Интернест

Представници НВО Библиотека плус посетили су данас, 12. маја, гимназију „20.октобар“ у Бачкој Паланци у оквиру припремних сусрета за овогодишњи Фестивал креативности. Они су са директором Радетом Стојаковићем и професорима разговарали о медијској писмености и примени концепта активног учења у школству, док је пројектни тим представио процес рада и концепт презентације на тему „Град у историји Европе“.

Пројектни тим из Бачке Паланке организовао је сусрет са др Аном Пешикан, професорком на Филозофском факултету и Зораном Хамовићем, аутором пројекта Интернест у оквиру припрема за овогодишњи Фестивал креативности, који ће бити одржан првог и другог јуна у Дому омладине у Београду. Ученици су кроз слике, скулптуре и фотографије преставили своје виђење града у коме одрастају.

Пројектни тим из Бачке Паланке  је освојио прво место на прошлом Фестивалу креативности, а састављен је од ђака из гимназије „20. октобар“ и гостујућих ученика из Основне школе „Свети Сава“. Сусрету су присуствовале менторке пројектног тима Биљана Радовић, психолог Бојана Парабуцки, библиотекарка гимназије и Славица Јурић, библиотекарка Основне школе „Свети Сава“. Представници Библиотеке плус разговарали су и са Ђорђем Арсенином, професором социологије, Јасном Лукић, професорком психологије и грађанског васпитања, Стеваном Јурићем, вероучитељем, а гости гимназије биле су и Љиљана Милошев, професорка српског језика и књижевности и Снежана Фодора, директорка Основне школе „Свети сава“.

– Деца су веома мотивисана и ангажована. У припреми изложбе много су истраживали у школској и градској библиотечкој литератури, сакупљали су информације на интернету, анкетирали своје суграђане и рођаке. Морам признати да су и мене заинтересовали, иако нисам љубитељ историје, али толико су интересантних података и прича сазнали, да сам и ја изнова заволела овај град. Заиста не бисмо знали каква је ова наша паланка, да није било овог пројекта – рекла је Биљана Радовић, једна од менторки пројектног тима.

 

Зоран Хамовић је рекао да  презентација коју су припремили, указује да су одабрали добру тему и добар начин рада у оквиру пројекта Интернест.

– Ви сте добро разумели задатке и успели да за презентацију садржаја одабране књиге искористите разне медије. Ваш рад не треба да се заврши учешћем на Фестивалу креативности. То је само свечано обележавање једног циклуса. Требало би да наставите са истраживањем, да направите услове за рад и долазећих генерација ђака у вашој школи – рекао је Хамовић.

Стефан Гужвица, ученик и члан пројектвог тима, истакао је  да је за ђаке, управо најважније то што су истраживали и сами стварали информације и медиске производе, а нису били пуки потрошаци садржаја који се пласира.

– Тај истраживачки рад има своју драж, а касније и само креирање нових садржаја, то је права вредност нашег рада – рекао је Гужвица.

Др Ана Пешикан разговарала је са ђацима о њиховим искуствима и раду на пројекту, као и томе шта су ново и на који начин научили.

– Знање које сте стекли овим пројектом можете директно да примените. Концепт активног учења је да оно буде смислено, а не само репродукција сервираних информација. Кроз тимски рад ви овде заједно учите и креирате неке нове производе знања. У реформи школсва доста пажње се посвећује развоју школе као институције, са циљем да она постане мали културни центар. Тако конципирана она производи препознаљивост, и покреће промене у локалној, али и широј заједници – објаснила је Пешикан.

Хамовић је у разговору подсетио на још један циљ овог пројекта, а то је развој медијске културе. Кроз самосталан истраживачки, тимски и менторски рад са професорима, ученици уче како да медије користе на сврсисходан и креативан начин. Отуда и потреба за трансформацијом школских библиотека у инфотеке, које би била својеврсна гнезда креативности, где би инфотекар припређивао информације потребне ђацима и професорима, али и где би се покретали дијалози и дебате о важним друштвеним темама.

