Интернест

Представљамо вам још пет наслова предложених за истраживање и мултимедијску обраду у овогодишњем пројекту Интернест.

 

Књига Оливера Сакса Музикофилија на веома занимљив начин нас уводи у истраживања    повезаности између музике и реакција људског мозга. Његове приче показују како (понекад и зашто) мозак чини да неко има апсолутни слух, а неко не може да чује мелодију већ опажа само изоловане тонове. Још упечатљивије, Сакс детаљно описује како музика може макар на тренутак да пробуди сећања у особама оболелим од Алцхајмерове болести или да унесе ред у живот с Паркисоновом болешћу. Објашњење изузетне моћи музике Сакс преводи на нови план: изгледа да нема ниједног феномена који захтева већу интеграцију можданих структура и ангажује више можданих процеса.

Оливер Сакс је психијатар, професор неурологије и психијатрије на Универзитету Колумбија (САД). Објавио је десет књига укључујући и Аwакенингс (1973), Тхе Ман Wхо Мистоок Хис Wифе Фор А Хат(1986) и Тхе Минд’с Еyе (2010). Члан је Америчке академије за уметност и књижевност и Америчке академије за уметност и науку. Редовни је сарадник часописа Неw Yоркер и Неw Yорк Ревиеw оф Боокс.

Више о књизи прочитајте овде.

 

 

 

Геополитика емоција Доминика Мојсија прва је књига која истражује далекосежни утицај емоција на глобализацију. Да ли ове емоције представљају основне културне тенденције карактеристичне за одређене регије и народе? Како ће ова различита осећања утицати на свет? Како ће Запад надмашити страх и избећи прелаз у милитаризам? Како ће муслимани превазићи понижење? Хоће ли Кина и Индија задржати статус земаља наде? Геополитика емоција представља нов, провокативан поглед на глобализацију.

Доминик Мојси један је од оснивача и виших саветника Француског института за међународне односе (ИФРИ) и шеф Одељења за геополитику на Европском колеџу у Варшави. Професор је на Институту политичких наука у Паризу и гостујући професор на Универзитету Харвард. Често пише чланке за Финанциал Тимес, Дие Wелт и друге часописе.

Радознали могу прочитати текстове које су различити аутори написали о овом делу и погледати и послушати како је било на промоцији ове књиге у београдском Коларчевој задужбини.

 

 

Шери Теркл докторирала је социологију и психологију личности на универзитету Харвард (САД), професор је на МИТ (Массацхусеттс Институте оф Тецхнологy), лиценцирани клинички психолог и оснивач и директор Института за проучавање односа технологије и идентитета.

У својој књизи  Сами заједно осврће се на резултате петнаестогодишњег истраживачког искуства, тражећи одговор на питање о границама људског и томе шта људи значе једни другима. Поред оцртавања мена технолошке сценографије, ауторка прати и промене у разумевању нових форми друштвености (друштвени роботи и феномен умрежености), које утичу на квалитет међуљудских односа, посебно се бавећи генерацијом деце и младих који одрастају са новим технологијама.

Прочитајте интервју са ауторком и сазнајте више о томе како технологија мења наше животе и односе са другим људима.

 

 

  Посткултура Јелене Ђорђевић приказује развој основних идеја и методолошких поступака  насталих у оквиру специфичног, интелектуалног, аналитичког и интерпретативног поља које се обележава заједничким називом студија културе. Она говори о стварима које нас се тичу и представљају саставни део интелектуалних, али и политичких расправа, отворених или скривених сукоба између мушкараца и жена, националиста и глобалиста, модерниста и постмодерниста, заљубљеника у технолошка дистигнућа и „апокалиптичара“, људи заплашених пред могућностима новог „постхуманог“ света.

Јелена Ђорђевић је професор на Факултету политичких наука у Београду. Завршила је студије опште књижевности у Београду, специјализовала се на Универзитету Јејл и Анн Арбор у САД. Предавала је на Флорида Стате Университy у Панами. Објавила је низ радова међу којима је књига Политичке светковине и ритуали и зборници Култура сваштоједа, Антропологија религије, Празници, ритуали и светковине, Студије културе, којима је допринела отварању нових културолошких тема у нашој средини. Интервју са ауторком и приказ књиге можете прочитати на овој страници.
Аутор књиге Бурек.си, Јернеј Млекуж, дипломирао је географију, етнологију и културну антропологију. Докторирао је на у Новој Горици у области интеркултурних студија. Ради у словеначком институту за миграције (Инштитут за словенско изсељенство ЗРЦ САЗУ). Области његовог интересовања су културна миграција, друштвена географија и материјална култура.

