Објављено

Развој друштва знања

[цаптион ид=“аттацхмент_1062″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“300″ цаптион=“Развој друштва знања – Данас“][/caption]

Београд – Семинар Капиларне реформе и нова култура учења, на коме су представљена досадашња искуства школа учесница, као и планирани развој пројекта Интернест, одржан је 8. и 9. фебруара у Малој сали Дома омладине.

Интернест је пројекат који у протеклих седам година реализује Удружење Библиотека плус, а који подстиче преображај школске библиотеке у инфотеку и својим програмима унапређује медијску културу у средњим школама у Србији, стварајући услове за развој друштва знања.

– Интернест је пројекат трансформације школских библиотека у информативне центре и креативне просторе. Мултимедијално проширивање књига и рада на облицима медијске културе, управо је оно што недостаје нашем курикулуму. На овај начин, ђаци и професори не само да имају начина да се упознају са медијима, већ и користе медије као стваралачки потенцијал – каже за Данас Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест, и додаје да тај креативни амбијент за ваннаставне активности мотивише самостална истраживања, подстиче повезивање талентованих ученика, предавача из школе и стручњака ван ње.

Према његовим рецима, на годишњем нивоу пројекат се реализује конкурсима на којима учествују тимови средњих школа. Њихов пројектни задатак се заснива на мултимедијалном проширивању штампаних књига, а пројектни тимови представљају своје радове у категоријама: интернет презентација, интерактивни квиз, стрип/графички наратив, ПР кампања, едукативна компјутерска игра, кратки филм, сценски спектакл, звучна књига/радио драма и нове медијске форме. Ове године је потврђено учешће у пројекту 22 школе из Београда и Србије.

– Медијска повезаност је само основни потенцијал, а сврха је развијање комуникација која су шире од града или школе у којима се наши пројектни тимови налазе. Први пут ми ђаке стављамо пред један задатак, а то је преузимање одговорности за своје идеје. То значи да се они уче како да пласирају своје идеје, како да их материјализују, односно како да трагају за средствима и партнерима – објашњава Хамовић.

Након предавања у школама и тематским радионицама, које омогућавају припрему из области медијске писмености, и посета ученика медијским кућама, пројектни тимови биће представљени на завршној манифестацији – Четвртом фестивалу креативности, 24. и 25. маја. Најбољи пројектни тимови по оцени стручног жирија биће награђени, а прва награда је студијско путовање у неку од земаља Европске уније.

У обликовање и реализацију програма укључени су професори Филолошког, Филозофског, Факултета политичких наука Београдског универзитета, Универзитета уметности, Факултета за медије и комуникације, као и професори средњих школа, стручњаци из Института за педагошка истраживања, Центра за образовне политике, Народне библиотеке Србије, Независног удружења новинара Србије и професионалци из области медија и културе.

Аутор: М.К.

Извор: Данас

Објављено: 8. фебруара 2013.

Линк: http://www.danas.rs/danasrs/kultura/razvoj_drustva_znanja.11.html?news_id=255560

Објављено

Пут у креативно друштво

Како помоћи даровитој деци и како да информатичка култура постане свакодневица нашег школства, одговор даје управо ова активност

У 22 средње школе Србије ових дана почео је седми циклус пројекта „Интернест“, који ученицима помаже да постану део креативног друштва 21. века. Одговор на питање: на који начин, следи након неколико основних информација.

Шта је „Интернест“? Најкраће речено, пројекат „Интернест“ је програм активности који школску библиотеку трансформише у инфотеку. Конкретно: књиге и часописи који су већ у школској библиотеци, уз интернет, постају центри информација које ученици и наставници користе за производњу знања. Циљ пројекта је развој информатичке културе и разумевање технолошких иновација које ученицима омогућавају изражавање у новим медијима, али и подстицај ђацима који се издвајају талентом и способношћу да их развију и унапреде. Пројекат је усмерен на рад са даровитим, пре свега са ученицима који показују жар, жудњу за знањем, и посвећеност раду, и део је активности невладине организације „Библиотека плус“, основане 2000. године, с циљем да реализује програме развоја школских библиотека, а његов аутор је Зоран Хамовић.

