Категорија: Интернест 2012

Представници невладине организације Библиотка плус посетили су у петак, 26. априла тим ђака и професора гимназије „Бора Станковић“ у Врању који припремају рад на тему „Културни живот у Европи на прелазу из 19. у 20. век” у оквиру овогодишњег Фестивала креативности. Поред разговора о пројекту Интернест, ђаци су имали прилику да слушају предавање на тему „Медијска писменост и психологија медија“ др Александра Димитријевића, доцента на Филозофском факултету у Београду.

Због тренутне реконструкције зграде гиманазије, сусрет је одржан у Народној библиотеци „Бора Станковић“ у Врању, а грађевински радови отежавају и реализацију наставе гимназије, јер су ђаци подељени и похађају часове у две школе.

– Зграда нам је под скелама и споља и унутра, али ми смо, због предходних позитивних искустава и ове године с радошћу одлучили да учествујемо на Фестивалу креативности. Посебна је занимљивост да смо се определили да ове године у пројекту учесвују ученице прве године. Наша идеја је да пратимо њихов развој и напредак из године у годину. Могућности које пружа пројекат Интернест заиста су велике, али на основу претходног искуства у раду са ученицима завршне године схватили смо да они одмах напуштају школу и одлазе на студије и немамо прилику да створимо контитнутет и креативни дијалог генерација.

Изабрали смо књигу, која је веома захтевна, али значајна за разумевање културе, политичких односа и утицај технолошких иновација на живот у Европи – истакао је Мирољуб Костић, професор историје и ментор пројектног тима гимназије „Бора Станковић“ .

Зоран Хамовић представио је досадашње домете и елементе даљег развоја пројекта Интернест професорима и ђацима гимназије „Бора Станковић“. Он је истакао да овим пројектом школе добијају могућност да конципирају другачији рад са ђацима кроз самостално истраживање и интерактивни тимски рад, што је  изазовније и подстиче мотивацију ученика. Фокуси рада морају бити медијско описмењавање ђака и изградња критичког приступа селекцији обиља информација које се свакодневно нуде кроз различите канале медијске комуникације.

– Пројекат дугорочно производи сасвим другачију медијску културу. Данас не живимо у свету у коме недостају медији и информације, већ долазимо у озбиљан проблем њиховог сврсисходног избора. У обиљу информација веома је важан онај ко нам бира и ‘сервира’ информације. Од његове упућности умногоме може зависити наша ефикасност у стицању и коришчењу знања и вештина, доношењу одлука, квалитета свакодневног живота. Овај пројекат у служби је медијске писмености. Он подстиче разумевање медијског деловања, охрабрује медијску креативност, а указује на проблеме преобилне медијске потрошње и зависности – рекао је Хамовић.

Др Александар Димитријевић истакао је историјски развој појма индивидуализма упоредо објашњавајући његову корелацију са развојем технологије комуникације од гутенбергове књиге до интернета.

– Оног тренутка када рачунари почињу да се појављују као нешто што већина људи користи сваког дана обликовање нашег психичког света је врло специфично, а промене су далекосежне. Раније је идел памети био мудри старац, а данас су то рачунари, односно брзина обраде информација. Брзина је постала главна одлика свих међуљудских односа. У таквом свету кључ за опстанак и успех јесте управо умешност прављења избора и селекције из избора који се нуди  – објаснио је др Димитријевић.

Професори гимназије „Бора Станковић“ су изразили велико интересовање за рад на реализацији пројекта, истичући да је то пре свега њихова педагошка одговорност, али и могућност за лични развој уптаво кроз тимски рад професора и ђака. Сусрету ауторског тима пројекта Интернест и професора гимназије присуствовао је и Зоран Најдић, члан градског већа Врања.

– Пројекат је са једне стране занимљив, јер је прилагођен савременим трендовима и интересовањима младих, а са друге веома значајан, јер управо те младе оспособљава да живе у свету у коме су готово искључиво упућени на интернет као главни извор информација. Веома је важно научити их шта да читају и како да читају, јер су они у узрасту када формирају своју личност и ставове. Апсолутно подржавамо пројекат и сматрамо да је потребно посветити му још већу пажњу, не само школа већ и медија и локалних представника власти – истакао је Најдић.

Представници Библиотеке плус обишли су и радове на реконструкцији зграде гимназије, у  којој се између осталог, адаптира и посебна просторија предвиђена за Инфотеку која ће бити опремљена и пројектована у потпуности према условима предложеним у архитектонским делу пројекта Интернест, који је израдио инг арх Филип Зарић.

