Objavljeno

Razvoj društva znanja

Razvoj društva znanja - Danas

Beograd – Seminar Kapilarne reforme i nova kultura učenja, na kome su predstavljena dosadašnja iskustva škola učesnica, kao i planirani razvoj projekta Internest, održan je 8. i 9. februara u Maloj sali Doma omladine.

Internest je projekat koji u proteklih sedam godina realizuje Udruženje Biblioteka plus, a koji podstiče preobražaj školske biblioteke u infoteku i svojim programima unapređuje medijsku kulturu u srednjim školama u Srbiji, stvarajući uslove za razvoj društva znanja.

– Internest je projekat transformacije školskih biblioteka u informativne centre i kreativne prostore. Multimedijalno proširivanje knjiga i rada na oblicima medijske kulture, upravo je ono što nedostaje našem kurikulumu. Na ovaj način, đaci i profesori ne samo da imaju načina da se upoznaju sa medijima, već i koriste medije kao stvaralački potencijal – kaže za Danas Zoran Hamović, autor projekta Internest, i dodaje da taj kreativni ambijent za vannastavne aktivnosti motiviše samostalna istraživanja, podstiče povezivanje talentovanih učenika, predavača iz škole i stručnjaka van nje.

Prema njegovim recima, na godišnjem nivou projekat se realizuje konkursima na kojima učestvuju timovi srednjih škola. Njihov projektni zadatak se zasniva na multimedijalnom proširivanju štampanih knjiga, a projektni timovi predstavljaju svoje radove u kategorijama: internet prezentacija, interaktivni kviz, strip/grafički narativ, PR kampanja, edukativna kompjuterska igra, kratki film, scenski spektakl, zvučna knjiga/radio drama i nove medijske forme. Ove godine je potvrđeno učešće u projektu 22 škole iz Beograda i Srbije.

– Medijska povezanost je samo osnovni potencijal, a svrha je razvijanje komunikacija koja su šire od grada ili škole u kojima se naši projektni timovi nalaze. Prvi put mi đake stavljamo pred jedan zadatak, a to je preuzimanje odgovornosti za svoje ideje. To znači da se oni uče kako da plasiraju svoje ideje, kako da ih materijalizuju, odnosno kako da tragaju za sredstvima i partnerima – objašnjava Hamović.

Nakon predavanja u školama i tematskim radionicama, koje omogućavaju pripremu iz oblasti medijske pismenosti, i poseta učenika medijskim kućama, projektni timovi biće predstavljeni na završnoj manifestaciji – Četvrtom festivalu kreativnosti, 24. i 25. maja. Najbolji projektni timovi po oceni stručnog žirija biće nagrađeni, a prva nagrada je studijsko putovanje u neku od zemalja Evropske unije.

U oblikovanje i realizaciju programa uključeni su profesori Filološkog, Filozofskog, Fakulteta političkih nauka Beogradskog univerziteta, Univerziteta umetnosti, Fakulteta za medije i komunikacije, kao i profesori srednjih škola, stručnjaci iz Instituta za pedagoška istraživanja, Centra za obrazovne politike, Narodne biblioteke Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i profesionalci iz oblasti medija i kulture.

Autor: M.K.

Izvor: Danas

Objavljeno: 8. februara 2013.

Link: http://www.danas.rs/danasrs/kultura/razvoj_drustva_znanja.11.html?news_id=255560

Objavljeno

Put u kreativno društvo

Kako pomoći darovitoj deci i kako da informatička kultura postane svakodnevica našeg školstva, odgovor daje upravo ova aktivnost

U 22 srednje škole Srbije ovih dana počeo je sedmi ciklus projekta „Internest“, koji učenicima pomaže da postanu deo kreativnog društva 21. veka. Odgovor na pitanje: na koji način, sledi nakon nekoliko osnovnih informacija.

Šta je „Internest“? Najkraće rečeno, projekat „Internest“ je program aktivnosti koji školsku biblioteku transformiše u infoteku. Konkretno: knjige i časopisi koji su već u školskoj biblioteci, uz internet, postaju centri informacija koje učenici i nastavnici koriste za proizvodnju znanja. Cilj projekta je razvoj informatičke kulture i razumevanje tehnoloških inovacija koje učenicima omogućavaju izražavanje u novim medijima, ali i podsticaj đacima koji se izdvajaju talentom i sposobnošću da ih razviju i unaprede. Projekat je usmeren na rad sa darovitim, pre svega sa učenicima koji pokazuju žar, žudnju za znanjem, i posvećenost radu, i deo je aktivnosti nevladine organizacije „Biblioteka plus“, osnovane 2000. godine, s ciljem da realizuje programe razvoja školskih biblioteka, a njegov autor je Zoran Hamović.

