Др Станко Црнобрња, професор на Факултету за медије и комуникације и Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест, посетили су данас Другу економску школу у Београду у оквиру припремних сусрета за други Фестивал креативности. Ученици су након представљања концепта свог рада на тему „Историја мушкости у Европи“, имали прилику да чују предавање на тему „Медијске писмености и естетике савремених медија“.

Зоран Хамовић представио је досадашње домете и елементе даљег развоја пројекта Интернест директору и професорима Друге економске школе у Београду, објашњавајући да, у савременом свету где медији постају доминантни канали комуникације, један од најважнијих задатка школске инфотеке јесте да подстакне критички приступ селекцији информација. На тај начин инфотеке постају места за размену мишљења и развијање дијалога, међу професорима и ђацима о важним друштвеним темама. Такође, пројектом Интернест школе добијају могућност да конципирају другачији рад са ђацима кроз самостално истраживање и интерактивни тимски рад, што је изазовније и подстиче мотивацију ученика.
– Пројекат је веома функционалан и омогућава сасвим нови приступ рада са ученицима. Он ученицима пружа сврсисходна знања, јер они креирају један производ од идеје до њене материјализације. Оваквим радо ствара се сасвим нова медијска култура у школама, а развојем специфичних талената код ученика и креативних производа, ствара се аутентичност школе по којој она постаје препознатљива – рекао је Хамовић.
Он је подсетио да је пројекат добио одличне препоруке са катедре за психологију Филозофског факултета и катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду. Један од циљева пројекта је да кроз менторски рад талентовани ђаци савладају логику процеса медијске продукције, трансформишући садржај из једног медија у мултимедијску презентацију. На тај начин они се медијски описмењују, јер почињу да користе медије креативно, не само као пуки потрошачи пласираног садржаја. Развијајући таленте ученика и дебате на важне друштвене теме, кроз истраживачки рад и разговоре, скола постаје својеврсни културни центар.

– Ми смо написале оглас у школи и за учешће у пројекту су се пријавили и ђаци којима ми не предајемо, што је занимљиво и показује да су они веома мотивисани. И нама као наставницима је интересантно да кроз овакав начин рада освежимо наставни програм и опробамо се у другачијем концепту рада. Такође, испоставило се да и ми доста учимо од ђака, али и да они, иако доста користе интернет, уче нове ствари, на пример, како да шаљу додатке у мејловима, јер мало користе овакав начин комуникације – истакла је Мелита Ранђеловић, професорка грађанског васпитања и једна од менторки тима.

Директор школе Дејан Недић веома је заинтересован за учешће у пројекту,а у разматрању је и адаптација једне просторије поред школске бибкиотеке која би била прилагођена раду на пројекту Интернест. Иначе, школска библиотека реновирана је пре неколико година и располаже фондом од 12.000 књига.
– Деца углавном долазе када су одмори и изнајмљују књиге из лектире и стручне литературе. Има и оних који долазе овде да уче или да раде на неким пројектима. На располагању су им и два рачунара са интернет прикључцима, али било би лепо када би се и друга просторија адаптирала за рад – каже Бојана Жугај Ненадовић, која са још троје колега ради у школској библиотеци.
Др Станко црнобрња разговарао је са ђацима о њиховим припремама за овогодишњи Фестивал креативности који ће бити одржан првог и другог јуна у дому омладине у Београду.

– Кроз овакав рад ви учите како да редукујете и селектујете материјал, а то је идеја целог пројекта. Како да од мноштва информације одаберете оне које су релевантне. Са друге стране, идеја је да се из књиге која је повод, роде нове идеје и да их ви представите на аутентичан начин. Јер у савременом свету нових медија, основне валуте су информација и знање – нагласио је Црнобрња.
Хамовић је у разговору са директором гимназије Дејаном Недићем, рекао да ће Библиотека плус протоколом о сарадњи школи дати сву потребну подршку у будућим настојањима да кроз виртуелну библиотеку и креативни рад у инфотеци унапреди своја достигнућа и допринесе развоју талената и стваралачког потенцијала како ђака тако и професора.

[цаптион ид=“аттацхмент_508″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“300″ цаптион=“аутор Интернеста Зоран Хамовић, професор Александар Луј Тодоровић и директор школе Ненад Младеновић“][/caption]Представници Библиотеке плус су у четвртак, 17. маја посетили Средњу школу „Техноарт“ из Београда и упознали се са њиховим пројектним тимом уочи трећег по реду Фестивала креативности. Аутор пројекта Интернест, Зоран Хамовић и професор Универзитета уметности, Александар Луј Тодоровић разговарали су са директором школе Ненадом Младеновићем о значају сврсисходног коришћења нових медија у процесу наставе и о могућностима проширивања сарадње.

