Transformisanje školske biblioteke u infoteku
Prilikom posete Srednjoj školi „Vuk Karadžić“ u Sečnju, Zoran Hamović, autor projekta Internest i dr Aleksandar Dimitrijević, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu govorili su za emisiju „Svet oko nas“ Radio Sečnja. Gostujući u emisiji oni su predstavili projekat, ali i razgovarali o medijskoj kulturi i psihologiji medija, te važnosti medijskog opismenjavanja đaka, kako bi se smanjili loši uticaji velike izloženosti medijima.
Intervjue možete poslušati ovde:
Zoran Hamović, autor projekta Internest i dr Aleksandar Dimitrijević, docent na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta, posetili su danas srednju školu „Vuk Karadžić“ u Sečnju u okviru pripremnih susreta za peti Festival kreativnosti. Oni su sa sa direktorom Božidarom Vukojem i projektnim timom ove škole razgovarali na temu “Medijske pismenosti i psihologije medija”.
– Veoma smo uzbuđeni zbog ovog projekta i od prvog dana marljivo radimo. Za temu smo izabrali knjigu “Istorija prijateljstva”, jer nama je taj pojam blizak, jer prijatelji su nam najvažniji u životu. Za sada obrađujemo tekst i već imamo brojne teme kako da ga pretočimo u zahtevane medijske forme. Učenike je pored teme, najviše motivisala mogućnost posete Beograda, ali i nova vrsta medijskog izražavanja, za koju nemaju toliko prilike u nastavnom radu – rekla je Danijela Aleksić, profesorka srpskog jezika i jedna od mentorki projektnog tima Srednje škole “Vuk Karadžić”.
Zoran Hamović, autor projekta Internest u razgovoru sa direktorom i profesorima škole istakao je važnost inoviranja vannastavnog programa i stalne edukacije samih nastavnika. On je u razgovoru sa đacima diskutovao o pojmu elite, odnosno o tome ko predstavlja stvarnu elitu jednog društva, a ko je “medijska elita”.
Poštoje objasnio važnost izučavanja medijske pismensti i načina korišćenja savremenih medija, Hamović je istakao značaj kritičkog tumačenja medijskih poruka i sadržaja. On je odgovarao i na pitanja đaka o načinu organizacije njihovog rada, načinima prezentacije projekta i temi knjige “Istorija prijateljstva”, koju oni obrađuju u okviru Internesta, a đake je najviše zanteresovala Aristotelova definicija prjateljstva, dok su kritički nastrojeni prema razvoju prijateljstava 20. veku.
Dr Aleksandar Dimitrijević je sa profesorima i članovima projektnog tima razgovarao o efektima velike izloženosti medijima, posebno mladih ljudi, i načinima pravilnog kanalisanja velike količine informacija kojima su svakodnevno izloženi, upozoravajući na neke od negativnih posledica ovih uticaja.
– Ogroman broj srednjoškolaca danas koristi internet, a velika većina njih po nekoliko sati svakog dana. Većina internet koristi radi zabave, a samo mali procenat radi učenja. Jedna od stvari koja je tu jako važna jeste uticaj interneta na socijalni život. Druga važna stvar je da jedan broj mladih koristi internet za lažno ili višestruko predstavljanje. Dakle problem je veoma ozbiljan, tim pre što je većina mladih danas tehnološki pismenija od roditelja, i zato je potreba za stalnom edukacijom i medijskim opismenjavanjem imperativ u današnjem svetu – rekao je dr Aleksandar Dimitrijević.
Pored projektnog tima, Zoran Hamović i dr Aleksandar Dimitrijević razgovarali su i sa direktorom škole Božidarom Vukojem o uslovima za nastavu i problemima sa kojima se ova škola suočava, oni su zajednički zakonstatovali da je neophodno uložiti nove napore da se preuredi školska biblioteka u infoteku, prema standardima predviđenim u projektu Interest. NVO Biblioteka plus pružiće sa svoje strane podršku u naporima škole da realizuje ovaj neophodan segment razoja škole. Sadašnji uslovi ne omogućavaju đacima da imaju prostor u kome bi mogli da individualno nadgrađuju svoje znanje i razvijaju kreativnost posebno ne u oblasti novih medija.
