У уторак, 15. маја, представници Библиотеке плус посетили су Петнаесту београдску гимназију и упознали се са пројектним тимом ове школе који ће се представити на трећем Фестивалу креативности. Овом приликом, професор Универзитета уметности др Александар Луј Тодоровић је са ученицима разговарао о значају изградње медијске писмености код младих и о преиспитивању положаја уметности у редефинисаном медијском простору, условљеном развојем нових технологија.
Љиљана Петровић, менторка пројектног тима, изразила је задовољство због прилике да се Петнаеста београдска гимназија на овај начин представи широј јавности, и због значаја који рад на самом пројекту има за њене ученике.
– Иако се наша гимназија по географском положају налази мало даље од центра, не бисмо желели да се и на мапи културних дешававања налазимо на периферији. Стога сматрамо да је од огромне важности за нашу школу, како за учеснике пројекта тако и за остале ђаке, да учествујемо у једном овако значајном догађају за ширу образовну и културну јавност Србије. Наш задатак је да медијски проширимо грађу књиге Келти у Европи, а чак и у недостатку великих средстава, данашњи медијски канали нам омогућавају да свој рад учинимо доступним и широј публици.
Аутор Интернеста, Зоран Хамовић, представио је циљеве пројекта и осврнуо се на проблеме и ограничења савременог концепта учења и информисања.
– Ми данас можемо много тога да прочитамо и да се бавимо разним текстовима, али у том обиљу извора ми наилазимо на висок степен редудантног. То су информације које нам често уопште нису неопходне, и важно је да ограничимо своје бављење њима. У данашњој дневној економији времена не можемо да дозволимо себи да се разбацујемо, јер нас то кошта. Ово и јесте циљ нашег пројекта – да научимо да сврсисходно користимо медијски простор и своје знање о медијима; да не будемо жртве технолошког напретка, већ да вешто користимо инструменте који су нам подарени, упозорио је Хамовић.
На проблем економије времена се осврнула и Симонида Вукобрат, психолог и један од ментора пројекта у Петнаестој београдској гимназији.
– Значај овог пројекта је првенствено у томе што на веома јасан начин ученике упућује на могућности истраживачког ресурса какав је Интернет. Нажалост, млади најчешће нису навикнути на овај вид коришћења глобалне друштвене мреже – њихов ангажман на њој се махом своди на коришћење популарних садржаја и Фејсбука. Интернет пружа обиље садржаја који могу да обогате и усмере човека, да пруже релевантне информације и да инспиришу даља интересовања. Тако смо, како је наш рад на пројекту више одмицао, ми себи постављали много већи број питања него што смо добијали готових одговора. Отварале су нам се нове дилеме, и то је оно што нас до краја у овим истраживањима квалитативно вуче напред, објаснила је професорка Вукобрат.
Професор Александар Луј Тодоровић је, представљајући учесницима пројекта своја размишљања о месту уметности у данашшњем медијском окружењу, нагласио значај будућности књиге који је често маргинализован.
– Сведоци смо да се са Интернетом и рачунарима стварају сложене инсталације у којима се бивши гледаоци (које већ називамо корисницима) уносе у један сасвим нови амбијент. Најозбиљнији проблем који се овиме отвара је, разуме се, питање очувања културног и уметничког производа. Јер, до сада се показало да је књига најдугорочнији депозиториј људске меморије. Све друге губе своју снагу – филм бледи, магнетне траке губе снагу. Поставља се питање како ће Интернет инсталације бити очуване. Зато долазимо до парадокса да ћемо можда о уметности која се ствара помоћу свих могућих техничких достигнућа моћи да читамо само у књигама, истакао је професор Тодоровић.
Ученици су истакли да се управо сусрећу са проблемом обиља информација у свом истраживачком пројекту, и да је главни задатак да их на прави начин селектују, сажму и представе. Ма колико им савремени технолошки ресурси помагали обезбеђивањем доступности информација, наглашавају значај међусобне интеракције и „живог“ разговора. У том смислу су им и састанак са представницима пројекта Интернест и предавање професора Тодоровића помогли да каналишу своја размишљања пред презентацију на Фестивалу креативности.
Директор Божидар Зејак се гостима захвалио на посети и поверењу које су представници Библиотеке плус исказали школи позивом на учешће у пројекту.
– Гимназија на Раковици је последња основана гимназија у Београду и Србији. Наша жеља је од оснивања била та да не будемо само образовни центар у коме ће се учити голе чињенице, већ са циљем да постане својеврсно културно жариште. Пре пар година смо били и домаћини једном међународном сусрету писаца, а дубоко сам уверен да ће учешће у пројекту Интернест бити од немерљивог значаја за развој школе.
Ученици су најавили да ће рад пред трећи Фестивал креативности представљати само почетак њиховог дугорочнијег ангажмана на занимљивом пројекту испитивања баштине и утицаја Келта у Европи.