– Највећи проблем нам је простор који делимо са другом школом. Ипак, библиотека је заиста центар наше школе, ђаци често далозе да позајме књиге или да припремају приредбе, песнички конкурс, ту се сакупља и омладински клуб. Ђаци долазе и да би играли игрице,а ли ја им то не дозвољавам, већ се трудим да их заинтересујем да истражују неку тему и на тај начин корисно проводе време на интернету – објаснила је Бојана Парабуцки, библиотекарка гимназије „20. октобар“, додајући да библиотека располаже фондом од око 6.000 књига, углавном лектире и стручне литературе и да цео тим већ ради на трансформацији библиотеке у инфотеку.

Хамовић је у разговору са директором гимназије Радетом Стојаковићем, рекао да ће Библиотека плус протоколом о сарадњи школи дати сву потребну подршку у будућим настојањима да кроз виртуелну библиотеку и креативни рад у инфотеци унапреди своја достигнућа и допринесе развоју талената и стваралачког потенцијала како ђака тако и професора.

 

Представници НВО Библиотека плус посетили су  9. маја,  гимназију “Вук Караџић” у Лозници у оквиру припремних сусрета за овогодишњи Фестивал креативности који ће бити одржан првог и другог јуна у Дому омладине у Београду. Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест и др Александар Димитријевић, доцент на Фил0зофском факултету у Београду, разговарали су са професорима гимназије о значају медијске писмености, а ђаци су образлозили концепт рада, који припремају, на тему “Културни живот у Европи на прелазу из 19. у 20. век”.

 

Мирко Марковић, професор филозофије и ментор пројектног тима гимназије “Вук Караџић” из Лознице, изразио је задовољство због поновног учешћа лозничког тима на Фестивалу креативности, подсећајући да су ученици ове школе на претходном фестивалу освојили треће место. Он је нагласио подстицајни карактер оваквог начина рада који отвара бројне могућности развоја талената ђака, кроз самостална истраживања и тимски рад.

– Желели смо додатно да мотивишемо ђаке, јер кроз рад на овом пројекту они уче како да прикупљају информације и обликују пожељан садржај, како да прикажу иновацију и садржај једног традиционалног медија какав је књига преобразе у мултимедијалну презентацију. На тај начин ученици стичу знања о и разумевање о деловању свих како традицоналних тако и нових електронских медија. Отворили и посебну Фејсбук страницу где сви ученици гимназије могу да се информишу о нашем раду, коментаришу теме и дају нам сугестије – рекао је Марковић. Он је додао да је интерактиван и менторски рад са ученицима велико задовољство за њега самог, јер му даје професионалну сатисфакцију, али и ђацима даје сасвим нови, ефикаснији и привлачнији  приступ знањима. Из тог разлога и директор школе и многе колеге професори подржавају овакве иницијативе. Недавно смо у нашој школи организовали изложбу “Филозофија у стрипу” у којој су учествовали ђаци из Лознице, Лебана, Љига, Књажевца, Параћина, Крагјевца, и Ваљева.

Зоран Хамовић је поздравио овакву школску иницијативу, објашњавајући да управо такви програми испуњавају циљ пројекта Интернест.

– Овај пројекат упућен је на појединце, ђаке, који су заинтересовани и талентовани, који ће бити лидери у свом окржењу, у смислу покретања конструктивних дијалога и нових идеја. Циљ је да ђаци на нов и креативан начин стичу знања и кроз медије који су њима блиски. То сте управо постигли  овом изложбом. Одатле  и потреба за трансформацијом библиотеке у инфотеку, која ће бити својеврсно гнездо креативности у коме ће ђаци кроз менторски рад са професорима моћи да развијају своје талнете и где ће инфотекар подстицати њихова интересовања пружајући им стручну помодршку. Наша жеља је да створимо мрежу школа у Србији које ће користећи предности виртуелне библиотеке дакле електронских садржаја, развијати међусобни дијалог, медијски се образовати и креирати нова знања. На тај начин ствара се у школи мали култрни центар, користан за своје непосредно окружење а препознатљив и ван њега – објаснио је Хамовић.

