Internest

Učenici i profesori jagodinske gimnazije „Svetozar Marković“ ugostili su danas, 25. aprila, Zorana Hamovića i dr Stanka Crnobrnju u okviru pripremnih susreta za ovogodišnji Festival kreativnosti. Učenici su nakon predstavljanja koncepta svog rada na temu „Istorija prijateljstva“, imali priliku da čuju predavanje na temu „Medijske pismenosti i estetike savremenih medija“ dr Stanka Crnobrnje.

Zoran Hamović predstavio je dosadašnje domete i elemente daljeg razvoja projekta Internest profesorima jagodinske gimnazije „Svetozar Marković“, objašnjavajući da, u savremenom svetu gde mediji postaju dominantni kanali komunikacije, jedan od najvažnijih zadatka školske infoteke jeste da podstakne kritički pristup selekciji informacija. Projektom Internest  škole dobijaju mogućnost da koncipiraju drugačiji rad sa đacima kroz samostalno istraživanje i interaktivni timski rad, što je  izazovnije i podstiče motivaciju učenika.

– Cilj je da se đaci individualno opredeljuju za teme koje ih zanimaju. Uloga profesora i infotekara  je da kroz mentorski rad usmeravaju učenike i upućuju ih gde mogu nađi pravu informaciju, ali i da kroz debate i razgovor nauče decu da kritički rezonuju. Kroz praktični rad na projektu učenici uviđaju primenljivost i svrsishodnost znanja koje stiču. Reč je o promeni radnog, krativnog ambijenta u školi. Biblioteka prerasta u svojevrsni centar informacija, gnezdo iz koga kreću te promene – objasnio je Hamović. Zadatak infotekara, u tom slučaju, bio bi da kvalifikovano obrezbedi što više informacija iz različitih medija, i da kroz program medijskog opismenjavanja uputi đake kako da koriste informacije i medije. „U ovom projektu važno je da od učenika stvorimo onoga ko zna da napravi izbor, ne medija, već informacija“, naglasio je Hamović.

Savremeni mediji, zbog obilja informacija koje pružaju, uslovljavaju promene u načinu percipiranja i konzumiranja informacija i sadržaja sa čim su su složili svi profesori gimnazije. Ljiljana Ristić, profesorka srpskog jezika, kao primer ovakvog procesa istakla je značajno smanjen fond reči srednjoškolaca, koji uslovljava velika izloženost „instant informacijama“. Kroz rad na projektu Internest, dodao je Hamović,  učenici dobijaju mogućnost da nauče logiku medija i na taj način oni predstaju da koriste medije kao potrošaci, već kao alat kojim će razvijati svoju kreativnost i produktivnost.

Slavica Spasić, profesorka sociologije i mentorka projektnog tima gimnazije „Svetozar Marković“, je izrazila zadovoljstvo zbog učešća u projektu, a učenici su predstavili koncept svog rada na temu „Istorija prijateljstva“.

– Odlučili smo se za ovu temu, jer nam je bliska. Učenici sa oduševljenjem pripremaju prezentaciju, koja će biti predstavljena u vidu multimedijalne animacije. Kada ih motivišemo na pravi način i podtaknemo na razmišljanje oni su zaista motivisani i kreativni. U rad su se uključili i drugi profesori, pa svako iz svog ugla pokušava da doprinese ovom našem zajedničkom dijalogu – rekla je Slavica Spasić.

Dr Stanko Crnobrnja naglasio je da savremeno globalno društvo funkcioniše po principu instinkta i afekta, odnosno da zahteva dobro razumevanje i brza kreativna rešenja.

– Mediji su na neki način postali konkurencija školi i porodici, jer se sada kroz njih stiču iskustva i znjanja. U toliko je veći značaj da oni medije ne koriste samo kroz zabavu, već da shvate ozbiljnost i odgovornost pristupu globalnog mreži. Međutim, i škole moraju biti svesne ove nove konkurencije, i prolagoditi svoj rad, pristup znanju i učenicima savremenim trendovima – objasnio je Crnobrnja.