– Oni se interesuju i čitaju knjige, ali je naš fond siromašan. Uglavnom čitaju beletristiku, ali imamo i izvestan broj đaka koja se interesuju za najrazličitije teorijske teme i autore. Nažalost oni nemaju mogućnost da ovde provode vreme i da više razgovaramo o temama koje ih zanimaju – istakla je bibliotekarka Vera Vukoje.
Pored nastavnice srpskog jezika u realizaciju projekta Internest uključile su se i školski psiholog Slađana Stankov i profesorka građanskog vaspitanja Marica Žegarac.
– Deca su nam veoma dobra i marljiva, najviše ih upravo i zanimaju mediji, odnosno načini na koje mogu da prepoznaju istinitost ili objektivnost neke informacije. U radu ih dosta upućujem da istražuju internet, ali oni to i sami čine, naprimer kad o nečem govorimo na času, oni to odmah istražuju na guglu preko svojih kompjutera ili mobilnih telefona – rekla je Marica Žegarac, dodajći da je njen zadatak je da ih uputi kako se proveravaju informacije i traže najpouzdaniji izvori.
Svi su se složili da će projektom Internest škola dobiti odgovarajuću stručnu literaturu i podsticaj, a učenici i nastavnici naučiti tehnike koje će im pomoći, da razumeju postojeće medijske prakse, da kritički i analitički koriste medije i oblikuju sopstveni kreativni izraz.
Knjiga Da li je Evropa stvorena u srednjem veku objavljena je u ediciji Rađanje Evrope koja je nastala na inicijativu pet izdavača iz različitih zemalja: C. H. Beck (Minhen), Blackwell (Oksford), Crítica (Barselona), Laterza (Rim-Bari), Le Seuil (Pariz). Najbolji savremeni istoričari obradili su u svojim esejima ključne teme evropske istorije u ekonomskoj, političkoj, socijalnoj, verskoj i kulturnoj sferi, oslanjajući se pri tom na dugu istoriografsku tradiciju, ali i na nove naučne koncepcije.
Demokratija, shvaćena u najširem smislu, često je određivala tok evropske istorije, od Engleske revolucije do Francuske revolucije, od Prvog svetskog rata do hladnog rata i pada Berlinskog zida. Razmatrajući ideologije kojima se napajala i na koje se oslanjala, Kanfora dolazi do jasne i radikalne ideje: izborni mehanizam je daleko od toga da predstavlja demokratiju. Danas je u bogatom svetu pobedila sloboda sa svim svojim zastrašujućim posledicama. Demokratija je ostavljena za neka druga vremena
Glasine su uvek bile deo svakodnevne komunikacije, stvarale su paniku i pogrome i uticale na naše poimanje istine, a time i na naše ponašanje. Knjiga Fama Hansa Joahima Nojbauera istorijski je pregled glasina koji obuhvata široki raspon od „božanskog glasa“ koji je 375. godine pre Hrista učinio atinskog političara Timarha žrtvom seksualnog skandala, pa sve do glasina u vezi sa aferom koju je američki predsednik imao s Monikom Levinski. Autor ističe da onaj ko hoće da tumači glasine mora da poznaje njihov istorijski kontekst. Nemoguće ih je razumeti ako se ignoriše činjenica da su one uglavnom nevidljiva literatura koja neprestano menja svoj oblik. Fama govori o slikama koje su različite epohe i kulture stvorile o ovom fenomenu, o načinima na koje ih je društvo zaustavljalo, suzbijalo, istraživalo ili stvaralo. Ono što svi pričaju još uvek nije glasina, već je glasina ono za šta se kaže da svi pričaju. Glasine su citati ili varijacije citata, s tim što ostaje neodređeno koga citiraju.
