Objavljeno

Predavanje 5: Psihološki značaj komunikacije, predavač Aleksandar Dimitrijević

grad
Beograd
škola
XIII beogradska gimnazija
mentor
Jelena Babić, bibliotekarka
odabrani naslov
Sami zajedno
datum
22.03.2013.godine; 12h-14h
predavač
Aleksandar Dimitrijević
tema
Psihološki značaj komunikacije

 

U biblioteci Gimnazije, 22. marta održano je, kao deo projektnih aktivnosti, predavanje Aleksandra Dimitrijevića, docenta na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Uvodeći nas u tajne komunikacije, ove čoveku jedinstvene i nasušne potrebe, profesor Dimitrijević skrenuo je našu pažnju na činjenicu da se komunikacija odvija i pre prve izgovorene reči. Plač i pokreti načini su da beba svojim roditeljima saopšti neki sadržaj, koji će oni razumeti samo ukoliko su vešti toj neverbalnoj komunikaciji.

Kasnije, sa prvim izgovorenim rečima, deca postepeno postaju sposobna da razumeju svoje, ali i postupke drugih ljudi. Gospodin Dimitrijević otkrio nam je da „ne“ koje se često čuje u rečniku mališana predstavlja svojevrsan pokretač komunikacije, uslovljavanjem dogovaranja i pregovaranja.

Sticanje komunikacijskih veština neraskidivo je povezano sa učenjem socijalnog ponašanja, bez koga se u daljem odrastanju adolescenti teško mogu integrisati u zajednice, koje, pošto izađu iz porodičnog kruga, čine njihovi vršnjaci. Sposobnost za razgovaranje, sporazumevanje, usaglašavanje, uslov je socijalne uspešnosti. Stoga je značaj komunikacije za razvoj pojedinca i izgrađivanje njegovog stabilnog identiteta nezamenljiv i neprocenjiv.

Želeći da pojmimo uticaj tehnologije na komunikaciju, profesor Dimitrijević skrenuo nam je pažnju brojnim  primerima, među kojima je i nedavni statistički podatak da beogradsko dete predškolskog uzrasta dnevno ispred monitora provede oko dva sata, a vikendom, nažalost, i duže. Time se u komunikaciji nešto bitno menja, pošto ona, umesto dvosmerne i istovremene, postaje jednosmerna. Mališani postaju primaoci poruka, neprilagođenih svom uzrastu, koje ne razumeju i na koje priliku da odgovore, rečju, ostaju lišeni suštinske komunikacije.

Tražeći odgovore na pitanja kako nas tehnologija, verni naš pratilac, formira, ubrzavajući i, istovremeno, usporavajući razvoj, razgovor sa našim uvaženim gostom završili smo zapitanošću koja zahteva da joj više vremena posvetimo u temi našeg istraživanja.  (Projektni tim XIII beogradske gimnazije)

Objavljeno

Predavanje 4: Umetnost i tehnologija, predavač Aleksandar Luj Tododorović

grad
Beograd
škola
Škola za dizajn i OŠ „Đorđe Krstić“
datum
21.03.2013. godine; 15h-17h
predavač
Aleksandar Luj Todorović
tema
Umetnost i tehnologija

Aleksandar Luj Todorović nas je pomoću priče praćene slikama odveo u nikad dorečen, a večito upitan, drugi oblik komunikacije koji je, uslovno rečeno, van našeg objektivnog čulnog poimanja. Uprkos raznovrsnosti tema koje smo tog dana čuli o kiborg prostoru i kiborg kulturi na mene je poseban utisak ostavila priča o umetnicima i umetnicama koje su doprineli širenju granica korišćenja tehnologije u umetnosti. Izmedju digitalnih i savremenih umetnosti video umetnike i dela deli samo kompijuter. Razvoj računara, prvi miš, nastnak interneta, video igre – mnogo interesansntih i, za mene, novih podataka. Neke informacije o umetnosti i tehnologiji probudili su istraživača u meni. Bacio sam se na posao i otkrio zanimljive podatke o takvoj vrsti umetnosti, koju još nismo učili u školi. Neki od umentika koje su na mene ostavilli poseban utisak su Čedomir Vasić, Karin Sander, Džeri Šo…  Digitalna tehnologija omogućava brisanje i menjanje činjenica i stvaranje novog, virtuelnog sveta, u koji svi mi sve više zalazimo. – Uroš Ranković, učenik IIa