Nakon razgovora sa profesorima i učenicima, Zoran Hamović i dr Stanko Crnobrnja, obišli su školsku biblioteku i razgovarali sa Danijelom Vasić, školskim bibliotekarom. Biblioteka raspolaže bogatim fondom od 17.000 knjiga, ali je, prema rečima bibliotekarke, najveći problem zastarelost knjiškog fonda, zbog čega đaci iznajmljuju uglavnom školsku literaturu. Zoran Hamović je još jednom predočio značaj uloge bibliotekara-infotekara u projektu Internest, koji kroz reformisani koncept školskog rada, đacima omogućava da steknu potrebno samopouzdanje prilikom korišćenja medijskih izvora i sadržaja, stvarajući poseban ambijent i program aktivnosti.

Dr Stanko Crnobrnja, televizijski reditelj i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije i Zoran Hamović, autor projekta Internest, posetili su u sredu, 25. aprila, gimnaziju „Dušan Vasilev“ u Kikindi . Sa projektnim timom ove škole oni su razgovarali o istorijskom i društvenom kontekstu i značaju pojma glasina, ali i ulozi medija u savremenom društvu.

Razgovarajući o društvenoj i istorijskoj ulozi ovog pojma, Hamović je podsetio da su glasine vid komuniciranja, veoma prisutan u savremenom društvu. Objašnjavajući važnost medijskog opismenjavanja, posebno mladih, on je istakao značaj pravilnog dešifrovanja poruka, posebno medijskih, kako bi se ukinula mogućnost manipulacije u kojoj gledaoci zapravo imaju ulogu žrtve.

Učenici gimnazije “Dušan Vasilev” kao temu za učešće u projektu Internest odabrali su upravo “Istoriju glasina“, što su i predstavili Zoranu Hamoviću i prof dr Stanku  Crnobrnji. Svoj rad na Festivalu kreativnosti predstaviće kao igrani skeč, a trenutno u školi pripremaju debatu na ovu temu, koju će voditi mentorka projektnog tima Miljana Kitanović, psiholog i profesorka građanskog vaspitanja. Pored nje u pripremi rada učenicima pomažu i Dubravka Vojvodić, profesorka srpskog jezika i Aleksandra Borovac, profesorka engleskog jezika. U sklopu priprema za završni rad, učenici su pokrenuli blog i grupu na društvenoj mreži „Fajsbuk“, sa vršnjacima diskutuju o raznim temama vezanim za pojam glasina.

– Autentičnost, stvaralački potencijal i znanje su ključni za život u današnjem globalnom svetu. Savremeni mediji nam omogućavaju da umnožimo i kroz interakciju sa drugima oplemenimo sadržaj koji proizvedemo. Zato je važno da o medijima ne razmišljamo samo kao potrošači, već kroz aktivan pristup u kome mi proizvodimo sadržaj i analiziramo ono što nam se nudi – naglasio je Hamović.

Dr Stanko Crnobrnja je u svom izlaganju učenicima predočio da je glavna moneta savremenog društva upravo ideja.

– Novi mediji i globalno društvo proizveli su i novu ekonomiju. Značajno jesavaladati logiku interaktivnih medija i koristiti ih za produkciju i materijalizaciju sopstvene ideje. U novom načinu razmišljanja centralni pojam je komunikacija, a vaš zadatak je da kroz obrazovanje naučite kritički da mislite i pravite selekciju informacija, na taj način stvarajući nove i jedinstvene kreacije – objasnio je Crnobrnja, dodajući da je projekat Internest odlična prilika da nauče da izražavaju svoje ideje na nov način kroz medijske izraze, ocene i prošire svoje dosadašnje znanje.

