Objavljeno od Ranko

Teme za konkursni zadatak

Konkursni zadatak je kreiranje multimedijalnih sadržaja, odnosno medijsko proširivanje tema priloženih knjiga.

Na osnovu ovih kratkih informacija o knjigama možete dati predlog i kratak opis projekta.

Škole čije učešće na konkursu bude prihvaćeno dobiće komplet sledećih knjiga.

1.

Knji­ga Da li je Evro­pa stvo­re­na u sred­njem ve­ku ob­ja­vlje­na je u edi­ci­ji Ra­đa­nje Evro­pe ko­ja je na­sta­la na ini­ci­ja­ti­vu pet izdavača iz različitih zemalja: C. H. Beck (Minhen), Blackwell (Oksford), Crítica (Barselona), Laterza (Rim-Bari), Le Seuil (Pariz). Najbolji savremeni istoričari obradili su u svojim esejima ključne teme evropske istorije u ekonomskoj, političkoj, socijalnoj, verskoj i kulturnoj sferi, oslanjajući se pri tom na dugu istoriografsku tradiciju, ali i na nove naučne koncepcije.
Žak Le Gof na sve­tlo da­na iz­no­si tra­go­ve i slo­je­ve broj­nih pro­me­na od ru­še­vi­na Rim­skog car­stva do ot­kri­ća iz 16. ve­ka da bi po­ka­zao u ko­joj me­ri sa­vre­me­na Evro­pa ba­šti­ni, po­zajm­lju­je, čak se i vra­ća oso­bi­na­ma sred­njo­ve­kov­ne „Evro­pe“. Od ka­ro­lin­škog ne­u­spe­ha do „le­pe“ Evro­pe gra­do­va i uni­ver­zi­te­ta, Žak Le Gof nas od­vo­di na in­ten­ziv­no pu­to­va­nje una­trag u na­di da će Evro­plja­ni, bo­lje raz­u­me­va­ju­ći svo­je po­re­klo, uspe­šni­je gra­di­ti svo­ju bu­duć­nost.
Žak Le Gof je međunarodno priznati stručnjak za srednji vek, počasni rukovodilac u Školi za visoke studije društvenih nauka u Parizu.

2.

Demokratija, shvaćena u najširem smislu, često je određivala tok evropske istorije, od Engleske revolucije do Francuske revolucije, od Prvog svetskog rata do hladnog rata i pada Berlinskog zida. Razmatrajući ideologije kojima se napajala i na koje se oslanjala, Kanfora dolazi do jasne i radikalne ideje: izborni mehanizam je daleko od toga da predstavlja demokratiju. Danas je u bogatom svetu pobedila sloboda sa svim svojim zastrašujućim posledicama. Demokratija je ostavljena za neka druga vremena
Lučano Kanfora predaje klasičnu filologiju na Univerzitetu u Bariju. Među brojnim delima koje je objavio navodimo: Tucidide e l’impero (2000), Storia della letteratura greca (2001), Critica della retorica democratica (2002), Prima lezione di storia greca (2004), Giulio Cesare, Il dittatore democratico (2004). Urednik je časopisa Quaderni di storia (Istorijske sveske) i saradnik lista Corriere della Sera.

3.

Gla­si­ne su uvek bi­le deo sva­ko­dnev­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, stva­ra­le su pa­ni­ku i po­gro­me i uti­ca­le na na­še po­i­ma­nje isti­ne, a ti­me i na na­še po­na­ša­nje. Knji­ga Fa­ma Han­sa Jo­a­hi­ma Noj­ba­u­e­ra isto­rij­ski je pre­gled gla­si­na ko­ji ob­u­hva­ta ši­ro­ki ras­pon od „bo­žan­skog gla­sa“ ko­ji je 375. go­di­ne pre Hri­sta uči­nio atin­skog po­li­ti­ča­ra Ti­mar­ha žr­tvom sek­su­al­nog skan­da­la, pa sve do gla­si­na u ve­zi sa afe­rom ko­ju je ame­rič­ki pred­sed­nik imao s Mo­ni­kom Le­vin­ski. Autor is­ti­če da onaj ko ho­će da tu­ma­či gla­si­ne mo­ra da po­zna­je nji­hov isto­rij­ski kon­tekst. Ne­mo­gu­će ih je raz­u­me­ti ako se ig­no­ri­še či­nje­ni­ca da su one uglav­nom ne­vi­dlji­va li­te­ra­tu­ra ko­ja ne­pre­sta­no me­nja svoj ob­lik. Fa­ma go­vo­ri o sli­ka­ma ko­je su raz­li­či­te epo­he i kul­tu­re stvo­ri­le o ovom fe­no­me­nu, o na­či­ni­ma na ko­je ih je dru­štvo za­u­sta­vlja­lo, su­zbi­ja­lo, is­tra­ži­va­lo ili stva­ra­lo. Ono što svi pri­ča­ju još uvek ni­je gla­si­na, već je gla­si­na ono za šta se ka­že da svi pri­ča­ju. Gla­si­ne su ci­ta­ti ili va­ri­ja­ci­je ci­ta­ta, s tim što osta­je neo­d­re­đe­no ko­ga ci­ti­ra­ju.