Он је нагласио значај обликовања услова за развој медијске културе ђака, јер у савременом свету када живимо у обиљу информација, најважиније је младе начити да савладају логику медија, да прикупљају и сврсисходно бирају информације а да медије користе продктивно за реализацију својих идеја, а не само као потрошаци садржаја кроз игрице.

Др Александар Димитријевић је упозорио на податке, који показју да млади више сати дневно проводе на интернету, углавном ради забаве, што смањује њихову концентрацију и онемогућава способност да се фокусирају.

– Пројекат Интернест је вишеструко користан у том смислу, јер омогућава да се медији користе на сврсисходан начин и да се ђаци науче и упуте како да медије користе као алат у креирању нових знања. Ваши ђаци користећи изворе из књиге и са интернета имају прилике да комбинују знања из књижевности, уметности, музике, филозофије и створе нове садржаје, што отвара нове могћности и приступ садржајима, али и самим медијима – истакао је Димитријевић.

Јелена Стаменковић, ученица и члан пројектног тима, потврдила је да је рад на пројекту Интернест ђацима пружио сасвим нова сазнања из области медија.

– Невероватно је колико корисних информација смо пронашли и сакупили на интернету радећи на овом пројекту. До сада смо интернет углавном користили за четовање и време проводили на Фејсбуку, али сада смо начили како да тражимо оно што нам је потребно, проверавамо и користимо информације које пронађемо – рекла је Стаменковић.

Подршку пројекту пружили су и локални медији, који су присуствовали посети представника НВО Библиотека плус, наводећи да улога медија није само да информише већ и да образује, стога је важно говорити о темама које су знацајне за целу заједницу. Са друге стране они подржавају иницијативу школе да кроз ваннаставне програме развија ученичке таленте, афирмишући на тај начин школу, али и сам град. Схватајући потребу за верификацијом таквих пројеката у локалној јавности и општинска управа придаје важност и даје подршку за нихов развој.

Након разговора са професорима и ђацима, Зоран Хамовић и др Александар Димитријевић, обишли су школску библиотеку која располаже фондом од око 15.000 књига, углавном лектире и стручне литературе. Мирко Марковић најавио је скору транформацију библиотеке и иницијативу да се књиге изложе на полице у ходнику школе, што је један од предлога пројекта Интернест. Хамовић је подравио ову промене. напомињући да ће Библиотека плус, протоколом о сарадњи школи дати сву потребну подршку у будућим настојањима да кроз виртуелну библиотеку и креативни рад у инфотеци унапреди своја достигнућа и допринесе развоју талената и стваралачког потенцијала како ђака тако и професора.

 

 

 

Аутор пројекта Интернест Зоран Хамовић и др Александар Луј Тодоровић, професор на Универзитету уметности, посетили су 8. маја, Гимназију у Крушевцу, где су са директором Добривојем Грчаком, разговарали о потребама трансформације библиотеке у инфотеку и могућностима унапређења сарадње између ове школе и НВО Библиотека плус. Пројектни тим Гимназије представио је концепт рада на тему „Фама – историја гласина“, након чега је Александар Луј Тодоровић ученицима одржао предавање на тему „Медиска писменост и нове технологије“.

 

[цаптион ид=“аттацхмент_420″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“150″ цаптион=“директор Добривоје Грчак“][/caption]

Директор школе Добривоје Грчак, веома је задовољан због учешћа Крушевачке гимназије у пројекту Интернест, наглашавајући да у савременом свету „ко има информацију, има моћ“, стога је главни задатак, управо и циљ пројекта, да се деца медијски описмене и науче правилној селекцији информација. У томе би им помогли прогфесори, али првенствено је то улога инфотекара, јер је његов задатак да ђацима, али и професорима, бира и припрема  потребне информације, стварајући у инфотеци амбијент за самосталан рад и иницијативу, конструктивни дијалог и креативни изазов талентованим ђацима.

