Kako pomoći darovitoj deci i kako da informatička kultura postane svakodnevica našeg školstva, odgovor daje upravo ova aktivnost
U 22 srednje škole Srbije ovih dana počeo je sedmi ciklus projekta „Internest“, koji učenicima pomaže da postanu deo kreativnog društva 21. veka. Odgovor na pitanje: na koji način, sledi nakon nekoliko osnovnih informacija.
Šta je „Internest“? Najkraće rečeno, projekat „Internest“ je program aktivnosti koji školsku biblioteku transformiše u infoteku. Konkretno: knjige i časopisi koji su već u školskoj biblioteci, uz internet, postaju centri informacija koje učenici i nastavnici koriste za proizvodnju znanja. Cilj projekta je razvoj informatičke kulture i razumevanje tehnoloških inovacija koje učenicima omogućavaju izražavanje u novim medijima, ali i podsticaj đacima koji se izdvajaju talentom i sposobnošću da ih razviju i unaprede. Projekat je usmeren na rad sa darovitim, pre svega sa učenicima koji pokazuju žar, žudnju za znanjem, i posvećenost radu, i deo je aktivnosti nevladine organizacije „Biblioteka plus“, osnovane 2000. godine, s ciljem da realizuje programe razvoja školskih biblioteka, a njegov autor je Zoran Hamović.
Zašto su važne školske biblioteke? Prema manifestu koje su potpisali Internacionalna federacija udruženja bibliotekara i Unesko, „školske biblioteke smatraju se ključem koji otvara vrata celokupnog bibliotečko-informacionog sistema, podstičući proces samoobrazovanja i doživotnog učenja kao prepoznatljive strategije društva znanja“. Naime, internet je ozbiljno izmenio status škole, konkretno – ulogu predavača, pa mnoge države rade na usavršavanju obrazovnog sistema pokušavajući da ga usklade sa razvojem medija. Da li naše školske biblioteke imaju maločas pomenuti ključ? Zoran Hamović kaže da su „u našim bibliotekama zastareli, ponekad sasvim neupotrebljivi fondovi knjiga nema upotrebljive elektronske opreme pa zato ni neophodnog informatičkog znanja. Školska biblioteka često je smeštena u neodgovarajućem prostoru, a bibliotekarskim poslovima bavi se u mnogim slučajevima neko kome to nije struka, često sa skraćenim radnim vremenom. Naša namera je da se ta slika promeni, da se biblioteke preurede u kreativni prostor za individualni rast znanja i talenta“.
I, konačno, odgovor na pitanje postavljeno na početku ovog teksta: na koji način „Internest“ pomaže učenicima srednjih škola da postanu deo kreativnog društva 21. veka? Tako što radeći određeni zadatak nauče kako da samostalno realizuju ideju. Zadatak je da sadržaj knjige koju odaberu interpretiraju i prikažu drugim medijem. Njegova izrada je počela ovih dana, a završiće se 24. i 25. maja takmičenjem, odnosno Festivalom kreativnosti u Domu omladine Beograda.
Nagrade najboljima
U praksi to izgleda ovako. Učenici koji su zainteresovani da urade ovakav zadatak, obično njih desetak, i njihov bibliotekar, izaberu jednu od deset ponuđenih knjiga iz oblasti istorije, umetnosti, psihologije, antropologije, sociologije i kulturologije kojom će se baviti. To su izdanja izdavačke kuće „Klio“, koja je uz Fondaciju za otvoreno društvo i Dom omladine Beograda prijatelj „Internesta“. Nijedna od tih knjiga nije školska lektira, i svaka je iznad srednjoškolskog nivoa znanja – namerno. Međutim, svaka od ponuđenih knjiga je pogodna za kreativnu interpretaciju i medijsku obradu sadržaja, bilo kao asocijacija na drugu temu ili kao osnovni tekst. Izabranu knjigu treba interpretirati pomoću veb-prezentacije, kroz interaktivni kviz, pomoću stripa, kroz PR kampanju, pomoću poučne kompjuterske igre, kratkog filma, scenske postavke, radio-drame, ili neke nove forme.