Hans-Jo­a­him Noj­ba­u­er pre­da­vao je od 1990. do 1995. go­di­ne kom­pa­ra­tiv­nu knji­žev­nost na uni­ver­zi­te­tu u Ber­li­nu. Da­nas se ba­vi pi­sa­njem, no­vi­nar­stvom i dra­ma­tur­gi­jom. Za svo­ju pr­vu knji­gu Ju­den­fi­gu­ren- Dra­ma und The­a­ter im fru­hen 19. ja­hr­hun­dert do­bio je na­gra­du Jo­a­him-Ti­bur­ti­us.

4.

Grad u istoriji Evrope je znalački pisana, sveobuhvatna studija o identitetu evropskih gradova. Objavljena je u okviru edicije Rađanje Evrope koju je ustanovio znameniti istoričar Žak le Gof, a čiji je cilj da predstavi neke bitne teme evropske istorije, obuhvatajući ekonomske, političke, socijalne, religiozne i kulturne dimenzije njenog dugog i bogatog nasleđa. U takvoj zamisli tema o gradovima je neizbežna jer se u njoj susreću i prepliću svi evropski istorijski motivi. S obzirom na širinu teme Benevolo se prvenstveno bavi „fizičkim” scenarijem gradova koji je postojan i predstavlja neraskidivu vezu prošlosti i sadašnjosti, kao i način uslovljavanja budućnosti postojećim. Autor je ponudio izbor primera gradova, grupisanih po periodima značajnim za istoriju kontinenta, tačnije onih gradova koji nastaju u toku formiranja Evrope kao posebnog entiteta i nakon toga.

Jedan od najpoznatijih istoričara arhitekture i urbanizma u svetskim razmerama, Leonardo Benevolo, rođen je u italijanskom gradu Orta, u pokrajini Novari 1923. godine. Tokom duge i plodne univerzitetske karijere predavao je istoriju arhitekture u Rimu, Firenci, Veneciji i Palermu. U svojim delima Benevolo je uspešno povezao pristup inžinjera i humaniste i sa podjednakom pažnjom razmatrao kako funkcionalne, političke i socijalne probleme arhitekture i urbanizma, tako i one koji otkrivaju njihov formalni izraz. Autor je velikog broja radova među kojima se, pored Grada u istoriji Evrope, posebno ističu dela Storia dell’architettura moderna (1960) i Storia della citta (1975).

5.

Predstave o rodnim razlikama, o suštinskoj podeli na muški i ženski princip,  menjale su se sa godinama, od civilizacije do civilizacije. Volfgang Šmale obraća pažnju na te promene, njihovu istorijsku uslovljenost,  posebno na pitanje kako su kulturni standardi muškosti bili definisani u vremenu kada su nacionalna pitanja bila u središtu društvenih interesovanja.
Pojava knjige Istorija muškosti u Evropi 1450-2000 značajan je događaj u kulturnoj istoriji i istoriji mentaliteta. Ona prati rađanje modela „novog muškarca“  tokom evropske renesanse, kada je  izmenjeno poimanje biblijskog Adama i u središte interesovanja postavljen koncept „novog Adama“. Zadržavajući se na analizi ključnih etapa u formiranju ideala muškosti, Šmale se neminovno zadržava na epohi Francuske revolucije, kada je oblikovan kasnije široko popularan  pojam  „regenerisanog muškarca“. Prateći pojavu kroz istoriju, poznati bečki istoričar beleži prelomne trenutke, vezane za studentske pobune s kraja šezdesetih godina, kada se u Severnoj Americi i Evropi postavljaju temelji naredne definicije „novog muškarca“ u istoriji. Odrednice „novi Adam“, „regenerisani“, odnosno „novi muškarac“, označile su početak opsežnih, novih socijalno-kulturoloških konstrukcija pojma muškosti.

