Интернест

Ученици и професори јагодинске гимназије „Светозар Марковић“ угостили су данас, 25. априла, Зорана Хамовића и др Станка Црнобрњу у оквиру припремних сусрета за овогодишњи Фестивал креативности. Ученици су након представљања концепта свог рада на тему „Историја пријатељства“, имали прилику да чују предавање на тему „Медијске писмености и естетике савремених медија“ др Станка Црнобрње.

Зоран Хамовић представио је досадашње домете и елементе даљег развоја пројекта Интернест професорима јагодинске гимназије „Светозар Марковић“, објашњавајући да, у савременом свету где медији постају доминантни канали комуникације, један од најважнијих задатка школске инфотеке јесте да подстакне критички приступ селекцији информација. Пројектом Интернест  школе добијају могућност да конципирају другачији рад са ђацима кроз самостално истраживање и интерактивни тимски рад, што је  изазовније и подстиче мотивацију ученика.

– Циљ је да се ђаци индивидуално опредељују за теме које их занимају. Улога професора и инфотекара  је да кроз менторски рад усмеравају ученике и упућују их где могу нађи праву информацију, али и да кроз дебате и разговор науче децу да критички резонују. Кроз практични рад на пројекту ученици увиђају применљивост и сврсисходност знања које стичу. Реч је о промени радног, кративног амбијента у школи. Библиотека прераста у својеврсни центар информација, гнездо из кога крећу те промене – објаснио је Хамовић. Задатак инфотекара, у том случају, био би да квалификовано обрезбеди што више информација из различитих медија, и да кроз програм медијског описмењавања упути ђаке како да користе информације и медије. „У овом пројекту важно је да од ученика створимо онога ко зна да направи избор, не медија, већ информација“, нагласио је Хамовић.

Савремени медији, због обиља информација које пружају, условљавају промене у начину перципирања и конзумирања информација и садржаја са чим су су сложили сви професори гимназије. Љиљана Ристић, професорка српског језика, као пример оваквог процеса истакла је значајно смањен фонд речи средњошколаца, који условљава велика изложеност „инстант информацијама“. Кроз рад на пројекту Интернест, додао је Хамовић,  ученици добијају могућност да науче логику медија и на тај начин они предстају да користе медије као потрошаци, већ као алат којим ће развијати своју креативност и продуктивност.

Славица Спасић, професорка социологије и менторка пројектног тима гимназије „Светозар Марковић“, је изразила задовољство због учешћа у пројекту, а ученици су представили концепт свог рада на тему „Историја пријатељства“.

– Одлучили смо се за ову тему, јер нам је блиска. Ученици са одушевљењем припремају презентацију, која ће бити представљена у виду мултимедијалне анимације. Када их мотивишемо на прави начин и подтакнемо на размишљање они су заиста мотивисани и креативни. У рад су се укључили и други професори, па свако из свог угла покушава да допринесе овом нашем заједничком дијалогу – рекла је Славица Спасић.

Др Станко Црнобрња нагласио је да савремено глобално друштво функционише по принципу инстинкта и афекта, односно да захтева добро разумевање и брза креативна решења.

– Медији су на неки начин постали конкуренција школи и породици, јер се сада кроз њих стичу искуства и зњања. У толико је већи значај да они медије не користе само кроз забаву, већ да схвате озбиљност и одговорност приступу глобалног мрежи. Међутим, и школе морају бити свесне ове нове конкуренције, и пролагодити свој рад, приступ знању и ученицима савременим трендовима – објаснио је Црнобрња.

Након разговора са професорима и ученицима, Зоран Хамовић и др Станко Црнобрња, обишли су школску библиотеку и разговарали са Данијелом Васић, школским библиотекаром. Библиотека располаже богатим фондом од 17.000 књига, али је, према речима библиотекарке, највећи проблем застарелост књишког фонда, због чега ђаци изнајмљују углавном школску литературу. Зоран Хамовић је још једном предочио значај улоге библиотекара-инфотекара у пројекту Интернест, који кроз реформисани концепт школског рада, ђацима омогућава да стекну потребно самопоуздање приликом коришћења медијских извора и садржаја, стварајући посебан амбијент и програм активности.

Др Станко Црнобрња, телевизијски редитељ и професор на Факултету за медије и комуникације и Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест, посетили су у среду, 25. априла, гимназију „Душан Василев“ у Кикинди . Са пројектним тимом ове школе они су разговарали о историјском и друштвеном контексту и значају појма гласина, али и улози медија у савременом друштву.

Разговарајући о друштвеној и историјској улози овог појма, Хамовић је подсетио да су гласине вид комуницирања, веома присутан у савременом друштву. Објашњавајући важност медијског описмењавања, посебно младих, он је истакао значај правилног дешифровања порука, посебно медијских, како би се укинула могућност манипулације у којој гледаоци заправо имају улогу жртве.

