Трансформисање школске библиотеке у инфотеку
Приликом посете Средњој школи „Вук Караџић“ у Сечњу, Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест и др Александар Димитријевић, професор на Филозофском факултету у Београду говорили су за емисију „Свет око нас“ Радио Сечња. Гостујући у емисији они су представили пројекат, али и разговарали о медијској култури и психологији медија, те важности медијског описмењавања ђака, како би се смањили лоши утицаји велике изложености медијима.
Интервјуе можете послушати овде:
Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест и др Александар Димитријевић, доцент на одељењу за психологију Филозофског факултета, посетили су данас средњу школу „Вук Караџић“ у Сечњу у оквиру припремних сусрета за пети Фестивал креативности. Они су са са директором Божидаром Вукојем и пројектним тимом ове школе разговарали на тему “Медијске писмености и психологије медија”.
– Веома смо узбуђени због овог пројекта и од првог дана марљиво радимо. За тему смо изабрали књигу “Историја пријатељства”, јер нама је тај појам близак, јер пријатељи су нам најважнији у животу. За сада обрађујемо текст и већ имамо бројне теме како да га преточимо у захтеване медијске форме. Ученике је поред теме, највише мотивисала могућност посете Београда, али и нова врста медијског изражавања, за коју немају толико прилике у наставном раду – рекла је Данијела Алексић, професорка српског језика и једна од менторки пројектног тима Средње школе “Вук Караџић”.
Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест у разговору са директором и професорима школе истакао је важност иновирања ваннаставног програма и сталне едукације самих наставника. Он је у разговору са ђацима дискутовао о појму елите, односно о томе ко представља стварну елиту једног друштва, а ко је “медијска елита”.
Поштоје објаснио важност изучавања медијске писменсти и начина коришћења савремених медија, Хамовић је истакао значај критичког тумачења медијских порука и садржаја. Он је одговарао и на питања ђака о начину организације њиховог рада, начинима презентације пројекта и теми књиге “Историја пријатељства”, коју они обрађују у оквиру Интернеста, а ђаке је највише зантересовала Аристотелова дефиниција прјатељства, док су критички настројени према развоју пријатељстава 20. веку.
Др Александар Димитријевић је са професорима и члановима пројектног тима разговарао о ефектима велике изложености медијима, посебно младих људи, и начинима правилног каналисања велике количине информација којима су свакодневно изложени, упозоравајући на неке од негативних последица ових утицаја.
– Огроман број средњошколаца данас користи интернет, а велика већина њих по неколико сати сваког дана. Већина интернет користи ради забаве, а само мали проценат ради учења. Једна од ствари која је ту јако важна јесте утицај интернета на социјални живот. Друга важна ствар је да један број младих користи интернет за лажно или вишеструко представљање. Дакле проблем је веома озбиљан, тим пре што је већина младих данас технолошки писменија од родитеља, и зато је потреба за сталном едукацијом и медијским описмењавањем императив у данашњем свету – рекао је др Александар Димитријевић.
Поред пројектног тима, Зоран Хамовић и др Александар Димитријевић разговарали су и са директором школе Божидаром Вукојем о условима за наставу и проблемима са којима се ова школа суочава, они су заједнички законстатовали да је неопходно уложити нове напоре да се преуреди школска библиотека у инфотеку, према стандардима предвиђеним у пројекту Интерест. НВО Библиотека плус пружиће са своје стране подршку у напорима школе да реализује овај неопходан сегмент разоја школе. Садашњи услови не омогућавају ђацима да имају простор у коме би могли да индивидуално надграђују своје знање и развијају креативност посебно не у области нових медија.
– Они се интересују и читају књиге, али је наш фонд сиромашан. Углавном читају белетристику, али имамо и известан број ђака која се интересују за најразличитије теоријске теме и ауторе. Нажалост они немају могућност да овде проводе време и да више разговарамо о темама које их занимају – истакла је библиотекарка Вера Вукоје.
