Dr Stanko Crnobrnja, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije i Zoran Hamović, autor projekta Internest, posetili su danas Drugu ekonomsku školu u Beogradu u okviru pripremnih susreta za drugi Festival kreativnosti. Učenici su nakon predstavljanja koncepta svog rada na temu „Istorija muškosti u Evropi“, imali priliku da čuju predavanje na temu „Medijske pismenosti i estetike savremenih medija“.

Zoran Hamović predstavio je dosadašnje domete i elemente daljeg razvoja projekta Internest direktoru i profesorima Druge ekonomske škole u Beogradu, objašnjavajući da, u savremenom svetu gde mediji postaju dominantni kanali komunikacije, jedan od najvažnijih zadatka školske infoteke jeste da podstakne kritički pristup selekciji informacija. Na taj način infoteke postaju mesta za razmenu mišljenja i razvijanje dijaloga, među profesorima i đacima o važnim društvenim temama. Takođe, projektom Internest škole dobijaju mogućnost da koncipiraju drugačiji rad sa đacima kroz samostalno istraživanje i interaktivni timski rad, što je izazovnije i podstiče motivaciju učenika.
– Projekat je veoma funkcionalan i omogućava sasvim novi pristup rada sa učenicima. On učenicima pruža svrsishodna znanja, jer oni kreiraju jedan proizvod od ideje do njene materijalizacije. Ovakvim rado stvara se sasvim nova medijska kultura u školama, a razvojem specifičnih talenata kod učenika i kreativnih proizvoda, stvara se autentičnost škole po kojoj ona postaje prepoznatljiva – rekao je Hamović.
On je podsetio da je projekat dobio odlične preporuke sa katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta i katedre za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Jedan od ciljeva projekta je da kroz mentorski rad talentovani đaci savladaju logiku procesa medijske produkcije, transformišući sadržaj iz jednog medija u multimedijsku prezentaciju. Na taj način oni se medijski opismenjuju, jer počinju da koriste medije kreativno, ne samo kao puki potrošači plasiranog sadržaja. Razvijajući talente učenika i debate na važne društvene teme, kroz istraživački rad i razgovore, skola postaje svojevrsni kulturni centar.

– Mi smo napisale oglas u školi i za učešće u projektu su se prijavili i đaci kojima mi ne predajemo, što je zanimljivo i pokazuje da su oni veoma motivisani. I nama kao nastavnicima je interesantno da kroz ovakav način rada osvežimo nastavni program i oprobamo se u drugačijem konceptu rada. Takođe, ispostavilo se da i mi dosta učimo od đaka, ali i da oni, iako dosta koriste internet, uče nove stvari, na primer, kako da šalju dodatke u mejlovima, jer malo koriste ovakav način komunikacije – istakla je Melita Ranđelović, profesorka građanskog vaspitanja i jedna od mentorki tima.

Direktor škole Dejan Nedić veoma je zainteresovan za učešće u projektu,a u razmatranju je i adaptacija jedne prostorije pored školske bibkioteke koja bi bila prilagođena radu na projektu Internest. Inače, školska biblioteka renovirana je pre nekoliko godina i raspolaže fondom od 12.000 knjiga.
– Deca uglavnom dolaze kada su odmori i iznajmljuju knjige iz lektire i stručne literature. Ima i onih koji dolaze ovde da uče ili da rade na nekim projektima. Na raspolaganju su im i dva računara sa internet priključcima, ali bilo bi lepo kada bi se i druga prostorija adaptirala za rad – kaže Bojana Žugaj Nenadović, koja sa još troje kolega radi u školskoj biblioteci.
Dr Stanko crnobrnja razgovarao je sa đacima o njihovim pripremama za ovogodišnji Festival kreativnosti koji će biti održan prvog i drugog juna u domu omladine u Beogradu.

– Kroz ovakav rad vi učite kako da redukujete i selektujete materijal, a to je ideja celog projekta. Kako da od mnoštva informacije odaberete one koje su relevantne. Sa druge strane, ideja je da se iz knjige koja je povod, rode nove ideje i da ih vi predstavite na autentičan način. Jer u savremenom svetu novih medija, osnovne valute su informacija i znanje – naglasio je Crnobrnja.
Hamović je u razgovoru sa direktorom gimnazije Dejanom Nedićem, rekao da će Biblioteka plus protokolom o saradnji školi dati svu potrebnu podršku u budućim nastojanjima da kroz virtuelnu biblioteku i kreativni rad u infoteci unapredi svoja dostignuća i doprinese razvoju talenata i stvaralačkog potencijala kako đaka tako i profesora.

Predstavnici Biblioteke plus su u četvrtak, 17. maja posetili Srednju školu „Tehnoart“ iz Beograda i upoznali se sa njihovim projektnim timom uoči trećeg po redu Festivala kreativnosti. Autor projekta Internest, Zoran Hamović i profesor Univerziteta umetnosti, Aleksandar Luj Todorović razgovarali su sa direktorom škole Nenadom Mladenovićem o značaju svrsishodnog korišćenja novih medija u procesu nastave i o mogućnostima proširivanja saradnje.

