Представници невладине организације Библиотка плус посетили су у петак, 26. априла тим ђака и професора гимназије „Бора Станковић“ у Врању који припремају рад на тему „Културни живот у Европи на прелазу из 19. у 20. век” у оквиру овогодишњег Фестивала креативности. Поред разговора о пројекту Интернест, ђаци су имали прилику да слушају предавање на тему „Медијска писменост и психологија медија“ др Александра Димитријевића, доцента на Филозофском факултету у Београду.
Због тренутне реконструкције зграде гиманазије, сусрет је одржан у Народној библиотеци „Бора Станковић“ у Врању, а грађевински радови отежавају и реализацију наставе гимназије, јер су ђаци подељени и похађају часове у две школе.
– Зграда нам је под скелама и споља и унутра, али ми смо, због предходних позитивних искустава и ове године с радошћу одлучили да учествујемо на Фестивалу креативности. Посебна је занимљивост да смо се определили да ове године у пројекту учесвују ученице прве године. Наша идеја је да пратимо њихов развој и напредак из године у годину. Могућности које пружа пројекат Интернест заиста су велике, али на основу претходног искуства у раду са ученицима завршне године схватили смо да они одмах напуштају школу и одлазе на студије и немамо прилику да створимо контитнутет и креативни дијалог генерација.
Изабрали смо књигу, која је веома захтевна, али значајна за разумевање културе, политичких односа и утицај технолошких иновација на живот у Европи – истакао је Мирољуб Костић, професор историје и ментор пројектног тима гимназије „Бора Станковић“ .
Зоран Хамовић представио је досадашње домете и елементе даљег развоја пројекта Интернест професорима и ђацима гимназије „Бора Станковић“. Он је истакао да овим пројектом школе добијају могућност да конципирају другачији рад са ђацима кроз самостално истраживање и интерактивни тимски рад, што је изазовније и подстиче мотивацију ученика. Фокуси рада морају бити медијско описмењавање ђака и изградња критичког приступа селекцији обиља информација које се свакодневно нуде кроз различите канале медијске комуникације.
– Пројекат дугорочно производи сасвим другачију медијску културу. Данас не живимо у свету у коме недостају медији и информације, већ долазимо у озбиљан проблем њиховог сврсисходног избора. У обиљу информација веома је важан онај ко нам бира и ‘сервира’ информације. Од његове упућности умногоме може зависити наша ефикасност у стицању и коришчењу знања и вештина, доношењу одлука, квалитета свакодневног живота. Овај пројекат у служби је медијске писмености. Он подстиче разумевање медијског деловања, охрабрује медијску креативност, а указује на проблеме преобилне медијске потрошње и зависности – рекао је Хамовић.
Др Александар Димитријевић истакао је историјски развој појма индивидуализма упоредо објашњавајући његову корелацију са развојем технологије комуникације од гутенбергове књиге до интернета.
– Оног тренутка када рачунари почињу да се појављују као нешто што већина људи користи сваког дана обликовање нашег психичког света је врло специфично, а промене су далекосежне. Раније је идел памети био мудри старац, а данас су то рачунари, односно брзина обраде информација. Брзина је постала главна одлика свих међуљудских односа. У таквом свету кључ за опстанак и успех јесте управо умешност прављења избора и селекције из избора који се нуди – објаснио је др Димитријевић.
Професори гимназије „Бора Станковић“ су изразили велико интересовање за рад на реализацији пројекта, истичући да је то пре свега њихова педагошка одговорност, али и могућност за лични развој уптаво кроз тимски рад професора и ђака. Сусрету ауторског тима пројекта Интернест и професора гимназије присуствовао је и Зоран Најдић, члан градског већа Врања.
– Пројекат је са једне стране занимљив, јер је прилагођен савременим трендовима и интересовањима младих, а са друге веома значајан, јер управо те младе оспособљава да живе у свету у коме су готово искључиво упућени на интернет као главни извор информација. Веома је важно научити их шта да читају и како да читају, јер су они у узрасту када формирају своју личност и ставове. Апсолутно подржавамо пројекат и сматрамо да је потребно посветити му још већу пажњу, не само школа већ и медија и локалних представника власти – истакао је Најдић.
Представници Библиотеке плус обишли су и радове на реконструкцији зграде гимназије, у којој се између осталог, адаптира и посебна просторија предвиђена за Инфотеку која ће бити опремљена и пројектована у потпуности према условима предложеним у архитектонским делу пројекта Интернест, који је израдио инг арх Филип Зарић.
Зоран Хамовић на крају уочавајући велики број фотокопираних књига пред ученицима осврнуо се и на значај поштовања интелектуалне својине и васпитавању младих у складу с поштовањем ауторских и репрографских права. Истакао је ће Библиотека плус протоколом о сарадњи, гимназији дати сву могућу подршку у остварењу циљева пројекта, стварању и коришћењу електронске, виртуелне библиотеке и подстицању креативности како ученика тако и професора.