Поред наставнице српског језика у реализацију пројекта Интернест укључиле су се и школски психолог Слађана Станков и професорка грађанског васпитања Марица Жегарац.
– Деца су нам веома добра и марљива, највише их управо и занимају медији, односно начини на које могу да препознају истинитост или објективност неке информације. У раду их доста упућујем да истражују интернет, али они то и сами чине, например кад о нечем говоримо на часу, они то одмах истражују на гуглу преко својих компјутера или мобилних телефона – рекла је Марица Жегарац, додајћи да је њен задатак је да их упути како се проверавају информације и траже најпоузданији извори.
Сви су се сложили да ће пројектом Интернест школа добити одговарајућу стручну литературу и подстицај, а ученици и наставници научити технике које ће им помоћи, да разумеју постојеће медијске праксе, да критички и аналитички користе медије и обликују сопствени креативни израз.
Књига Да ли је Европа створена у средњем веку објављена је у едицији Рађање Европе која је настала на иницијативу пет издавача из различитих земаља: Ц. Х. Бецк (Минхен), Блацкwелл (Оксфорд), Црíтица (Барселона), Латерза (Рим-Бари), Ле Сеуил (Париз). Најбољи савремени историчари обрадили су у својим есејима кључне теме европске историје у економској, политичкој, социјалној, верској и културној сфери, ослањајући се при том на дугу историографску традицију, али и на нове научне концепције.
Демократија, схваћена у најширем смислу, често је одређивала ток европске историје, од Енглеске револуције до Француске револуције, од Првог светског рата до хладног рата и пада Берлинског зида. Разматрајући идеологије којима се напајала и на које се ослањала, Канфора долази до јасне и радикалне идеје: изборни механизам је далеко од тога да представља демократију. Данас је у богатом свету победила слобода са свим својим застрашујућим последицама. Демократија је остављена за нека друга времена
Гласине су увек биле део свакодневне комуникације, стварале су панику и погроме и утицале на наше поимање истине, а тиме и на наше понашање. Књига Фама Ханса Јоахима Нојбауера историјски је преглед гласина који обухвата широки распон од „божанског гласа“ који је 375. године пре Христа учинио атинског политичара Тимарха жртвом сексуалног скандала, па све до гласина у вези са афером коју је амерички председник имао с Моником Левински. Аутор истиче да онај ко хоће да тумачи гласине мора да познаје њихов историјски контекст. Немогуће их је разумети ако се игнорише чињеница да су оне углавном невидљива литература која непрестано мења свој облик. Фама говори о сликама које су различите епохе и културе створиле о овом феномену, о начинима на које их је друштво заустављало, сузбијало, истраживало или стварало. Оно што сви причају још увек није гласина, већ је гласина оно за шта се каже да сви причају. Гласине су цитати или варијације цитата, с тим што остаје неодређено кога цитирају.
Ханс-Јоахим Нојбауер предавао је од 1990. до 1995. године компаративну књижевност на универзитету у Берлину. Данас се бави писањем, новинарством и драматургијом. За своју прву књигу Јуденфигурен- Драма унд Тхеатер им фрухен 19. јахрхундерт добио је награду Јоахим-Тибуртиус.
Град у историји Европе је зналачки писана, свеобухватна студија о идентитету европских градова. Објављена је у оквиру едиције Рађање Европе коју је установио знаменити историчар Жак ле Гоф, а чији је циљ да представи неке битне теме европске историје, обухватајући економске, политичке, социјалне, религиозне и културне димензије њеног дугог и богатог наслеђа. У таквој замисли тема о градовима је неизбежна јер се у њој сусрећу и преплићу сви европски историјски мотиви. С обзиром на ширину теме Беневоло се првенствено бави „физичким” сценаријем градова који је постојан и представља нераскидиву везу прошлости и садашњости, као и начин условљавања будућности постојећим. Аутор је понудио избор примера градова, груписаних по периодима значајним за историју континента, тачније оних градова који настају у току формирања Европе као посебног ентитета и након тога.