Nakon razgovora sa đacima, Hamović je obišao biblioteku gimnazije „Dušan Vasilev“ i razgovarao sa Jasnom Tomašev, direktorkom škole. On je prestavio projekat Internest i značaj tranformacije školske biblioteke u infoteku, gde bi uloga infotekara bila da upućuje učenike na dostupnu literaturu, ali i da ih podstiče na razmišljanje pokrećući sa njima nove teme, otvarajući važna pitanja i pokrećući debatu u kojoj bu učestvovali i učenici i profesori u školi. Na taj način đaci, kroz interaktivni pristup učenju, savladavaju nova znanja i dobijaju mogućnost da samostalno, uz mentorski rad, razvijaju svoje talnte i afinitete.

Direktorka je pozdravila ovu ideju i izrazila zadovoljstvo zbog zajedničke saradnje.

Predstavnici Biblioteke+ posetili su u utorak, 24. aprila u okviru projekta Internest učenike i profesore Srednje ekonomske škole iz Sombora i sa njima razgovarali o mogućnostima unapređenja saradnje, o izazovima projekta i značaju koji u savremenom obrazovnom prostoru ima transformisanje školskih biblioteka. Ovim povodom su učenici okupljeni oko projekta imali priliku da čuju izlaganje profesora Univerziteta umetnosti Aleksandra Luja Todorovića i učestvuju u diskusiji o značaju medijske pismenosti mladih u savremenom društvu.

Autor projekta Internest Zoran Hamović upoznao je direktora Srednje ekonomske škole Dragomira Miljića sa detaljima projekta koji podrazumeva transformaciju školskih biblioteka u kreativne prostore u kojima bi se učenici, uz podršku profesora, individualno i dobrovoljno usavršavali prema sopstvenim afinitetima. Prema Hamovićevim rečima, ova promena je neophodna jer u standardizovanom nastavnom procesu, učenicima često nedostaje materijalizacija stečenog znanja i finalni proizvod koji bi bio predstavljen, bilo u okviru škole ili mimo nje. „Naša osnovna ideja je da učenici stvore poseban odnos prema knjigama, koji bi, razmišljajući o njihovom sadržaju, kanalisali kroz različite umetničke ili informatičke projekte predstavljene u nekom od novih medija koji su im daleko bliži. Ovo je pravi način da digitalno opismenjena deca, čitajući knjige, svoj potencijal pokažu kroz sopstvene stvaralačke poduhvate“, istakao je Hamović.

Direktor Dragomir Miljić je naglasio važnost razvijanja medijske pismenosti i kritičkog dekodiranja medijskog sadržaja kod učenika koje projekat Internestpodstiče, ali i izrazio žaljenje što obrazovni sistem nije predvideo dovoljan broj nastavnih jedinica za razvijanje ovih sposobnosti, premda one u savremenom okruženju postaju sve neophodnije. Nažalost, u prilog tvrdnji o nespremnosti školskog sistema da se suoči sa modernim izazovima obrazovanja govore i problemi administrativne prirode sa kojima se obrazovne ustanove svakodnevno susreću. Tako je uz zahvalnost na poklonjenim knjigama iz edicije Multimedija u izdanju IP Clio namenjenih školskoj biblioteci, direktor Miljić naveo da je pred upravom škole sada čitav spektar proceduralnih poteškoća pre stavljanja knjiga u bibliotečke police.

Predstavnike Biblioteke+ je primio i mentorski tim profesora koji sa učenicima Srednje ekonomske škole radi na realizaciji projekta Internest. Školski psiholog Stamenka Sudar i pedagog Sanja Ferinčević su predočile probleme sa kojima se učenici susreću u obrazovnom procesu i istakle neophodnost podsticanja njihovih kreativnih sposobnosti, dok je koordinatorka projekta, Jasmina Burić, profesorka građanskog vaspitanja, iskazala ogromno zadovoljstvo odzivom i predanošću učenika koji su uzeli učešće u pripremi projekta.

Učenici su odabrali da knjigu Volfganga Šmalea Istorija muškosti u Evropi (1450-2000) iskoriste kao predložak za kratki film pod radnim nazivom Alfa muškarac kroz vekove. Oni su gostima predstavili obrise svog scenarija koji je u pripremi i obrazložili uticaj koji je Šmaleovo delo imalo na njihov kreativni proces.