Zašto su važne školske biblioteke? Prema manifestu koje su potpisali Internacionalna federacija udruženja bibliotekara i Unesko, „školske biblioteke smatraju se ključem koji otvara vrata celokupnog bibliotečko-informacionog sistema, podstičući proces samoobrazovanja i doživotnog učenja kao prepoznatljive strategije društva znanja“. Naime, internet je ozbiljno izmenio status škole, konkretno – ulogu predavača, pa mnoge države rade na usavršavanju obrazovnog sistema pokušavajući da ga usklade sa razvojem medija. Da li naše školske biblioteke imaju maločas pomenuti ključ? Zoran Hamović kaže da su „u našim bibliotekama zastareli, ponekad sasvim neupotrebljivi fondovi knjiga nema upotrebljive elektronske opreme pa zato ni neophodnog informatičkog znanja. Školska biblioteka često je smeštena u neodgovarajućem prostoru, a bibliotekarskim poslovima bavi se u mnogim slučajevima neko kome to nije struka, često sa skraćenim radnim vremenom. Naša namera je da se ta slika promeni, da se biblioteke preurede u kreativni prostor za individualni rast znanja i talenta“.

I, konačno, odgovor na pitanje postavljeno na početku ovog teksta: na koji način „Internest“ pomaže učenicima srednjih škola da postanu deo kreativnog društva 21. veka? Tako što radeći određeni zadatak nauče kako da samostalno realizuju ideju. Zadatak je da sadržaj knjige koju odaberu interpretiraju i prikažu drugim medijem. Njegova izrada je počela ovih dana, a završiće se 24. i 25. maja takmičenjem, odnosno Festivalom kreativnosti u Domu omladine Beograda.

Nagrade najboljima

U praksi to izgleda ovako. Učenici koji su zainteresovani da urade ovakav zadatak, obično njih desetak, i njihov bibliotekar, izaberu jednu od deset ponuđenih knjiga iz oblasti istorije, umetnosti, psihologije, antropologije, sociologije i kulturologije kojom će se baviti. To su izdanja izdavačke kuće „Klio“, koja je uz Fondaciju za otvoreno društvo i Dom omladine Beograda prijatelj „Internesta“. Nijedna od tih knjiga nije školska lektira, i svaka je iznad srednjoškolskog nivoa znanja – namerno. Međutim, svaka od ponuđenih knjiga je pogodna za kreativnu interpretaciju i medijsku obradu sadržaja, bilo kao asocijacija na drugu temu ili kao osnovni tekst. Izabranu knjigu treba interpretirati pomoću veb-prezentacije, kroz interaktivni kviz, pomoću stripa, kroz PR kampanju, pomoću poučne kompjuterske igre, kratkog filma, scenske postavke, radio-drame, ili neke nove forme.

Pre tog konačnog proizvoda, potrebno je, podrazumeva se, da svaki đak pročita odabranu knjigu i da usvoji njen sadržaj. Kako bi se umanjila zahtevnost ove faze zadatka, svaki učenik analizira jednu celinu knjige: pišu siže, izdvajaju relevantne teze, formulišu osnovna pitanja, izdvajaju ključne reči, leksikografski obrađuju pojmove, ličnosti, događaje iz knjige, pišu hronologiju događaja koji su uticali na pojavu kojom se bavi knjiga, prikupljaju ilustracije, konsultuju stručnjake, koriste pres kliping, diskutuju o temi na đačkom parlamentu, da bi nakon još niza istraživanja realizovali temu u mediju koji su odabrali.