Један од најпознатијих историчара архитектуре и урбанизма у светским размерама, Леонардо Беневоло, рођен је у италијанском граду Орта, у покрајини Новари 1923. године. Током дуге и плодне универзитетске каријере предавао је историју архитектуре у Риму, Фиренци, Венецији и Палерму. У својим делима Беневоло је успешно повезао приступ инжињера и хуманисте и са подједнаком пажњом разматрао како функционалне, политичке и социјалне проблеме архитектуре и урбанизма, тако и оне који откривају њихов формални израз. Аутор је великог броја радова међу којима се, поред Града у историји Европе, посебно истичу дела Сториа делл’арцхитеттура модерна (1960) и Сториа делла цитта (1975).
Представе о родним разликама, о суштинској подели на мушки и женски принцип, мењале су се са годинама, од цивилизације до цивилизације. Волфганг Шмале обраћа пажњу на те промене, њихову историјску условљеност, посебно на питање како су културни стандарди мушкости били дефинисани у времену када су национална питања била у средишту друштвених интересовања.
Појава књиге Историја мушкости у Европи 1450-2000 значајан је догађај у културној историји и историји менталитета. Она прати рађање модела „новог мушкарца“ током европске ренесансе, када је измењено поимање библијског Адама и у средиште интересовања постављен концепт „новог Адама“. Задржавајући се на анализи кључних етапа у формирању идеала мушкости, Шмале се неминовно задржава на епохи Француске револуције, када је обликован касније широко популаран појам „регенерисаног мушкарца“. Пратећи појаву кроз историју, познати бечки историчар бележи преломне тренутке, везане за студентске побуне с краја шездесетих година, када се у Северној Америци и Европи постављају темељи наредне дефиниције „новог мушкарца“ у историји. Одреднице „нови Адам“, „регенерисани“, односно „нови мушкарац“, означиле су почетак опсежних, нових социјално-културолошких конструкција појма мушкости.
Волфганг Шмале професор је савремене историје на универзитету у Бечу. Бави се истраживањем људских права и студијама културе. Нека од његових најзначајнијих дела су: Е-Леарнинг Гесцхицхте,Бауерлицхер Wидерстанд,Герицхте унд Рецхтсентwицклунг ин Франкреицх иИсторија европске идеје(Цлио, 2003).
Ово инспиративно штиво открива нам суштину историје, културе и обичаја великог ратничког народа, чију судбину пратимо кроз интензивне и драматичне промене с краја старијег гвозденог доба преко галских ратова све до времена краља Артура и средњег века. Љубитељима повести делимично су позната узбудљива збивања која нам дају упечатљиву слику значајног сегмента старе историје Европе. Ауторка разоткрива узроке импресивности келтског народа који за собом није оставио писане изворе, нити је икада створио властиту државу, а ипак је у периоду својих сеоба населио велики део Европе, од Британије и Француске до Балкана и Мале Азије. Поглавља о краљу Артуру, светом гралу, о особеној, загонетној и виталној келтској уметности, битно различитој од грчке и римске – чине дело јединственим историјским остварењем које истовремено осветљава нове смисаоне везе у целовитој европској културној баштини на коју су Келти умногоме утицали.
Писац и преводилац Тони Ливерсејџ, магистрирала је 1965. године југословенску књижевност на катедри за славистистику Универзитета у Копенхагену, на тему „Женски ликови у делима Иве Андрића“. Поред романа На Дрини ћуприја, који се у преводу на дански појавио 1961, Тони Ливерсејџ је превела неколико приповедака са српскохрватског на дански, али се од 1972. посветила претежно сопственом литерарном стваралаштву. Објавила је петнаест књига о темама као што су женска историја, народни покрети, грађанска непослушност… Њена последња књига је биографија Џорџа Орвела. Тони Ливерсејдж је 1977. године изабрана на место наѕорног органа Данског министарства спољних послова. У тој улози пратила је изборе у Србији у децембру 2000, новембру 2003. и децембру 2003. године.