Profesor Aleksandar Luj Todorović je učenicima govorio o teškoćama u procesu snalaženja u društvu koje je bombardovano preobiljem informacija i važnosti poznavanja funkcionisanja medija zarad razumevanja njihovog sadržaja i selektivnog korišćenja istog. „Informacije koje čovek prima su jedan koristan, ali sirov materijal. U dobu digitalne tehnologije i konvergencije medija, mi živimo u džungli informacija. Ovo zahteva posebnu pažnju i obazrivost, jer savremeni mediji vrlo retko daju realnu sliku stvarnosti, a moć manipulacije postaje sve snažnija. Zato je važno da čovek nauči da koristi medije, a ne da mediji koriste njega“, podvukao je Todorović. Učenici su bili posebno inspirisani da sa gostima porazgovaraju o aktuelnim fenomenima današnje medijske kulture, Fejsbuku i rijaliti programima, ali i o ličnoj bezbednosti  i mehanizmima uspostavljanja digitalne kontrole korisnika novih medija.

Profesor Todorović i Zoran Hamović su posetili i biblioteku Srednje ekonomske škole gde ih je bibliotekar Jovo Radaković informisao o njenim kapacitetima i afinitetima učenika koji pozajmljuju knjige. Najtraženije su, shodno obrazovnim profilima učenika, knjige iz oblasti ekonomije, menadžmenta, marketinga i medijske kulture. Međutim, zastarelost bibliotečkog fonda, ali i sistema klasifikacije knjiga svakako nisu dobra pretpostavka za veću zainteresovanost đaka. Zaključak je da bi implementacija projekta Internest umnogome pomogla u razvijanju njihove kreativnosti i studioznijeg bavljenja problemima iz domena njihovog interesovanja.

Projektni tim gimnazije „Svetozar Marković“ iz Subotice ugostio je danas Zorana Hamovića, autora projekta Internest i predstavio mu koncept svog rada. Sa Hamovićem je razgovarala i Snežana Živić, direktorka gimnazije, o novim mogućnostima saradnje i značaju projekta Internest u reformisanom konceptu obrazovanja.

Po dolasku u školu Zoran Hamović sa mentorima učeničkog tima Bogdanom Gajićem, profesorom istorije i Nevenkom Čudić, profesorkom ustava i prava građana i bibliotekarkom gimnazije posetio renovirani deo gimnazije, koji je predviđen za projektne radove đaka. U razgovoru je zajednički zaključeno da je prostor veoma pogodan za dalji razvoj aktivnosti  u okviru projekta Internest, budući da se u ovom uređenom prostoru nalazi kompjuterska oprema može se reći da su đaci dobili posebno mesto za individualan i timski rad u okviru vannastavnih aktivnosti, mesto gde bi mogli da razvijaju znanja iz oblasti medijske kulture, što je i cilj projekta Internest.

Nakon toga Hamović je razgovarao sa Bojanom Bolić, profesorkom srpskog jezika, Jeneom Barlaiem, profesorom sociologije koji predaje na mađarskom jeziku, Dragicom Tešanović, profesorkom sociologije koja predaje na srpskom jeziku. Nakon razgovora o iskustvima u radu na projektu Internest, i potrebi za transformacijom školske biblioteke u infoteku, profesori su razmatrali različite mogućnosti rada sa đacima na temama iz oblasti medijske pismenosti i ukazali da postoji dilema da li je potrebno uvesti poseban predmet ili ga razvijati u okviru gradjanskog vaspitanja ili u okviru vannastavnih aktivnosti. Složili su se da najvažnije naučiti ih gde da traže informacije i kako da proveravaju pouzdanost informacija kako i da dođu do kvalitetne literature za svoj rad i učenje.

