Предавање 5: Психолошки значај комуникације, предавач Александар Димитријевић

град
Београд
школа
XИИИ београдска гимназија
ментор
Јелена Бабић, библиотекарка
одабрани наслов
Сами заједно
датум
22.03.2013.године; 12х-14х
предавач
Александар Димитријевић
тема
Психолошки значај комуникације

 

[галлерy цолумнс=“1″ ордербy=“пост_дате“]

У библиотеци Гимназије, 22. марта одржано је, као део пројектних активности, предавање Александра Димитријевића, доцента на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду.

Уводећи нас у тајне комуникације, ове човеку јединствене и насушне потребе, професор Димитријевић скренуо је нашу пажњу на чињеницу да се комуникација одвија и пре прве изговорене речи. Плач и покрети начини су да беба својим родитељима саопшти неки садржај, који ће они разумети само уколико су вешти тој невербалној комуникацији.

Касније, са првим изговореним речима, деца постепено постају способна да разумеју своје, али и поступке других људи. Господин Димитријевић открио нам је да „не“ које се често чује у речнику малишана представља својеврсан покретач комуникације, условљавањем договарања и преговарања.

Стицање комуникацијских вештина нераскидиво је повезано са учењем социјалног понашања, без кога се у даљем одрастању адолесценти тешко могу интегрисати у заједнице, које, пошто изађу из породичног круга, чине њихови вршњаци. Способност за разговарање, споразумевање, усаглашавање, услов је социјалне успешности. Стога је значај комуникације за развој појединца и изграђивање његовог стабилног идентитета незаменљив и непроцењив.

Желећи да појмимо утицај технологије на комуникацију, професор Димитријевић скренуо нам је пажњу бројним  примерима, међу којима је и недавни статистички податак да београдско дете предшколског узраста дневно испред монитора проведе око два сата, а викендом, нажалост, и дуже. Тиме се у комуникацији нешто битно мења, пошто она, уместо двосмерне и истовремене, постаје једносмерна. Малишани постају примаоци порука, неприлагођених свом узрасту, које не разумеју и на које прилику да одговоре, речју, остају лишени суштинске комуникације.

Тражећи одговоре на питања како нас технологија, верни наш пратилац, формира, убрзавајући и, истовремено, успоравајући развој, разговор са нашим уваженим гостом завршили смо запитаношћу која захтева да јој више времена посветимо у теми нашег истраживања.  (Пројектни тим XИИИ београдске гимназије)