Књига истражује развој, садржај и утицај културе света. Комбинацијом две најистакнутије теоријске перспективе о култури света – светског поретка и теорије глобализације – ова књига прати развој културе света од средине XИX века до данашњег дана. Илуструје кључна питања и емпиријска истраживања, говори о дејству историје на развој културе света и процењује сложен утицај културе света на људе, организације и друштва.
Ово је провокативна, синтетичка и добро утемељена интерпретација културе света која је од суштинске важности за сваког студента и научника који се бави глобализацијом и светским збивањима
Џон Боли професор је социологије на Универзитету Емори. Поред мноштва радова о глобалној култури и организацијама, образовању, грађанству, државној моћи и власти објавио је књиге Неw Цитизенс фор а Неw Социетy (1989) и Цонструцтинг Wорлд Цултуре (1999) са Џорџом М. Томасом.
На прелазу из 19. у 20. век културни живот у европским друштвима се из основа променио. Напредак технике и убрзан развој градова у већини држава довели су до настанка нових начина забаве и нових облика комуникације. Везе између уметника и интелектуалаца су ојачале, а појава модерних средстава ширења културе као што су високотиражна штампа, књижевни и уметнички часописи, велике изложбе, масовни спектакли попут спортских приредби, мјузикхолова и већ тада, биоскопа, допринели су настанку јединственог европског културног простора. Ова књига се бави различитим тенденцијама у оквиру европског културног простора: с једне стране настанком нових концепција уметности као извора снажне креативности, а са друге кризом културе „краја века“, тренутком у коме је хегемонија европских модела доведена у питање. Књига позива на боље разумевање историјског периода које је по мишљењу многих било одлучујућа прекретница из које је настало савремено доба.
Жак Дига је ванредни професор опште и упоредне књижевности на Универзитету у Рену (Француска). Коаутор је следећих наслова: Литтературе ет интердитс (1998), и Томбеауx & монументс (1998).
Легенда Европе јесте признање вере у Европу и њен декалог. Политичари и дипломате говоре о економским користима и губицима који произлазе из интеграција. То становиште је понекад мучно, просјачко и бедно. Писац се позива на осећање и разум предлажући, прву формулу европског патриотизма у Пољској, а можда и у свету, засновану на заједничком наслеђу културе, права, уметности, кроз победу и поразе, па и злочин у историји. Европски идентитет приморава на преузимање одговорности и, истовремено, даје широка права. Ова књига, по мишљењу аутора, садржи најважније елементе бревијара Европљанина, легенде континента с којима би желео да упозна читаоце. То је, истовремено, начин да се задржи властити национални идентитет и прихвати етапа на путу помирења и уједињавања читавог света.
Пјотр Кунцевич рођен је 19. марта 1936. године у Варшави. Студирао је полонистику, историју уметности и оријенталистику на Католичком универзитету у Лублину и на Варшавском универзитету. Докторирао је на тему поетике Марије Павликовске-Јасножевске. У новинарству је дебитовао 1953. године. Предавао је на високим школама, радио у редакцијама Wспóлцзесносци и Поезји, био управник позоришта и председник Удружења пољских књижевника.
Значај који се придаје пријатељству у савременом друштву не може се преценити, а овај однос у јавности непрестано се анализира у штампи, на филму, телевизијским емисијама… Интересовање шире публике за пријатељство праћено је и његовим проучавањем у великом броју научних студија, које су у скорије време покренуте. Социолози, психолози, антролопози, историчари и филозофи у великом броју су се окренули теми пријатељства. Њихова истраживања углавном настоје да утврде различите начине на које се пријатељство дефинише, тумачи и практикује у свакодневном животу различитих култура. Циљ ове књиге јесте да се надовеже на ова истраживања, али и да их прошири тиме што ће се позабавити питањем пријатељства у западном друштву током протеклих 2.500 година – почев од класичне Атине па све до данашњег дана. Овако дуг период пружа могућност да се прикаже колико је дуготрајан и сам значај који се придавао пријатељству као односу који истовремено представља основ друштвеног и приватног живота. Такође је истражен континуитет и промене у начину на који су људи тумачили улогу коју овај однос има у њиховом друштвеном, сексуалном и породичном животу. Ова књига резултат је истраживачког пројекта који је окупио филозофе и историчаре са посебним интересовањима на пољу класичне грчке филозофије, историје средњег века, ренесансе, модерне Европе и Сједињених држава.