Pre tog konačnog proizvoda, potrebno je, podrazumeva se, da svaki đak pročita odabranu knjigu i da usvoji njen sadržaj. Kako bi se umanjila zahtevnost ove faze zadatka, svaki učenik analizira jednu celinu knjige: pišu siže, izdvajaju relevantne teze, formulišu osnovna pitanja, izdvajaju ključne reči, leksikografski obrađuju pojmove, ličnosti, događaje iz knjige, pišu hronologiju događaja koji su uticali na pojavu kojom se bavi knjiga, prikupljaju ilustracije, konsultuju stručnjake, koriste pres kliping, diskutuju o temi na đačkom parlamentu, da bi nakon još niza istraživanja realizovali temu u mediju koji su odabrali.
Svoj proizvod ekipe predstavljaju na Festivalu kreativnosti. Ovog maja biće održan četvrti Festival kreativnosti. Učesnici su gimnazije „Vuk Karadžić“ Loznica, „Bora Stanković“ Vranje, „Svetozar Marković“ Subotica, „Svetozar Marković“ Jagodina, „Dušan Vasiljev“ Kikinda, Trinaesta beogradska, Šesta beogradska, Petnaesta beogradska gimnazija, Kruševačka, Čačanska gimnazija, Osnovna škola „Sveti Sava“ i gimnazija „20. oktobar“ Bačka Palanka, Druga ekonomska škola Beograd, Srednja škola „Tehnoart Beograd“, Škola za dizajn i OŠ „Đorđe Krstić“ Beograd, Ugostiteljsko-turistička škola Beograd, Poljoprivredna škola sa domom učenika PK „Beograd“, Muzička škola „Stanković“ Beograd, Gimnazija „9. maj“ i OŠ „Ratko Vukićević“ Niš, Ekonomsko-trgovinska škola Kruševac, Prva kragujevačka gimnazija i OŠ „Stanislav Sremčević“ Kragujevac, Srednja škola „Vuk Karadžić“ Sečanj i Srednja škola Veliko Gradište. Najbolje tri ekipe dobiće nagrade: studijsko putovanje u Poljsku, tablet računare za članove tima, i kameru za školu, i Specijalnu nagradu Fakulteta za medije i komunikacije – jednu besplatnu školarinu za jednu školsku godinu.
– Postavljano nam je pitanje zašto smo uveli takmičenje – kaže Aleksandar Luj Todorović, predsednik žirija prošlogodišnjeg Festivala, profesor Univerziteta umetnosti. – Takmičenje uvodi u projekat podsticajno nadigravanje, a praksa je pokazala da smo u pravu. Na završnici Festivala, na prezentaciji radova, ispoljio se i pokazao žar učenika, njihova potreba da pokažu koliko mnogo mogu i žele da budu kreativni. Dirljivo je videti ih da na nekoliko minuta pred izlazak na scenu dorađuju rad koji treba da odbrane. I mi moramo da podržimo takve učenike. Možda će nekome zazvučati elitistički, ali ovaj projekat hoće da ukaže da talentovanim učenicima ne treba staviti teg na nogu kako ne bi pretrčali ostale, već im baš treba dati priliku da ih pretrče zato što će onda oni biti ti koji će celokupno društvo vući napred.
Istorija glasina
Kako naći novac za ovaj projekat? S obzirom da su sve manji izgledi da će budžetska izdvajanja države omogućiti ovakav razvoj školskih biblioteka, rešenje je u pojedinačnoj inicijativi. „Internest“ je primer – kako.
– Ovo je vreme u kome je nemoguće očekivati da će vam neko dati novac. Sami moramo da nađemo sredstva za svoje ideje i sami moramo da ih plasiramo. Suprotno od toga je alibi da ne možemo zato što nemamo, a u stvari nemamo zato što ne možemo – objašnjava Zoran Hamović i navodi primer Vranjske gimnazije: – Tamošnja lokalna vlast je prepoznala cilj našeg projekta i omogućila da se prvo preuredi biblioteka Vranjske gimnazije, a zatim, kad su videli rezultate postignute u novom prostoru, preuređen je i ostali deo zgrade. Ovo je ujedno i pozitivan primer saradnje sa lokalnom vlašću, koju moramo da uključujemo u projekat kako bismo ga realizovali.