Hans-Joahim Nojbauer predavao je od 1990. do 1995. godine komparativnu književnost na univerzitetu u Berlinu. Danas se bavi pisanjem, novinarstvom i dramaturgijom. Za svoju prvu knjigu Judenfiguren- Drama und Theater im fruhen 19. jahrhundert dobio je nagradu Joahim-Tiburtius.
Grad u istoriji Evrope je znalački pisana, sveobuhvatna studija o identitetu evropskih gradova. Objavljena je u okviru edicije Rađanje Evrope koju je ustanovio znameniti istoričar Žak le Gof, a čiji je cilj da predstavi neke bitne teme evropske istorije, obuhvatajući ekonomske, političke, socijalne, religiozne i kulturne dimenzije njenog dugog i bogatog nasleđa. U takvoj zamisli tema o gradovima je neizbežna jer se u njoj susreću i prepliću svi evropski istorijski motivi. S obzirom na širinu teme Benevolo se prvenstveno bavi „fizičkim” scenarijem gradova koji je postojan i predstavlja neraskidivu vezu prošlosti i sadašnjosti, kao i način uslovljavanja budućnosti postojećim. Autor je ponudio izbor primera gradova, grupisanih po periodima značajnim za istoriju kontinenta, tačnije onih gradova koji nastaju u toku formiranja Evrope kao posebnog entiteta i nakon toga.
Jedan od najpoznatijih istoričara arhitekture i urbanizma u svetskim razmerama, Leonardo Benevolo, rođen je u italijanskom gradu Orta, u pokrajini Novari 1923. godine. Tokom duge i plodne univerzitetske karijere predavao je istoriju arhitekture u Rimu, Firenci, Veneciji i Palermu. U svojim delima Benevolo je uspešno povezao pristup inžinjera i humaniste i sa podjednakom pažnjom razmatrao kako funkcionalne, političke i socijalne probleme arhitekture i urbanizma, tako i one koji otkrivaju njihov formalni izraz. Autor je velikog broja radova među kojima se, pored Grada u istoriji Evrope, posebno ističu dela Storia dell’architettura moderna (1960) i Storia della citta (1975).
Predstave o rodnim razlikama, o suštinskoj podeli na muški i ženski princip, menjale su se sa godinama, od civilizacije do civilizacije. Volfgang Šmale obraća pažnju na te promene, njihovu istorijsku uslovljenost, posebno na pitanje kako su kulturni standardi muškosti bili definisani u vremenu kada su nacionalna pitanja bila u središtu društvenih interesovanja.
Pojava knjige Istorija muškosti u Evropi 1450-2000 značajan je događaj u kulturnoj istoriji i istoriji mentaliteta. Ona prati rađanje modela „novog muškarca“ tokom evropske renesanse, kada je izmenjeno poimanje biblijskog Adama i u središte interesovanja postavljen koncept „novog Adama“. Zadržavajući se na analizi ključnih etapa u formiranju ideala muškosti, Šmale se neminovno zadržava na epohi Francuske revolucije, kada je oblikovan kasnije široko popularan pojam „regenerisanog muškarca“. Prateći pojavu kroz istoriju, poznati bečki istoričar beleži prelomne trenutke, vezane za studentske pobune s kraja šezdesetih godina, kada se u Severnoj Americi i Evropi postavljaju temelji naredne definicije „novog muškarca“ u istoriji. Odrednice „novi Adam“, „regenerisani“, odnosno „novi muškarac“, označile su početak opsežnih, novih socijalno-kulturoloških konstrukcija pojma muškosti.
Volfgang Šmale profesor je savremene istorije na univerzitetu u Beču. Bavi se istraživanjem ljudskih prava i studijama kulture. Neka od njegovih najznačajnijih dela su: E-Learning Geschichte,Bauerlicher Widerstand,Gerichte und Rechtsentwicklung in Frankreich iIstorija evropske ideje(Clio, 2003).