– Многи наши ђаци су надарени, што можете видети на великој табли у ходнику, као и на библордима у граду. Велики број њих учествује на градским и републичким такмичењима. Ипак, потреба за неформалним образовањем је све већа, зато смо са великим ентузијазном смо прихватили учешће у овом пројекту – рекао је Грчак.

 

[цаптион ид=“аттацхмент_421″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“150″ цаптион=“Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест“][/caption]

Зоран Хамовић је објаснио да је правилна употреба медија тематски оквир у коме се задаци и идеја пројекта крећу, ипак главни циљ је трансформација библиотеке у инфотекту. У складу са савременим трендовима, школске установе требало би да почну са употребом електронских садржаја, истовремено едукујући децу да их правилно користе. На тај начин ствара се форум савремених млладих интелектуалаца, који кроз разговоре, самостална истраживања и менторски рад са професорима унапређују своја посебна знања и реализују своје идеје и пројекте.

 

– Ми доносимо одлуке на основу онога што знамо и у шта смо уверени. Зато морамо имати критички отклон према садржајима који нам се пласирају. Данас живимо у обиљу информација, најважније је научити, како да сврсисходно користимо медије  као алат за реализацију својих идеја и креирање нових садржаја, а не да постанемо само изманипулисани потрошаци – нагласио је Хамовић.

Са овом тезом сложила се и Станислава Арсић, професорка српског језика и књижевности и менторка пројектног тима, наводећи да је то обавеза просветних радника.

– Медијска писменост је важан задатак пред свима нама. У настави често практикујем да кроз разне примере из књижевности и популарне клултуре, са ђацима анализирам савремене феномене из области културе и медија. На тај начин показујем ђацима да школа није досадна и застарела, већ да је у складу са светом у коме живе – објаснила је Арсић. Она је додала да је школска библиотека није била популарно место када у њој није било библиотекара који је стално запослен, међутим данас када две професорке раде као библиотекарке она је место које ђаци радо посећују како би изнајмили књиге, али и заједно учили.

– Највећи проблем нам је мали простор и тренутно разговарамо о могућностима како бисмо и где могли да га проширимо и адаптирамо како би ђацима био још пријемчивији. Библиотека води врло активан живот, ђаци стално долазе по књиге, ту одржавамо поједине часове,дебате и разговоре. Такође, када је реч о књигама, радимо анкете и тако сазнајемо шта је ђацима најзанимљивије за читање и трудимо се да им изађемо у сусрет – каже Слађана Ракић, библиотекарка, додајући да је учешће у пројекту Интернест и нове креативне могућности које је он пружио у раду са ђацима, њен „најлепши период рада у библиотеци и школи уопште“.

 

Након разговора са директором и професорима, ђаци су приказали досадашњи рад на пројекту у оквиру припрема за Фестивал креативности који ће се одржати првог и  другог јуна.

[цаптион ид=“аттацхмент_426″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“600″ цаптион=“ученици крушевачке Гимназије“][/caption]

Они су целу ову недељу посветили презентацији пројекта организујући дебате, радионице и трибине у гимназији и другим културним установама.

 

Александар Луј Тодоровић је са ђацима разговарао о значају медијске писмености, објашњавајући им историјат настанка савремених технологија од телеграфа до интернета. Он је истакао да је за ђаке важно да познају логику медија, како би могли да их користе на креативан начин, а не као потрошачи.

 

[цаптион ид=“аттацхмент_424″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“150″ цаптион=“професор Александар Луј Тодоровић“][/caption]

– Данашњи комуникациони системи могу се на најразличитије начине користити за креирање уметничких дела. Ипак, морамо знати цео пут настанка једног медијског производа и свих могућности које они нуде, само на тај начин можемо постати аутори који стварају аутентична дела – рекао је Тодоровић.

 

Посету Крушевачкој гимназији пратили су и локални медији, а Хамовић је нагласио значај подршке који је ђацима потребан од стране локалне јавности.

– Идеја пројекта подразумева стварање аутентичне креативне атмосфере, коју уређују и развијају истакнути талентовани појединци и неопходно им је омогућити видљивост и препознатљивост у ширем окружењу – рекао је Хамовић.