Зоран Хамовић на крају уочавајући велики број фотокопираних књига пред ученицима осврнуо се и на значај поштовања интелектуалне својине и васпитавању младих у складу с поштовањем ауторских и репрографских права. Истакао је ће Библиотека плус протоколом о сарадњи, гимназији дати сву могућу подршку у остварењу циљева пројекта, стварању и коришћењу електронске, виртуелне библиотеке и подстицању креативности како ученика тако и професора.

У оквиру припрема за трећи Фестивал креативности др Ивана Спасић, професорка на  одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду, у четвртак, 26. априла са ученицима XИИИ београдску гимназије разговарала је о феномену пријатељства. Тим поводом гост гимназије био је и аутор пројекта Интернест, Зоран Хамовић.

Ученици XИИИ београдске гимназије као тему за рад, у оквиру овогодишњег Фестивала креативности, одабрали су управо „Историју пријатељства“. Из тог разлога Ивана Спасић, која се бави изучавањем социологије свакодневног живота, говорила је пројкетном тиму ученика XИИИ београдске гимназије о појму социјалног капитала, који се у савременом друштву обликује повезивањем појединих активности, попут менаџмента, економије, знања. Она је ђацима предочила америчку и европску социолошку традицију схватања овог појма, наводећи водеће теоретичаре и ауторе који су писали о овом феномену.

– Сматра се да је социјални капитал опште поверење које влада међу људима на нивоу заједнице. У савременом друштву овај социјални потенцијал опада и да су људи све више сами. Са друге стране европски теоретичари овај појам разматрају искључиво преко друштвених класа и сматра се да виша класа има већи социјални капитал – објаснила је професорка Спасић, додајући да је појам социјалног капитала призма кроз коју социолози посматрају пријатељство, а да је у том контексту, други значајан појам социјална мрежа.

– Социјална мрежа је завраво мрежа односа које имамо са другим особама, јер са једном особом можемо имати различите врсте веза. Јаке везе би биле пријатељство и родбинске везе, особе које су нам важне или са којима се често виђамо. Оне помажу људима у форми емотивне подршке, у тренуцима кризе или свакодневне помоћи. Ипак искуство указује да су слабије везе понекад корисније за помоћ, на пример у тражењу посла – рекла је Спасић. Размишљање о етимологији и значају пријатељства и односу међуљудских веза веома је значајна, посебно у савременом свету када медији доминирају у оваквим односима. Ученици су дискутовали о изнетим теоријама и емпиријским искуствима, износећи своје ставове и схватања о овим односима.

– Веома сам задовољан активношћу ученика и ментора, јер су показали својим питањима да су прочитали и разумели не баш лако штиво Историје пријатељства. Успели су да изграде сопственое ставове о пријатељсту поредећи оно што доживљавају у својој свакодневици као и оно што су прочитали те се чини да имају добре предиспозиције за реализацију свог концепта и наступ на Фестивалу креативности. Данас смо имали прилике да чујемо једно изврсно предавање које је произвело конструктивни дијалог, што и јесте циљ ових припремних сусрета  – оценио је Хамовић.

Иначе, пилот пројекат Интернест покренут је 2007. године управо у XИИИ београдској гимназији. Ова школа адаптирала је простор за Инфотеку, који је опремљен рачунарима и интернет прикључцима, као и адекватном стручном литературом. Данас, Зоран Башић, инфотекар XИИИ београдске гимназије у овом простору реализује са ђацима нове радове у оквиру Интернеста.  Његова улога је да разговара са ђацима, упућује их на литературу или адекватне изворе информациј, да им води кроз самостална истраживања и тимски рад и подржава развој њиховог талента и креативних способности.. Овде се редовно одржавају разговори и дебате на задате теме или питања које интересују ученике и професоре. Инфотека је кроз неколико година постала централно место ове школе где професори и инфотекар, кроз менторски рад са ђацима, систематски подстичу њихова појединачна интересовања и креативност.

Ученици и професори јагодинске гимназије „Светозар Марковић“ угостили су данас, 25. априла, Зорана Хамовића и др Станка Црнобрњу у оквиру припремних сусрета за овогодишњи Фестивал креативности. Ученици су након представљања концепта свог рада на тему „Историја пријатељства“, имали прилику да чују предавање на тему „Медијске писмености и естетике савремених медија“ др Станка Црнобрње.

Зоран Хамовић представио је досадашње домете и елементе даљег развоја пројекта Интернест професорима јагодинске гимназије „Светозар Марковић“, објашњавајући да, у савременом свету где медији постају доминантни канали комуникације, један од најважнијих задатка школске инфотеке јесте да подстакне критички приступ селекцији информација. Пројектом Интернест  школе добијају могућност да конципирају другачији рад са ђацима кроз самостално истраживање и интерактивни тимски рад, што је  изазовније и подстиче мотивацију ученика.