Ovo inspirativno štivo otkriva nam suštinu istorije, kulture i običaja velikog ratničkog naroda, čiju sudbinu pratimo kroz intenzivne i dramatične promene s kraja starijeg gvozdenog doba preko galskih ratova sve do vremena kralja Artura i srednjeg veka. Ljubiteljima povesti delimično su poznata uzbudljiva zbivanja koja nam daju upečatljivu sliku značajnog segmenta stare istorije Evrope. Autorka razotkriva uzroke impresivnosti keltskog naroda koji za sobom nije ostavio pisane izvore, niti je ikada stvorio vlastitu državu, a ipak je u periodu svojih seoba naselio veliki deo Evrope, od Britanije i Francuske do Balkana i Male Azije. Poglavlja o kralju Arturu, svetom gralu, o osobenoj, zagonetnoj i vitalnoj keltskoj umetnosti, bitno različitoj od grčke i rimske – čine delo jedinstvenim istorijskim ostvarenjem koje istovremeno osvetljava nove smisaone veze u celovitoj evropskoj kulturnoj baštini na koju su Kelti umnogome uticali.
Pisac i prevodilac Toni Liversejdž, magistrirala je 1965. godine jugoslovensku književnost na katedri za slavististiku Univerziteta u Kopenhagenu, na temu „Ženski likovi u delima Ive Andrića“. Pored romana Na Drini ćuprija, koji se u prevodu na danski pojavio 1961, Toni Liversejdž je prevela nekoliko pripovedaka sa srpskohrvatskog na danski, ali se od 1972. posvetila pretežno sopstvenom literarnom stvaralaštvu. Objavila je petnaest knjiga o temama kao što su ženska istorija, narodni pokreti, građanska neposlušnost… Njena poslednja knjiga je biografija Džordža Orvela. Toni Liversejdž je 1977. godine izabrana na mesto nadzornog organa Danskog ministarstva spoljnih poslova. U toj ulozi pratila je izbore u Srbiji u decembru 2000, novembru 2003. i decembru 2003. godine.
Knjiga istražuje razvoj, sadržaj i uticaj kulture sveta. Kombinacijom dve najistaknutije teorijske perspektive o kulturi sveta – svetskog poretka i teorije globalizacije – ova knjiga prati razvoj kulture sveta od sredine XIX veka do današnjeg dana. Ilustruje ključna pitanja i empirijska istraživanja, govori o dejstvu istorije na razvoj kulture sveta i procenjuje složen uticaj kulture sveta na ljude, organizacije i društva.
Ovo je provokativna, sintetička i dobro utemeljena interpretacija kulture sveta koja je od suštinske važnosti za svakog studenta i naučnika koji se bavi globalizacijom i svetskim zbivanjima
Džon Boli profesor je sociologije na Univerzitetu Emori. Pored mnoštva radova o globalnoj kulturi i organizacijama, obrazovanju, građanstvu, državnoj moći i vlasti objavio je knjige New Citizens for a New Society (1989) i Constructing World Culture (1999) sa Džordžom M. Tomasom.
Na prelazu iz 19. u 20. vek kulturni život u evropskim društvima se iz osnova promenio. Napredak tehnike i ubrzan razvoj gradova u većini država doveli su do nastanka novih načina zabave i novih oblika komunikacije. Veze između umetnika i intelektualaca su ojačale, a pojava modernih sredstava širenja kulture kao što su visokotiražna štampa, književni i umetnički časopisi, velike izložbe, masovni spektakli poput sportskih priredbi, mjuzikholova i već tada, bioskopa, doprineli su nastanku jedinstvenog evropskog kulturnog prostora. Ova knjiga se bavi različitim tendencijama u okviru evropskog kulturnog prostora: s jedne strane nastankom novih koncepcija umetnosti kao izvora snažne kreativnosti, a sa druge krizom kulture „kraja veka“, trenutkom u kome je hegemonija evropskih modela dovedena u pitanje. Knjiga poziva na bolje razumevanje istorijskog perioda koje je po mišljenju mnogih bilo odlučujuća prekretnica iz koje je nastalo savremeno doba.