Зашто су важне школске библиотеке? Према манифесту које су потписали Интернационална федерација удружења библиотекара и Унеско, „школске библиотеке сматрају се кључем који отвара врата целокупног библиотечко-информационог система, подстичући процес самообразовања и доживотног учења као препознатљиве стратегије друштва знања“. Наиме, интернет је озбиљно изменио статус школе, конкретно – улогу предавача, па многе државе раде на усавршавању образовног система покушавајући да га ускладе са развојем медија. Да ли наше школске библиотеке имају малочас поменути кључ? Зоран Хамовић каже да су „у нашим библиотекама застарели, понекад сасвим неупотребљиви фондови књига нема употребљиве електронске опреме па зато ни неопходног информатичког знања. Школска библиотека често је смештена у неодговарајућем простору, а библиотекарским пословима бави се у многим случајевима неко коме то није струка, често са скраћеним радним временом. Наша намера је да се та слика промени, да се библиотеке преуреде у креативни простор за индивидуални раст знања и талента“.

И, коначно, одговор на питање постављено на почетку овог текста: на који начин „Интернест“ помаже ученицима средњих школа да постану део креативног друштва 21. века? Тако што радећи одређени задатак науче како да самостално реализују идеју. Задатак је да садржај књиге коју одаберу интерпретирају и прикажу другим медијем. Његова израда је почела ових дана, а завршиће се 24. и 25. маја такмичењем, односно Фестивалом креативности у Дому омладине Београда.

Награде најбољима

У пракси то изгледа овако. Ученици који су заинтересовани да ураде овакав задатак, обично њих десетак, и њихов библиотекар, изаберу једну од десет понуђених књига из области историје, уметности, психологије, антропологије, социологије и културологије којом ће се бавити. То су издања издавачке куће „Клио“, која је уз Фондацију за отворено друштво и Дом омладине Београда пријатељ „Интернеста“. Ниједна од тих књига није школска лектира, и свака је изнад средњошколског нивоа знања – намерно. Међутим, свака од понуђених књига је погодна за креативну интерпретацију и медијску обраду садржаја, било као асоцијација на другу тему или као основни текст. Изабрану књигу треба интерпретирати помоћу веб-презентације, кроз интерактивни квиз, помоћу стрипа, кроз ПР кампању, помоћу поучне компјутерске игре, кратког филма, сценске поставке, радио-драме, или неке нове форме.

Пре тог коначног производа, потребно је, подразумева се, да сваки ђак прочита одабрану књигу и да усвоји њен садржај. Како би се умањила захтевност ове фазе задатка, сваки ученик анализира једну целину књиге: пишу сиже, издвајају релевантне тезе, формулишу основна питања, издвајају кључне речи, лексикографски обрађују појмове, личности, догађаје из књиге, пишу хронологију догађаја који су утицали на појаву којом се бави књига, прикупљају илустрације, консултују стручњаке, користе прес клипинг, дискутују о теми на ђачком парламенту, да би након још низа истраживања реализовали тему у медију који су одабрали.

Свој производ екипе представљају на Фестивалу креативности. Овог маја биће одржан четврти Фестивал креативности. Учесници су гимназије „Вук Караџић“ Лозница, „Бора Станковић“ Врање, „Светозар Марковић“ Суботица, „Светозар Марковић“ Јагодина, „Душан Васиљев“ Кикинда, Тринаеста београдска, Шеста београдска, Петнаеста београдска гимназија, Крушевачка, Чачанска гимназија, Основна школа „Свети Сава“ и гимназија „20. октобар“ Бачка Паланка, Друга економска школа Београд, Средња школа „Техноарт Београд“, Школа за дизајн и ОШ „Ђорђе Крстић“ Београд, Угоститељско-туристичка школа Београд, Пољопривредна школа са домом ученика ПК „Београд“, Музичка школа „Станковић“ Београд, Гимназија „9. мај“ и ОШ „Ратко Вукићевић“ Ниш, Економско-трговинска школа Крушевац, Прва крагујевачка гимназија и ОШ „Станислав Сремчевић“ Крагујевац, Средња школа „Вук Караџић“ Сечањ и Средња школа Велико Градиште. Најбоље три екипе добиће награде: студијско путовање у Пољску, таблет рачунаре за чланове тима, и камеру за школу, и Специјалну награду Факултета за медије и комуникације – једну бесплатну школарину за једну школску годину.

