Medijska pismenost u srednjoj školi

Internest forum Medijska pismenost: Od medijskog stvaralaštva do medijske kritike, savetovanje teoretičara i praktičara iz oblasti medijske kulture, Beograd, 20-21. mart 2015.

Zimski seminari NVO „Biblioteka plus“ predstavljaju priliku za rekapitulaciju i kritičko sagledavanje aktivnosti koje ovo udruženje sprovodi u školskim bibliotekama, delujući na njihovo osavremenjivanje, kako u fizičkom, tako i u duhovnom smislu. Ovogodišnji susret teoretičara i praktičara, održan u Beogradu, u Kući kulture^[1] 20. i 21. marta, tematski je bio usmeren ka promišljanju medijske pismenosti u srednjoškolskom obrazovanju kroz oblike stvaralačke i kritičke prakse. Susretom je ujedno obeležena i desetogodišnjica delovanja „Biblioteke plus“ na polju unapređivanja medijske kulture i informacione pismenosti u školama.

Rezultate decenijskih aktivnosti „Biblioteke plus“ i Internesta kao njenog najznačajnijeg projekta predstavio je u uvodnom obraćanju član programskog odbora Ranko Stojilović. Prisutni su, kroz primere nekoliko školskih biblioteka u kojima je projekat sproveden, mogli uvideti na koji su način prevaziđeni njihovi najveći nedostaci (neadekvatan prostor, zastareo knjižni fond, neprilagođeno radno vreme, nemotivisan i nedovoljno kompetentan kadar).

Transformacija biblioteka, realizovana u školama u Beogradu, Paraćinu i Loznici, obnavljanje knjižnog fonda i obuka bibliotekara postepeno su afirmisali ovaj prostor kao mesto komunikacije, saradnje, razmene informacija i kreativnog ispoljavanja njenih korisnika, drugim rečima, kao duhovna jezgra škola. Opremljena biblioteka i obučeni bibliotekari postali su spremniji da se suoče sa izazovima postkapitalističkog društva i novih medija, čemu je posebno doprineo Internest festival kreativnosti, organizovan u okviru projekta. Suočeni sa zadatkom da multimedijalno prošire sadržaj jedne od ponuđenih knjiga/članovi školskih timova učili su iz medija i o medijima kroz individualni i grupni rad, gostovanja stručnjaka, posete medijskim kućama, ali i kreiranje sopstvenih medijskih poruka. Medijska pismenost prepoznata je kao neophodna veština za realizaciju projektnih aktivnosti i kreiranje što kvalitetnijih radova.

Dometi Internesta sežu mnogo dublje i dalje od medijskog opismenjavanja srednjoškolaca, ali je pažnja učesnika Foruma bila okrenuta ka ovoj veštini, koja se smatra jednom od ključnih kompetencija za celoživotno obrazovanje za 21. vek, što su u pozdravnim govorima istakli Jovan Čekić, profesor Fakulteta za medije i komunikacije, Saša Mirković, državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja, Roksanda Ignjatović, predsednica Društva školskih bibliotekara Srbije, kao i autor projekta i predsedniku druženja „Biblioteka plus“ Zoran Hamović.

Bibliotekari XIII beogradske gimnazije, u kojoj je Internest najpre realizovan, Jelena Babić i Zoran Bašić, predstavili su put transformacije njihove školske biblioteke, u kojoj su stasali dvostruki pobednici Festivala kreativnosti. Sagledavajući način na koji je promena fizičkog prostora vodila ka osvežavanju duhovnog, a učešće na Festivalu kreativnosti poboljšalo učenička znanja, veštine i kompetencije, mentori su pokazali u čemu leži snaga, lepota i širina ovog projekta. Da Internest, izvorno usmeren ka razvoju medijske pismenosti učenika i nastavnika, prevazilazi svoje osnovne ciljeve, postajući nov oblik učenja, moglo se videti kroz iskustva prošlogodišnjeg učešća XIII beogradske gimnazije na Festivalu kreativnosti, kao i po dobrobiti koju su od projekta, pored pojedinaca, osetile škola i lokalna zajednica.