Sa misijom škole „Tehnoart“, sa načinom izvođenja nastave i sa kreativnim potencijalima učenika, goste su upoznali mentori učeničkog tima i ostali predstavnici nastavničkog kolektiva.

Jelena Ćeriman, profesorka sociologije i građanskog vaspitanja, zahvalila se na poseti predstavnicima Biblioteke plus i podvukla koliko je učešće u projektu uticalo na razvoj odnosa na relaciji između predavača i učenika.

– Učešće u projektu Internest višestruko je značajno za školu, i taj značaj se prvenstveno ogleda u posebnoj vrsti saradnje i solidarnosti koja se razvila između nastavnika i učenika u zajedničkom vannastavnom radu na analizi knjige Fama – Istorija glasina. Takođe, i nastavnici i učenici su stekli nova znanja i veštine radeći zajedno na razvoju produkta rada od ideje do njegove konačne javne prezentacije. I na kraju, naša motivacija za učešće u projektu Internest dolazi i od jednog od njegovih ciljeva, a to je pretvaranje školske biblioteke u infoteku koja će i narednim generacijama učenika omogućiti razvoj znanja zasnovanog na kreativnim industrijama, zaključila je profesorka Ćeriman.

Profesorka istorije umetnosti, Iva Krasojević, izrazila je zadovoljstvo što postoji zainteresovanost da se radi na rekonstrukciji i oživljavanju školske biblioteke.

– Učešće u projektu Internest nam omogućava da na kreativan način uvedemo decu u ozbiljan istraživački rad, i iskoristimo njihove potencijale koji se kroz redovan školski program ne može uvek ostvariti. Sa jedne strane, nudi im se mogućnost upoznavanja sa ozbiljnom literaturom, a sa druge mogućnost da je slobodno interpretiraju, i ostvare svoj kreativni potencijal na sasvim nov način. Takođe, smatram da je upoznavanje sa medijskom pismenošću i značajem pravilne upotrebe savremenih medija i dekodiranja sadržaja koji se sa njih plasira neophodno za generaciju koja u medijskom svetu odrasta, a ovaj projekat je prava prilika za to.

Prema rečima profesorke Krasojević, specifičnost Srednje škole “Tehnoart Beograd” je u tome što ona obrazuje mlade talentovane ljude, koji su se već opredelili za oblast umestnosti i kulture. Predstavnici Biblioteke plus su imali priliku da se na delu uvere u taj talenat, posmatrajući radove tehnoartista kojima su oplemenjeni svi zidovi škole, uključujući i nesvakidašnju spoljašnjost u vidu veoma inventivnih i lepih grafita, ali i prisustvujući njihovim pripremama za Festival kreativnosti.

Profesor Aleksandar Luj Todorović je sa učenicima razgovarao o evoluciji upotrebe umetnosti u medijima, o tome kako promena koncepcije tradicionalnih medija i njihova konvergencija utiču na predstavljanje umetnosti, kao i o mestu umetnosti u budućem medijskom okruženju.

Učenici su se informisali o detaljima predstojećeg Festivala kreativnosti, a najviše ih je zanimalo da li je medijski format koji su odabrali adekvatan. Nećemo vam pre predstojećeg Festivala otkriti medij za koji su se učenici opredelili, ali hoćemo odgovor profesora Todorovića koji je istakao da u ovakvoj vrsti izbora, ne postoji mogućnost greške.

– To je, zapravo, i jedan od ciljeva projekta Internest – da nas nauči da novi mediji ne poništavaju stare. Na nama je da uvidimo kojim medijskim okruženjem suvereno vladamo i gde nam je manevarski prostor najveći. Sigurno je da su novi mediji po svojoj prirodi interaktivniji i da imaju mogućnost integracije više tradicionalnih medija. Međutim, to ne znači da su oni uvek najbolji izbor. Ukoliko osećamo da svoju ideju možemo da implementiramo crtežom, grafikom, temperom, uljem na platnu, muzičkim izrazom, onda to treba i da uradimo, mišljenja je profesor Todorović.

Poseta predstavnika Biblioteke plus izazvala je veliku pažnju celokupnog nastavničkog aktiva škole, pa raduje i najavljeno proširenje saradnje sa aktivom predavača koji se direktno bave savremenim medijima i grafičkim dizajnom u okviru smera firmopisac/kaligraf. Oni su zainteresovani da već sledeće godine uključe rad na projektu Internest u okvire programa svojih predmeta, što bi omogućilo pravu interdisciplinarnu saradnju u okviru škole, i još bolje i kreativnije rezultate.

U utorak, 15. maja, predstavnici Biblioteke plus posetili su Petnaestu beogradsku gimnaziju i upoznali se sa projektnim timom ove škole koji će se predstaviti na trećem Festivalu kreativnosti. Ovom prilikom, profesor Univerziteta umetnosti dr Aleksandar Luj Todorović je sa učenicima razgovarao o značaju izgradnje medijske pismenosti kod mladih i o preispitivanju položaja umetnosti u redefinisanom medijskom prostoru, uslovljenom razvojem novih tehnologija.