Volfgang Šmale profesor je savremene istorije na univerzitetu u Beču.  Bavi se istraživanjem ljudskih prava i studijama kulture. Neka od njegovih najznačajnijih dela su: E-Learning Geschichte,Bauerlicher Widerstand,Gerichte und Rechtsentwicklung in Frankreich iIstorija evropske ideje(Clio, 2003).

6.

Ovo inspirativno štivo otkriva nam suštinu istorije, kulture i običaja velikog ratničkog naroda, čiju sudbinu pratimo kroz intenzivne i dramatične promene s kraja starijeg gvozdenog doba preko galskih ratova sve do vremena kralja Artura i srednjeg veka. Ljubiteljima povesti delimično su poznata uzbudljiva zbivanja koja nam daju upečatljivu sliku značajnog segmenta stare istorije Evrope. Autorka razotkriva uzroke impresivnosti keltskog naroda koji za sobom nije ostavio pisane izvore, niti je ikada stvorio vlastitu državu, a ipak je u periodu svojih seoba naselio veliki deo Evrope, od Britanije i Francuske do Balkana i Male Azije. Poglavlja o kralju Arturu, svetom gralu, o osobenoj, zagonetnoj i vitalnoj keltskoj umetnosti, bitno različitoj od grčke i rimske – čine delo jedinstvenim istorijskim ostvarenjem koje istovremeno osvetljava nove smisaone veze u celovitoj evropskoj kulturnoj baštini na koju su Kelti umnogome uticali.

Pisac i prevodilac Toni Liversejdž, magistrirala je 1965. godine jugoslovensku književnost na katedri za slavististiku Univerziteta u Kopenhagenu, na temu „Ženski likovi u delima Ive Andrića“. Pored romana Na Drini ćuprija, koji se u prevodu na danski pojavio 1961, Toni Liversejdž je prevela nekoliko pripovedaka sa srpskohrvatskog na danski, ali se od 1972. posvetila pretežno sopstvenom literarnom stvaralaštvu. Objavila je petnaest knjiga o temama kao što su ženska istorija, narodni pokreti, građanska neposlušnost… Njena poslednja knjiga je biografija Džordža Orvela. Toni Liversejdž je 1977. godine izabrana na mesto nadzornog organa Danskog ministarstva spoljnih poslova. U toj ulozi pratila je izbore u Srbiji u decembru 2000, novembru 2003. i decembru 2003. godine.

7.

Knjiga istražuje razvoj, sadržaj i uticaj kulture sveta. Kombinacijom dve najistaknutije teorijske perspektive o kulturi sveta – svetskog poretka i teorije globalizacije – ova knjiga prati razvoj kulture sveta od sredine XIX veka do današnjeg dana. Ilustruje ključna pitanja i empirijska istraživanja, govori o dejstvu istorije na razvoj kulture sveta i procenjuje složen uticaj kulture sveta na ljude, organizacije i društva.

Ovo je provokativna, sintetička i dobro utemeljena interpretacija kulture sveta koja je od suštinske važnosti za svakog studenta i naučnika koji se bavi globalizacijom i svetskim zbivanjima

Frenk Dž. Lečner vanredni je profesor sociologije na Univerzitetu Emori. Objavio je brojne radove o globalnim promenama, fundamentalizmu, sekularizaciji i sociološkoj teoriji.

Džon Boli profesor je sociologije na Univerzitetu Emori. Pored mnoštva radova o globalnoj kulturi i organizacijama, obrazovanju, građanstvu, državnoj moći i vlasti objavio je knjige New Citizens for a New Society (1989) i Constructing World Culture (1999) sa Džordžom M. Tomasom.

8.