Biblioteka jeste centar u kome treba da se razvija medijska, ali i pismenost uopšte, zaključak je diskusije u kojoj su učestvovale dr Gordana Stokić

Simončić sa Filološkog Fakulteta, Vesna Injac Malbaša iz Narodne biblioteke Srbije i dugogodišnje mentorke školskih timova, Gordana Lukić iz kruševačke Ekonomsko-trgovinske škole i Slobodanka Cvetković, bibliotekarka Ugostiteljsko-turističke škole iz Beograda. Medijski pismen pojedinac nije ništa drugo do slobodan i obrazovan građanin koji ima izgrađeno kritičko mišljenje prema svim, pa i prema medijskim porukama. Biblioteke predstavljaju prirodno mesto za razvoj medijske pismenosti samim tim što su mesto okupljanja i razmene informacija. Arhivirajući znanje, biblioteka komunicira tako što ga deli, širi i umnožava i tako izgrađuje slobodnomisleće, kreativne i izvrsne pojedince, čemu teži svako građanskog društvo. Učesnice diskusije podsetile su na tu osnovnu ulogu biblioteke, želeći da demistifikuju informacionu tehnologiju kao onu koja se neretko tumači kao suštinski drugačija od tradicionalnih medijuma prenošenja znanja. Sve dok tehnologiju bude koristila kao sredstvo, a ne cilj svojih delatnosti, biblioteka će potvrđivati svoj društveni značaj, zaključile su Gordana Stokić Simončić i Vesna Injac Malbaša.

Na koji način školska biblioteka postaje podrška informisanju, obrazovanju i nauci, uvidele su mentorke kroz svoj dugogodišnji rad, a posebno kroz iskustvo učešća u Internestu. U njihovim školama biblioteke su postale centri u kojima, sarađujući, uče i đaci i profesori, mesta komunikacije, razvijanja sposobnosti i individualnih talenata i prepoznate su kao duhovna jezgra škola, a bibliotekari kao stručnjaci koji prenose znanje i ulivaju poverenje i poštovanje. Internest kao projekat namenjen srednjoškolcima, kojima javne biblioteke ne nude onoliko bogat sadržaj kao što je slučaj sa drugim ciljnim grupama, suočava se sa nedostacima koji obeležavaju delatnost školskih biblioteka. Činjenica da je njihov rad u nadležnosti dva ministarstva, regulisan dvama zakonima, dovodi do toga da on uglavnom bude zasnovan na ličnom entuzijazmu bibliotekara i da zavisi od volje i namera školskih uprava. Pomalo paradoksalno, ovakvo stanje ne ugrožava održivost projekta Internest, budući da on uspostavlja kontinuitet i crpi snagu iz uspešnog prevazilaženja problema sa kojima se suočavaju školski bibliotekari, biblioteke i njihovi korisnici.

Jedan od problema koje tehnološki razvoj usložnjava i multiplikuje jeste promena načina komunikacije u savremenom društvu, zbog čega se stvara ili produbljuje jaz između učenika i profesora, prvih koji se vešto kreću u digitalnom okruženju i drugih kojima to teže ili uopšte ne polazi za rukom. Na koji način projekat Internest doprinosi ovladavanju komunikacijskim veštinama učenika i razvoju njihove kreativnosti, govorile su dr Marina Marković sa Fakulteta dramskih umetnosti, dr Zorana Jolić Marjanović i dr Biljana Stanković sa Filozofskog fakulteta, književnica Ljubica Arsić i Biljana Radović, psihološkinja i dugogodišnja mentorka u Gimnaziji „20. oktobar“ iz Bačke Palanke. Nakon razgovora i sagledavanja projekta iz više različitih aspekata, došlo se do zaključka da Internest komunikaciju osnažuje na nekoliko nivoa, i to prvenstveno onim koje se u obrazovnovaspitnom procesu najmanje neguju. Izvršavajući projektne zadatke, učenici i profesori komuniciraju ne samo licem u lice, nego i kroz medije. Ovaj proces je uvek dvosmeran i podrazumeva da razgovaraju, sarađuju, uvažavaju tuđe stavove i mišljenja i iskazuju svoja, na taj način uče jedni sa drugima i jedni od drugih. Učesnice u diskusiji složile su se s tim da govor predstavlja osnovu svake, pa i medijski posredovane komunikacije, a da projektne aktivnosti, poput kolaborativnog učenja, radionica, predavanja, medijskih i drugih javnih nastupa, deluju podsticajno na jačanje ove veštine.

