Autor: Ranko

U petak, 1. februara, kao uvod i najava ovogodišnjeg projekta Internest, održan je radni sastanak Internest tima. Njemu su, pored prošlogodišnjeg predsednika žirija, profesora Aleksandra Luja Todorovića i predsednika udruženja Bilblioteka plus, Zorana Hamovića, prisustvovali i mentori nekoliko školskih timova-učesnika u prethodnom projektu. Oni su ovom prilikom svoja iskustva učestvovanja u projektu podelili i sa prisutnim novinarima nekoliko elektronskih i štampanih medija. Tokom sastanka je najavljen i seminar koji će biti održan 8. i 9. februara u beogradskom Domu omladine.

Pored razgovora o dosadašnjim iskustvima i onome što očekuje učesnike ovogodišnjeg projekta, na sastanku je bilo reči i o pitanjima na koje Internest pokušava da odgovori i dobrobitima koje kao ideja i projekat teži da ostvari. Istaknut je značaj koncepta infoteke kao prostora u kojem se neguju kreativnost i preduzimljivost mladih, ali i kao informacionog centra neophodnog u savremenom okruženju u kojem je poželjno razvijati raznovrsne veštine i „pismenosti“. Zoran Hamović je istakao da projekat, iako se direktno ne bavi nastavnom praksom, predstavlja mogućnost da se doprinese razvoju nove kulture obrazovanja, istovremeno dajući podršku talentovanim i zainteresovanim mladim ljudima. Kao tema projekta naveden je i problem medijske pismenosti,koja ne podrazumeva samo razumevanje medijskih sadržaja, već i vrstu instrumentalnog znanja i sposobnosti kreiranja i plasiranja sopstvenih informacija.

Profesorka istorije umetnosti u SŠ „Tehnoart Beograd“ Iva Subotić Krasojević naglasila je da je značajno to što se u okviru projekta nudi jedan novi način čitanja knjiga uz medijsko proširivanje. „To ne zahteva njihovu reprodukciju znanja, već shvatanje i tumačenje i dozvoljava im da ono što su pročitali izraze na kreativan i sopstveni način“, dodala je. Takođe je rekla da učestvovanje u projektu, naročito nastupanje na Festivalu, doprinosi i samopouzdanju učenika.

Zoran Bašić, profesor filozofije i infotekar iz XIII beogradske gimnazije,  dodao je da je projekat jedinstven i da se potpuno razlikuje od drugih takmičarskih manifestacija, odnosno takmičenja iz različitih nastavnih predmeta ili oblasti. „Projekat je namenjen pre svega talentovanoj grupi dece i njegov značaj je u tome što daje institucionalni okvir za razvoj njihovih talenata i znanja. Mnogo se govori o razvoju kreativnosti i sličnom, ali je mali broj onih sadržaja koji zaista to nude“, rekao je Bašić.

Melita Ranđelović, pedagog i profesorka građanskog vaspitanja u Drugoj ekonomskoj školi (Beograd) značaj projekta vidi u razvijanju kritičkog mišljenja i mogućnosti da sa učenicima uspostavi potpuno drugačiji odnos, koji je teško uspostaviti u učionici. „Projekat jeste zahtevan, međutim, učenici koji se uključuju u njega su motivisani. Jedino bih volela da projekat zaživi i u školskim predmetima, budući da ga sprovodimo kao vannastavnu aktivnost“, primetila je.

Slavica Jurić, bibliotekarka OŠ „Sveti Sava“ iz Bačke Palanke, rekla je da projekat Internest donosi nemerljive dobrobiti kojih postajemo svesni tek kada se on završi. Projekat ima potencijal da razvija veštine pronalaženja informacija, ali i plasiranja istih, a kao je rezultat aktivnosti njenog tima navela je da drugi nastavnici koriste projektni proizvod školskog tima kao izvor informacija. Najzad, kao jedno od važnih pitanja i problema navela je to što učenici svoj rad u okviru projekta ne vezuju za školske aktivnosti, pa treba raditi na tome da ne izostane transfer veština i znanja i na druge školske predmete.

Predstavljamo vam još pet naslova predloženih za istraživanje i multimedijsku obradu u ovogodišnjem projektu Internest.