[цаптион ид=“аттацхмент_354″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“324″ цаптион=“Зоран Хамовић и др Станко Црнобрња“][/caption]

Представници Библиотеке+ посетили су у уторак, 24. априла у оквиру пројекта Интернест ученике и професоре Средње економске школе из Сомбора и са њима разговарали о могућностима унапређења сарадње, о изазовима пројекта и значају који у савременом образовном простору има трансформисање школских библиотека. Овим поводом су ученици окупљени око пројекта имали прилику да чују излагање професора Универзитета уметности Александра Луја Тодоровића и учествују у дискусији о значају медијске писмености младих у савременом друштву.

[цаптион ид=“аттацхмент_315″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“300″ цаптион=“Зоран Хамовић, Јасмина Бурић, Александар Луј Тодоровић и Стаменка Судар испред школске библиотеке“][/caption]

Аутор пројекта Интернест Зоран Хамовић упознао је директора Средње економске школе Драгомира Миљића са детаљима пројекта који подразумева трансформацију школских библиотека у креативне просторе у којима би се ученици, уз подршку професора, индивидуално и добровољно усавршавали према сопственим афинитетима. Према Хамовићевим речима, ова промена је неопходна јер у стандардизованом наставном процесу, ученицима често недостаје материјализација стеченог знања и финални производ који би био представљен, било у оквиру школе или мимо ње. „Наша основна идеја је да ученици створе посебан однос према књигама, који би, размишљајући о њиховом садржају, каналисали кроз различите уметничке или информатичке пројекте представљене у неком од нових медија који су им далеко ближи. Ово је прави начин да дигитално описмењена деца, читајући књиге, свој потенцијал покажу кроз сопствене стваралачке подухвате“, истакао је Хамовић.

[цаптион ид=“аттацхмент_311″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“200″ цаптион=“директор Драгомир Миљић“][/caption]

Директор Драгомир Миљић је нагласио важност развијања медијске писмености и критичког декодирања медијског садржаја код ученика које пројекат Интернестподстиче, али и изразио жаљење што образовни систем није предвидео довољан број наставних јединица за развијање ових способности, премда оне у савременом окружењу постају све неопходније. Нажалост, у прилог тврдњи о неспремности школског система да се суочи са модерним изазовима образовања говоре и проблеми административне природе са којима се образовне установе свакодневно сусрећу. Тако је уз захвалност на поклоњеним књигама из едиције Мултимедија у издању ИП Цлио намењених школској библиотеци, директор Миљић навео да је пред управом школе сада читав спектар процедуралних потешкоћа пре стављања књига у библиотечке полице.

[цаптион ид=“аттацхмент_313″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“169″ цаптион=“Сања Феринчевић, школски педагог“][/caption]

Представнике Библиотеке+ је примио и менторски тим професора који са ученицима Средње економске школе ради на реализацији пројекта Интернест. Школски психолог Стаменка Судар и педагог Сања Феринчевић су предочиле проблеме са којима се ученици сусрећу у образовном процесу и истакле неопходност подстицања њихових креативних способности, док је координаторка пројекта, Јасмина Бурић, професорка грађанског васпитања, исказала огромно задовољство оѕивом и преданошћу ученика који су узели учешће у припреми пројекта.

Ученици су одабрали да књигу Волфганга Шмалеа Историја мушкости у Европи (1450-2000) искористе као предложак за кратки филм под радним називом Алфа мушкарац кроз векове. Они су гостима представили обрисе свог сценарија који је у припреми и образложили утицај који је Шмалеово дело имало на њихов креативни процес.

[цаптион ид=“аттацхмент_321″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“300″ цаптион=“професор Александар Луј Тодоровић“][/caption]

Професор Александар Луј Тодоровић је ученицима говорио о тешкоћама у процесу сналажења у друштву које је бомбардовано преобиљем информација и важности познавања функционисања медија зарад разумевања њиховог садржаја и селективног коришћења истог. „Информације које човек прима су један користан, али сиров материјал. У добу дигиталне технологије и конвергенције медија, ми живимо у џунгли информација. Ово захтева посебну пажњу и обазривост, јер савремени медији врло ретко дају реалну слику стварности, а моћ манипулације постаје све снажнија. Зато је важно да човек научи да користи медије, а не да медији користе њега“, подвукао је Тодоровић. Ученици су били посебно инспирисани да са гостима поразговарају о актуелним феноменима данашње медијске културе, Фејсбуку и ријалити програмима, али и о личној безбедности  и механизмима успостављања дигиталне контроле корисника нових медија.