У оквиру припремних сусрета за трећи Фестивал креативности, др Александар Луј Тодоровић, професор Универзитета уметности и Зоран Хамовић аутор пројекта Интернест, посетили су у понедељак, 30. априла, гимназију у Ужицу. Са директором гимназије Живојином Павловићем, разговарали су о значају рада на изградњи медијске писмености ученика, али и предавача, као и о могућностима унапређења сарадње са НВО Библиотека плус и ИП Цлио. Члановима пројектног тима проф Александар Луј Тодоровић одржао је предавање о “Медијској писмености и новој технологији”, а потом су са Ружицом Марјановић и Зораном Хамовићем, дискутовали о изабраној теми за рад “Историја пријатељства”.

Зоран Хамовић представио професорима и директору гимназије досадашње домете и циљеве пројекта Интернест, истичући могућности и значај трансформације школске библиотеке у инфотеку, која би била уређени извор информација, подршка индивидуалном, тимском и креативном раду ученика. Инфотека треба да им пружи простор за слободну и необавезну иницијативу, место где они могу да реализују своје индивидуалне идеје, од замисли до материјализације у неком креативном производу, а затим и да је верификују свој таленат у јавности.

– Инфотека је амбијент у коме ће ђаци и професори бити партнери, у коме заједно истражују и граде виртуелну библиотеку и архив своје креативности. Ослањањући се на сопствено знање, утемељују креативну сигурност и самопоздање. Фестивал креативности свакако је подстицај за ученике, свечани тренутак завршетак једног креативног циклуса, али суштина је у целогодишњем раду: планирању, припремама, истраживању, реализацији и презентацији. Учећи процес производње, како и када користе одређена знања и медије и на који начин долазе до њих у том процесу, уносе естетску али и етичку компоненту стваралачке одговорности у раду – истакао је Хамовић, додајући да оваквим радом ученици могу разумети пут изградње и важност интелектуалне својине, који је једна од најзначајнијих валута у новој економији, економији базираној на знању.

Реформисаним концептом рада са ученицима, али и амбијентом истраживања, дијалога и дебате, који би се развио у школским инфотекама створила би се мрежа напреднијих школа у Србији, које би биле својеврстан форум знања и интерактивног рада, али са друге стране, свака школа имала би прилику да афирмише сопствене понетнцијале и изгради особености по којима би била карактеристична и препознатљива и ван своје средине.

Директор гимназије Живојин Павловић изразио је велико задовољство због учешћа у пројекту Интернест. Сасвим су му јасни циљеви пројекта и сматра да је то одлична подршка за унапређење сазнајних капацитета ученика и професора, али и добар начин за бољу афирмацију школе.

– Наша школа је отворена за сарадњу и сматрамо да су гимназији потребни специјализовани програми за развој ђачких талената. Адаптирали смо библиотеку која сада има читаоницу и налази се у централном делу зграде, јер мислимо да је она srcе школе и циљ нам је да она буде место где ће ученици уз помоћ професора наћи све релеватне инфорнације за рад и надградњу знања. Наши ученици су можда спретнији од нас у коришћењу технологије, али смо ми ту да их упутимо у прави одабир и квалитет информација – објаснио је Павловић.

Након разговора са директором, Ружицом Марјановић, професорком српског језика и књижевности и менторком пројектног тима, Славком Марковићем, библиотекаром, Вукадином Симовићем, професором грађанског васпитања, као и гостом из музичке школе “Војислав Лале Стефановић”, Миленом Стричић, професорком књижевности, гости су обишли школску библиотеку, која је адаптирана и опремљена у складу са предлозима у пројекту Интернест. Ученицима је на располагању фонд од 12.000 књига из лектире и стручне литературе, док се у читаоници налазе рачунари са слободним приступом интернету. По доласку у библиотеку представници Библиотеке плус, затекли су неколико ученица економсле школе, са којима гимназија дели зграду, које су овде училе и припремале презентацију за наставу, што је Хамовић поздравио, истичући да је овакав начин рада управо један од очекиваних исхода пројекта.