– Постављано нам је питање зашто смо увели такмичење – каже Александар Луј Тодоровић, председник жирија прошлогодишњег Фестивала, професор Универзитета уметности. – Такмичење уводи у пројекат подстицајно надигравање, а пракса је показала да смо у праву. На завршници Фестивала, на презентацији радова, испољио се и показао жар ученика, њихова потреба да покажу колико много могу и желе да буду креативни. Дирљиво је видети их да на неколико минута пред излазак на сцену дорађују рад који треба да одбране. И ми морамо да подржимо такве ученике. Можда ће некоме зазвучати елитистички, али овај пројекат хоће да укаже да талентованим ученицима не треба ставити тег на ногу како не би претрчали остале, већ им баш треба дати прилику да их претрче зато што ће онда они бити ти који ће целокупно друштво вући напред.

Историја гласина

Како наћи новац за овај пројекат? С обзиром да су све мањи изгледи да ће буџетска издвајања државе омогућити ова­кав развој школских библиотека, решење је у појединачној иницијативи. „Интернест“ је пример – како.

– Ово је време у коме је немогуће очекивати да ће вам неко дати новац. Сами морамо да нађемо средства за своје идеје и сами морамо да их пласирамо. Супротно од тога је алиби да не можемо зато што немамо, а у ствари немамо зато што не можемо – објашњава Зоран Хамовић и наводи пример Врањске гимназије: – Тамошња локална власт је препознала циљ нашег пројекта и омогућила да се прво преуреди библиотека Врањске гимназије, а затим, кад су видели резултате постигнуте у новом простору, преуређен је и остали део зграде. Ово је уједно и позитиван пример сарадње са локалном влашћу, коју морамо да укључујемо у пројекат како бисмо га реализовали.

Каква су искуства учесника? Ива Суботић Красојевић, професорка историје уметности у Школи за машинство и уметничке занате „Техноарт Београд“, истиче да пројекат „пружа могућност ученицима да оно што су прочитали изразе на начин и средствима која су им блиска. Они су рођени у време технолошки нових медија и нема потребе спутавати њихову креативност. Пројекат разбија конвенционални школски систем, што је велики изазов. На основу књиге „Историја гласина“ ученици су прошле године урадили кратки филм сачињен од слика којима су представили садржај књиге и текста. Била је то мешавина традиционалног и модерног медија. Публици на Фестивалу у Дому омладине делили су листиће са разноразним гласинама – многе од њих су успели да збуне и изненаде.“

Зоран Башић, инфотекар Тринаесте београдске гимназије, каже да је пројекат „најквалитетнији начин за испољавање оригиналности талентованих ученика, јер захтева да се комбинује академски приступ задатој књизи уз истраживачки рад, што на крају треба преточити у креативну презентацију. Ученици су на основу књиге „Историја пријатељства“ истраживали димензије пријатељства: пријатељство на филму, у књижевности, између човека и животиње, у рату, и на основу тога урадили веб-сајт. Хтели су да направе мултимедијално тумачење књиге.“

Учење уз рад

Мелита Ранђеловић, педагог и наставник грађанског васпитања Друге економске школе у Београду, каже да је ово „сјајан пројекат који развија критичко мишљење код ђака. Улога школе јесте да развија и подстиче критички став и мишљење, а сви знамо да ђаци нису навикли да се много питају. Битан део пројекта је и подстицање ђака да пласира идеју, или се приклони некој другој коју је изабрала већина, и да је реализује. Прошлогодишња екипа је, на пример, хтела да се бави стрипом, али се испоставило да нико од њих не зна да црта, па су књигу „Историја мушкости“ представили драматизацијом сусрета данашњег мушкарца и мушкарца средњег века написаном на основу разних врста истраживања теме. Успели су чак да изнајме и костиме за презентацију! Највећи квалитет је што пројекат омогућава ученицима да изађу из оквира школског градива, и да уче једни од других. Ово је животно образовање шта је креативност.“

Славица Јурић, библиотекар Основне школе „Свети Сава“ из Бачке Паланке, прве основне школе укључене у „Интернест“, истина у сарадњи са тамошњом гимназијом, прича да је пројекат открио недостатке у знању ученика:

– Они не знају да примене знање из школе: нису знали шта су медији иако у осмом разреду цело полугође уче о томе на грађанском васпитању. Како да развијате креативност код њих ако немају преѕнање? Пројекат нам је открио да могу да уче уз креативан рад, односно да је погрешно мишљење да деци прво треба натоварити знање, па га после применити. Заједно са гимназијалцима смо урадили веб-сајт на основу књиге „Град у историји Европе“. Био је то процес који им је подарио осећај да сами достижу резултат. А то је немерљиво.

