Београд – Дводневни семинар Капиларне реформе и нова култура учења – модел ИНТЕРНЕСТ, одржан је током викенда у Дому омладине. Централна тема је већ седмогодишње настојање Удружења Библиотека плус да реализује пројекат који подстиче преображај школске библиотеке у инфотеку и својим програмима унапреди медијску културу у средњим школама у Србији, стварајући услове за развој друштва знања. Смисао инфотеке је мотивисање самосталних истраживања, подстицања и повезивања талентованих ученика, предавача из школе и стручњака ван ње.
Ове године у програм су укључене 22 школе.
Искуства из претходних циклуса спроведених у школама у Србији, пренета су током дела семинара, а овогодишњи се наставља предавањима у школама и тематским радионицама које омогућавају пројектним тимовима припрему из области медијске писмености и посетама ученика медијским кућама.
– Наша брига је култура говора, медијска писменост је наш задатак, да млади људи стекну критичко мишљење према садржају из медија. Одвикли смо од читања и навикли на кратку форму из медија и фотокопирница. Битно је разумети прочитани текст, подтекст, контекст… Медији треба да нам служе, а не да им робујемо. Они не могу надоместити део нас, нити нас спасити од недостатка блискости. Медијска писменост је способност критичког става, развој духовности… – навела је током првог дела семинара Марина Марковић, продеканка Факултета драмских уметности.
На годишњем нивоу пројекат се реализује конкурсима на којима учествују тимови средњих школа. Њихов пројектни задатак заснива се на мултимедијалном проширивању штампаних књига. Пројектни тимови представљају своје радове у категоријама Интернет презентација, интерактивни квиз, Стрип/графички наратив, ПР кампања, едукативна компјутерска игра, кратки филм, сценски спектакл, звучна књига/радио-драма и нове медијске форме.
– Превасходни проблем јесте медијска писменост, односно питање расподеле медијског простора, то што су нам списатељице диве на истим полицама са битном и квалитетном литературом. Наше друштво пати и од неповерења према медијима јер су чак и вође државе препознати у криминалним групама. Неповерење ствара страх, а непрестани страх осећај понижености, зато људи одустају од креативног живота. Водиља овог пројекта је проширивање медијског простора препознавањем дигиталних могућности. Тако, током наредне две године планирамо интернет повезивање са школама из иностранства. Предложићемо и да се пројекат прошири на основне школе. Наш циљ је да подстакнемо индивидуалну комуникацију, без посредства институција – казао је Зоран Хамовић испред Удружења Библиотека плус.
Присутни предавачи, вође пројекта у школама, истакли су битност и пријемчивост пројекта за ученике, а у циљу хватања корака са промењеним захтевима савременог школовања. Ученици су учили на неформалан начин, учили се тимском раду, али и упознавали се са будућим тржиштем рада, те научили се самосталном истраживању и стварању. Нарочиту предност представља спровођење овог пројекта у школама у провинцији, јер тамошњи ђаци схватају да су део света и да оно што они кажу, ураде, напишу могу други да виде, али и да користе у сопственом образовању. То у великој мери брише страхове ученика у малим местима, сматра Славица Јурић из школе „Свети Сава“ у Бачкој Паланци (прва ОШ која је укључена у пројекат).
Фестивал креативности
Радови пројектних тимова биће представљени на завршној манифестацији у оквиру пројектних активности, Четвртом фестивалу креативности, 24. и 25. маја. Најбољи тимови по оцени стручног жирија биће награђени, а прва награда је студијско путовање у неку од земаља Европске уније.
Аутор: Александра Малушев
Извор: Данас
Објављено: 10. фебруара 2013.
Линк: http://www.danas.rs/danasrs/kultura/mediji_da_nam_sluze_a_ne_da_im_robujemo.11.html?news_id=255665
[цаптион ид=“аттацхмент_1090″ алигн=“алигнлефт“ wидтх=“300″ цаптион=“Медији да нам служе, а не да им робујемо – Данас“]
[/caption]