Učenje o medijima i iz medija kod đaka koji učestvuju u Internestu ili su na indirektni način osetili njegove dobrobiti, razvija njihovu medijsku kreativnost. Prinuđeni da savladaju jezik medija, budući da se od njih traži da kreiraju vlastitu medijsku poruku, kreativci dobijaju priliku da promišljaju ne samo informacije koje dobijaju iz medija, nego medije uopšte. Usmereni ka rešavanju konkretnog zadatka, fokusirano pristupaju pretrazi informacija, kritički ih promišljaju i transformišu u znanje, odolevajući tako najvećim opasnostima koje dolaze iz upotrebe novih medija. Festivali kreativnosti, na kojima školski timovi pokazuju produkte višemesečnog rada na knjizi, potvrđuju da Internest budi kreativni potencijal mladih, koji ne dolazi stihijski, nego tek nakon mnogo znanja i učenja. Učestvujući u projektu, svaki pojedinac doprinosi sopstvenim znanjima i umenjima, a dobija priliku da sebe pozicionira u odnosu na ostale članove tima iz svoje škole, ali i iz drugih škola koje se takmiče. Po završetku projekta, svi učesnici ostaju bogatiji za dragocena iskustva, korisna ne samo za kontekst izvan Internesta, nego i škole uopšte.

Obrazovne i kulturne institucije ne smeju ignorisati prisustvo i uticaj novih medija, posebno kada je reč o mlađoj generaciji, već ih moraju opskrbiti znanjima neophodnim za njihovo produktivno i smisleno korišćenje. Postavljajući pred učenike zahtev da medijski prošire sadržaj jedne knjige, Internest od njih traži da ovladaju znanjima o njihovom jeziku i kodovima, ne bi li ih kreativno upotrebili. Novi mediji se u stručnoj javnosti neretko tumače u negativnom kontekstu, tako što se ukazuje na loše posledice njihovog korišćenja i prenebregavaju njihovi pozitivni efekti. O estetici novih medija i njihovom umetničkom i obrazovnom potencijalu govorili su dr Luj Todorović, sa Univerziteta umetnosti, dr Stanko Crnobrnja, filmski i televizijski reditelj i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije, Nebojša Bradić, pozorišni reditelj i Iva Subotić, profesorka iz škole „Tehnoart“. Sagovornici su o novim medijima govorili na primeru Internesta, ali i drugih projekata koji klasičnim temama pristupaju uzimajući u obzir digitalno i medijsko okruženje savremenog čoveka. Prožimanje tradicionalnog i savremenog vrlo često dovodi do stvaranja novih znanja i značenja, što, kada je o nastavnom procesu reč, deluje na njegovu modernizaciju i osavremenjivanje. Diskusija kojom je završen prvi dan foruma bila je prilika da se uputi poziv svim učesnicima u obrazovnom procesu da odgovornije pristupe procesu medijskog opismenjavanja učenika, budući da krivica za neproduktivno, nekritičko i nekreativno korišćenje medija nije samo njihova.

Koncept ovogodišnjeg Internesta razlikuje se u odnosu na prethodne, pošto će umesto knjige, kao polazište za rad kreativnim timovima služiti mediji. U periodu kada su doneti važni medijski zakoni, a medijske slobode postale sve manje, kritički pristup medijskim porukama, podložnim svakovrsnim manipulacijama, postao je važan kako za pojedinca, tako i za društvo u celini.

Drugi forumski dan otvorili su učenici XIII beogradske gimnazije Jovana Matejić, Nevena Timotijević i Miloš Budimir prezentujući rezultate medijskog monitoringa o okupaciji bioskopa „Zvezda“ i blokadi Filozofskog fakulteta. Zaključci koje su gimnazijalci izneli na osnovu jednomesečnog praćenja govore da tumačenje stvarnosti u medijima ima u većoj meri marketinški nego istraživački karakter, da medijske poruke retko kada problematizuju odluke zvanične politike i vladajućih struktura, što dovodi do njihove unificiranosti, dok odsustvo tema iz obrazovanja i kulture potvrđuje njihov tabloidni karakter.