Svoj proizvod ekipe predstavljaju na Festivalu kreativnosti. Ovog maja biće održan četvrti Festival kreativnosti. Učesnici su gimnazije „Vuk Karadžić“ Loznica, „Bora Stanković“ Vranje, „Svetozar Marković“ Subotica, „Svetozar Marković“ Jagodina, „Dušan Vasiljev“ Kikinda, Trinaesta beogradska, Šesta beogradska, Petnaesta beogradska gimnazija, Kruševačka, Čačanska gimnazija, Osnovna škola „Sveti Sava“ i gimnazija „20. oktobar“ Bačka Palanka, Druga ekonomska škola Beograd, Srednja škola „Tehnoart Beograd“, Škola za dizajn i OŠ „Đorđe Krstić“ Beograd, Ugostiteljsko-turistička škola Beograd, Poljoprivredna škola sa domom učenika PK „Beograd“, Muzička škola „Stanković“ Beograd, Gimnazija „9. maj“ i OŠ „Ratko Vukićević“ Niš, Ekonomsko-trgovinska škola Kruševac, Prva kragujevačka gimnazija i OŠ „Stanislav Sremčević“ Kragujevac, Srednja škola „Vuk Karadžić“ Sečanj i Srednja škola Veliko Gradište. Najbolje tri ekipe dobiće nagrade: studijsko putovanje u Poljsku, tablet računare za članove tima, i kameru za školu, i Specijalnu nagradu Fakulteta za medije i komunikacije – jednu besplatnu školarinu za jednu školsku godinu.

– Postavljano nam je pitanje zašto smo uveli takmičenje – kaže Aleksandar Luj Todorović, predsednik žirija prošlogodišnjeg Festivala, profesor Univerziteta umetnosti. – Takmičenje uvodi u projekat podsticajno nadigravanje, a praksa je pokazala da smo u pravu. Na završnici Festivala, na prezentaciji radova, ispoljio se i pokazao žar učenika, njihova potreba da pokažu koliko mnogo mogu i žele da budu kreativni. Dirljivo je videti ih da na nekoliko minuta pred izlazak na scenu dorađuju rad koji treba da odbrane. I mi moramo da podržimo takve učenike. Možda će nekome zazvučati elitistički, ali ovaj projekat hoće da ukaže da talentovanim učenicima ne treba staviti teg na nogu kako ne bi pretrčali ostale, već im baš treba dati priliku da ih pretrče zato što će onda oni biti ti koji će celokupno društvo vući napred.

Istorija glasina

Kako naći novac za ovaj projekat? S obzirom da su sve manji izgledi da će budžetska izdvajanja države omogućiti ova­kav razvoj školskih biblioteka, rešenje je u pojedinačnoj inicijativi. „Internest“ je primer – kako.

– Ovo je vreme u kome je nemoguće očekivati da će vam neko dati novac. Sami moramo da nađemo sredstva za svoje ideje i sami moramo da ih plasiramo. Suprotno od toga je alibi da ne možemo zato što nemamo, a u stvari nemamo zato što ne možemo – objašnjava Zoran Hamović i navodi primer Vranjske gimnazije: – Tamošnja lokalna vlast je prepoznala cilj našeg projekta i omogućila da se prvo preuredi biblioteka Vranjske gimnazije, a zatim, kad su videli rezultate postignute u novom prostoru, preuređen je i ostali deo zgrade. Ovo je ujedno i pozitivan primer saradnje sa lokalnom vlašću, koju moramo da uključujemo u projekat kako bismo ga realizovali.

Kakva su iskustva učesnika? Iva Subotić Krasojević, profesorka istorije umetnosti u Školi za mašinstvo i umetničke zanate „Tehnoart Beograd“, ističe da projekat „pruža mogućnost učenicima da ono što su pročitali izraze na način i sredstvima koja su im bliska. Oni su rođeni u vreme tehnološki novih medija i nema potrebe sputavati njihovu kreativnost. Projekat razbija konvencionalni školski sistem, što je veliki izazov. Na osnovu knjige „Istorija glasina“ učenici su prošle godine uradili kratki film sačinjen od slika kojima su predstavili sadržaj knjige i teksta. Bila je to mešavina tradicionalnog i modernog medija. Publici na Festivalu u Domu omladine delili su listiće sa raznoraznim glasinama – mnoge od njih su uspeli da zbune i iznenade.“