Шта се планира? Идуће године биће успостављена сарадња између наших школа са одговарајућим школама у земљама Европске уније. Зато ће у пројекту бити највише 27 школа – онолико колико има земаља у Европској унији. Оне ће бити пример другима, како да и њихове библиотеке постану језгра информатичке културе и иновација, средишта истраживања, расадници талената, креативности и идеја.

Аутор: Соња ЋИРИЋ

Извор: Илустрована Политика

Објављено: 12. фебруара 2013.

Објављено

Први дан семинара Капиларне реформе и нова култура учења – Модел Интернест

8. фебруар 2013, Београд – Завршен је први дан семинара „Капиларне реформе и нова култура учења – Модел Интернест„, који се одржава у Дому омладине Београда. Учесници Семинара су ментори школских тимова који су се укључили у овогодишњи пројекат Интернест.

Семинар је почео сјајном беседом Радована Перовића, победника у категорији беседе на слободну тему на овогодишњем студентском такмичењу у беседништву одржаном на Правном факултету у Београду.

Затим се учесницима обратила продеканка Факултета драмских уметности у Београду др Марина Марковић. Она је пројекат Интернест окарактерисала као „путовање“ у којем се подједнако брине о култури говора и медијској писмености и где су обе важне уколико желимо да подстакнемо развој квалитетног креативног изражавања и критичког мишљења.

Председник удружења Библиотека плус Зоран Хамовић је у уводном излагању насловљеном „Интернест стратегија и креативна коалиција“ говорио о значају медијског образовања и мобилизације за стварање другачијих и нових медијских садржаја и канала комуникације, нагласивши да је медиј средство чијом се употребом овладава радије него неминовност којој се робује.

Велики део првог дана семинара посвећен је излагањима о досадашњим искуствима учествовања у пројекту Интернест. Своје утиске о менторском раду и значају пројекта представили су ментори школских тимова који су учествовали у претходним пројектима и на Фестивалима креативности. Они су већином истакли значај оваквог вида рада са талентованим ученицима и вештине које се у процесу рада на литератури развијају и негују.

Мр Славица Јурић из ОШ „Свети Сава“ из Бачке Паланке у својој презентацији је представила пројекат Интернест у односу на кључне компетенције у образовању за XXИ век, које је поставио Савет Европе. Мр Јелена Ћериман и Ива Суботић Красојевић су у својој презентацији „Уметност у доба дигиталних медија“ говориле о изазовима учествовања у прошлогодишњем пројекту с обзиром на специфичност школе у којој раде и афинитете у креативном изражавању ученика уметничко-занатске средње школе Техноарт Београд. Мелита Ранђеловић из Друге економске школе из Београда описала је своја искуства учествовања у прошлогодишњем пројекту, нагласивши значај тимског и индивидуалног рада са ученицима и допринос једном другачијем облику учења – учењу путем истраживања.

Мирко Марковић из Лозничке гимназије одржао је занимљиву презентацију, којом је истовремено показао начин да се одређени садржај представи у хибридној медијској форми и издвојио оно што је постала специфична пракса у гимназији из Лознице – употреба стрипа у обради и представљању филозофских тема. Мр Богдан Гајић из гимназије „Светозар Марковић“ из Суботице говорио је о свом учествовању у пројекту Интернест и различитим фазама процеса израде пројектног задатка који су ученици ове средње школе припремали за Фестивал креативности.

Као представник XИИИ београдске гимназије говорио је директор Бојан Вучковић, који је нагласио значај Интернеста као идеје и пројекта и своје задовољство што је у овој школи она заживела још од 2006. године, потпуно преобразивши улогу и значај инфотеке у свакодневном животу школе.

Предавање о утицају развоја ране писмености на читалачке компетенције ученика одржала је др Нада Шева са Института за педагошка истраживања у Београду. Након паузе за ручак, у сегменту Наставнички ставови – Интернест , про ет цонтра ментори су у форми фокус група разговарали са Јасмином Чекић Марковић (Центар за образовне политике), Јеленом Радишић (Институт за педагошка истраживања, Београд) и Александром Максимовић (Факултет педагошких наука у Јагодини).