Са мисијом школе „Техноарт“, са начином извођења наставе и са креативним потенцијалима ученика, госте су упознали ментори ученичког тима и остали представници наставничког колектива.

Јелена Ћериман, професорка социологије и грађанског васпитања, захвалила се на посети представницима Библиотеке плус и подвукла колико је учешће у пројекту утицало на развој односа на релацији између предавача и ученика.

[цаптион ид=“аттацхмент_506″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“300″ цаптион=“професорка Јелена Ћериман у разговору са представницима Библиотеке плус“][/caption]– Учешће у пројекту Интернест вишеструко је значајно за школу, и тај значај се првенствено огледа у посебној врсти сарадње и солидарности која се развила између наставника и ученика у заједничком ваннаставном раду на анализи књиге Фама – Историја гласина. Такође, и наставници и ученици су стекли нова знања и вештине радећи заједно на развоју продукта рада од идеје до његове коначне јавне презентације. И на крају, наша мотивација за учешће у пројекту Интернест долази и од једног од његових циљева, а то је претварање школске библиотеке у инфотеку која ће и наредним генерацијама ученика омогућити развој знања заснованог на креативним индустријама, закључила је професорка Ћериман.

Професорка историје уметности, Ива Красојевић, изразила је задовољство што постоји заинтересованост да се ради на реконструкцији и оживљавању школске библиотеке.

[цаптион ид=“аттацхмент_502″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“300″ цаптион=“професорка Ива Красојевић“][/caption]– Учешће у пројекту Интернест нам омогућава да на креативан начин уведемо децу у озбиљан истраживачки рад, и искористимо њихове потенцијале који се кроз редован школски програм не може увек остварити. Са једне стране, нуди им се могућност упознавања са озбиљном литературом, а са друге могућност да је слободно интерпретирају, и остваре свој креативни потенцијал на сасвим нов начин. Такође, сматрам да је упознавање са медијском писменошћу и значајем правилне употребе савремених медија и декодирања садржаја који се са њих пласира неопходно за генерацију која у медијском свету одраста, а овај пројекат је права прилика за то.

Према речима професорке Красојевић, специфичност Средње школе “Техноарт Београд” је у томе што она образује младе талентоване људе, који су се већ определили за област уместности и културе. Представници Библиотеке плус су имали прилику да се на делу увере у тај таленат, посматрајући радове техноартиста којима су оплемењени сви зидови школе, укључујући и несвакидашњу спољашњост у виду веома инвентивних и лепих графита, али и присуствујући њиховим припремама за Фестивал креативности.

[цаптион ид=“аттацхмент_500″ алигн=“алигнригхт“ wидтх=“300″ цаптион=“ученици и ментори СШ "Техноарт Београд" у стваралачком процесу“][/caption]Професор Александар Луј Тодоровић је са ученицима разговарао о еволуцији употребе уметности у медијима, о томе како промена концепције традиционалних медија и њихова конвергенција утичу на представљање уметности, као и о месту уметности у будућем медијском окружењу.

Ученици су се информисали о детаљима предстојећег Фестивала креативности, а највише их је занимало да ли је медијски формат који су одабрали адекватан. Нећемо вам пре предстојећег Фестивала открити медиј за који су се ученици определили, али хоћемо одговор професора Тодоровића који је истакао да у оваквој врсти избора, не постоји могућност грешке.

[цаптион ид=“аттацхмент_504″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“225″ цаптион=“професор Александар Луј Тодоровић“][/caption]– То је, заправо, и један од циљева пројекта Интернест – да нас научи да нови медији не поништавају старе. На нама је да увидимо којим медијским окружењем суверено владамо и где нам је маневарски простор највећи. Сигурно је да су нови медији по својој природи интерактивнији и да имају могућност интеграције више традиционалних медија. Међутим, то не значи да су они увек најбољи избор. Уколико осећамо да своју идеју можемо да имплементирамо цртежом, графиком, темпером, уљем на платну, музичким изразом, онда то треба и да урадимо, мишљења је професор Тодоровић.

Посета представника Библиотеке плус изазвала је велику пажњу целокупног наставничког актива школе, па радује и најављено проширење сарадње са активом предавача који се директно баве савременим медијима и графичким дизајном у оквиру смера фирмописац/калиграф. Они су заинтересовани да већ следеће године укључе рад на пројекту Интернест у оквире програма својих предмета, што би омогућило праву интердисциплинарну сарадњу у оквиру школе, и још боље и креативније резултате.

