Beograd – Bojana Andrić, dramaturg, scenaristkinja i istoričarka televizije, autorka emisije Trezor na nacionalnoj televiziji, nedavno je ugostila učenike nekoliko beogradskih srednjih škola u prostorijama RTS-a u okviru projekta Internest koji sprovodi Udruženje Biblioteka plus.
Cilj projekta je da pokrene preobražaj školske biblioteke u infoteku i svojim programima unapredi medijsku kulturu u srednjim školama u Srbiji stvarajući uslove za razvoj društva znanja. Smisao infoteke je motivisanje samostalnih istraživanja, podsticanja i povezivanja talentovanih učenika, predavača i stručnjaka van nje. Sa Bojanom Andrić razgovarali smo o odnosu novih tehnologija i procesa učenja, kao o značaju medijskih arhiva.
Kao višedecenijskom arhivaru medijskih sadržaja, šta vama znači projekat Internest, koji su njegovi dometi i na koji način, eventualno usmerava obrazovanje novih generacija?
– Nisam višedecenijski arhivar, ali jesam dobar poznavalac i višegodišnji strasni korisnik audio-vizuelnih zapisa iz ranije TV produkcije, istraživač i istoričar Televizije Beograd. Prvo sam od 1989. samoinicijativno (i samouko) počela da „spasavam“ stare drame i serije od daljeg propadanja, tako što sam ih presnimavala na savremeniji format traka, popisivala špice, istraživala sve datume emitovanja, prikupljala kritike i tako sam kao i mnogi profesionalni arhivari postala zaljubljenik u arhivu. A tek kada sam 1993, počela da radim na kritičkom plasiranju arhivskih emisija na programu RTS-a videla sam koliko još treba istraživati i saznavati za svaku emisiju i svaki zapis. A do svakog starog/novog podatka se dolazi na težak i dugotrajan način, jedino je primamljivo što je rezultat neočekivan i neverovatan i svaki put otvara novi bunar zagonetki i pitalica – pa tu nema kraja i u tome je sva čarolija. Dakako, zbog toga postajete i strogi kritičar kada su u pitanju načini daljeg čuvanje i obrade, pa uz sve to i zaštitnik ove medijske, istorijske i nacionalne a/v baštine. Uostalom, propisi o kulturnim dobrima su sa jedne strane zastareli, a sa druge i takvi kakvi jesu ne primenjuju se, naročito ne oni koji treba da kažnjavaju za nebrigu, bagatelisanje, gubljenje i propadanje nacionalnog kulturnog dobra.
Jednom ste pregalaštvo u Trezoru opisali kao „prikupljanje, sistematizaciju, arhiviranje i plasiranje građe“. U kojoj meri i na koji način su novi mediji i tehnologija oblikovali vaš posao i sadržaj koji se plasira publici?
– Mene lično mami svaka mogućnost humanizacije novih tehnologija. Nove tehnologije vam omogućavaju brz pristup informacijama i brzu komunikaciju sa hiljadama nepoznatih i poznatih ljudi istovremeno. Te neverovatne mogućnosti komunikacionih sredstava i još neverovatnije brzine komunikacija, plodno su tle za površnost, uopštavanje, ravnodušnost. Nema tu mesta za zaustavljanje na detalju, a još manje za emocije. A Internest nudi rad u grupi gde se koriste podjednako stare i nove tehnologije, mediji, komunikacije, a intenzivnim druženjem, zajedničkim radom, istraživanjem i nadahnućem stvara se novo delo.
O čemu ste razgovarali sa srednjoškolcima koji su vas nedavno posetili u RTS-u?