Семинар „Капиларне реформе и нова култура учења – Модел Интернест“ наставља се сутра, када нас очекује представљање едиције Дидацта издавачке куће Цлио, о којој ће говорити Смиљана Јоцић МА, затим предавање др Ане Пешикан (Филозофски факултет у Београду) и радионица на тему медијске писмености и пројектног менаџмента у школи, коју ће водити Гордана Љубановић и Весна Ињац Малбаша из Народне библиотеке Србије.

[галлерy линк=“филе“ ордер=“ДЕСЦ“ цолумнс=“4″]

 

 

Објављено

Медији о Интернесту

Послушајте део радио емисије Фамилиологија, ауторке Весне Ћоровић Бутрић, у којој су гостовали Зоран Хамовић и неколико чланица овогодишњег школског тима XИИИ београдске гимназије – Александра, Ивана и Јована. Емисија је емитована на Радио Београду 1 у понедељак, 4. фебруара 2013. године.

[аудио:https://internest.bibliotekaplus.rs/wp-content/uploads/2013/02/Internest-Familiologija.mp3|titles=Internest – Фамилиологија]

Снимак целе емисије можете наћи овде.

 

На wеб-страници дневног листа Данас објављен је и текст Вере Андрић  о Интернесту. Можете га прочитати ако пратите овај линк:

Текст у листу Данас

Објављено

Радни састанак Интернест тима

У петак, 1. фебруара, као увод и најава овогодишњег пројекта Интернест, одржан је радни састанак Интернест тима. Њему су, поред прошлогодишњег председника жирија, професора Александра Луја Тодоровића и председника удружења Билблиотека плус, Зорана Хамовића, присуствовали и ментори неколико школских тимова-учесника у претходном пројекту. Они су овом приликом своја искуства учествовања у пројекту поделили и са присутним новинарима неколико електронских и штампаних медија. Током састанка је најављен и семинар који ће бити одржан 8. и 9. фебруара у београдском Дому омладине.

Поред разговора о досадашњим искуствима и ономе што очекује учеснике овогодишњег пројекта, на састанку је било речи и о питањима на које Интернест покушава да одговори и добробитима које као идеја и пројекат тежи да оствари. Истакнут је значај концепта инфотеке као простора у којем се негују креативност и предузимљивост младих, али и као информационог центра неопходног у савременом окружењу у којем је пожељно развијати разноврсне вештине и „писмености“. Зоран Хамовић је истакао да пројекат, иако се директно не бави наставном праксом, представља могућност да се допринесе развоју нове културе образовања, истовремено дајући подршку талентованим и заинтересованим младим људима. Као тема пројекта наведен је и проблем медијске писмености,која не подразумева само разумевање медијских садржаја, већ и врсту инструменталног знања и способности креирања и пласирања сопствених информација.

Професорка историје уметности у СШ „Техноарт Београд“ Ива Суботић Красојевић нагласила је да је значајно то што се у оквиру пројекта нуди један нови начин читања књига уз медијско проширивање. „То не захтева њихову репродукцију знања, већ схватање и тумачење и дозвољава им да оно што су прочитали изразе на креативан и сопствени начин“, додала је. Такође је рекла да учествовање у пројекту, нарочито наступање на Фестивалу, доприноси и самопоуздању ученика.

Зоран Башић, професор филозофије и инфотекар из XИИИ београдске гимназије,  додао је да је пројекат јединствен и да се потпуно разликује од других такмичарских манифестација, односно такмичења из различитих наставних предмета или области. „Пројекат је намењен пре свега талентованој групи деце и његов значај је у томе што даје институционални оквир за развој њихових талената и знања. Много се говори о развоју креативности и сличном, али је мали број оних садржаја који заиста то нуде“, рекао је Башић.

Мелита Ранђеловић, педагог и професорка грађанског васпитања у Другој економској школи (Београд) значај пројекта види у развијању критичког мишљења и могућности да са ученицима успостави потпуно другачији однос, који је тешко успоставити у учионици. „Пројекат јесте захтеван, међутим, ученици који се укључују у њега су мотивисани. Једино бих волела да пројекат заживи и у школским предметима, будући да га спроводимо као ваннаставну активност“, приметила је.

Славица Јурић, библиотекарка ОШ „Свети Сава“ из Бачке Паланке, рекла је да пројекат Интернест доноси немерљиве добробити којих постајемо свесни тек када се он заврши. Пројекат има потенцијал да развија вештине проналажења информација, али и пласирања истих, а као је резултат активности њеног тима навела је да други наставници користе пројектни производ школског тима као извор информација. Најзад, као једно од важних питања и проблема навела је то што ученици свој рад у оквиру пројекта не везују за школске активности, па треба радити на томе да не изостане трансфер вештина и знања и на друге школске предмете.