Knjiga Olivera Saksa Muzikofilija na veoma zanimljiv način nas uvodi u istraživanja    povezanosti između muzike i reakcija ljudskog mozga. Njegove priče pokazuju kako (ponekad i zašto) mozak čini da neko ima apsolutni sluh, a neko ne može da čuje melodiju već opaža samo izolovane tonove. Još upečatljivije, Saks detaljno opisuje kako muzika može makar na trenutak da probudi sećanja u osobama obolelim od Alchajmerove bolesti ili da unese red u život s Parkisonovom bolešću. Objašnjenje izuzetne moći muzike Saks prevodi na novi plan: izgleda da nema nijednog fenomena koji zahteva veću integraciju moždanih struktura i angažuje više moždanih procesa.

Oliver Saks je psihijatar, profesor neurologije i psihijatrije na Univerzitetu Kolumbija (SAD). Objavio je deset knjiga uključujući i Awakenings (1973), The Man Who Mistook His Wife For A Hat(1986) i The Mind’s Eye (2010). Član je Američke akademije za umetnost i književnost i Američke akademije za umetnost i nauku. Redovni je saradnik časopisa New Yorker i New York Review of Books.

Više o knjizi pročitajte ovde.

Geopolitika emocija Dominika Mojsija prva je knjiga koja istražuje dalekosežni uticaj emocija na globalizaciju. Da li ove emocije predstavljaju osnovne kulturne tendencije karakteristične za određene regije i narode? Kako će ova različita osećanja uticati na svet? Kako će Zapad nadmašiti strah i izbeći prelaz u militarizam? Kako će muslimani prevazići poniženje? Hoće li Kina i Indija zadržati status zemalja nade? Geopolitika emocija predstavlja nov, provokativan pogled na globalizaciju.

Dominik Mojsi jedan je od osnivača i viših savetnika Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI) i šef Odeljenja za geopolitiku na Evropskom koledžu u Varšavi. Profesor je na Institutu političkih nauka u Parizu i gostujući profesor na Univerzitetu Harvard. Često piše članke za Financial Times, Die Welt i druge časopise.

Radoznali mogu pročitati tekstove koje su različiti autori napisali o ovom delu i pogledati i poslušati kako je bilo na promociji ove knjige u beogradskom Kolarčevoj zadužbini.

Šeri Terkl doktorirala je sociologiju i psihologiju ličnosti na univerzitetu Harvard (SAD), profesor je na MIT (Massachusetts Institute of Technology), licencirani klinički psiholog i osnivač i direktor Instituta za proučavanje odnosa tehnologije i identiteta.

U svojoj knjizi  Sami zajedno osvrće se na rezultate petnaestogodišnjeg istraživačkog iskustva, tražeći odgovor na pitanje o granicama ljudskog i tome šta ljudi znače jedni drugima. Pored ocrtavanja mena tehnološke scenografije, autorka prati i promene u razumevanju novih formi društvenosti (društveni roboti i fenomen umreženosti), koje utiču na kvalitet međuljudskih odnosa, posebno se baveći generacijom dece i mladih koji odrastaju sa novim tehnologijama.

Pročitajte intervju sa autorkom i saznajte više o tome kako tehnologija menja naše živote i odnose sa drugim ljudima.

  Postkultura Jelene Đorđević prikazuje razvoj osnovnih ideja i metodoloških postupaka  nastalih u okviru specifičnog, intelektualnog, analitičkog i interpretativnog polja koje se obeležava zajedničkim nazivom studija kulture. Ona govori o stvarima koje nas se tiču i predstavljaju sastavni deo intelektualnih, ali i političkih rasprava, otvorenih ili skrivenih sukoba između muškaraca i žena, nacionalista i globalista, modernista i postmodernista, zaljubljenika u tehnološka distignuća i „apokaliptičara“, ljudi zaplašenih pred mogućnostima novog „posthumanog“ sveta.