– Ekipa Trezora snimala je dva puta do sada sa učesnicima Internesta. Prvi put je krajem februara posetila beogradske škole II ekonomsku, XIII gimnaziju i školu „Tehoart“ i upoznala grupe koje su bile na početku priprema i još su tragali kako i na koji način da predstave izabranu knjigu. Ta je emisija pod nazivom „Internest, gnezdo kreativnosti“ emitovana 11. aprila na RTS 2. Drugo snimanje odnosi se na posetu učesnika Internesta RTS-u, odnosno Televiziji Beograd 14. marta, a emisija o tome biće uskoro na programu. Učenici Muzičke škole „Stanković“, XV gimnazije i Ugostiteljsko-turističke škole posetili su Desk, Studio u kojem se realizuje Dnevnik, Režiju studija, Glavnu tehničku kontrolu, montaže i Dokumentaciju. Na svim tim mestima, stručna lica su davala potrebne informacije, a učenici su tražili i dodatna objašnjenja. Najzanimljivije je bilo u Studiju i u Dokumentaciji i svima se dopala ova mala demistifikacija televizije, poznanstvo sa poznatim i nepoznatim TV licima i raznovrsnost rada u nastajanju jedne emisije. Planirali smo da snimimo i treću emisiju sa veteranima Internesta, odnosno učesnicima prvog Festivala kreativnosti, 2010. godine, sada već studentima ili diplomiranim mladim ljudima, koji i sada, na poziv sadašnjih Internest grupa dolaze i pružaju pomoć, savetuju i prenose svoja iskustva. Zanimljiv susret starih i novih učesnika nismo stigli da snimimo, ali to ne znači da nećemo već sledeće godine.
Trezor znanja – Još vas u osnovnoj škole uče da je istorija učiteljica života, ali se na to niko ne osvrće, niko tu jednostavnu mudrost ne koristi, ni na ličnom planu ni na širem, društvenom. Čovek danas jedva koristi vlastito iskustvo, a kamo li pouke i poruke svojih predaka, pojava i događaja. A bez prošlosti nema budućnosti – o tome uopšte ne vredi pričati, treba samo jednostavno primenjivati tu „apsolutnu istinu“. Naravno, istoriju civilizacije treba poznavati da bi se koristila. A sve lepo piše u knjigama – treba ih čitati. U tom smislu Internest je odličan projekat, to je pravo gnezdo gde stičete znanje, odmah zatim ga koristite, odmeravate svoje mišljenje kod drugih, a zatim ga javno izlažete. Morate da izgradite kritički odnos i lični stav, i još vam se nudi potpuna sloboda da multidisciplinarno i multimedijski sve to javnosti izložite. I to sve u najboljim godinama razvoja, kada vam je 14-15 godina. Najbolje od svega je što se priključuje sve veći broj škola u Srbiji – kaže Bojana Andrić.
Jelena Babić, bibliotekar XIII beogradske gimnazije
Pravu vrednost i značaj Internesta vidite tek kada postanete mentor timu koji, zbog projektnih obaveza, satima ostaje u školi i nakon završene nastave. Pri tom, motiv učenicima za višemesečni rad ne predstavljaju nagrade na takmičenjima i dobre ocene, već želja za saznavanjem, istraživanjem, stvaranjem. Internest je u XIII beogradskoj gimnaziji zaživeo mnogo dalje od kreativnih pojedinaca, kojima je prvobitno bio namenjen.
Jovana Matejić, učenica prvog razreda
Neverovatno koliko je knjiga „Sami zajedno“, od koje pravimo multimedijalni udžbenik, uspela da ujedini tim, pun pozitivne i stvaralačke energije, kako đaka, tako i profesora. Umesto nastavnika, prvi put učenici su postali nosioci i vođe procesa učenja i stvaranja, što su prepoznali kao važno i odgovorno u isti mah. Pružila im se prilika da predstavljaju svoju školu, da o svojim dosadašnjim dostignućima govore pred kamerama nacionalne televizije, a to su doživeli kao veliku potvrdu, ne samo svog rada i zalaganja, nego znanja i pravih vrednosti.
Jelena Zafirović, učenica trećeg razreda
Do ovog trenutka nisam ništa znala o robotima i o njihovoj prisutnosti u Srbiji. Do sada nikada nisam imala priliku da svoje znanje stižem van škole. Sada odlazim na fakultete, institute, seminare, razgovaram sa ljudima, razmenjujemo mišljenja. Nisam ni slutila na kakve se sve načine može učiti.
Autor: Aleksadra Malušev
Izvor: Dnevni list Danas, Kultura
Datum: 5. 5. 2013.