– Učenike je potrebno uputiti na određene potrebne sadržaje, jer kada traže sami često
zalutaju. Kada ih podstaknemo na pravi način zaista stvaraju nova, kreativna znanja – istakla je Dragica Tešanović, profesoraka sociologije. Dok je Nevenka Čudić, profesorka ustava i prava građana istakla da đaci sami izražavaju želju da na časovima analiziraju vesti i dešavanja u državi, težeći da na taj način izgrade kritički stav prema medijskim sadržajima.

Hamović je podsetio na važnost podsticanja individualne inicijative učenika kao i razvoja njihovog talenta. On je još podsetio na značaj medijskog opismenjavanja mladih, kako bi naučili da koriste medije, a ne da postanu zavisnici od novih medija ili žrtve medijske manipulacije.

Članovi projektnog tima predstavili su Hamoviću koncept svog rada, obrazlažući da su temu „Kulturni život u Evropi na prelazu iz 19. u 20. vek“, odabrali zbog velikih i značaknih promena koje su se desile u ovom periodu, kao i zbog začetka novih medijskuh izraza, poput filma, koji utiču i na naše današnje društvo. Članovi projektnog tima deluju u sastavu Luna Krstić, Ivana Bukvin Vujković, Martin Šoti, Nataša Žarić, Đorđe Boškov i Vladimir Karadžić, i raduju se učešću na ovogodišnjem Festivalu kreativnosti.

Hamović je obišao i školsku biblioteku koja je renovirana pre nekoliko godina. Nevenka Čudić, bibliotekarka, istakla je da su đaci zanteresovani za čitanje, ali da je bibliotečki fond zastareo. Međutim najvažnije je u ovom trenutku započeti stvaranje virtuelne biblioteke i ustanoviti i standardizovati korišćenje elektronskog sadržaja. To podrazumeva promene u ponašanju i profesora i učenika i nove aktivnosti bibliotekara odnosno infotekara. U tom smislu bibliotekarka Nevenka Čudić izrazila je želju da biblioteka u subotičkoj gimanziji razvije model virtuelne i služi kao uzor ostalima.

– Đaci dolaze i uzimaju knjige,najčešće za referate i prezentacije. Ponekad ih rade i zajedno u biblioteci. Najveći problem imamo sa stručnom literaturom koja godinama nije obnavljana, pa kada rade maturske radove moram da ih upućujem na druge biblioteke. Ipak, deca se snalaze, dolaze ovde i traže informacije na internetu a ja im pomažem koliko mogu. Posebno smo ponosni na novinarsku sekciju koja ima svoj kutak takođe ovde u biblioteci – objasnila je Nevenka Čudić.

Hamović je sa direktorkom gimnazije Snežanom Živić razgovarao o unapređenju zajedničkih aktivnosti u okviru projekta Internest. Istakao je će Biblioteka plus protokolom o saradnji dati podršku u oblikovanju programa razvoja foruma čitalaca, stvaranju i korišćenju virtuelne biblioteke.i podsticanju kreativnosti kako učenika tako i profesora.

Zoran Hamović, autor projekta Internest i dr Aleksandar Dimitrijević, docent na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta, posetili su danas srednju školu „Vuk Karadžić“ u Sečnju u okviru pripremnih susreta za peti Festival kreativnosti. Oni su sa sa direktorom Božidarom Vukojem i projektnim timom ove škole razgovarali na temu “Medijske pismenosti i psihologije medija”.

  – Veoma smo uzbuđeni zbog ovog projekta i od prvog dana marljivo radimo. Za temu smo izabrali knjigu “Istorija prijateljstva”, jer nama je taj pojam blizak, jer prijatelji su nam najvažniji u životu. Za sada obrađujemo tekst i već imamo brojne teme kako da ga pretočimo u zahtevane medijske forme. Učenike je pored teme, najviše motivisala mogućnost posete Beograda, ali i nova vrsta medijskog izražavanja, za koju nemaju toliko prilike u nastavnom radu – rekla je Danijela Aleksić, profesorka srpskog jezika i jedna od mentorki projektnog tima Srednje škole “Vuk Karadžić”.