Jelena Đorđević je profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Završila je studije opšte književnosti u Beogradu, specijalizovala se na Univerzitetu Jejl i Ann Arbor u SAD. Predavala je na Florida State University u Panami. Objavila je niz radova među kojima je knjiga Političke svetkovine i rituali i zbornici Kultura svaštojeda, Antropologija religije, Praznici, rituali i svetkovine, Studije kulture, kojima je doprinela otvaranju novih kulturoloških tema u našoj sredini. Intervju sa autorkom i prikaz knjige možete pročitati na ovoj stranici.
Autor knjige Burek.si, Jernej Mlekuž, diplomirao je geografiju, etnologiju i kulturnu antropologiju. Doktorirao je na u Novoj Gorici u oblasti interkulturnih studija. Radi u slovenačkom institutu za migracije (Inštitut za slovensko izseljenstvo ZRC SAZU). Oblasti njegovog interesovanja su kulturna migracija, društvena geografija i materijalna kultura.

Kratko se osvrnuvši na idilično vreme oslobođeno simbolike kada se za burek nisu lepila značenja i trovale ga ideologije, Mlekuž se bavi vremenom sadašnjim. A danas je sve drugačije. U slovenačkoj svakodnevici burek je postao zgusnuta metafora za Balkan, bez koje se teško može zamisliti žargon mladih, uobrazilja slovenačkog šovinizma i retorički arsenal reklamnih agenata zdrave hrane. Kako sam autor kaže, knjigu je pisao za širu publiku. Cilj mu je da ga čitaju kako prosvećeni („dr ljudi“) tako i neprosvećeni (ljudi bez visokih titula), kako burek-uživaoci tako burek-neuživaoci, kako njegovi fanovi, tako inkvizitori, kako burek-neznalice, tako i burek-znalci.

Predlažemo vam da pogledate snimak sa promocije ove knjige u Beogradu.

Knjige predviđene za medijsko proširivanje i obradu u ovogodišnjem projektu Internest otkrivaju nam mnogobrojne i raznovrsne teme, od muzike Bitlsa do istorije svakodnevnog života u  Srbiji, od izazova u međuljudskoj komunikaciji koje nam donose nove tehnologije do teorijskih pitanja i problema koja postavljaju studije kulture. Kao zamajac i podsticaj kreativnosti i istraživačkom duhu, pred vama je prvi deo kratkog pregleda predložene literature.

   Knjiga Marka Popovića, Miroslava Timotijevića i Milana Ristovića Istorija privatnog života u Srba, poslednja je u seriji knjiga koje proučavaju različite fenomene: od studija o verniku i podaniku, porodici i odnosu prema detetu, običajima vezanim za praznike i gostoprimstvo, različitih tema iz oblasti proučavanja mentaliteta, do toga kako su konstituisane i postavljene neke etičke i kulturne vrednosti bliske savremenom čoveku, promovisane i primenjivane u našoj sredini. Trojica autora obrađuju različite istorijske periode: Marko Popović piše o srednjem veku, Miroslav Timotijević o novom, a Milan Ristović o savremenom dobu.

Marko Popović naučni je savetnik Arheološkog instituta u Beogradu. Miroslav Timotijević redovni je profesor na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Milan Ristović redovni je profesor na Katedri za Opštu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Više o knjizi možete saznati ovde.

Knjiga Katrin Orel Srednja Evropa – od ideje do istorije, koju je sa francuskog prevela Marijana Nenadić, predstavlja studiju koja pokušava da  preispita položaja Srednje Evrope unutar evropskog konteksta.  Knjiga na inovativan način spaja dve oblasti interesovanja autorke – istoriju ideja i istoriju međunarodnih odnosa. Konačno, na svojevrstan način osvetljena je i srpska istorija, sagledana iz perspektive Srednje Evrope.

Katrin Orel, direktorka Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS, IRICE) stručnjak je za savremenu Srednju Evropu. Predavala je na Univerzitetima u Strazburu, Beču i Parizu.

Pogledajte šta je o svojoj knjizi, prilikom gostovanja u Beogradu, rekla autorka.

 U knjizi Božid’art Stevana K. Pavlovića (sa francuskog prevela Ljiljana Mirković) ispričana je priča o jednom od Karađorđevića. Radi se o Božidaru Karađorđeviću, takozvanom ”Bijou d’Art” (bukvalno ”umetnički nakit”, igra reči prema imenu Božidar) koj je živeo od 1862. do 1908. Bio je svestrani umetnik, prijatelj poznatih pisaca, slikara, muzičara,     zanatlija i lutalica jedne cele epohe, tzv. ”lepe epohe” poslednjih godina XIX i prvih godina XX veka. Objavio je veoma uspešni putopis o Indiji koji je bio pravi bestseller. Posle smrti je stekao slavu velikog kujundžije-zlatara čiji su radovi bili u modi u celoj Evropi.

