У оквиру припремних сусрета за трећи Фестивал креативности, др Александар Луј Тодоровић, професор Универзитета уметности и Зоран Хамовић аутор пројекта Интернест, посетили су у понедељак, 30. априла, гимназију у Ужицу. Са директором гимназије Живојином Павловићем, разговарали су о значају рада на изградњи медијске писмености ученика, али и предавача, као и о могућностима унапређења сарадње са НВО Библиотека плус и ИП Цлио. Члановима пројектног тима проф Александар Луј Тодоровић одржао је предавање о “Медијској писмености и новој технологији”, а потом су са Ружицом Марјановић и Зораном Хамовићем, дискутовали о изабраној теми за рад “Историја пријатељства”.
Зоран Хамовић представио професорима и директору гимназије досадашње домете и циљеве пројекта Интернест, истичући могућности и значај трансформације школске библиотеке у инфотеку,
која би била уређени извор информација, подршка индивидуалном, тимском и креативном раду ученика. Инфотека треба да им пружи простор за слободну и необавезну иницијативу, место где они могу да реализују своје индивидуалне идеје, од замисли до материјализације у неком креативном производу, а затим и да је верификују свој таленат у јавности.
– Инфотека је амбијент у коме ће ђаци и професори бити партнери, у коме заједно истражују и граде виртуелну библиотеку и архив своје креативности. Ослањањући се на сопствено знање, утемељују креативну сигурност и самопоздање. Фестивал креативности свакако је подстицај за ученике, свечани тренутак завршетак једног креативног циклуса, али суштина је у целогодишњем раду: планирању, припремама, истраживању, реализацији и презентацији. Учећи процес производње, како и када користе одређена знања и медије и на који начин долазе до њих у том процесу, уносе естетску али и етичку компоненту стваралачке одговорности у раду – истакао је Хамовић, додајући да оваквим радом ученици могу разумети пут изградње и важност интелектуалне својине, који је једна од најзначајнијих валута у новој економији, економији базираној на знању.
Реформисаним концептом рада са ученицима, али и амбијентом истраживања, дијалога и дебате, који би се развио у школским инфотекама створила би се мрежа напреднијих школа у Србији, које би биле својеврстан форум знања и интерактивног рада, али са друге стране, свака школа имала би прилику да афирмише сопствене понетнцијале и изгради особености по којима би била карактеристична и препознатљива и ван своје средине.
Директор гимназије Живојин Павловић изразио је велико задовољство због учешћа у пројекту Интернест. Сасвим су му јасни циљеви пројекта и сматра да је то одлична подршка за унапређење сазнајних капацитета ученика и професора, али и добар начин за бољу афирмацију школе.
– Наша школа је отворена за сарадњу и сматрамо да су гимназији потребни специјализовани програми за развој ђачких талената. Адаптирали смо библиотеку која сада има читаоницу и налази се у централном делу зграде, јер мислимо да је она srcе школе и циљ нам је да она буде место где ће ученици уз помоћ професора наћи све релеватне инфорнације за рад и надградњу знања. Наши ученици су можда спретнији од нас у коришћењу технологије, али смо ми ту да их упутимо у прави одабир и квалитет информација – објаснио је Павловић.
Након разговора са директором, Ружицом Марјановић, професорком српског језика и књижевности и менторком пројектног тима, Славком Марковићем, библиотекаром, Вукадином Симовићем, професором грађанског васпитања, као и гостом из музичке школе “Војислав Лале 
Стефановић”, Миленом Стричић, професорком књижевности, гости су обишли школску библиотеку, која је адаптирана и опремљена у складу са предлозима у пројекту Интернест. Ученицима је на располагању фонд од 12.000 књига из лектире и стручне литературе, док се у читаоници налазе рачунари са слободним приступом интернету. По доласку у библиотеку представници Библиотеке плус, затекли су неколико ученица економсле школе, са којима гимназија дели зграду, које су овде училе и припремале презентацију за наставу, што је Хамовић поздравио, истичући да је овакав начин рада управо један од очекиваних исхода пројекта.
– Живот библиотеке је врло интензиван, јер наши ђаци доста читају и користе стручну литератру за припремање реферата или презентација. Амбијент је такав да свако воли да дође овде, ђаци заједно уче, али нас и професори често обиђу у паузама наставе, онда сви заједно разговарамо и размењујемо мишљења. Ђаци су веома везани за ову просторију па је остала лепа традиција да свака генерација матураната поклони библиотеци одређени број књига – рекао је Славко Марковић, библиотекар гимназије.
Ружица Марјановић, менторка пројектног тима истакла је велику ангажованост и посвећеност ченика пројектним активностима.
– Већ неколико година организјемо фестивал “На пола пута”, где ђаци имају прилику да одаберу и читају књиге савремених писаца из балканског окружења а затим и да се сусретну и разговарају са њима. Ове године они су били укљчени у организацију фестивала, припреемили су конференцију за новинаре, интервјуе са писцима, презентације њихових дела… Овакав начин рада је потпно комплементаран са концептом пројекта Интернест и зато смо вишеструко заинтересовани да учествујемо у њему. Ученици а и наши сарадници су веома мотивисани и овај пројекат видимо као још један изврстан начин да им омогућимо да унапређују своја интересовања, знање и развијају своје таленте – нагласила је Ружица Марјановић.
Др Александар Луј Тодоровић, у оквиру предвиђене теме Медијска писменост и технологија комуникација, разговарао је са ученицима о предмету којим се бавио и у својој књизи Уметност и технологије комуникација. Објаснио је да у данашњем свету, у коме су медији свеприсутни, бришу се границе између њих и садржај постаје примаран у односу на форму. Дигитална култура доводи до нових појава које могу бити корисне, али и вишестрко штетне уколико се медији не користе на економичан и сврсисходан начин. Говорио је о заводљивом, а бескорисном коришћењу медијских садржаја. Резултат те активности исцрпљујуће је губљење времена у јефтиној разоноди. Такође је истакао и велики проблем заштите ауторских права која су угрожена појавом нових медија, а појава недозвољеног умножавања штети не само ствараоцима, већ и корисницима јер доводи до сиромашења креативног потенцијала и лењости ума.
– Креативна индстрија је у опасности, јер млади сматрају бесплатну музику делом људских права, а уствари је ауторска накнада људско право. Морате знати све апекте медијског стваралаштва и коришћења, дакле и ко је нешто произвео и зашто, коме то одговара, зашто је баш тако нешто написано. Морате знати да прочитате рекламу исто као поруку сваког другог текста, да откријете не само смисао него и сврху упућене информације. Ниво ваше медијске писмености смањује могућност да будете само изманиплисани потрошачи – истакао је Тодоровић.
Хамовић је још једном нагласио значај инфотекара у школама, јер је његова улога да врши селекцију и приређује пакете потребних информација уз одговрајуће медије ђацима, како би на најбржи начин приступили темељним знањима. Он је истакао да медије треба користити креативно и продуктивно, а не само за забаву што је најчешћи случај. Из тог разлога је циљ пројекта Интернест, да се у школама створи амбијент у коме ће се ђаци кроз тимски рад, самостална истраживања и менторски однос са професорима, оспособити да изграде критички приступ информацијама и науче корисној и сврховитој селекцији садржаја којима су изложени.
Планираним потписивањем протокола о сарадњи Библиотеке плус и гимназије у Ужицу предвиђени су и нови облици подршке који спадају у део пројекта Интернест за наредну школску годину.