– Циљ је да се ђаци индивидуално опредељују за теме које их занимају. Улога професора и инфотекара  је да кроз менторски рад усмеравају ученике и упућују их где могу нађи праву информацију, али и да кроз дебате и разговор науче децу да критички резонују. Кроз практични рад на пројекту ученици увиђају применљивост и сврсисходност знања које стичу. Реч је о промени радног, кративног амбијента у школи. Библиотека прераста у својеврсни центар информација, гнездо из кога крећу те промене – објаснио је Хамовић. Задатак инфотекара, у том случају, био би да квалификовано обрезбеди што више информација из различитих медија, и да кроз програм медијског описмењавања упути ђаке како да користе информације и медије. „У овом пројекту важно је да од ученика створимо онога ко зна да направи избор, не медија, већ информација“, нагласио је Хамовић.

Савремени медији, због обиља информација које пружају, условљавају промене у начину перципирања и конзумирања информација и садржаја са чим су су сложили сви професори гимназије. Љиљана Ристић, професорка српског језика, као пример оваквог процеса истакла је значајно смањен фонд речи средњошколаца, који условљава велика изложеност „инстант информацијама“. Кроз рад на пројекту Интернест, додао је Хамовић,  ученици добијају могућност да науче логику медија и на тај начин они предстају да користе медије као потрошаци, већ као алат којим ће развијати своју креативност и продуктивност.

Славица Спасић, професорка социологије и менторка пројектног тима гимназије „Светозар Марковић“, је изразила задовољство због учешћа у пројекту, а ученици су представили концепт свог рада на тему „Историја пријатељства“.

– Одлучили смо се за ову тему, јер нам је блиска. Ученици са одушевљењем припремају презентацију, која ће бити представљена у виду мултимедијалне анимације. Када их мотивишемо на прави начин и подтакнемо на размишљање они су заиста мотивисани и креативни. У рад су се укључили и други професори, па свако из свог угла покушава да допринесе овом нашем заједничком дијалогу – рекла је Славица Спасић.

Др Станко Црнобрња нагласио је да савремено глобално друштво функционише по принципу инстинкта и афекта, односно да захтева добро разумевање и брза креативна решења.

– Медији су на неки начин постали конкуренција школи и породици, јер се сада кроз њих стичу искуства и зњања. У толико је већи значај да они медије не користе само кроз забаву, већ да схвате озбиљност и одговорност приступу глобалног мрежи. Међутим, и школе морају бити свесне ове нове конкуренције, и пролагодити свој рад, приступ знању и ученицима савременим трендовима – објаснио је Црнобрња.

Након разговора са професорима и ученицима, Зоран Хамовић и др Станко Црнобрња, обишли су школску библиотеку и разговарали са Данијелом Васић, школским библиотекаром. Библиотека располаже богатим фондом од 17.000 књига, али је, према речима библиотекарке, највећи проблем застарелост књишког фонда, због чега ђаци изнајмљују углавном школску литературу. Зоран Хамовић је још једном предочио значај улоге библиотекара-инфотекара у пројекту Интернест, који кроз реформисани концепт школског рада, ђацима омогућава да стекну потребно самопоуздање приликом коришћења медијских извора и садржаја, стварајући посебан амбијент и програм активности.

Др Станко Црнобрња, телевизијски редитељ и професор на Факултету за медије и комуникације и Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест, посетили су у среду, 25. априла, гимназију „Душан Василев“ у Кикинди . Са пројектним тимом ове школе они су разговарали о историјском и друштвеном контексту и значају појма гласина, али и улози медија у савременом друштву.

Разговарајући о друштвеној и историјској улози овог појма, Хамовић је подсетио да су гласине вид комуницирања, веома присутан у савременом друштву. Објашњавајући важност медијског описмењавања, посебно младих, он је истакао значај правилног дешифровања порука, посебно медијских, како би се укинула могућност манипулације у којој гледаоци заправо имају улогу жртве.

[цаптион ид=“аттацхмент_354″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“324″ цаптион=“Зоран Хамовић и др Станко Црнобрња“][/caption]

Представници Библиотеке+ посетили су у уторак, 24. априла у оквиру пројекта Интернест ученике и професоре Средње економске школе из Сомбора и са њима разговарали о могућностима унапређења сарадње, о изазовима пројекта и значају који у савременом образовном простору има трансформисање школских библиотека. Овим поводом су ученици окупљени око пројекта имали прилику да чују излагање професора Универзитета уметности Александра Луја Тодоровића и учествују у дискусији о значају медијске писмености младих у савременом друштву.

