Zimski seminar Internest za profesore i infotekare održan je u subotu 25. februara u Domu Omladine. Seminar je bio posvećen početku priprema za učešće školskih timova na trećem Internest Festivalu kreativnosti koji će biti održan 1. juna.
„Uspešnost razvoja svakog društva zavisi od upravljanja kreativnim resursima. Kreativnost je ekonomsko dobro ali ne samo po sebi već to primenom to može postati“ – rekao je u uvodnoj reči autor projekta Internest Zoran Hamović. „Ali da bi do primene došlo potrebno je negovati individualne talente i dovesti njihovu kreativnost do nivoa svrsishodnosti. Internest treba prihvatiti kao jedan od mogućih modela podsticaja inovativnosti, razumevanju vrednosti samostalnog istraživačkog rada i intelektuane svojine. Nećemo pogrešiti ako kažemo da spadamo u društva zapuštene darovitosti i bez politike uzora koja tu darovitost usmerava i nagrađuje. Cena te zapuštenosti“, primetio je Hamović, „najbolje se vidi u našoj konkurentnosti na međunrodnoj pijaci ideja“‘.
Sa projektom Internest, programom Infoteka evropske škole kao i Festivalom kreativnosti detaljnije je upoznala prisutne profesore mr Katarina Stanišić, skretar projekta. Ukazala je pored ostalog i to „da projekat Internest kroz saradnju sa srednjim školama u Srbiji nudi inovirani program koji se temelji na konceptu unapređenja medijske kulture, interkulturne komunikacije i kreativnog znanja kao osnove za razumevanje i uključivanje u novu globalnu kulturu ali i novu ekonomiju.“
Govoreći o medijskoj pismenosti iz ugla projekta Internest, prof dr Svetlana Gostimir Bezdanov
, autorka, koordinator i istraživač u brojnim projektima iz medijskog obrazovanja, istakla da je ključno razlikovati medijsku stvarnost od stvarnosti.
„Ono što postoji u stvarnosti ne mora uopšte biti na ekranu, u zavisnosti od načina kako je prikazano i interpretirano publici. Mediji nikada ne lažu, lažemo mi sami sebe, jer ne poznajemo način kako oni oblikuju informacije. Danas je medijska kultura izmenjena, a sve informacije postaju zapravo infotejment, koje liče na informacije, a ustvari su zabava sa što više senzacionalizma. Ipak, mediji nam omogućavaju da pristupimo brojnim informacijama koje su ranije bile nedostupne ili do kojih se teško dolazilo. Dakle mediji imaju svoje negativne i pozitivne strane, zbog čega je najvažnije naučiti kako konzumirati, tumačiti i koristiti medije i ono što od njih dobijamo sto je jedan od glavnih zadataka u realizaciji projekta Internest“ – rekla je prof. dr Svetlana Gostimir Bezdanov.
Programima u okviru projekta Internest prenose se odabrani sadržaji knjiga u druge elektronske medije i omogućava se efikasnije razumevanje i svrsishodnije korišćenje štiva. Na taj način usklađuju se čitalačka kultura i medijska pismenost i ostvaruje vizija transforamcije biblioteke. Taj novi, kreativni ambijent infoteke namenjen je individualnoj inicijativi, dobrovoljnom uključivanju u projekte koji povezuju talentovane i posebno zainteresovane učenike, predavače iz škole i stručnjake van nje, o čemu je govorila mr Snežana Vuković načelnik odeljenja za strategiju i razvoj u Ministarstvu prosvete i nauke. Govoreći o ciljevima i zadacima u obrazovanju Snežana Vuković prikazala je evropske tendencije u obrazovnoj politici i istakla da „sposobnost za autoupravljanje predstavlja i najvažniji cilj upravljanja u nastavi, jer kod učenika izaziva samostalnost kako bi sopstvenom aktivnošću stigao do postavljenog cilja.“
‘Savremeni trendovi nameću nove potrebe organizovanja nastave, što je iznedrilo projekat aktivnog učenja, koji je detaljnije objasnila prof dr Ana Pešikan
, Ona je navela da projekat Internest omogućava zajednički rad učenika, podstiče kreativnost, podiže kvalitet znanja, uči podelji odgovornosti i vraća smisao učenju. Stanje u obrazovanju je poprilično obeshrabrujuće, jer je ideja da se veliki broj učenika masovno obrazuje po istom obrascu, što je suprotno samom procesu učenja. Škola zaista pretenduje da ukalupi sve što se unese u nju, jer „jedan koji zna obraća se onima koji slušaju“. „Umesto proste reprodukcije, važno je da decu osposobimo i pripremimo za turbulentni svet koji ih očekuje kada izađu, u suprotnom ih samo zavodimo i to na pogrešan put“ – istakla je prof dr Ana Pešikan.