Пре него што је почела да предаје на Монасх Универзитету (Мелбурн, Аустралија) 1995. године, Барбара Кејн била је први управник Центра за женске студије на Универзитету у Сиднеју. У средишту њених истраживања су питања пола и сексуалности у модерној Европи, а од скора се бави и животописима и биографијама као инструментима изучавања живота појединца у историји.
„Успешност развоја сваког друштва зависи од управљања креативним ресурсима. Креативност је економско добро али не само по себи већ то применом то може постати“ – рекао је у уводној речи аутор пројекта Интернест Зоран Хамовић. „Али да би до примене дошло потребно је неговати индивидуалне таленте и довести њихову креативност до нивоа сврсисходности. Интернест треба прихватити као један од могућих модела подстицаја иновативности, разумевању вредности самосталног истраживачког рада и интелектуане својине. Нећемо погрешити ако кажемо да спадамо у друштва запуштене даровитости и без политике узора која ту даровитост усмерава и награђује. Цена те запуштености“, приметио је Хамовић, „најбоље се види у нашој конкурентности на међунродној пијаци идеја“‘.
Са пројектом Интернест, програмом Инфотека европске школе као и Фестивалом креативности детаљније је упознала присутне професоре мр Катарина Станишић, скретар пројекта. Указала је поред осталог и то „да пројекат Интернест кроз сарадњу са средњим школама у Србији нуди иновирани програм који се темељи на концепту унапређења медијске културе, интеркултурне комуникације и креативног знања као основе за разумевање и укључивање у нову глобалну културу али и нову економију.“
Говорећи о медијској писмености из угла пројекта Интернест, проф др Светлана Гостимир Безданов
, ауторка, координатор и истраживач у бројним пројектима из медијског образовања, истакла да је кључно разликовати медијску стварност од стварности.
„Оно што постоји у стварности не мора уопште бити на екрану, у зависности од начина како је приказано и интерпретирано публици. Медији никада не лажу, лажемо ми сами себе, јер не познајемо начин како они обликују информације. Данас је медијска култура измењена, а све информације постају заправо инфотејмент, које личе на информације, а уствари су забава са што више сензационализма. Ипак, медији нам омогућавају да приступимо бројним информацијама које су раније биле недоступне или до којих се тешко долазило. Дакле медији имају своје негативне и позитивне стране, због чега је најважније научити како конзумирати, тумачити и користити медије и оно што од њих добијамо сто је један од главних задатака у реализацији пројекта Интернест“ – рекла је проф. др Светлана Гостимир Безданов.
Програмима у оквиру пројекта Интернест преносе се одабрани садржаји књига у друге електронске медије и омогућава се ефикасније разумевање и сврсисходније коришћење штива. На тај начин усклађују се читалачка култура и медијска писменост и остварује визија трансфорамције библиотеке. Тај нови, креативни амбијент инфотеке намењен је индивидуалној иницијативи, добровољном укључивању у пројекте који повезују талентоване и посебно заинтересоване ученике, предаваче из школе и стручњаке ван ње, о чему је говорила мр Снежана Вуковић начелник одељења за стратегију и развој у Министарству просвете и науке. Говорећи о циљевима и задацима у образовању Снежана Вуковић приказала је европске тенденције у образовној политици и истакла да „способност за аутоуправљање представља и најважнији циљ управљања у настави, јер код ученика изазива самосталност како би сопственом активношћу стигао до постављеног циља.“
‘Савремени трендови намећу нове потребе организовања наставе, што је изнедрило пројекат активног учења, који је детаљније објаснила проф др Ана Пешикан
, Она је навела да пројекат Интернест омогућава заједнички рад ученика, подстиче креативност, подиже квалитет знања, учи подељи одговорности и враћа смисао учењу. Стање у образовању је поприлично обесхрабрујуће, јер је идеја да се велики број ученика масовно образује по истом обрасцу, што је супротно самом процесу учења. Школа заиста претендује да укалупи све што се унесе у њу, јер „један који зна обраћа се онима који слушају“. „Уместо просте репродукције, важно је да децу оспособимо и припремимо за турбулентни свет који их очекује када изађу, у супротном их само заводимо и то на погрешан пут“ – истакла је проф др Ана Пешикан.