[цаптион ид=“аттацхмент_315″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“300″ цаптион=“Зоран Хамовић, Јасмина Бурић, Александар Луј Тодоровић и Стаменка Судар испред школске библиотеке“][/caption]

Аутор пројекта Интернест Зоран Хамовић упознао је директора Средње економске школе Драгомира Миљића са детаљима пројекта који подразумева трансформацију школских библиотека у креативне просторе у којима би се ученици, уз подршку професора, индивидуално и добровољно усавршавали према сопственим афинитетима. Према Хамовићевим речима, ова промена је неопходна јер у стандардизованом наставном процесу, ученицима често недостаје материјализација стеченог знања и финални производ који би био представљен, било у оквиру школе или мимо ње. „Наша основна идеја је да ученици створе посебан однос према књигама, који би, размишљајући о њиховом садржају, каналисали кроз различите уметничке или информатичке пројекте представљене у неком од нових медија који су им далеко ближи. Ово је прави начин да дигитално описмењена деца, читајући књиге, свој потенцијал покажу кроз сопствене стваралачке подухвате“, истакао је Хамовић.

[цаптион ид=“аттацхмент_311″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“200″ цаптион=“директор Драгомир Миљић“][/caption]

Директор Драгомир Миљић је нагласио важност развијања медијске писмености и критичког декодирања медијског садржаја код ученика које пројекат Интернестподстиче, али и изразио жаљење што образовни систем није предвидео довољан број наставних јединица за развијање ових способности, премда оне у савременом окружењу постају све неопходније. Нажалост, у прилог тврдњи о неспремности школског система да се суочи са модерним изазовима образовања говоре и проблеми административне природе са којима се образовне установе свакодневно сусрећу. Тако је уз захвалност на поклоњеним књигама из едиције Мултимедија у издању ИП Цлио намењених школској библиотеци, директор Миљић навео да је пред управом школе сада читав спектар процедуралних потешкоћа пре стављања књига у библиотечке полице.

[цаптион ид=“аттацхмент_313″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“169″ цаптион=“Сања Феринчевић, школски педагог“][/caption]

Представнике Библиотеке+ је примио и менторски тим професора који са ученицима Средње економске школе ради на реализацији пројекта Интернест. Школски психолог Стаменка Судар и педагог Сања Феринчевић су предочиле проблеме са којима се ученици сусрећу у образовном процесу и истакле неопходност подстицања њихових креативних способности, док је координаторка пројекта, Јасмина Бурић, професорка грађанског васпитања, исказала огромно задовољство оѕивом и преданошћу ученика који су узели учешће у припреми пројекта.

Ученици су одабрали да књигу Волфганга Шмалеа Историја мушкости у Европи (1450-2000) искористе као предложак за кратки филм под радним називом Алфа мушкарац кроз векове. Они су гостима представили обрисе свог сценарија који је у припреми и образложили утицај који је Шмалеово дело имало на њихов креативни процес.

[цаптион ид=“аттацхмент_321″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“300″ цаптион=“професор Александар Луј Тодоровић“][/caption]

Професор Александар Луј Тодоровић је ученицима говорио о тешкоћама у процесу сналажења у друштву које је бомбардовано преобиљем информација и важности познавања функционисања медија зарад разумевања њиховог садржаја и селективног коришћења истог. „Информације које човек прима су један користан, али сиров материјал. У добу дигиталне технологије и конвергенције медија, ми живимо у џунгли информација. Ово захтева посебну пажњу и обазривост, јер савремени медији врло ретко дају реалну слику стварности, а моћ манипулације постаје све снажнија. Зато је важно да човек научи да користи медије, а не да медији користе њега“, подвукао је Тодоровић. Ученици су били посебно инспирисани да са гостима поразговарају о актуелним феноменима данашње медијске културе, Фејсбуку и ријалити програмима, али и о личној безбедности  и механизмима успостављања дигиталне контроле корисника нових медија.

[цаптион ид=“аттацхмент_328″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“150″ цаптион=“школски библиотекар Јово Радаковић“][/caption]

Професор Тодоровић и Зоран Хамовић су посетили и библиотеку Средње економске школе где их је библиотекар Јово Радаковић информисао о њеним капацитетима и афинитетима ученика који позајмљују књиге. Најтраженије су, сходно образовним профилима ученика, књиге из области економије, менаџмента, маркетинга и медијске културе. Међутим, застарелост библиотечког фонда, али и система класификације књига свакако нису добра претпоставка за већу заинтересованост ђака. Закључак је да би имплементација пројекта Интернест умногоме помогла у развијању њихове креативности и студиознијег бављења проблемима из домена њиховог интересовања.