Zoran Bašić, infotekar Trinaeste beogradske gimnazije, kaže da je projekat „najkvalitetniji način za ispoljavanje originalnosti talentovanih učenika, jer zahteva da se kombinuje akademski pristup zadatoj knjizi uz istraživački rad, što na kraju treba pretočiti u kreativnu prezentaciju. Učenici su na osnovu knjige „Istorija prijateljstva“ istraživali dimenzije prijateljstva: prijateljstvo na filmu, u književnosti, između čoveka i životinje, u ratu, i na osnovu toga uradili veb-sajt. Hteli su da naprave multimedijalno tumačenje knjige.“

Učenje uz rad

Melita Ranđelović, pedagog i nastavnik građanskog vaspitanja Druge ekonomske škole u Beogradu, kaže da je ovo „sjajan projekat koji razvija kritičko mišljenje kod đaka. Uloga škole jeste da razvija i podstiče kritički stav i mišljenje, a svi znamo da đaci nisu navikli da se mnogo pitaju. Bitan deo projekta je i podsticanje đaka da plasira ideju, ili se prikloni nekoj drugoj koju je izabrala većina, i da je realizuje. Prošlogodišnja ekipa je, na primer, htela da se bavi stripom, ali se ispostavilo da niko od njih ne zna da crta, pa su knjigu „Istorija muškosti“ predstavili dramatizacijom susreta današnjeg muškarca i muškarca srednjeg veka napisanom na osnovu raznih vrsta istraživanja teme. Uspeli su čak da iznajme i kostime za prezentaciju! Najveći kvalitet je što projekat omogućava učenicima da izađu iz okvira školskog gradiva, i da uče jedni od drugih. Ovo je životno obrazovanje šta je kreativnost.“

Slavica Jurić, bibliotekar Osnovne škole „Sveti Sava“ iz Bačke Palanke, prve osnovne škole uključene u „Internest“, istina u saradnji sa tamošnjom gimnazijom, priča da je projekat otkrio nedostatke u znanju učenika:

– Oni ne znaju da primene znanje iz škole: nisu znali šta su mediji iako u osmom razredu celo polugođe uče o tome na građanskom vaspitanju. Kako da razvijate kreativnost kod njih ako nemaju predznanje? Projekat nam je otkrio da mogu da uče uz kreativan rad, odnosno da je pogrešno mišljenje da deci prvo treba natovariti znanje, pa ga posle primeniti. Zajedno sa gimnazijalcima smo uradili veb-sajt na osnovu knjige „Grad u istoriji Evrope“. Bio je to proces koji im je podario osećaj da sami dostižu rezultat. A to je nemerljivo.

Šta se planira? Iduće godine biće uspostavljena saradnja između naših škola sa odgovarajućim školama u zemljama Evropske unije. Zato će u projektu biti najviše 27 škola – onoliko koliko ima zemalja u Evropskoj uniji. One će biti primer drugima, kako da i njihove biblioteke postanu jezgra informatičke kulture i inovacija, središta istraživanja, rasadnici talenata, kreativnosti i ideja.

Autor: Sonja ĆIRIĆ

Izvor: Ilustrovana Politika

Objavljeno: 12. februara 2013.

Objavljeno

Prvi dan seminara Kapilarne reforme i nova kultura učenja – Model Internest

8. februar 2013, Beograd – Završen je prvi dan seminara „Kapilarne reforme i nova kultura učenja – Model Internest„, koji se održava u Domu omladine Beograda. Učesnici Seminara su mentori školskih timova koji su se uključili u ovogodišnji projekat Internest.

Seminar je počeo sjajnom besedom Radovana Perovića, pobednika u kategoriji besede na slobodnu temu na ovogodišnjem studentskom takmičenju u besedništvu održanom na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Zatim se učesnicima obratila prodekanka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu dr Marina Marković. Ona je projekat Internest okarakterisala kao „putovanje“ u kojem se podjednako brine o kulturi govora i medijskoj pismenosti i gde su obe važne ukoliko želimo da podstaknemo razvoj kvalitetnog kreativnog izražavanja i kritičkog mišljenja.

Predsednik udruženja Biblioteka plus Zoran Hamović je u uvodnom izlaganju naslovljenom „Internest strategija i kreativna koalicija“ govorio o značaju medijskog obrazovanja i mobilizacije za stvaranje drugačijih i novih medijskih sadržaja i kanala komunikacije, naglasivši da je medij sredstvo čijom se upotrebom ovladava radije nego neminovnost kojoj se robuje.