Кратко се осврнувши на идилично време ослобођено симболике када се за бурек нису лепила значења и тровале га идеологије, Млекуж се бави временом садашњим. А данас је све другачије. У словеначкој свакодневици бурек је постао згуснута метафора за Балкан, без које се тешко може замислити жаргон младих, уобразиља словеначког шовинизма и реторички арсенал рекламних агената здраве хране. Како сам аутор каже, књигу је писао за ширу публику. Циљ му је да га читају како просвећени („др људи“) тако и непросвећени (људи без високих титула), како бурек-уживаоци тако бурек-неуживаоци, како његови фанови, тако инквизитори, како бурек-незналице, тако и бурек-зналци.

Предлажемо вам да погледате снимак са промоције ове књиге у Београду.

 

 

 

Књиге предвиђене за медијско проширивање и обраду у овогодишњем пројекту Интернест откривају нам многобројне и разноврсне теме, од музике Битлса до историје свакодневног живота у  Србији, од изазова у међуљудској комуникацији које нам доносе нове технологије до теоријских питања и проблема која постављају студије културе. Као замајац и подстицај креативности и истраживачком духу, пред вама је први део кратког прегледа предложене литературе.

 

   Књига Марка Поповића, Мирослава Тимотијевића и Милана Ристовића Историја приватног живота у Срба, последња је у серији књига које проучавају различите феномене: од студија о вернику и поданику, породици и односу према детету, обичајима везаним за празнике и гостопримство, различитих тема из области проучавања менталитета, до тога како су конституисане и постављене неке етичке и културне вредности блиске савременом човеку, промовисане и примењиване у нашој средини. Тројица аутора обрађују различите историјске периоде: Марко Поповић пише о средњем веку, Мирослав Тимотијевић о новом, а Милан Ристовић о савременом добу.

Марко Поповић научни је саветник Археолошког института у Београду. Мирослав Тимотијевић редовни је професор на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Милан Ристовић редовни је професор на Катедри за Општу савремену историју Филозофског факултета у Београду. Више о књизи можете сазнати овде.

Књига Катрин Орел Средња Европа – од идеје до историје, коју је са француског превела Маријана Ненадић, представља студију која покушава да  преиспита положаја Средње Европе унутар европског контекста.  Књига на иновативан начин спаја две области интересовања ауторке – историју идеја и историју међународних односа. Коначно, на својеврстан начин осветљена је и српска историја, сагледана из перспективе Средње Европе.

Катрин Орел, директорка Националног центра за научна истраживања (ЦНРС, ИРИЦЕ) стручњак је за савремену Средњу Европу. Предавала је на Универзитетима у Стразбуру, Бечу и Паризу.

Погледајте шта је о својој књизи, приликом гостовања у Београду, рекла ауторка.

 У књизи Божид’арт Стевана К. Павловића (са француског превела Љиљана Мирковић) испричана је прича о једном од Карађорђевића. Ради се о Божидару Карађорђевићу, такозваном ”Бијоу д’Арт” (буквално ”уметнички накит”, игра речи према имену Божидар) кој је живео од 1862. до 1908. Био је свестрани уметник, пријатељ познатих писаца, сликара, музичара,     занатлија и луталица једне целе епохе, тзв. ”лепе епохе” последњих година XИX и првих година XX века. Објавио је веома успешни путопис о Индији који је био прави бестселлер. После смрти је стекао славу великог кујунџије-златара чији су радови били у моди у целој Европи.

Британски историчар Стеван К. Павловић рођен је у Београду 1933. године. Студирао је историју на универзитету Сорбона у Паризу и Краљевском колеџу у Лондону. У Великој Британији живи од 1965. године када добија место предавача историје Балкана на Универзитету у Саутемптону. Од свог пензионисања 1996. године ангажован је као ванредни професор на универзитетима у Паризу, Сиднеју и Фиренци.

Овде можете прочитати текст Мирјане Сретеновић о Божидару Карађорђевићу, објављен у културном додатку Политике 6. октобра 2012.