Žak Diga je vanredni profesor opšte i uporedne književnosti na Univerzitetu u Renu (Francuska). Koautor je sledećih naslova: Litterature et interdits (1998), i Tombeaux & monuments (1998).
Legenda Evrope jeste priznanje vere u Evropu i njen dekalog. Političari i diplomate govore o ekonomskim koristima i gubicima koji proizlaze iz integracija. To stanovište je ponekad mučno, prosjačko i bedno. Pisac se poziva na osećanje i razum predlažući, prvu formulu evropskog patriotizma u Poljskoj, a možda i u svetu, zasnovanu na zajedničkom nasleđu kulture, prava, umetnosti, kroz pobedu i poraze, pa i zločin u istoriji. Evropski identitet primorava na preuzimanje odgovornosti i, istovremeno, daje široka prava. Ova knjiga, po mišljenju autora, sadrži najvažnije elemente brevijara Evropljanina, legende kontinenta s kojima bi želeo da upozna čitaoce. To je, istovremeno, način da se zadrži vlastiti nacionalni identitet i prihvati etapa na putu pomirenja i ujedinjavanja čitavog sveta.
Pjotr Kuncevič rođen je 19. marta 1936. godine u Varšavi. Studirao je polonistiku, istoriju umetnosti i orijentalistiku na Katoličkom univerzitetu u Lublinu i na Varšavskom univerzitetu. Doktorirao je na temu poetike Marije Pavlikovske-Jasnoževske. U novinarstvu je debitovao 1953. godine. Predavao je na visokim školama, radio u redakcijama Wspólczesnosci i Poezji, bio upravnik pozorišta i predsednik Udruženja poljskih književnika.
Značaj koji se pridaje prijateljstvu u savremenom društvu ne može se preceniti, a ovaj odnos u javnosti neprestano se analizira u štampi, na filmu, televizijskim emisijama… Interesovanje šire publike za prijateljstvo praćeno je i njegovim proučavanjem u velikom broju naučnih studija, koje su u skorije vreme pokrenute. Sociolozi, psiholozi, antrolopozi, istoričari i filozofi u velikom broju su se okrenuli temi prijateljstva. Njihova istraživanja uglavnom nastoje da utvrde različite načine na koje se prijateljstvo definiše, tumači i praktikuje u svakodnevnom životu različitih kultura. Cilj ove knjige jeste da se nadoveže na ova istraživanja, ali i da ih proširi time što će se pozabaviti pitanjem prijateljstva u zapadnom društvu tokom proteklih 2.500 godina – počev od klasične Atine pa sve do današnjeg dana. Ovako dug period pruža mogućnost da se prikaže koliko je dugotrajan i sam značaj koji se pridavao prijateljstvu kao odnosu koji istovremeno predstavlja osnov društvenog i privatnog života. Takođe je istražen kontinuitet i promene u načinu na koji su ljudi tumačili ulogu koju ovaj odnos ima u njihovom društvenom, seksualnom i porodičnom životu. Ova knjiga rezultat je istraživačkog projekta koji je okupio filozofe i istoričare sa posebnim interesovanjima na polju klasične grčke filozofije, istorije srednjeg veka, renesanse, moderne Evrope i Sjedinjenih država.
Pre nego što je počela da predaje na Monash Univerzitetu (Melburn, Australija) 1995. godine, Barbara Kejn bila je prvi upravnik Centra za ženske studije na Univerzitetu u Sidneju. U središtu njenih istraživanja su pitanja pola i seksualnosti u modernoj Evropi, a od skora se bavi i životopisima i biografijama kao instrumentima izučavanja života pojedinca u istoriji.
