Predstavljamo vam još pet naslova predloženih za istraživanje i multimedijsku obradu u ovogodišnjem projektu Internest.
Knjiga Olivera Saksa Muzikofilija na veoma zanimljiv način nas uvodi u istraživanja 
povezanosti između muzike i reakcija ljudskog mozga. Njegove priče pokazuju kako (ponekad i zašto) mozak čini da neko ima apsolutni sluh, a neko ne može da čuje melodiju već opaža samo izolovane tonove. Još upečatljivije, Saks detaljno opisuje kako muzika može makar na trenutak da probudi sećanja u osobama obolelim od Alchajmerove bolesti ili da unese red u život s Parkisonovom bolešću. Objašnjenje izuzetne moći muzike Saks prevodi na novi plan: izgleda da nema nijednog fenomena koji zahteva veću integraciju moždanih struktura i angažuje više moždanih procesa.
Oliver Saks je psihijatar, profesor neurologije i psihijatrije na Univerzitetu Kolumbija (SAD). Objavio je deset knjiga uključujući i Awakenings (1973), The Man Who Mistook His Wife For A Hat(1986) i The Mind’s Eye (2010). Član je Američke akademije za umetnost i književnost i Američke akademije za umetnost i nauku. Redovni je saradnik časopisa New Yorker i New York Review of Books.
Više o knjizi pročitajte ovde.
Geopolitika emocija Dominika Mojsija prva je knjiga koja istražuje dalekosežni uticaj emocija na globalizaciju. Da li ove emocije predstavljaju osnovne kulturne tendencije karakteristične za određene regije i narode? Kako će ova različita osećanja uticati na svet? Kako će Zapad nadmašiti strah i izbeći prelaz u militarizam? Kako će muslimani prevazići poniženje? Hoće li Kina i Indija zadržati status zemalja nade? Geopolitika emocija predstavlja nov, provokativan pogled na globalizaciju.
Dominik Mojsi jedan je od osnivača i viših savetnika Francuskog instituta za međunarodne odnose (IFRI) i šef Odeljenja za geopolitiku na Evropskom koledžu u Varšavi. Profesor je na Institutu političkih nauka u Parizu i gostujući profesor na Univerzitetu Harvard. Često piše članke za Financial Times, Die Welt i druge časopise.
Radoznali mogu pročitati tekstove koje su različiti autori napisali o ovom delu i pogledati i poslušati kako je bilo na promociji ove knjige u beogradskom Kolarčevoj zadužbini.
Šeri Terkl doktorirala je sociologiju i psihologiju ličnosti na univerzitetu Harvard (SAD), profesor je na MIT (Massachusetts Institute of Technology), licencirani klinički psiholog i osnivač i direktor Instituta za proučavanje odnosa tehnologije i identiteta.
U svojoj knjizi Sami zajedno osvrće se na rezultate petnaestogodišnjeg istraživačkog iskustva, tražeći odgovor na pitanje o granicama ljudskog i tome šta ljudi znače jedni drugima. Pored ocrtavanja mena tehnološke scenografije, autorka prati i promene u razumevanju novih formi društvenosti (društveni roboti i fenomen umreženosti), koje utiču na kvalitet međuljudskih odnosa, posebno se baveći generacijom dece i mladih koji odrastaju sa novim tehnologijama.
Pročitajte intervju sa autorkom i saznajte više o tome kako tehnologija menja naše živote i odnose sa drugim ljudima.
Postkultura Jelene Đorđević prikazuje razvoj osnovnih ideja i metodoloških postupaka nastalih u okviru specifičnog, intelektualnog, analitičkog i interpretativnog polja koje se obeležava zajedničkim nazivom studija kulture. Ona govori o stvarima koje nas se tiču i predstavljaju sastavni deo intelektualnih, ali i političkih rasprava, otvorenih ili skrivenih sukoba između muškaraca i žena, nacionalista i globalista, modernista i postmodernista, zaljubljenika u tehnološka distignuća i „apokaliptičara“, ljudi zaplašenih pred mogućnostima novog „posthumanog“ sveta.
Jelena Đorđević je profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Završila je studije opšte književnosti u Beogradu, specijalizovala se na Univerzitetu Jejl i Ann Arbor u SAD. Predavala je na Florida State University u Panami. Objavila je niz radova među kojima je knjiga Političke svetkovine i rituali i zbornici Kultura svaštojeda, Antropologija religije, Praznici, rituali i svetkovine, Studije kulture, kojima je doprinela otvaranju novih kulturoloških tema u našoj sredini. Intervju sa autorkom i prikaz knjige možete pročitati na ovoj stranici.
Autor knjige Burek.si, Jernej Mlekuž, diplomirao je geografiju, etnologiju i kulturnu antropologiju. Doktorirao je na u Novoj Gorici u oblasti interkulturnih studija. Radi u slovenačkom institutu za migracije (Inštitut za slovensko izseljenstvo ZRC SAZU). Oblasti njegovog interesovanja su kulturna migracija, društvena geografija i materijalna kultura.
Kratko se osvrnuvši na idilično vreme oslobođeno simbolike kada se za burek nisu lepila značenja i trovale ga ideologije, Mlekuž se bavi vremenom sadašnjim. A danas je sve drugačije. U slovenačkoj svakodnevici burek je postao zgusnuta metafora za Balkan, bez koje se teško može zamisliti žargon mladih, uobrazilja slovenačkog šovinizma i retorički arsenal reklamnih agenata zdrave hrane. Kako sam autor kaže, knjigu je pisao za širu publiku. Cilj mu je da ga čitaju kako prosvećeni („dr ljudi“) tako i neprosvećeni (ljudi bez visokih titula), kako burek-uživaoci tako burek-neuživaoci, kako njegovi fanovi, tako inkvizitori, kako burek-neznalice, tako i burek-znalci.
Predlažemo vam da pogledate snimak sa promocije ove knjige u Beogradu.
Knjiga Katrin Orel Srednja Evropa – od ideje do istorije, koju je sa francuskog prevela Marijana Nenadić, predstavlja studiju koja pokušava da preispita položaja Srednje Evrope unutar evropskog konteksta. Knjiga na inovativan način spaja dve oblasti interesovanja autorke – istoriju ideja i istoriju međunarodnih odnosa. Konačno, na svojevrstan način osvetljena je i srpska istorija, sagledana iz perspektive Srednje Evrope.
U knjizi Božid’art Stevana K. Pavlovića (sa francuskog prevela Ljiljana Mirković) ispričana je priča o jednom od Karađorđevića. Radi se o Božidaru Karađorđeviću, takozvanom ”Bijou d’Art” (bukvalno ”umetnički nakit”, igra reči prema imenu Božidar) koj je živeo od 1862. do 1908. Bio je svestrani umetnik, prijatelj poznatih pisaca, slikara, muzičara, zanatlija i lutalica jedne cele epohe, tzv. ”lepe epohe” poslednjih godina XIX i prvih godina XX veka. Objavio je veoma uspešni putopis o Indiji koji je bio pravi bestseller. Posle smrti je stekao slavu velikog kujundžije-zlatara čiji su radovi bili u modi u celoj Evropi.