Britanski istoričar Stevan K. Pavlović rođen je u Beogradu 1933. godine. Studirao je istoriju na univerzitetu Sorbona u Parizu i Kraljevskom koledžu u Londonu. U Velikoj Britaniji živi od 1965. godine kada dobija mesto predavača istorije Balkana na Univerzitetu u Sautemptonu. Od svog penzionisanja 1996. godine angažovan je kao vanredni profesor na univerzitetima u Parizu, Sidneju i Firenci.

Ovde možete pročitati tekst Mirjane Sretenović o Božidaru Karađorđeviću, objavljen u kulturnom dodatku Politike 6. oktobra 2012.

Glas prošlosti – usmena istorija (prevod sa engleskog: Đorđe Trajković) Pola Tompsona prati usmenu istoriju kroz  prošlost i promerava skorašnja dostignuća ovog internacionalnog pokreta. Posmatra kako istoričari upotrebljavaju usmene izvore. Nudi savete kako osmisliti projekte, diskutuje o pouzdanosti usmenih dokaza i razmatra razvoj istoriografije posmatrajući i njenu društvenu funkciju. Tompson iznosi razmišljanja o pamćenju, biću, sopstvu (the self) i upotrebi drame i terapije.

Pol Tompson je profesor Društvene istorije na Univerzitetu u Eseksu, osnivač National Life Story Collection u Londonu i osnivač Udruženja za usmene istorije (Oral History Society).

Ijan Makdonald u svojoj knjizi Revolucija u glavi – pesme Bitlsa i šezdesete (sa engleskog preveo Pavle Bobić) jasno pokazuje zašto su pesme ovog kultnog benda i danas sveprisutne.

Bitlsi su gotovo sami stvorili pop muziku kakvu poznajemo. Danas su njihove pesme inspiracija mnogim pop i rok zvezdama. Liverpulska četvorka je promenila svet dajući glas svom vremenu. Ova priznata knjiga doseže do samog srca Bitlsa – njihovih ploča. Autor poseduje jedinstveno znanje i moć da “pročita” 241 pesmu Bitlsa hronološki – od njihovih amaterskih početaka preko pesme Real love do njihovog poslednjeg okupljanja 1995.

Ijan Makdonald je bio proslavljeni muzički kritičar i poznavalac različitih muzičkih žanrova. Bio je pomoćnik urednika u New Musical Express. Bio je tekstopisac i autor je knjige New Shostakovich.

Pobuna u lozničkoj gimnaziji

Grupa knjiga, predvođena Sabranim delima Jovana Cvijića, već dva meseca štrajkuje u holu lozničke gimnazije tražeći bolje uslove života i rada za knjige iz školske biblioteke. Knjige su zauzele praznu policu pored nastavničke kancelarije i izjavile su da se neće vraćati u biblioteku dok se ne ispune njihovi zahtevi. Odbegle knjige se pozivaju na Deklaraciju o školskim bibliotekama i na Infoteku evropske škole.

Direktor škole je rekao da razume nezadovoljstvo knjiga, ali da se mora poštovati red i zakon. Pozvano je i Ministarstvo prosvete da se izjasni povodom ovog nesvakidašnjeg slučaja, ali se ono još uvek nije oglasilo.

Školski bibliotekar je kazao da je reč o jednoj manjoj grupi knjiga, nekih privatnih izdavača, koje ionako ne pripadaju školskoj lektiri – te da se bez njih može. Školska lektira Zavoda za udžbenike u potpunosti podržava dosadašnji rad biblioteke i ostaje privržena poštovanju reda, rada i discipline, kaže bibliotekar.

Neki učenici, koji od prvog razreda ne čitaju školsku lektiru, pružaju podršku ovom protestu, a počeli su i da čitaju knjige u štrajku. Situacija je za sada mirna, ali je ovakvo stanje napetosti neodrživo.

Mirko Marković, prof. filozofije