[цаптион ид=“аттацхмент_341″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“600″ цаптион=“део пројектног тима Средње економске школе“][/caption]

Пројектни тим гимназије „Светозар Марковић“ из Суботице угостио је данас Зорана Хамовића, аутора пројекта Интернест и представио му концепт свог рада. Са Хамовићем је разговарала и Снежана Живић, директорка гимназије, о новим могућностима сарадње и значају пројекта Интернест у реформисаном концепту образовања.

По доласку у школу Зоран Хамовић са менторима ученичког тима Богданом Гајићем, професором историје и Невенком Чудић, професорком устава и права грађана и библиотекарком гимназије посетио реновирани део гимназије, који је предвиђен за пројектне радове ђака. У разговору је заједнички закључено да је простор веома погодан за даљи развој активности  у оквиру пројекта Интернест, будући да се у овом уређеном простору налази компјутерска опрема може се рећи да су ђаци добили посебно место за индивидуалан и тимски рад у оквиру ваннаставних активности, место где би могли да развијају знања из области медијске културе, што је и циљ пројекта Интернест.

Након тога Хамовић је разговарао са Бојаном Болић, професорком српског језика, Јенеом Барлаием, професором социологије који предаје на мађарском језику, Драгицом Тешановић, професорком социологије која предаје на српском језику. Након разговора о искуствима у раду на пројекту Интернест, и потреби за трансформацијом школске библиотеке у инфотеку, професори су разматрали различите могућности рада са ђацима на темама из области медијске писмености и указали да постоји дилема да ли је потребно увести посебан предмет или га развијати у оквиру градјанског васпитања или у оквиру ваннаставних активности. Сложили су се да најважније научити их где да траже информације и како да проверавају поузданост информација како и да дођу до квалитетне литературе за свој рад и учење.

– Ученике је потребно упутити на одређене потребне садржаје, јер када траже сами често
залутају. Када их подстакнемо на прави начин заиста стварају нова, креативна знања – истакла је Драгица Тешановић, професорака социологије. Док је Невенка Чудић, професорка устава и права грађана истакла да ђаци сами изражавају жељу да на часовима анализирају вести и дешавања у држави, тежећи да на тај начин изграде критички став према медијским садржајима.

Хамовић је подсетио на важност подстицања индивидуалне иницијативе ученика као и развоја њиховог талента. Он је још подсетио на значај медијског описмењавања младих, како би научили да користе медије, а не да постану зависници од нових медија или жртве медијске манипулације.

Чланови пројектног тима представили су Хамовићу концепт свог рада, образлажући да су тему „Културни живот у Европи на прелазу из 19. у 20. век“, одабрали због великих и значакних промена које су се десиле у овом периоду, као и због зачетка нових медијскух израза, попут филма, који утичу и на наше данашње друштво. Чланови пројектног тима делују у саставу Луна Крстић, Ивана Буквин Вујковић, Мартин Шоти, Наташа Жарић, Ђорђе Бошков и Владимир Караџић, и радују се учешћу на овогодишњем Фестивалу креативности.

Хамовић је обишао и школску библиотеку која је реновирана пре неколико година. Невенка Чудић, библиотекарка, истакла је да су ђаци зантересовани за читање, али да је библиотечки фонд застарео. Међутим најважније је у овом тренутку започети стварање виртуелне библиотеке и установити и стандардизовати коришћење електронског садржаја. То подразумева промене у понашању и професора и ученика и нове активности библиотекара односно инфотекара. У том смислу библиотекарка Невенка Чудић изразила је жељу да библиотека у суботичкој гиманзији развије модел виртуелне и служи као узор осталима.

– Ђаци долазе и узимају књиге,најчешће за реферате и презентације. Понекад их раде и заједно у библиотеци. Највећи проблем имамо са стручном литературом која годинама није обнављана, па када раде матурске радове морам да их упућујем на друге библиотеке. Ипак, деца се сналазе, долазе овде и траже информације на интернету а ја им помажем колико могу. Посебно смо поносни на новинарску секцију која има свој кутак такође овде у библиотеци – објаснила је Невенка Чудић.

Хамовић је са директорком гимназије Снежаном Живић разговарао о унапређењу заједничких активности у оквиру пројекта Интернест. Истакао је ће Библиотека плус протоколом о сарадњи дати подршку у обликовању програма развоја форума читалаца, стварању и коришћењу виртуелне библиотеке.и подстицању креативности како ученика тако и професора.