У реализацији пројекта Интернест ученици и њихови ментори опредељују се за одређене књиге са предложене листе која им је достављена. Њихов задатак састоји се пре свега у медијском проширивању и комуникацијском обогаћивању постојећег текста фото, ликовним, филмским, аудио и визуелним иллустрацијама и тумачењима, као и новим подацима везаним за сазнања из других извора. Посебно је важан аналитички рад на тексту, на основу кога се могу успешно испунити следећи захтеви: прављење сижеа, постављење теза, стварање листе кључних речи, израда регистра појмова, прављење речника личности и догађаја, посебних хронологија, мапа, статистичких табела, библиографија, вебографија итд. Резултати тог рада омогућавају обликовање јединственог интерактивног заједничког уџбеника на школском сајту или дигиталним колекцијама школске библиотеке.
Са друге стране овакав вид рада посебно је важан у могућностима развоја талентованих ученика, што је објаснила др Ана Алтарас Димитријевић, због тога што ученици уче путем самосталног истраживања и на сопствену иницијативу уз професоре који им постају узори, што доприноси васпитном деловању школе. Такође, ученици развијају креативност и схватају да она није случајна, већ да је последица истрајног и сврховитог рада у једној области.
Др Александар Димитријевић говорио је о пројекту Интернест као добро уређеном начину подстицања истраживачке радозналости код ученика. Он је истакао да је најважније објаснити и научити ученике како да медије користе као алат у унапређивању свог знања, а не да медији овладају њиховим навикама што доводи до зависности, а то је у свом излагању детаљније објаснила психолог Биљана Станковић.
‘Заводљивост савремених медија је и то што нас они 
повезују са другима, али проблем је што се врста односа који се ту стварају површна и њихови корисници уствари постају јако несрећни. Није проблем са нашим технологијама и медијима, проблем је што они не долазе ни са упутством ни са стратегијом за коришћење, због чега ми као друштво морамо да радимо на развоју компетенција да најбоље искористимо те ресурсе, што додатно увећава значај оваквих пројекта’ – закључила је Биљана Станковић.
Након уводних излагања уследила је дебата о начинима мотивисања и добробити које овакав начи рада доноси ђацима, али и професорима.
‘Важно је да се код ученика инсистира на књизи као фундаменталној, неприкосновеној вредности, али да се узму у обзир и страховите промене које доноси информатичка револуција. Када размишљате о укључивању у пројекат, првенствено га морате објаснити школском одбору и родитељима, али најважније је да се оствари добра сарадња са креативним и активним наставницима, да они схвате која је корист у таквом виду рад са ђацима. Када говоримо о развоју талената, морамо схватити да је ту библиотекар у ситуацији са открива талентовану децу и да им препоручи праву књигу, а затим да разговара са њима и да им препоручи следећу. Интернест такав начин рада институционално оганизује, проверено и стручно, и та нај начин квалитативно померамо оквире образовања – истакао је Зоран Башић, инфотекар и професор филозофије, говорећи о позитивним искуствима XИИИ београдске гимназије која је прва учествовала прихватила пројекат Интернест и транформисала своју библиотеку у инфотеку.
