijateljstva. Tim povodom gost gimnazije bio je i autor projekta Internest, Zoran Hamović.

 

Učenici XIII beogradske gimnazije kao temu za rad, u okviru ovogodišnjeg Festivala kreativnosti, odabrali su upravo „Istoriju prijateljstva“. Iz tog razloga Ivana Spasić, koja se bavi izučavanjem sociologije svakodnevnog života, govorila je projketnom timu učenika XIII beogradske gimnazije o pojmu socijalnog kapitala, koji se u savremenom društvu oblikuje povezivanjem pojedinih aktivnosti, poput menadžmenta, ekonomije, znanja. Ona je đacima predočila američku i evropsku sociološku tradiciju shvatanja ovog pojma, navodeći vodeće teoretičare i autore koji su pisali o ovom fenomenu.

– Smatra se da je socijalni kapital opšte poverenje koje vlada među ljudima na nivou zajednice. U savremenom društvu ovaj socijalni potencijal opada i da su ljudi sve više sami. Sa druge strane evropski teoretičari ovaj pojam razmatraju isključivo preko društvenih klasa i smatra se da viša klasa ima veći socijalni kapital – objasnila je profesorka Spasić, dodajući da je pojam socijalnog kapitala prizma kroz koju sociolozi posmatraju prijateljstvo, a da je u tom kontekstu, drugi značajan pojam socijalna mreža.

– Socijalna mreža je zavravo mreža odnosa koje imamo sa drugim osobama, jer sa jednom osobom možemo imati različite vrste veza. Jake veze bi bile prijateljstvo i rodbinske veze, osobe koje su nam važne ili sa kojima se često viđamo. One pomažu ljudima u formi emotivne podrške, u trenucima krize ili svakodnevne pomoći. Ipak iskustvo ukazuje da su slabije veze ponekad korisnije za pomoć, na primer u traženju posla – rekla je Spasić. Razmišljanje o etimologiji i značaju prijateljstva i odnosu međuljudskih veza veoma je značajna, posebno u savremenom svetu kada mediji dominiraju u ovakvim odnosima. Učenici su diskutovali o iznetim teorijama i empirijskim iskustvima, iznoseći svoje stavove i shvatanja o ovim odnosima.

– Veoma sam zadovoljan aktivnošću učenika i mentora, jer su pokazali svojim pitanjima da su pročitali i razumeli ne baš lako štivo Istorije prijateljstva. Uspeli su da izgrade sopstvenoe stavove o prijateljstu poredeći ono što doživljavaju u svojoj svakodnevici kao i ono što su pročitali te se čini da imaju dobre predispozicije za realizaciju svog koncepta i nastup na Festivalu kreativnosti. Danas smo imali prilike da čujemo jedno izvrsno predavanje koje je proizvelo konstruktivni dijalog, što i jeste cilj ovih pripremnih susreta  – ocenio je Hamović.

Inače, pilot projekat Internest pokrenut je 2007. godine upravo u XIII beogradskoj gimnaziji. Ova škola adaptirala je prostor za Infoteku, koji je opremljen računarima i internet priključcima, kao i adekvatnom stručnom literaturom. Danas, Zoran Bašić, infotekar XIII beogradske gimnazije u ovom prostoru realizuje sa đacima nove radove u okviru Internesta.  Njegova uloga je da razgovara sa đacima, upućuje ih na literaturu ili adekvatne izvore informacij, da im vodi kroz samostalna istraživanja i timski rad i podržava razvoj njihovog talenta i kreativnih sposobnosti.. Ovde se redovno održavaju razgovori i debate na zadate teme ili pitanja koje interesuju učenike i profesore. Infoteka je kroz nekoliko godina postala centralno mesto ove škole gde profesori i infotekar, kroz mentorski rad sa đacima, sistematski podstiču njihova pojedinačna interesovanja i kreativnost.