У уторак, 15. маја, представници Библиотеке плус посетили су Петнаесту београдску гимназију и упознали се са пројектним тимом ове школе који ће се представити на трећем Фестивалу креативности. Овом приликом, професор Универзитета уметности др Александар Луј Тодоровић је са ученицима разговарао о значају изградње медијске писмености код младих и о преиспитивању положаја уметности у редефинисаном медијском простору, условљеном развојем нових технологија.

Љиљана Петровић, менторка пројектног тима, изразила је задовољство због прилике да се Петнаеста београдска гимназија на овај начин представи широј јавности, и због значаја који рад на самом пројекту има за њене ученике.

– Иако се наша гимназија по географском положају налази мало даље од центра, не бисмо желели да се и на мапи културних дешававања налазимо на периферији. Стога сматрамо да је од огромне важности за нашу школу, како за учеснике пројекта тако и за остале ђаке, да учествујемо у једном овако значајном догађају за ширу образовну и културну јавност Србије. Наш задатак је да медијски проширимо грађу књиге Келти у Европи, а чак и у недостатку великих средстава, данашњи медијски канали нам омогућавају да свој рад учинимо доступним и широј публици.

Аутор Интернеста, Зоран Хамовић, представио је циљеве пројекта и осврнуо се на проблеме и ограничења савременог концепта учења и информисања.

– Ми данас можемо много тога да прочитамо и да се бавимо разним текстовима, али у том обиљу извора ми наилазимо на висок степен редудантног. То су информације које нам често уопште нису неопходне, и важно је да ограничимо своје бављење њима. У данашњој дневној економији времена не можемо да дозволимо себи да се разбацујемо, јер нас то кошта. Ово и јесте циљ нашег пројекта – да научимо да сврсисходно користимо медијски простор и своје знање о медијима; да не будемо жртве технолошког напретка, већ да вешто користимо инструменте који су нам подарени, упозорио је Хамовић.

На проблем економије времена се осврнула и Симонида Вукобрат, психолог и један од ментора пројекта у Петнаестој београдској гимназији.

– Значај овог пројекта је првенствено у томе што на веома јасан начин ученике упућује на могућности истраживачког ресурса какав је Интернет. Нажалост, млади најчешће нису навикнути на овај вид коришћења глобалне друштвене мреже – њихов ангажман на њој се махом своди на коришћење популарних садржаја и Фејсбука. Интернет пружа обиље садржаја који могу да обогате и усмере човека, да пруже релевантне информације и да инспиришу даља интересовања. Тако смо, како је наш рад на пројекту више одмицао, ми себи постављали много већи број питања него што смо добијали готових одговора. Отварале су нам се нове дилеме, и то је оно што нас до краја у овим истраживањима квалитативно вуче напред, објаснила је професорка Вукобрат.

Професор Александар Луј Тодоровић је, представљајући учесницима пројекта своја размишљања о месту уметности у данашшњем медијском окружењу, нагласио значај будућности књиге који је често маргинализован.

– Сведоци смо да се са Интернетом и рачунарима стварају сложене инсталације у којима се бивши гледаоци (које већ називамо корисницима) уносе у један сасвим нови амбијент. Најозбиљнији проблем који се овиме отвара је, разуме се, питање очувања културног и уметничког производа. Јер, до сада се показало да је књига најдугорочнији депозиториј људске меморије. Све друге губе своју снагу – филм бледи, магнетне траке губе снагу. Поставља се питање како ће Интернет инсталације бити очуване. Зато долазимо до парадокса да ћемо можда о уметности која се ствара помоћу свих могућих техничких достигнућа моћи да читамо само у књигама, истакао је професор Тодоровић.

Ученици су истакли да се управо сусрећу са проблемом обиља информација у свом истраживачком пројекту, и да је главни задатак да их на прави начин селектују, сажму и представе. Ма колико им савремени технолошки ресурси помагали обезбеђивањем доступности информација, наглашавају значај међусобне интеракције и „живог“ разговора. У том смислу су им и састанак са представницима пројекта Интернест и предавање професора Тодоровића помогли да каналишу своја размишљања пред презентацију на Фестивалу креативности.

Директор Божидар Зејак се гостима захвалио на посети и поверењу које су представници Библиотеке плус исказали школи позивом на учешће у пројекту.

– Гимназија на Раковици је последња основана гимназија у Београду и Србији. Наша жеља је од оснивања била та да не будемо само образовни центар у коме ће се учити голе чињенице, већ са циљем да постане својеврсно културно жариште. Пре пар година смо били и домаћини једном међународном сусрету писаца, а дубоко сам уверен да ће учешће у пројекту Интернест бити од немерљивог значаја за развој школе.

Ученици су најавили да ће рад пред трећи Фестивал креативности представљати само почетак њиховог дугорочнијег ангажмана на занимљивом пројекту испитивања баштине и утицаја Келта у Европи.