Veliki deo prvog dana seminara posvećen je izlaganjima o dosadašnjim iskustvima učestvovanja u projektu Internest. Svoje utiske o mentorskom radu i značaju projekta predstavili su mentori školskih timova koji su učestvovali u prethodnim projektima i na Festivalima kreativnosti. Oni su većinom istakli značaj ovakvog vida rada sa talentovanim učenicima i veštine koje se u procesu rada na literaturi razvijaju i neguju.

Mr Slavica Jurić iz OŠ „Sveti Sava“ iz Bačke Palanke u svojoj prezentaciji je predstavila projekat Internest u odnosu na ključne kompetencije u obrazovanju za XXI vek, koje je postavio Savet Evrope. Mr Jelena Ćeriman i Iva Subotić Krasojević su u svojoj prezentaciji „Umetnost u doba digitalnih medija“ govorile o izazovima učestvovanja u prošlogodišnjem projektu s obzirom na specifičnost škole u kojoj rade i afinitete u kreativnom izražavanju učenika umetničko-zanatske srednje škole Tehnoart Beograd. Melita Ranđelović iz Druge ekonomske škole iz Beograda opisala je svoja iskustva učestvovanja u prošlogodišnjem projektu, naglasivši značaj timskog i individualnog rada sa učenicima i doprinos jednom drugačijem obliku učenja – učenju putem istraživanja.

Mirko Marković iz Lozničke gimnazije održao je zanimljivu prezentaciju, kojom je istovremeno pokazao način da se određeni sadržaj predstavi u hibridnoj medijskoj formi i izdvojio ono što je postala specifična praksa u gimnaziji iz Loznice – upotreba stripa u obradi i predstavljanju filozofskih tema. Mr Bogdan Gajić iz gimnazije „Svetozar Marković“ iz Subotice govorio je o svom učestvovanju u projektu Internest i različitim fazama procesa izrade projektnog zadatka koji su učenici ove srednje škole pripremali za Festival kreativnosti.

Kao predstavnik XIII beogradske gimnazije govorio je direktor Bojan Vučković, koji je naglasio značaj Internesta kao ideje i projekta i svoje zadovoljstvo što je u ovoj školi ona zaživela još od 2006. godine, potpuno preobrazivši ulogu i značaj infoteke u svakodnevnom životu škole.

Predavanje o uticaju razvoja rane pismenosti na čitalačke kompetencije učenika održala je dr Nada Ševa sa Instituta za pedagoška istraživanja u Beogradu. Nakon pauze za ručak, u segmentu Nastavnički stavovi – Internest , pro et contra mentori su u formi fokus grupa razgovarali sa Jasminom Čekić Marković (Centar za obrazovne politike), Jelenom Radišić (Institut za pedagoška istraživanja, Beograd) i Aleksandrom Maksimović (Fakultet pedagoških nauka u Jagodini).

Seminar „Kapilarne reforme i nova kultura učenja – Model Internest“ nastavlja se sutra, kada nas očekuje predstavljanje edicije Didacta izdavačke kuće Clio, o kojoj će govoriti Smiljana Jocić MA, zatim predavanje dr Ane Pešikan (Filozofski fakultet u Beogradu) i radionica na temu medijske pismenosti i projektnog menadžmenta u školi, koju će voditi Gordana Ljubanović i Vesna Injac Malbaša iz Narodne biblioteke Srbije.

 

 

Objavljeno

Mediji o Internestu

Poslušajte deo radio emisije Familiologija, autorke Vesne Ćorović Butrić, u kojoj su gostovali Zoran Hamović i nekoliko članica ovogodišnjeg školskog tima XIII beogradske gimnazije – Aleksandra, Ivana i Jovana. Emisija je emitovana na Radio Beogradu 1 u ponedeljak, 4. februara 2013. godine.

[audio:https://internest.bibliotekaplus.rs/wp-content/uploads/2013/02/Internest-Familiologija.mp3|titles=Internest – Familiologija]

Snimak cele emisije možete naći ovde.