Глас прошлости – усмена историја (превод са енглеског: Ђорђе Трајковић) Пола Томпсона прати усмену историју кроз  прошлост и промерава скорашња достигнућа овог интернационалног покрета. Посматра како историчари употребљавају усмене изворе. Нуди савете како осмислити пројекте, дискутује о поузданости усмених доказа и разматра развој историографије посматрајући и њену друштвену функцију. Томпсон износи размишљања о памћењу, бићу, сопству (тхе селф) и употреби драме и терапије.

Пол Томпсон је професор Друштвене историје на Универзитету у Есексу, оснивач Натионал Лифе Сторy Цоллецтион у Лондону и оснивач Удружења за усмене историје (Орал Хисторy Социетy).

Ијан Макдоналд у својој књизи Револуција у глави – песме Битлса и шездесете (са енглеског превео Павле Бобић) јасно показује зашто су песме овог култног бенда и данас свеприсутне.

Битлси су готово сами створили поп музику какву познајемо. Данас су њихове песме инспирација многим поп и рок звездама. Ливерпулска четворка је променила свет дајући глас свом времену. Ова призната књига досеже до самог srcа Битлса – њихових плоча. Аутор поседује јединствено знање и моћ да “прочита” 241 песму Битлса хронолошки – од њихових аматерских почетака преко песме Реал лове до њиховог последњег окупљања 1995.

Ијан Макдоналд је био прослављени музички критичар и познавалац различитих музичких жанрова. Био је помоћник уредника у Неw Мусицал Еxпресс. Био је текстописац и аутор је књиге Неw Схостаковицх.

Побуна у лозничкој гимназији

Група књига, предвођена Сабраним делима Јована Цвијића, већ два месеца штрајкује у холу лозничке гимназије тражећи боље услове живота и рада за књиге из школске библиотеке. Књиге су заузеле празну полицу поред наставничке канцеларије и изјавиле су да се неће враћати у библиотеку док се не испуне њихови захтеви. Одбегле књиге се позивају на Декларацију о школским библиотекама и на Инфотеку европске школе.

Директор школе је рекао да разуме незадовољство књига, али да се мора поштовати ред и закон. Позвано је и Министарство просвете да се изјасни поводом овог несвакидашњег случаја, али се оно још увек није огласило.

Школски библиотекар је казао да је реч о једној мањој групи књига, неких приватних издавача, које ионако не припадају школској лектири – те да се без њих може. Школска лектира Завода за уџбенике у потпуности подржава досадашњи рад библиотеке и остаје привржена поштовању реда, рада и дисциплине, каже библиотекар.

Неки ученици, који од првог разреда не читају школску лектиру, пружају подршку овом протесту, а почели су и да читају књиге у штрајку. Ситуација је за сада мирна, али је овакво стање напетости неодрживо.

Мирко Марковић, проф. филозофије

Објављен је конкурс за учествовање на четвртом Фестивалу креативности, који ће бити одржан 26. и 27. маја 2013. године у Великој сали Дома омладине у Београду.

Фестивал представља завршницу пројекта Интернест, који у протеклих седам година реализује  организација Библиотека плус, са циљем да подстакне преображај школске библиотеке у инфотеку, унапреди медијску културу у средњим школама у Србији и створи услове за развој друштва знања. Инфотека као креативни амбијент за ваннаставне активности мотивише самостална истраживања, подстиче међународно повезивање талентованих ученика, предавача из школе и стручњака ван ње. Пројектне активности усмерене су и на развој интелектуалне својине као економског ресурса.

Конкурсни материјал шаље се одабраном броју препоручених школа и на конкурсу се бира максималан број од 30 школа, односно тимова учесника. Школе које су добиле конкурсну документацију могу се пријавити до 28. децембра 2012.

Рок за достављање података о ментору пројектног тима који ће учествовати на Фестивалу креативности је 1. фебруар 2013, а рок за достављање података о члановима пројектног тима је 9. фебруар 2013.

Детаљније информације о конкурсу налазе се овде.

На нашем сајту је и распоред активности у пројекту Интернест – Инфотека Европске школе за 2013. годину.

За све додатне информације стоје Вам  на располагању координатори пројектних активности, Снежана Милин Перковић и Ранко Стојиловић, којима се можете обратити телефоном на бројеве: 011/2624-344 и 062/444-557 или електронском поштом на адресу оффице@интернест.рс

 

 Интернест тим