[цаптион ид=“аттацхмент_328″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“150″ цаптион=“школски библиотекар Јово Радаковић“][/caption]

Професор Тодоровић и Зоран Хамовић су посетили и библиотеку Средње економске школе где их је библиотекар Јово Радаковић информисао о њеним капацитетима и афинитетима ученика који позајмљују књиге. Најтраженије су, сходно образовним профилима ученика, књиге из области економије, менаџмента, маркетинга и медијске културе. Међутим, застарелост библиотечког фонда, али и система класификације књига свакако нису добра претпоставка за већу заинтересованост ђака. Закључак је да би имплементација пројекта Интернест умногоме помогла у развијању њихове креативности и студиознијег бављења проблемима из домена њиховог интересовања.

[цаптион ид=“аттацхмент_341″ алигн=“алигнцентер“ wидтх=“600″ цаптион=“део пројектног тима Средње економске школе“][/caption]

Пројектни тим гимназије „Светозар Марковић“ из Суботице угостио је данас Зорана Хамовића, аутора пројекта Интернест и представио му концепт свог рада. Са Хамовићем је разговарала и Снежана Живић, директорка гимназије, о новим могућностима сарадње и значају пројекта Интернест у реформисаном концепту образовања.

По доласку у школу Зоран Хамовић са менторима ученичког тима Богданом Гајићем, професором историје и Невенком Чудић, професорком устава и права грађана и библиотекарком гимназије посетио реновирани део гимназије, који је предвиђен за пројектне радове ђака. У разговору је заједнички закључено да је простор веома погодан за даљи развој активности  у оквиру пројекта Интернест, будући да се у овом уређеном простору налази компјутерска опрема може се рећи да су ђаци добили посебно место за индивидуалан и тимски рад у оквиру ваннаставних активности, место где би могли да развијају знања из области медијске културе, што је и циљ пројекта Интернест.

Након тога Хамовић је разговарао са Бојаном Болић, професорком српског језика, Јенеом Барлаием, професором социологије који предаје на мађарском језику, Драгицом Тешановић, професорком социологије која предаје на српском језику. Након разговора о искуствима у раду на пројекту Интернест, и потреби за трансформацијом школске библиотеке у инфотеку, професори су разматрали различите могућности рада са ђацима на темама из области медијске писмености и указали да постоји дилема да ли је потребно увести посебан предмет или га развијати у оквиру градјанског васпитања или у оквиру ваннаставних активности. Сложили су се да најважније научити их где да траже информације и како да проверавају поузданост информација како и да дођу до квалитетне литературе за свој рад и учење.

– Ученике је потребно упутити на одређене потребне садржаје, јер када траже сами често
залутају. Када их подстакнемо на прави начин заиста стварају нова, креативна знања – истакла је Драгица Тешановић, професорака социологије. Док је Невенка Чудић, професорка устава и права грађана истакла да ђаци сами изражавају жељу да на часовима анализирају вести и дешавања у држави, тежећи да на тај начин изграде критички став према медијским садржајима.

Хамовић је подсетио на важност подстицања индивидуалне иницијативе ученика као и развоја њиховог талента. Он је још подсетио на значај медијског описмењавања младих, како би научили да користе медије, а не да постану зависници од нових медија или жртве медијске манипулације.

Чланови пројектног тима представили су Хамовићу концепт свог рада, образлажући да су тему „Културни живот у Европи на прелазу из 19. у 20. век“, одабрали због великих и значакних промена које су се десиле у овом периоду, као и због зачетка нових медијскух израза, попут филма, који утичу и на наше данашње друштво. Чланови пројектног тима делују у саставу Луна Крстић, Ивана Буквин Вујковић, Мартин Шоти, Наташа Жарић, Ђорђе Бошков и Владимир Караџић, и радују се учешћу на овогодишњем Фестивалу креативности.

Хамовић је обишао и школску библиотеку која је реновирана пре неколико година. Невенка Чудић, библиотекарка, истакла је да су ђаци зантересовани за читање, али да је библиотечки фонд застарео. Међутим најважније је у овом тренутку започети стварање виртуелне библиотеке и установити и стандардизовати коришћење електронског садржаја. То подразумева промене у понашању и професора и ученика и нове активности библиотекара односно инфотекара. У том смислу библиотекарка Невенка Чудић изразила је жељу да библиотека у суботичкој гиманзији развије модел виртуелне и служи као узор осталима.

– Ђаци долазе и узимају књиге,најчешће за реферате и презентације. Понекад их раде и заједно у библиотеци. Највећи проблем имамо са стручном литературом која годинама није обнављана, па када раде матурске радове морам да их упућујем на друге библиотеке. Ипак, деца се сналазе, долазе овде и траже информације на интернету а ја им помажем колико могу. Посебно смо поносни на новинарску секцију која има свој кутак такође овде у библиотеци – објаснила је Невенка Чудић.