– Живот библиотеке је врло интензиван, јер наши ђаци доста читају и користе стручну литератру за припремање реферата или презентација. Амбијент је такав да свако воли да дође овде, ђаци заједно уче, али нас и професори често обиђу у паузама наставе, онда сви заједно разговарамо и размењујемо мишљења. Ђаци су веома везани за ову просторију па је остала лепа традиција да свака генерација матураната поклони библиотеци одређени број књига – рекао је Славко Марковић, библиотекар гимназије.

Ружица Марјановић, менторка пројектног тима истакла је велику ангажованост и посвећеност ченика  пројектним активностима.

– Већ неколико година организјемо фестивал “На пола пута”, где ђаци имају прилику да одаберу и читају књиге савремених писаца из балканског окружења а затим и да се сусретну и разговарају са њима. Ове године они су били укљчени у организацију фестивала, припреемили су конференцију за новинаре, интервјуе са писцима, презентације њихових дела… Овакав начин рада је потпно комплементаран са концептом пројекта Интернест и зато смо вишеструко заинтересовани да учествујемо у њему. Ученици а и наши сарадници су веома мотивисани и овај пројекат видимо као још један изврстан начин да им омогућимо да унапређују своја интересовања, знање и  развијају своје таленте – нагласила је Ружица Марјановић.

Др Александар Луј Тодоровић, у оквиру предвиђене теме Медијска писменост и технологија комуникација, разговарао је са ученицима о предмету којим се бавио и у својој књизи Уметност и технологије комуникација. Објаснио је да у данашњем свету, у коме су медији свеприсутни, бришу се границе између њих и садржај постаје примаран у односу на форму. Дигитална култура доводи до нових појава које могу бити корисне, али и вишестрко штетне уколико се медији не користе на економичан и сврсисходан начин. Говорио је о заводљивом, а бескорисном коришћењу медијских садржаја. Резултат те активности исцрпљујуће је губљење времена у јефтиној разоноди. Такође је истакао и велики проблем заштите ауторских права која су угрожена појавом нових медија, а појава недозвољеног умножавања штети не само ствараоцима, већ и корисницима јер доводи до сиромашења креативног потенцијала и лењости ума.

– Креативна индстрија је у опасности, јер млади сматрају бесплатну музику делом људских права, а уствари је ауторска накнада људско право. Морате знати све апекте медијског стваралаштва и коришћења, дакле и ко је нешто произвео и зашто, коме то одговара, зашто је баш тако нешто написано. Морате знати да прочитате рекламу исто као поруку сваког другог текста, да откријете не само смисао него и сврху упућене информације. Ниво ваше медијске писмености смањује могућност да будете само изманиплисани потрошачи – истакао је Тодоровић.

Хамовић је још једном нагласио значај инфотекара у школама, јер је његова улога да врши селекцију и приређује пакете потребних информација уз одговрајуће медије ђацима, како би на најбржи начин приступили темељним знањима. Он је истакао да медије треба користити креативно и продуктивно, а не само за забаву што је најчешћи случај. Из тог разлога је циљ пројекта Интернест, да се у школама створи амбијент у коме ће се ђаци кроз тимски рад, самостална истраживања и менторски однос са професорима, оспособити да изграде критички приступ информацијама и науче корисној и сврховитој селекцији садржаја којима су изложени.

Планираним потписивањем протокола о сарадњи Библиотеке плус и гимназије у Ужицу предвиђени су и нови облици подршке који спадају у део пројекта Интернест за наредну школску годину.

Представници невладине организације Библиотка плус посетили су у петак, 26. априла тим ђака и професора гимназије „Бора Станковић“ у Врању који припремају рад на тему „Културни живот у Европи на прелазу из 19. у 20. век” у оквиру овогодишњег Фестивала креативности. Поред разговора о пројекту Интернест, ђаци су имали прилику да слушају предавање на тему „Медијска писменост и психологија медија“ др Александра Димитријевића, доцента на Филозофском факултету у Београду.

