У петак, 1. фебруара, као увод и најава овогодишњег пројекта Интернест, одржан је радни састанак Интернест тима. Њему су, поред прошлогодишњег председника жирија, професора Александра Луја Тодоровића и председника удружења Билблиотека плус, Зорана Хамовића, присуствовали и ментори неколико школских тимова-учесника у претходном пројекту. Они су овом приликом своја искуства учествовања у пројекту поделили и са присутним новинарима неколико електронских и штампаних медија. Током састанка је најављен и семинар који ће бити одржан 8. и 9. фебруара у београдском Дому омладине.
Поред разговора о досадашњим искуствима и ономе што очекује учеснике овогодишњег пројекта, на састанку је било речи и о питањима на које Интернест покушава да одговори и добробитима које као идеја и пројекат тежи да оствари. Истакнут је значај концепта инфотеке као простора у којем се негују креативност и предузимљивост младих, али и као информационог центра неопходног у савременом окружењу у којем је пожељно развијати разноврсне вештине и „писмености“. Зоран Хамовић је истакао да пројекат, иако се директно не бави наставном праксом, представља могућност да се допринесе развоју нове културе образовања, истовремено дајући подршку талентованим и заинтересованим младим људима. Као тема пројекта наведен је и проблем медијске писмености,која не подразумева само разумевање медијских садржаја, већ и врсту инструменталног знања и способности креирања и пласирања сопствених информација.
Професорка историје уметности у СШ „Техноарт Београд“ Ива Суботић Красојевић нагласила је да је значајно то што се у оквиру пројекта нуди један нови начин читања књига уз медијско проширивање. „То не захтева њихову репродукцију знања, већ схватање и тумачење и дозвољава им да оно што су прочитали изразе на креативан и сопствени начин“, додала је. Такође је рекла да учествовање у пројекту, нарочито наступање на Фестивалу, доприноси и самопоуздању ученика.
Зоран Башић, професор филозофије и инфотекар из XИИИ београдске гимназије, додао је да је пројекат јединствен и да се потпуно разликује од других такмичарских манифестација, односно такмичења из различитих наставних предмета или области. „Пројекат је намењен пре свега талентованој групи деце и његов значај је у томе што даје институционални оквир за развој њихових талената и знања. Много се говори о развоју креативности и сличном, али је мали број оних садржаја који заиста то нуде“, рекао је Башић.
Мелита Ранђеловић, педагог и професорка грађанског васпитања у Другој економској школи (Београд) значај пројекта види у развијању критичког мишљења и могућности да са ученицима успостави потпуно другачији однос, који је тешко успоставити у учионици. „Пројекат јесте захтеван, међутим, ученици који се укључују у њега су мотивисани. Једино бих волела да пројекат заживи и у школским предметима, будући да га спроводимо као ваннаставну активност“, приметила је.
Славица Јурић, библиотекарка ОШ „Свети Сава“ из Бачке Паланке, рекла је да пројекат Интернест доноси немерљиве добробити којих постајемо свесни тек када се он заврши. Пројекат има потенцијал да развија вештине проналажења информација, али и пласирања истих, а као је резултат активности њеног тима навела је да други наставници користе пројектни производ школског тима као извор информација. Најзад, као једно од важних питања и проблема навела је то што ученици свој рад у оквиру пројекта не везују за школске активности, па треба радити на томе да не изостане трансфер вештина и знања и на друге школске предмете.
[галлерy линк=“филе“ ордер=“ДЕСЦ“ цолумнс=“4″]