Хамовић је са директорком гимназије Снежаном Живић разговарао о унапређењу заједничких активности у оквиру пројекта Интернест. Истакао је ће Библиотека плус протоколом о сарадњи дати подршку у обликовању програма развоја форума читалаца, стварању и коришћењу виртуелне библиотеке.и подстицању креативности како ученика тако и професора.

Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест и др Александар Димитријевић, доцент на одељењу за психологију Филозофског факултета, посетили су данас средњу школу „Вук Караџић“ у Сечњу у оквиру припремних сусрета за пети Фестивал креативности. Они су са са директором Божидаром Вукојем и пројектним тимом ове школе разговарали на тему “Медијске писмености и психологије медија”.

  – Веома смо узбуђени због овог пројекта и од првог дана марљиво радимо. За тему смо изабрали књигу “Историја пријатељства”, јер нама је тај појам близак, јер пријатељи су нам најважнији у животу. За сада обрађујемо текст и већ имамо бројне теме како да га преточимо у захтеване медијске форме. Ученике је поред теме, највише мотивисала могућност посете Београда, али и нова врста медијског изражавања, за коју немају толико прилике у наставном раду – рекла је Данијела Алексић, професорка српског језика и једна од менторки пројектног тима Средње школе “Вук Караџић”.

Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест у разговору са директором и професорима школе истакао је важност иновирања ваннаставног програма и сталне едукације самих наставника. Он је у разговору са ђацима дискутовао о појму елите, односно о томе ко представља стварну елиту једног друштва, а ко је “медијска елита”.

Поштоје објаснио важност изучавања медијске писменсти и начина коришћења савремених медија, Хамовић је истакао значај критичког тумачења медијских порука и садржаја. Он је одговарао и на питања ђака о начину организације њиховог рада, начинима презентације пројекта и теми књиге “Историја пријатељства”, коју они обрађују у оквиру Интернеста, а ђаке је највише зантересовала Аристотелова дефиниција прјатељства, док су критички настројени према развоју пријатељстава 20. веку.

Др Александар Димитријевић је са професорима и члановима пројектног тима разговарао о ефектима велике изложености медијима, посебно младих људи, и начинима правилног каналисања велике количине информација којима су свакодневно изложени, упозоравајући на неке од негативних последица ових утицаја.

– Огроман број средњошколаца данас користи интернет, а велика већина њих по неколико сати сваког дана. Већина интернет користи ради забаве, а само мали проценат ради учења. Једна од ствари која је ту јако важна јесте утицај интернета на социјални живот. Друга важна ствар је да један број младих користи интернет за лажно или вишеструко представљање. Дакле проблем је веома озбиљан, тим пре што је већина младих данас технолошки писменија од родитеља, и зато је потреба за сталном едукацијом и медијским описмењавањем императив у данашњем свету – рекао је др Александар Димитријевић.

Поред пројектног тима, Зоран Хамовић и др Александар Димитријевић разговарали су и са директором школе Божидаром Вукојем о условима за наставу и проблемима са којима се ова школа суочава, они су заједнички законстатовали да је неопходно уложити нове напоре да се преуреди школска библиотека у инфотеку, према стандардима предвиђеним у пројекту Интерест. НВО Библиотека плус пружиће са своје стране подршку у напорима школе да реализује овај неопходан сегмент разоја школе. Садашњи услови не омогућавају ђацима да имају простор у коме би могли да индивидуално надграђују своје знање и развијају креативност посебно не у области нових медија.

– Они се интересују и читају књиге, али је наш фонд сиромашан. Углавном читају белетристику, али имамо и известан број ђака која се интересују за најразличитије теоријске теме и ауторе. Нажалост они немају могућност да овде проводе време и да више разговарамо о темама које их занимају – истакла је библиотекарка Вера Вукоје.

Поред наставнице српског језика у реализацију пројекта Интернест укључиле су се и школски психолог Слађана Станков и професорка грађанског васпитања Марица Жегарац.

– Деца су нам веома добра и марљива, највише их управо и занимају медији, односно начини на које могу да препознају истинитост или објективност неке информације. У раду их доста упућујем да истражују интернет, али они то и сами чине, например кад о нечем говоримо на часу, они то одмах истражују на гуглу преко својих компјутера или мобилних телефона – рекла је Марица Жегарац, додајћи да је њен задатак је да их упути како се проверавају информације и траже најпоузданији извори.

Сви су се сложили да ће пројектом Интернест школа добити одговарајућу стручну литературу и подстицај, а ученици и наставници научити технике које ће им помоћи, да разумеју постојеће медијске праксе, да критички и аналитички користе медије и обликују сопствени креативни израз.