U realizaciji projekta Internest učenici i njihovi mentori opredeljuju se za određene knjige sa predložene liste koja im je dostavljena. Njihov zadatak sastoji se pre svega u medijskom proširivanju i komunikacijskom obogaćivanju postojećeg teksta foto, likovnim, filmskim, audio i vizuelnim illustracijama i tumačenjima, kao i novim podacima vezanim za saznanja iz drugih izvora. Posebno je važan analitički rad na tekstu, na osnovu koga se mogu uspešno ispuniti sledeći zahtevi: pravljenje sižea, postavljenje teza, stvaranje liste ključnih reči, izrada registra pojmova, pravljenje rečnika ličnosti i događaja, posebnih hronologija, mapa, statističkih tabela, bibliografija, vebografija itd. Rezultati tog rada omogućavaju oblikovanje jedinstvenog interaktivnog zajedničkog udžbenika na školskom sajtu ili digitalnim kolekcijama školske biblioteke.
Sa druge strane ovakav vid rada posebno je važan u mogućnostima razvoja talentovanih učenika, što je objasnila dr Ana Altaras Dimitrijević, zbog toga što učenici uče putem samostalnog istraživanja i na sopstvenu inicijativu uz profesore koji im postaju uzori, što doprinosi vaspitnom delovanju škole. Takođe, učenici razvijaju kreativnost i shvataju da ona nije slučajna, već da je posledica istrajnog i svrhovitog rada u jednoj oblasti.
Dr Aleksandar Dimitrijević govorio je o projektu Internest kao dobro uređenom načinu podsticanja istraživačke radoznalosti kod učenika. On je istakao da je najvažnije objasniti i naučiti učenike kako da medije koriste kao alat u unapređivanju svog znanja, a ne da mediji ovladaju njihovim navikama što dovodi do zavisnosti, a to je u svom izlaganju detaljnije objasnila psiholog Biljana Stanković.
‘Zavodljivost savremenih medija je i to što nas oni 
povezuju sa drugima, ali problem je što se vrsta odnosa koji se tu stvaraju površna i njihovi korisnici ustvari postaju jako nesrećni. Nije problem sa našim tehnologijama i medijima, problem je što oni ne dolaze ni sa uputstvom ni sa strategijom za korišćenje, zbog čega mi kao društvo moramo da radimo na razvoju kompetencija da najbolje iskoristimo te resurse, što dodatno uvećava značaj ovakvih projekta’ – zaključila je Biljana Stanković.
Nakon uvodnih izlaganja usledila je debata o načinima motivisanja i dobrobiti koje ovakav nači rada donosi đacima, ali i profesorima.
‘Važno je da se kod učenika insistira na knjizi kao fundamentalnoj, neprikosnovenoj vrednosti, ali da se uzmu u obzir i strahovite promene koje donosi informatička revolucija. Kada razmišljate o uključivanju u projekat, prvenstveno ga morate objasniti školskom odboru i roditeljima, ali najvažnije je da se ostvari dobra saradnja sa kreativnim i aktivnim nastavnicima, da oni shvate koja je korist u takvom vidu rad sa đacima. Kada govorimo o razvoju talenata, moramo shvatiti da je tu bibliotekar u situaciji sa otkriva talentovanu decu i da im preporuči pravu knjigu, a zatim da razgovara sa njima i da im preporuči sledeću. Internest takav način rada institucionalno oganizuje, provereno i stručno, i ta naj način kvalitativno pomeramo okvire obrazovanja – istakao je Zoran Bašić, infotekar i profesor filozofije, govoreći o pozitivnim iskustvima XIII beogradske gimnazije koja je prva učestvovala prihvatila projekat Internest i tranformisala svoju biblioteku u infoteku.
