Представници НВО Библиотека плус посетили су данас, 12. маја, гимназију „20.октобар“ у Бачкој Паланци у оквиру припремних сусрета за овогодишњи Фестивал креативности. Они су са директором Радетом Стојаковићем и професорима разговарали о медијској писмености и примени концепта активног учења у школству, док је пројектни тим представио процес рада и концепт презентације на тему „Град у историји Европе“.
Пројектни тим из Бачке Паланке организовао је сусрет са др Аном Пешикан, професорком на Филозофском факултету и Зораном Хамовићем, аутором пројекта Интернест у оквиру припрема за овогодишњи Фестивал креативности, који ће бити одржан првог и другог јуна у Дому омладине у Београду. Ученици су кроз слике, скулптуре и фотографије преставили своје виђење града у коме одрастају.
Пројектни тим из Бачке Паланке је освојио прво место на прошлом Фестивалу креативности, а састављен је од ђака из гимназије „20. октобар“ и гостујућих ученика из Основне школе „Свети Сава“. Сусрету су присуствовале менторке пројектног тима Биљана Радовић, психолог Бојана Парабуцки, библиотекарка гимназије и Славица Јурић, библиотекарка Основне школе „Свети Сава“. Представници Библиотеке плус разговарали су и са Ђорђем Арсенином, професором социологије, Јасном Лукић, професорком психологије и грађанског васпитања, Стеваном Јурићем, вероучитељем, а гости гимназије биле су и Љиљана Милошев, професорка српског језика и књижевности и Снежана Фодора, директорка Основне школе „Свети сава“.
– Деца су веома мотивисана и ангажована. У припреми изложбе много су истраживали у школској и градској библиотечкој литератури, сакупљали су информације на интернету, анкетирали своје суграђане и рођаке. Морам признати да су и мене заинтересовали, иако нисам љубитељ историје, али толико су интересантних података и прича сазнали, да сам и ја изнова заволела овај град. Заиста не бисмо знали каква је ова наша паланка, да није било овог пројекта – рекла је Биљана Радовић, једна од менторки пројектног тима.
Зоран Хамовић је рекао да презентација коју су припремили, указује да су одабрали добру тему и добар начин рада у оквиру пројекта Интернест.
– Ви сте добро разумели задатке и успели да за презентацију садржаја одабране књиге искористите разне медије. Ваш рад не треба да се заврши учешћем на Фестивалу креативности. То је само свечано обележавање једног циклуса. Требало би да наставите са истраживањем, да направите услове за рад и долазећих генерација ђака у вашој школи – рекао је Хамовић.
Стефан Гужвица, ученик и члан пројектвог тима, истакао је да је за ђаке, управо најважније то што су истраживали и сами стварали информације и медиске производе, а нису били пуки потрошаци садржаја који се пласира.
– Тај истраживачки рад има своју драж, а касније и само креирање нових садржаја, то је права вредност нашег рада – рекао је Гужвица.
Др Ана Пешикан разговарала је са ђацима о њиховим искуствима и раду на пројекту, као и томе шта су ново и на који начин научили.
– Знање које сте стекли овим пројектом можете директно да примените. Концепт активног учења је да оно буде смислено, а не само репродукција сервираних информација. Кроз тимски рад ви овде заједно учите и креирате неке нове производе знања. У реформи школсва доста пажње се посвећује развоју школе као институције, са циљем да она постане мали културни центар. Тако конципирана она производи препознаљивост, и покреће промене у локалној, али и широј заједници – објаснила је Пешикан.
Хамовић је у разговору подсетио на још један циљ овог пројекта, а то је развој медијске културе. Кроз самосталан истраживачки, тимски и менторски рад са професорима, ученици уче како да медије користе на сврсисходан и креативан начин. Отуда и потреба за трансформацијом школских библиотека у инфотеке, које би била својеврсна гнезда креативности, где би инфотекар припређивао информације потребне ђацима и професорима, али и где би се покретали дијалози и дебате о важним друштвеним темама.
– Највећи проблем нам је простор који делимо са другом школом. Ипак, библиотека је заиста центар наше школе, ђаци често далозе да позајме књиге или да припремају приредбе, песнички конкурс, ту се сакупља и омладински клуб. Ђаци долазе и да би играли игрице,а ли ја им то не дозвољавам, већ се трудим да их заинтересујем да истражују неку тему и на тај начин корисно проводе време на интернету – објаснила је Бојана Парабуцки, библиотекарка гимназије „20. октобар“, додајући да библиотека располаже фондом од око 6.000 књига, углавном лектире и стручне литературе и да цео тим већ ради на трансформацији библиотеке у инфотеку.
Хамовић је у разговору са директором гимназије Радетом Стојаковићем, рекао да ће Библиотека плус протоколом о сарадњи школи дати сву потребну подршку у будућим настојањима да кроз виртуелну библиотеку и креативни рад у инфотеци унапреди своја достигнућа и допринесе развоју талената и стваралачког потенцијала како ђака тако и професора.