[галлерy линк=“филе“ ордер=“ДЕСЦ“ цолумнс=“4″]

 
Објављено

Нови циклус пројекта “ Интернест“

БЕОГРАД, 1. фебруара (Тањуг) – Удружење „Библиотека плус“, на чијем је челу оснивач издавачке куће „Клио“ Зоран Хамовић, данас је најавило да почиње нови циклус пројекта „Интернест“, по седми пут, који предвиђа низ активности са циљем да школске библиотеке преобразе у модерне инфотеке.

Према идеји иницијатора пројекта, уместо магацина за књиге, школске библиотеке би требало да постану информациони центри школа базирани на савременим технолошким иновацијама које омогућавају да се користе сви постојећи медији, да би ученици овладали њиховим коришћењем у креативне сврхе.

Кроз пројекат „Интернест“ окупљају се, око ментора, талентовани ученици и сви који су мотивисани за ваннаставне активности и самостална истраживања да би развијали креативну интелигенцију и стекли критичку дистанцу у односу на садржај електронских и штампаних медија.

Према речима Хамовића, овогодишњи циклус креативних активности почиње семинаром „Капиларне реформе и нова култура учења“ 8. и 9. фебруара у Дому омладине у Београду на коме ће бити представљена досадашња искуства школа учесница у претходним конкурсима тимова средњошколаца.

На првом конкурсу је учествовало седам школа из Србије а сада је укључено 22. Према речима Хамовића у пројекат ће се укључити највише 27-28 школа којима ће биити омогућено да сваке године учествују на конкурсу за учешће на Интернест фестивалу креативности.

Од 1. марта до 10. маја тимови представника „Библиотеке плус“ и одабраних предавача посећиваће школе учеснице у конкурсу и држати тематске радионице и предавања, а Четврти Интернест фестивал креативности биће одржан 24. и 25. маја у Дому омладине, најавио је Хамовић.

Током данашњег радног састанка са неким од ментора школских тимова, који су већ наступали на фестивалу креативности, могли су се чути њихови утисци о пројекту „Инернест“ и сви су говорили у суперлативима иако је рад са тимовима био напоран и захтевао је од ментора и тимова да буду истрајни, да уче и раде тимски.

Према пропозицијама конкурса, школе добијају листу књига из хуманистичких наука, као и оне о медијима и информатици, од којих могу да изаберу једну која ће бити предмет њихове презентације. Током три месеца проучавају садржај књиге,  расправљају, смишљају како да је презентују и израђују презентацију са којом конкуришу за три фестивалске награде.

Председник жирија, професор на Универзитету уметности Луј Тодоровић, је објаснио како ради жири који од 10. маја разгледа презентације учесника конкнурса на ДВД и оцењује поједине елементе. Коначна одлука се доноси тек након живе презентације у Дому омладине, где се може стећи потпуни утисак о креативној интерпретацији задате књиге коју су одабрали да прочитају, јер треба да оправдају свој начин њеног тумачења.

Најискуснији међу менторима, професор философије Зоран Башић, који води инфотеку XИИИ београдске гимназије и укључио се од првог фестивала у пројекат „Интернест“, оценио је да је овај рад везан за припрему презентације „најквалитетнији начин за испољавање оригиналности талентованих ученика, јер захтева да се комбинује академски приступ задатој књизи уз истраживачки рад, а онда то треба преточити у креативну презентацију“.

Као дипломирани педагог и са искуством професора грађанског васпитања у Другој економској школи у Београду, Мелита Ранђеловић је казала да пројекат „Интернест“ покреће целу школу и да је изузетан инструмент за подстицање критчког става и мишљења, јер ученици у актуелном образовном систему нису навикнути да „буду питани“ нити да раде тимски што је у овом случају императив.

Славица Јурић, библиотекар у основновој школи „Свети Сава“ из Бачке Паланке, која је једина основна школа укључена у „Интернест“, за конкурс сарађује са гимназијом и сматра да су користи од ове ваннаставне активности немерљиве и да се показују и после више година јер има учесницу која је на студијама користила искуства стечена током припреме наступа на фестивалу.

Написала: Вера Кондев