Na prelazu iz 19. u 20. vek kulturni život u evropskim društvima se iz osnova promenio. Napredak tehnike i ubrzan razvoj gradova u većini država doveli su do nastanka novih načina zabave i novih oblika komunikacije. Veze između umetnika i intelektualaca su ojačale, a pojava modernih sredstava širenja kulture kao što su visokotiražna štampa, književni i umetnički časopisi, velike izložbe, masovni spektakli poput sportskih priredbi, mjuzikholova i već tada, bioskopa, doprineli su nastanku jedinstvenog evropskog kulturnog prostora. Ova knjiga se bavi različitim tendencijama u okviru evropskog kulturnog prostora: s jedne strane nastankom novih koncepcija umetnosti kao izvora snažne kreativnosti, a sa druge krizom kulture „kraja veka“, trenutkom u kome je hegemonija evropskih modela dovedena u pitanje. Knjiga poziva na bolje razumevanje istorijskog perioda koje je po mišljenju mnogih bilo odlučujuća prekretnica iz koje je nastalo savremeno doba.

Žak Diga je vanredni profesor opšte i uporedne književnosti na Univerzitetu u Renu (Francuska). Koautor je sledećih naslova: Litterature et interdits (1998), i Tombeaux & monuments (1998).

9.

Legenda Evrope jeste priznanje vere u Evropu i njen dekalog. Političari i diplomate govore o ekonomskim koristima i gubicima koji proizlaze iz integracija. To stanovište je ponekad mučno, prosjačko i bedno. Pisac se poziva na osećanje i razum predlažući, prvu formulu evropskog patriotizma u Poljskoj, a možda i u svetu, zasnovanu na zajedničkom nasleđu kulture, prava, umetnosti, kroz pobedu i poraze, pa i zločin u istoriji. Evropski identitet primorava na preuzimanje odgovornosti i, istovremeno, daje široka prava. Ova knjiga, po mišljenju autora, sadrži najvažnije elemente brevijara Evropljanina, legende kontinenta s kojima bi želeo da upozna čitaoce. To je, istovremeno, način da se zadrži vlastiti nacionalni identitet i prihvati etapa na putu pomirenja i ujedinjavanja čitavog sveta.

Pjotr Kuncevič rođen je 19. marta 1936. godine u Varšavi. Studirao je polonistiku, istoriju umetnosti i orijentalistiku na Katoličkom univerzitetu u Lublinu i na Varšavskom univerzitetu. Doktorirao je na temu poetike Marije Pavlikovske-Jasnoževske. U novinarstvu je debitovao 1953. godine. Predavao je na visokim školama, radio u redakcijama Wspólczesnosci i Poezji, bio upravnik pozorišta i predsednik Udruženja poljskih književnika.

10.

Značaj koji se pridaje prijateljstvu u savremenom društvu ne može se preceniti, a ovaj odnos u javnosti neprestano se analizira u štampi, na filmu, televizijskim emisijama… Interesovanje šire publike za prijateljstvo praćeno je i njegovim proučavanjem u velikom broju naučnih studija, koje su u skorije vreme pokrenute. Sociolozi, psiholozi, antrolopozi, istoričari i filozofi u velikom broju su se okrenuli temi prijateljstva. Njihova istraživanja uglavnom nastoje da utvrde različite načine na koje se prijateljstvo definiše, tumači i praktikuje u svakodnevnom životu različitih kultura. Cilj ove knjige jeste da se nadoveže na ova istraživanja, ali i da ih proširi time što će se pozabaviti pitanjem prijateljstva u zapadnom društvu tokom proteklih 2.500 godina – počev od klasične Atine pa sve do današnjeg dana. Ovako dug period pruža mogućnost da se prikaže koliko je dugotrajan i sam značaj koji se pridavao prijateljstvu kao odnosu koji istovremeno predstavlja osnov društvenog i privatnog života. Takođe je istražen kontinuitet i promene u načinu na koji su ljudi tumačili ulogu koju ovaj odnos ima u njihovom društvenom, seksualnom i porodičnom životu. Ova knjiga rezultat je istraživačkog projekta koji je okupio filozofe i istoričare sa posebnim interesovanjima na polju klasične grčke filozofije, istorije srednjeg veka, renesanse, moderne Evrope i Sjedinjenih država.
Pre nego što je počela da predaje na Monash Univerzitetu (Melburn, Australija) 1995. godine, Barbara Kejn bila je prvi upravnik Centra za ženske studije na Univerzitetu u Sidneju. U središtu njenih istraživanja su pitanja pola i seksualnosti u modernoj Evropi, a od skora se bavi i životopisima i biografijama kao instrumentima izučavanja života pojedinca u istoriji.