„Uspešnost razvoja svakog društva zavisi od upravljanja kreativnim resursima. Kreativnost je ekonomsko dobro ali ne samo po sebi već to primenom to može postati“ – rekao je u uvodnoj reči autor projekta Internest Zoran Hamović. „Ali da bi do primene došlo potrebno je negovati individualne talente i dovesti njihovu kreativnost do nivoa svrsishodnosti. Internest treba prihvatiti kao jedan od mogućih modela podsticaja inovativnosti, razumevanju vrednosti samostalnog istraživačkog rada i intelektuane svojine. Nećemo pogrešiti ako kažemo da spadamo u društva zapuštene darovitosti i bez politike uzora koja tu darovitost usmerava i nagrađuje. Cena te zapuštenosti“, primetio je Hamović, „najbolje se vidi u našoj konkurentnosti na međunrodnoj pijaci ideja“‘.
Sa projektom Internest, programom Infoteka evropske škole kao i Festivalom kreativnosti detaljnije je upoznala prisutne profesore mr Katarina Stanišić, skretar projekta. Ukazala je pored ostalog i to „da projekat Internest kroz saradnju sa srednjim školama u Srbiji nudi inovirani program koji se temelji na konceptu unapređenja medijske kulture, interkulturne komunikacije i kreativnog znanja kao osnove za razumevanje i uključivanje u novu globalnu kulturu ali i novu ekonomiju.“
Govoreći o medijskoj pismenosti iz ugla projekta Internest, prof dr Svetlana Gostimir Bezdanov
, autorka, koordinator i istraživač u brojnim projektima iz medijskog obrazovanja, istakla da je ključno razlikovati medijsku stvarnost od stvarnosti.
„Ono što postoji u stvarnosti ne mora uopšte biti na ekranu, u zavisnosti od načina kako je prikazano i interpretirano publici. Mediji nikada ne lažu, lažemo mi sami sebe, jer ne poznajemo način kako oni oblikuju informacije. Danas je medijska kultura izmenjena, a sve informacije postaju zapravo infotejment, koje liče na informacije, a ustvari su zabava sa što više senzacionalizma. Ipak, mediji nam omogućavaju da pristupimo brojnim informacijama koje su ranije bile nedostupne ili do kojih se teško dolazilo. Dakle mediji imaju svoje negativne i pozitivne strane, zbog čega je najvažnije naučiti kako konzumirati, tumačiti i koristiti medije i ono što od njih dobijamo sto je jedan od glavnih zadataka u realizaciji projekta Internest“ – rekla je prof. dr Svetlana Gostimir Bezdanov.
Programima u okviru projekta Internest prenose se odabrani sadržaji knjiga u druge elektronske medije i omogućava se efikasnije razumevanje i svrsishodnije korišćenje štiva. Na taj način usklađuju se čitalačka kultura i medijska pismenost i ostvaruje vizija transforamcije biblioteke. Taj novi, kreativni ambijent infoteke namenjen je individualnoj inicijativi, dobrovoljnom uključivanju u projekte koji povezuju talentovane i posebno zainteresovane učenike, predavače iz škole i stručnjake van nje, o čemu je govorila mr Snežana Vuković načelnik odeljenja za strategiju i razvoj u Ministarstvu prosvete i nauke. Govoreći o ciljevima i zadacima u obrazovanju Snežana Vuković prikazala je evropske tendencije u obrazovnoj politici i istakla da „sposobnost za autoupravljanje predstavlja i najvažniji cilj upravljanja u nastavi, jer kod učenika izaziva samostalnost kako bi sopstvenom aktivnošću stigao do postavljenog cilja.“
‘Savremeni trendovi nameću nove potrebe organizovanja nastave, što je iznedrilo projekat aktivnog učenja, koji je detaljnije objasnila prof dr Ana Pešikan
, Ona je navela da projekat Internest omogućava zajednički rad učenika, podstiče kreativnost, podiže kvalitet znanja, uči podelji odgovornosti i vraća smisao učenju. Stanje u obrazovanju je poprilično obeshrabrujuće, jer je ideja da se veliki broj učenika masovno obrazuje po istom obrascu, što je suprotno samom procesu učenja. Škola zaista pretenduje da ukalupi sve što se unese u nju, jer „jedan koji zna obraća se onima koji slušaju“. „Umesto proste reprodukcije, važno je da decu osposobimo i pripremimo za turbulentni svet koji ih očekuje kada izađu, u suprotnom ih samo zavodimo i to na pogrešan put“ – istakla je prof dr Ana Pešikan.