Због тренутне реконструкције зграде гиманазије, сусрет је одржан у Народној библиотеци „Бора Станковић“ у Врању, а грађевински радови отежавају и реализацију наставе гимназије, јер су ђаци подељени и похађају часове у две школе.

– Зграда нам је под скелама и споља и унутра, али ми смо, због предходних позитивних искустава и ове године с радошћу одлучили да учествујемо на Фестивалу креативности. Посебна је занимљивост да смо се определили да ове године у пројекту учесвују ученице прве године. Наша идеја је да пратимо њихов развој и напредак из године у годину. Могућности које пружа пројекат Интернест заиста су велике, али на основу претходног искуства у раду са ученицима завршне године схватили смо да они одмах напуштају школу и одлазе на студије и немамо прилику да створимо контитнутет и креативни дијалог генерација.

Изабрали смо књигу, која је веома захтевна, али значајна за разумевање културе, политичких односа и утицај технолошких иновација на живот у Европи – истакао је Мирољуб Костић, професор историје и ментор пројектног тима гимназије „Бора Станковић“ .

Зоран Хамовић представио је досадашње домете и елементе даљег развоја пројекта Интернест професорима и ђацима гимназије „Бора Станковић“. Он је истакао да овим пројектом школе добијају могућност да конципирају другачији рад са ђацима кроз самостално истраживање и интерактивни тимски рад, што је  изазовније и подстиче мотивацију ученика. Фокуси рада морају бити медијско описмењавање ђака и изградња критичког приступа селекцији обиља информација које се свакодневно нуде кроз различите канале медијске комуникације.

– Пројекат дугорочно производи сасвим другачију медијску културу. Данас не живимо у свету у коме недостају медији и информације, већ долазимо у озбиљан проблем њиховог сврсисходног избора. У обиљу информација веома је важан онај ко нам бира и ‘сервира’ информације. Од његове упућности умногоме може зависити наша ефикасност у стицању и коришчењу знања и вештина, доношењу одлука, квалитета свакодневног живота. Овај пројекат у служби је медијске писмености. Он подстиче разумевање медијског деловања, охрабрује медијску креативност, а указује на проблеме преобилне медијске потрошње и зависности – рекао је Хамовић.

Др Александар Димитријевић истакао је историјски развој појма индивидуализма упоредо објашњавајући његову корелацију са развојем технологије комуникације од гутенбергове књиге до интернета.

– Оног тренутка када рачунари почињу да се појављују као нешто што већина људи користи сваког дана обликовање нашег психичког света је врло специфично, а промене су далекосежне. Раније је идел памети био мудри старац, а данас су то рачунари, односно брзина обраде информација. Брзина је постала главна одлика свих међуљудских односа. У таквом свету кључ за опстанак и успех јесте управо умешност прављења избора и селекције из избора који се нуди  – објаснио је др Димитријевић.

Професори гимназије „Бора Станковић“ су изразили велико интересовање за рад на реализацији пројекта, истичући да је то пре свега њихова педагошка одговорност, али и могућност за лични развој уптаво кроз тимски рад професора и ђака. Сусрету ауторског тима пројекта Интернест и професора гимназије присуствовао је и Зоран Најдић, члан градског већа Врања.

– Пројекат је са једне стране занимљив, јер је прилагођен савременим трендовима и интересовањима младих, а са друге веома значајан, јер управо те младе оспособљава да живе у свету у коме су готово искључиво упућени на интернет као главни извор информација. Веома је важно научити их шта да читају и како да читају, јер су они у узрасту када формирају своју личност и ставове. Апсолутно подржавамо пројекат и сматрамо да је потребно посветити му још већу пажњу, не само школа већ и медија и локалних представника власти – истакао је Најдић.

Представници Библиотеке плус обишли су и радове на реконструкцији зграде гимназије, у  којој се између осталог, адаптира и посебна просторија предвиђена за Инфотеку која ће бити опремљена и пројектована у потпуности према условима предложеним у архитектонским делу пројекта Интернест, који је израдио инг арх Филип Зарић.