Teorijski okvir za bavljenje monitoringom, koji predstavlja narednu istraživačku fazu Internesta, ponudili su dr Miroljub Radojković, dr Maja Vukadinović i mentorke školskih timova Sanja Radosavljević iz Gimnazije „Sveti Sava“ i Slađana Rakić iz kruševačke Gimnazije. Učesnici diskusije naglasili su da je bavljenje medijskim monitoringom dragocena aktivnost, posebno ako se uzme u obzir da se gotovo nikakva pažnja ne posvećuje edukaciji za medije, ne samo u osnovnoj školi i srednjoškolskom obrazovanju, nego ni na univerzitetskom nivou. U vreme kada sve manje brucoša upisuje studije novinarstva, a još se manji broj fakultetski obrazovanih novinara zapošljava u medijima, sve je veća potreba za pojedincima koji kritički pristupaju medijskim porukama. Građani bi na taj način mogli podstaći razvoj participativnog novinarstva, koje podrazumeva preplitanje medija i medijski pismenih građana, tako što bi mediji uvažili građanske inicijative, te bi oblikovali poruke koje bi se dalje dale kritikovati i preispitivati.

Na pitanje da li je kritika medijskih sadržaja moguća pokušali su da odgovore sociolog dr Dalibor Petrović, reditelj Aleksandar Mandić, novinari Dragan Ilić i Muharem Bazdulj, kao i mentorke školskih timova Snežana Klepić iz Srednje tehničke škole iz Sombora i Gordana Varnica iz Gimnazije „Sveti Sava“ iz Požege. Sagovornici su došli do zaključka da je kritika medijskih sadržaja neophodna i da postoji, ali su prenebregli da govore o tome šta sputava njeno ispoljavanje i onemogućava njen uticaj na unapređivanje medijskih sadržaja. Novinari potvrđuju sve veće prisustvo cenzure i autocenzure, ograničenja slobode ne samo u mejnstrim medijima, nego i na internetu, koji je od svog postanka nosio neku klicu subverzivnosti. Stiče se utisak da se ne koristi potencijal interneta i da se ne uvažava plodotvorna medijska kritika, a da mediji, pravdavajući se društvenim i političkim okolnostima, sami sebe oslobađaju odgovornosti za formiranje ukusa publike, kao i za odgovorno i kvalitetno izveštavanje.

Kroz projekat Internest oformile su se generacije slobodnomislećih, kreativnih i izvrsnih mladih ljudi, koji su, ovladavši medijskom pismenošću i drugim znanjima i veštinama, postali kvalifikovaniji da tumače i razumeju svet oko sebe. Internest kao oblik ekstrakurikularne aktivnosti najbolji je način za uvođenje medijske pismenosti u obrazovanje, što su zaključili učesnici diskusije kojom je zatvoren ovaj dvodnevni forum – dr Milena Dragićević Šešić sa Fakulteta dramskih umetnosti, dr Janez Krek, dekan Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, njegov kolega profesor dr Janez Vogrinc sa istog fakulteta i mr Zoran Ćirjaković sa Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Ukazujući na značaj ovog projekta, koji dolazi od njegove otvorenosti za sve oblike interpretacije, a usmeren je ka razumevanju aktuelnih problema savremenog društva, sagovornici su u Internestu prepoznali priliku za vannastavno angažovanje učenika, koje ponajpre može doprineti njihovom celoživotnom obrazovanju. Stvaranje čvrste povezanosti između svih učesnika u nastavnom procesu, izdavačkih kuća, udruženja, institucija i organizacija, a usmerenost ka novim medijima i aktuelnim temama, vodi ka novoj pedagogiji digitalnog doba i ka učeniku osposobljenom za proces samoobrazovanja.

Zbog ovih razloga učesnici Internest prepoznaju ne kao projekat, nego kao misiju, koja uspeva da nadomesti sporo i često neadekvatno reagovanje obrazovnog sistema na promene u savremenom društvu i vrati poverenje u knjigu, biblioteku i školu kao instituciju.

Jelena Babić

Čitalište, XIV, 25, maj 2015.

---