U realizaciji projekta Internest učenici i njihovi mentori opredeljuju se za određene knjige sa predložene liste koja im je dostavljena. Njihov zadatak sastoji se pre svega u medijskom proširivanju i komunikacijskom obogaćivanju postojećeg teksta foto, likovnim, filmskim, audio i vizuelnim illustracijama i tumačenjima, kao i novim podacima vezanim za saznanja iz drugih izvora. Posebno je važan analitički rad na tekstu, na osnovu koga se mogu uspešno ispuniti sledeći zahtevi: pravljenje sižea, postavljenje teza, stvaranje liste ključnih reči, izrada registra pojmova, pravljenje rečnika ličnosti i događaja, posebnih hronologija, mapa, statističkih tabela, bibliografija, vebografija itd. Rezultati tog rada omogućavaju oblikovanje jedinstvenog interaktivnog zajedničkog udžbenika na školskom sajtu ili digitalnim kolekcijama školske biblioteke.
Sa druge strane ovakav vid rada posebno je važan u mogućnostima razvoja talentovanih učenika, što je objasnila dr Ana Altaras Dimitrijević, zbog toga što učenici uče putem samostalnog istraživanja i na sopstvenu inicijativu uz profesore koji im postaju uzori, što doprinosi vaspitnom delovanju škole. Takođe, učenici razvijaju kreativnost i shvataju da ona nije slučajna, već da je posledica istrajnog i svrhovitog rada u jednoj oblasti.
Dr Aleksandar Dimitrijević govorio je o projektu Internest kao dobro uređenom načinu podsticanja istraživačke radoznalosti kod učenika. On je istakao da je najvažnije objasniti i naučiti učenike kako da medije koriste kao alat u unapređivanju svog znanja, a ne da mediji ovladaju njihovim navikama što dovodi do zavisnosti, a to je u svom izlaganju detaljnije objasnila psiholog Biljana Stanković.
‘Zavodljivost savremenih medija je i to što nas oni 
povezuju sa drugima, ali problem je što se vrsta odnosa koji se tu stvaraju površna i njihovi korisnici ustvari postaju jako nesrećni. Nije problem sa našim tehnologijama i medijima, problem je što oni ne dolaze ni sa uputstvom ni sa strategijom za korišćenje, zbog čega mi kao društvo moramo da radimo na razvoju kompetencija da najbolje iskoristimo te resurse, što dodatno uvećava značaj ovakvih projekta’ – zaključila je Biljana Stanković.
Nakon uvodnih izlaganja usledila je debata o načinima motivisanja i dobrobiti koje ovakav nači rada donosi đacima, ali i profesorima.
‘Važno je da se kod učenika insistira na knjizi kao fundamentalnoj, neprikosnovenoj vrednosti, ali da se uzmu u obzir i strahovite promene koje donosi informatička revolucija. Kada razmišljate o uključivanju u projekat, prvenstveno ga morate objasniti školskom odboru i roditeljima, ali najvažnije je da se ostvari dobra saradnja sa kreativnim i aktivnim nastavnicima, da oni shvate koja je korist u takvom vidu rad sa đacima. Kada govorimo o razvoju talenata, moramo shvatiti da je tu bibliotekar u situaciji sa otkriva talentovanu decu i da im preporuči pravu knjigu, a zatim da razgovara sa njima i da im preporuči sledeću. Internest takav način rada institucionalno oganizuje, provereno i stručno, i ta naj način kvalitativno pomeramo okvire obrazovanja – istakao je Zoran Bašić, infotekar i profesor filozofije, govoreći o pozitivnim iskustvima XIII beogradske gimnazije koja je prva učestvovala prihvatila projekat Internest i tranformisala svoju biblioteku u infoteku.