Zoran Hamović, autor projekta Internest u razgovoru sa direktorom i profesorima škole istakao je važnost inoviranja vannastavnog programa i stalne edukacije samih nastavnika. On je u razgovoru sa đacima diskutovao o pojmu elite, odnosno o tome ko predstavlja stvarnu elitu jednog društva, a ko je “medijska elita”.

Poštoje objasnio važnost izučavanja medijske pismensti i načina korišćenja savremenih medija, Hamović je istakao značaj kritičkog tumačenja medijskih poruka i sadržaja. On je odgovarao i na pitanja đaka o načinu organizacije njihovog rada, načinima prezentacije projekta i temi knjige “Istorija prijateljstva”, koju oni obrađuju u okviru Internesta, a đake je najviše zanteresovala Aristotelova definicija prjateljstva, dok su kritički nastrojeni prema razvoju prijateljstava 20. veku.

Dr Aleksandar Dimitrijević je sa profesorima i članovima projektnog tima razgovarao o efektima velike izloženosti medijima, posebno mladih ljudi, i načinima pravilnog kanalisanja velike količine informacija kojima su svakodnevno izloženi, upozoravajući na neke od negativnih posledica ovih uticaja.

– Ogroman broj srednjoškolaca danas koristi internet, a velika većina njih po nekoliko sati svakog dana. Većina internet koristi radi zabave, a samo mali procenat radi učenja. Jedna od stvari koja je tu jako važna jeste uticaj interneta na socijalni život. Druga važna stvar je da jedan broj mladih koristi internet za lažno ili višestruko predstavljanje. Dakle problem je veoma ozbiljan, tim pre što je većina mladih danas tehnološki pismenija od roditelja, i zato je potreba za stalnom edukacijom i medijskim opismenjavanjem imperativ u današnjem svetu – rekao je dr Aleksandar Dimitrijević.

Pored projektnog tima, Zoran Hamović i dr Aleksandar Dimitrijević razgovarali su i sa direktorom škole Božidarom Vukojem o uslovima za nastavu i problemima sa kojima se ova škola suočava, oni su zajednički zakonstatovali da je neophodno uložiti nove napore da se preuredi školska biblioteka u infoteku, prema standardima predviđenim u projektu Interest. NVO Biblioteka plus pružiće sa svoje strane podršku u naporima škole da realizuje ovaj neophodan segment razoja škole. Sadašnji uslovi ne omogućavaju đacima da imaju prostor u kome bi mogli da individualno nadgrađuju svoje znanje i razvijaju kreativnost posebno ne u oblasti novih medija.

– Oni se interesuju i čitaju knjige, ali je naš fond siromašan. Uglavnom čitaju beletristiku, ali imamo i izvestan broj đaka koja se interesuju za najrazličitije teorijske teme i autore. Nažalost oni nemaju mogućnost da ovde provode vreme i da više razgovaramo o temama koje ih zanimaju – istakla je bibliotekarka Vera Vukoje.

Pored nastavnice srpskog jezika u realizaciju projekta Internest uključile su se i školski psiholog Slađana Stankov i profesorka građanskog vaspitanja Marica Žegarac.

– Deca su nam veoma dobra i marljiva, najviše ih upravo i zanimaju mediji, odnosno načini na koje mogu da prepoznaju istinitost ili objektivnost neke informacije. U radu ih dosta upućujem da istražuju internet, ali oni to i sami čine, naprimer kad o nečem govorimo na času, oni to odmah istražuju na guglu preko svojih kompjutera ili mobilnih telefona – rekla je Marica Žegarac, dodajći da je njen zadatak je da ih uputi kako se proveravaju informacije i traže najpouzdaniji izvori.

Svi su se složili da će projektom Internest škola dobiti odgovarajuću stručnu literaturu i podsticaj, a učenici i nastavnici naučiti tehnike koje će im pomoći, da razumeju postojeće medijske prakse, da kritički i analitički koriste medije i oblikuju sopstveni kreativni izraz.