 

Na web-stranici dnevnog lista Danas objavljen je i tekst Vere Andrić  o Internestu. Možete ga pročitati ako pratite ovaj link:

Tekst u listu Danas

Objavljeno

Radni sastanak Internest tima

U petak, 1. februara, kao uvod i najava ovogodišnjeg projekta Internest, održan je radni sastanak Internest tima. Njemu su, pored prošlogodišnjeg predsednika žirija, profesora Aleksandra Luja Todorovića i predsednika udruženja Bilblioteka plus, Zorana Hamovića, prisustvovali i mentori nekoliko školskih timova-učesnika u prethodnom projektu. Oni su ovom prilikom svoja iskustva učestvovanja u projektu podelili i sa prisutnim novinarima nekoliko elektronskih i štampanih medija. Tokom sastanka je najavljen i seminar koji će biti održan 8. i 9. februara u beogradskom Domu omladine.

Pored razgovora o dosadašnjim iskustvima i onome što očekuje učesnike ovogodišnjeg projekta, na sastanku je bilo reči i o pitanjima na koje Internest pokušava da odgovori i dobrobitima koje kao ideja i projekat teži da ostvari. Istaknut je značaj koncepta infoteke kao prostora u kojem se neguju kreativnost i preduzimljivost mladih, ali i kao informacionog centra neophodnog u savremenom okruženju u kojem je poželjno razvijati raznovrsne veštine i „pismenosti“. Zoran Hamović je istakao da projekat, iako se direktno ne bavi nastavnom praksom, predstavlja mogućnost da se doprinese razvoju nove kulture obrazovanja, istovremeno dajući podršku talentovanim i zainteresovanim mladim ljudima. Kao tema projekta naveden je i problem medijske pismenosti,koja ne podrazumeva samo razumevanje medijskih sadržaja, već i vrstu instrumentalnog znanja i sposobnosti kreiranja i plasiranja sopstvenih informacija.

Profesorka istorije umetnosti u SŠ „Tehnoart Beograd“ Iva Subotić Krasojević naglasila je da je značajno to što se u okviru projekta nudi jedan novi način čitanja knjiga uz medijsko proširivanje. „To ne zahteva njihovu reprodukciju znanja, već shvatanje i tumačenje i dozvoljava im da ono što su pročitali izraze na kreativan i sopstveni način“, dodala je. Takođe je rekla da učestvovanje u projektu, naročito nastupanje na Festivalu, doprinosi i samopouzdanju učenika.

Zoran Bašić, profesor filozofije i infotekar iz XIII beogradske gimnazije,  dodao je da je projekat jedinstven i da se potpuno razlikuje od drugih takmičarskih manifestacija, odnosno takmičenja iz različitih nastavnih predmeta ili oblasti. „Projekat je namenjen pre svega talentovanoj grupi dece i njegov značaj je u tome što daje institucionalni okvir za razvoj njihovih talenata i znanja. Mnogo se govori o razvoju kreativnosti i sličnom, ali je mali broj onih sadržaja koji zaista to nude“, rekao je Bašić.

Melita Ranđelović, pedagog i profesorka građanskog vaspitanja u Drugoj ekonomskoj školi (Beograd) značaj projekta vidi u razvijanju kritičkog mišljenja i mogućnosti da sa učenicima uspostavi potpuno drugačiji odnos, koji je teško uspostaviti u učionici. „Projekat jeste zahtevan, međutim, učenici koji se uključuju u njega su motivisani. Jedino bih volela da projekat zaživi i u školskim predmetima, budući da ga sprovodimo kao vannastavnu aktivnost“, primetila je.

Slavica Jurić, bibliotekarka OŠ „Sveti Sava“ iz Bačke Palanke, rekla je da projekat Internest donosi nemerljive dobrobiti kojih postajemo svesni tek kada se on završi. Projekat ima potencijal da razvija veštine pronalaženja informacija, ali i plasiranja istih, a kao je rezultat aktivnosti njenog tima navela je da drugi nastavnici koriste projektni proizvod školskog tima kao izvor informacija. Najzad, kao jedno od važnih pitanja i problema navela je to što učenici svoj rad u okviru projekta ne vezuju za školske aktivnosti, pa treba raditi na tome da ne izostane transfer veština i znanja i na druge školske predmete.

 
Objavljeno

Novi ciklus projekta “ Internest“

BEOGRAD, 1. februara (Tanjug) – Udruženje „Biblioteka plus“, na čijem je čelu osnivač izdavačke kuće „Klio“ Zoran Hamović, danas je najavilo da počinje novi ciklus projekta „Internest“, po sedmi put, koji predviđa niz aktivnosti sa ciljem da školske biblioteke preobraze u moderne infoteke.