Ljiljana Petrović, mentorka projektnog tima, izrazila je zadovoljstvo zbog prilike da se Petnaesta beogradska gimnazija na ovaj način predstavi široj javnosti, i zbog značaja koji rad na samom projektu ima za njene učenike.

– Iako se naša gimnazija po geografskom položaju nalazi malo dalje od centra, ne bismo želeli da se i na mapi kulturnih dešavavanja nalazimo na periferiji. Stoga smatramo da je od ogromne važnosti za našu školu, kako za učesnike projekta tako i za ostale đake, da učestvujemo u jednom ovako značajnom događaju za širu obrazovnu i kulturnu javnost Srbije. Naš zadatak je da medijski proširimo građu knjige Kelti u Evropi, a čak i u nedostatku velikih sredstava, današnji medijski kanali nam omogućavaju da svoj rad učinimo dostupnim i široj publici.

Autor Internesta, Zoran Hamović, predstavio je ciljeve projekta i osvrnuo se na probleme i ograničenja savremenog koncepta učenja i informisanja.

– Mi danas možemo mnogo toga da pročitamo i da se bavimo raznim tekstovima, ali u tom obilju izvora mi nailazimo na visok stepen redudantnog. To su informacije koje nam često uopšte nisu neophodne, i važno je da ograničimo svoje bavljenje njima. U današnjoj dnevnoj ekonomiji vremena ne možemo da dozvolimo sebi da se razbacujemo, jer nas to košta. Ovo i jeste cilj našeg projekta – da naučimo da svrsishodno koristimo medijski prostor i svoje znanje o medijima; da ne budemo žrtve tehnološkog napretka, već da vešto koristimo instrumente koji su nam podareni, upozorio je Hamović.

Na problem ekonomije vremena se osvrnula i Simonida Vukobrat, psiholog i jedan od mentora projekta u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji.

– Značaj ovog projekta je prvenstveno u tome što na veoma jasan način učenike upućuje na mogućnosti istraživačkog resursa kakav je Internet. Nažalost, mladi najčešće nisu naviknuti na ovaj vid korišćenja globalne društvene mreže – njihov angažman na njoj se mahom svodi na korišćenje popularnih sadržaja i Fejsbuka. Internet pruža obilje sadržaja koji mogu da obogate i usmere čoveka, da pruže relevantne informacije i da inspirišu dalja interesovanja. Tako smo, kako je naš rad na projektu više odmicao, mi sebi postavljali mnogo veći broj pitanja nego što smo dobijali gotovih odgovora. Otvarale su nam se nove dileme, i to je ono što nas do kraja u ovim istraživanjima kvalitativno vuče napred, objasnila je profesorka Vukobrat.

Profesor Aleksandar Luj Todorović je, predstavljajući učesnicima projekta svoja razmišljanja o mestu umetnosti u današšnjem medijskom okruženju, naglasio značaj budućnosti knjige koji je često marginalizovan.

– Svedoci smo da se sa Internetom i računarima stvaraju složene instalacije u kojima se bivši gledaoci (koje već nazivamo korisnicima) unose u jedan sasvim novi ambijent. Najozbiljniji problem koji se ovime otvara je, razume se, pitanje očuvanja kulturnog i umetničkog proizvoda. Jer, do sada se pokazalo da je knjiga najdugoročniji depozitorij ljudske memorije. Sve druge gube svoju snagu – film bledi, magnetne trake gube snagu. Postavlja se pitanje kako će Internet instalacije biti očuvane. Zato dolazimo do paradoksa da ćemo možda o umetnosti koja se stvara pomoću svih mogućih tehničkih dostignuća moći da čitamo samo u knjigama, istakao je profesor Todorović.

Učenici su istakli da se upravo susreću sa problemom obilja informacija u svom istraživačkom projektu, i da je glavni zadatak da ih na pravi način selektuju, sažmu i predstave. Ma koliko im savremeni tehnološki resursi pomagali obezbeđivanjem dostupnosti informacija, naglašavaju značaj međusobne interakcije i „živog“ razgovora. U tom smislu su im i sastanak sa predstavnicima projekta Internest i predavanje profesora Todorovića pomogli da kanališu svoja razmišljanja pred prezentaciju na Festivalu kreativnosti.

Direktor Božidar Zejak se gostima zahvalio na poseti i poverenju koje su predstavnici Biblioteke plus iskazali školi pozivom na učešće u projektu.

– Gimnazija na Rakovici je poslednja osnovana gimnazija u Beogradu i Srbiji. Naša želja je od osnivanja bila ta da ne budemo samo obrazovni centar u kome će se učiti gole činjenice, već sa ciljem da postane svojevrsno kulturno žarište. Pre par godina smo bili i domaćini jednom međunarodnom susretu pisaca, a duboko sam uveren da će učešće u projektu Internest biti od nemerljivog značaja za razvoj škole.

Učenici su najavili da će rad pred treći Festival kreativnosti predstavljati samo početak njihovog dugoročnijeg angažmana na zanimljivom projektu ispitivanja baštine i uticaja Kelta u Evropi.