Kakva su iskustva učesnika? Iva Subotić Krasojević, profesorka istorije umetnosti u Školi za mašinstvo i umetničke zanate „Tehnoart Beograd“, ističe da projekat „pruža mogućnost učenicima da ono što su pročitali izraze na način i sredstvima koja su im bliska. Oni su rođeni u vreme tehnološki novih medija i nema potrebe sputavati njihovu kreativnost. Projekat razbija konvencionalni školski sistem, što je veliki izazov. Na osnovu knjige „Istorija glasina“ učenici su prošle godine uradili kratki film sačinjen od slika kojima su predstavili sadržaj knjige i teksta. Bila je to mešavina tradicionalnog i modernog medija. Publici na Festivalu u Domu omladine delili su listiće sa raznoraznim glasinama – mnoge od njih su uspeli da zbune i iznenade.“
Zoran Bašić, infotekar Trinaeste beogradske gimnazije, kaže da je projekat „najkvalitetniji način za ispoljavanje originalnosti talentovanih učenika, jer zahteva da se kombinuje akademski pristup zadatoj knjizi uz istraživački rad, što na kraju treba pretočiti u kreativnu prezentaciju. Učenici su na osnovu knjige „Istorija prijateljstva“ istraživali dimenzije prijateljstva: prijateljstvo na filmu, u književnosti, između čoveka i životinje, u ratu, i na osnovu toga uradili veb-sajt. Hteli su da naprave multimedijalno tumačenje knjige.“
Učenje uz rad
Melita Ranđelović, pedagog i nastavnik građanskog vaspitanja Druge ekonomske škole u Beogradu, kaže da je ovo „sjajan projekat koji razvija kritičko mišljenje kod đaka. Uloga škole jeste da razvija i podstiče kritički stav i mišljenje, a svi znamo da đaci nisu navikli da se mnogo pitaju. Bitan deo projekta je i podsticanje đaka da plasira ideju, ili se prikloni nekoj drugoj koju je izabrala većina, i da je realizuje. Prošlogodišnja ekipa je, na primer, htela da se bavi stripom, ali se ispostavilo da niko od njih ne zna da crta, pa su knjigu „Istorija muškosti“ predstavili dramatizacijom susreta današnjeg muškarca i muškarca srednjeg veka napisanom na osnovu raznih vrsta istraživanja teme. Uspeli su čak da iznajme i kostime za prezentaciju! Najveći kvalitet je što projekat omogućava učenicima da izađu iz okvira školskog gradiva, i da uče jedni od drugih. Ovo je životno obrazovanje šta je kreativnost.“
Slavica Jurić, bibliotekar Osnovne škole „Sveti Sava“ iz Bačke Palanke, prve osnovne škole uključene u „Internest“, istina u saradnji sa tamošnjom gimnazijom, priča da je projekat otkrio nedostatke u znanju učenika:
– Oni ne znaju da primene znanje iz škole: nisu znali šta su mediji iako u osmom razredu celo polugođe uče o tome na građanskom vaspitanju. Kako da razvijate kreativnost kod njih ako nemaju predznanje? Projekat nam je otkrio da mogu da uče uz kreativan rad, odnosno da je pogrešno mišljenje da deci prvo treba natovariti znanje, pa ga posle primeniti. Zajedno sa gimnazijalcima smo uradili veb-sajt na osnovu knjige „Grad u istoriji Evrope“. Bio je to proces koji im je podario osećaj da sami dostižu rezultat. A to je nemerljivo.
Šta se planira? Iduće godine biće uspostavljena saradnja između naših škola sa odgovarajućim školama u zemljama Evropske unije. Zato će u projektu biti najviše 27 škola – onoliko koliko ima zemalja u Evropskoj uniji. One će biti primer drugima, kako da i njihove biblioteke postanu jezgra informatičke kulture i inovacija, središta istraživanja, rasadnici talenata, kreativnosti i ideja.
Autor: Sonja ĆIRIĆ
Izvor: Ilustrovana Politika
Objavljeno: 12. februara 2013. 