Prema ideji inicijatora projekta, umesto magacina za knjige, školske biblioteke bi trebalo da postanu informacioni centri škola bazirani na savremenim tehnološkim inovacijama koje omogućavaju da se koriste svi postojeći mediji, da bi učenici ovladali njihovim korišćenjem u kreativne svrhe.

Kroz projekat „Internest“ okupljaju se, oko mentora, talentovani učenici i svi koji su motivisani za vannastavne aktivnosti i samostalna istraživanja da bi razvijali kreativnu inteligenciju i stekli kritičku distancu u odnosu na sadržaj elektronskih i štampanih medija.

Prema rečima Hamovića, ovogodišnji ciklus kreativnih aktivnosti počinje seminarom „Kapilarne reforme i nova kultura učenja“ 8. i 9. februara u Domu omladine u Beogradu na kome će biti predstavljena dosadašnja iskustva škola učesnica u prethodnim konkursima timova srednjoškolaca.

Na prvom konkursu je učestvovalo sedam škola iz Srbije a sada je uključeno 22. Prema rečima Hamovića u projekat će se uključiti najviše 27-28 škola kojima će biiti omogućeno da svake godine učestvuju na konkursu za učešće na Internest festivalu kreativnosti.

Od 1. marta do 10. maja timovi predstavnika „Biblioteke plus“ i odabranih predavača posećivaće škole učesnice u konkursu i držati tematske radionice i predavanja, a Četvrti Internest festival kreativnosti biće održan 24. i 25. maja u Domu omladine, najavio je Hamović.

Tokom današnjeg radnog sastanka sa nekim od mentora školskih timova, koji su već nastupali na festivalu kreativnosti, mogli su se čuti njihovi utisci o projektu „Inernest“ i svi su govorili u superlativima iako je rad sa timovima bio naporan i zahtevao je od mentora i timova da budu istrajni, da uče i rade timski.

Prema propozicijama konkursa, škole dobijaju listu knjiga iz humanističkih nauka, kao i one o medijima i informatici, od kojih mogu da izaberu jednu koja će biti predmet njihove prezentacije. Tokom tri meseca proučavaju sadržaj knjige,  raspravljaju, smišljaju kako da je prezentuju i izrađuju prezentaciju sa kojom konkurišu za tri festivalske nagrade.

Predsednik žirija, profesor na Univerzitetu umetnosti Luj Todorović, je objasnio kako radi žiri koji od 10. maja razgleda prezentacije učesnika konknursa na DVD i ocenjuje pojedine elemente. Konačna odluka se donosi tek nakon žive prezentacije u Domu omladine, gde se može steći potpuni utisak o kreativnoj interpretaciji zadate knjige koju su odabrali da pročitaju, jer treba da opravdaju svoj način njenog tumačenja.

Najiskusniji među mentorima, profesor filosofije Zoran Bašić, koji vodi infoteku XIII beogradske gimnazije i uključio se od prvog festivala u projekat „Internest“, ocenio je da je ovaj rad vezan za pripremu prezentacije „najkvalitetniji način za ispoljavanje originalnosti talentovanih učenika, jer zahteva da se kombinuje akademski pristup zadatoj knjizi uz istraživački rad, a onda to treba pretočiti u kreativnu prezentaciju“.

Kao diplomirani pedagog i sa iskustvom profesora građanskog vaspitanja u Drugoj ekonomskoj školi u Beogradu, Melita Ranđelović je kazala da projekat „Internest“ pokreće celu školu i da je izuzetan instrument za podsticanje kritčkog stava i mišljenja, jer učenici u aktuelnom obrazovnom sistemu nisu naviknuti da „budu pitani“ niti da rade timski što je u ovom slučaju imperativ.

Slavica Jurić, bibliotekar u osnovnovoj školi „Sveti Sava“ iz Bačke Palanke, koja je jedina osnovna škola uključena u „Internest“, za konkurs sarađuje sa gimnazijom i smatra da su koristi od ove vannastavne aktivnosti nemerljive i da se pokazuju i posle više godina jer ima učesnicu koja je na studijama koristila iskustva stečena tokom pripreme nastupa na festivalu.

Napisala: Vera Kondev