Зоран Хамовић на крају уочавајући велики број фотокопираних књига пред ученицима осврнуо се и на значај поштовања интелектуалне својине и васпитавању младих у складу с поштовањем ауторских и репрографских права. Истакао је ће Библиотека плус протоколом о сарадњи, гимназији дати сву могућу подршку у остварењу циљева пројекта, стварању и коришћењу електронске, виртуелне библиотеке и подстицању креативности како ученика тако и професора.

У оквиру припрема за трећи Фестивал креативности др Ивана Спасић, професорка на  одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, у четвртак, 26. априла са ученицима XИИИ београдску гимназије разговарала је о феномену пријатељства. Тим поводом гост гимназије био је и аутор пројекта Интернест, Зоран Хамовић.

 

Ученици XИИИ београдске гимназије као тему за рад, у оквиру овогодишњег Фестивала креативности, одабрали су управо „Историју пријатељства“. Из тог разлога Ивана Спасић, која се бави изучавањем социологије свакодневног живота, говорила је пројкетном тиму ученика XИИИ београдске гимназије о појму социјалног капитала, који се у савременом друштву обликује повезивањем појединих активности, попут менаџмента, економије, знања. Она је ђацима предочила америчку и европску социолошку традицију схватања овог појма, наводећи водеће теоретичаре и ауторе који су писали о овом феномену.

– Сматра се да је социјални капитал опште поверење које влада међу људима на нивоу заједнице. У савременом друштву овај социјални потенцијал опада и да су људи све више сами. Са друге стране европски теоретичари овај појам разматрају искључиво преко друштвених класа и сматра се да виша класа има већи социјални капитал – објаснила је професорка Спасић, додајући да је појам социјалног капитала призма кроз коју социолози посматрају пријатељство, а да је у том контексту, други значајан појам социјална мрежа.

– Социјална мрежа је завраво мрежа односа које имамо са другим особама, јер са једном особом можемо имати различите врсте веза. Јаке везе би биле пријатељство и родбинске везе, особе које су нам важне или са којима се често виђамо. Оне помажу људима у форми емотивне подршке, у тренуцима кризе или свакодневне помоћи. Ипак искуство указује да су слабије везе понекад корисније за помоћ, на пример у тражењу посла – рекла је Спасић. Размишљање о етимологији и значају пријатељства и односу међуљудских веза веома је значајна, посебно у савременом свету када медији доминирају у оваквим односима. Ученици су дискутовали о изнетим теоријама и емпиријским искуствима, износећи своје ставове и схватања о овим односима.

– Веома сам задовољан активношћу ученика и ментора, јер су показали својим питањима да су прочитали и разумели не баш лако штиво Историје пријатељства. Успели су да изграде сопственое ставове о пријатељсту поредећи оно што доживљавају у својој свакодневици као и оно што су прочитали те се чини да имају добре предиспозиције за реализацију свог концепта и наступ на Фестивалу креативности. Данас смо имали прилике да чујемо једно изврсно предавање које је произвело конструктивни дијалог, што и јесте циљ ових припремних сусрета  – оценио је Хамовић.

Иначе, пилот пројекат Интернест покренут је 2007. године управо у XИИИ београдској гимназији. Ова школа адаптирала је простор за Инфотеку, који је опремљен рачунарима и интернет прикључцима, као и адекватном стручном литературом. Данас, Зоран Башић, инфотекар XИИИ београдске гимназије у овом простору реализује са ђацима нове радове у оквиру Интернеста.  Његова улога је да разговара са ђацима, упућује их на литературу или адекватне изворе информациј, да им води кроз самостална истраживања и тимски рад и подржава развој њиховог талента и креативних способности.. Овде се редовно одржавају разговори и дебате на задате теме или питања које интересују ученике и професоре. Инфотека је кроз неколико година постала централно место ове школе где професори и инфотекар, кроз менторски рад са ђацима, систематски подстичу њихова појединачна интересовања и креативност.