Objavljeno

Predavanje 10: Medijska kultura i potrošačko društvo, predavač Maja Vukadinović

grad
Kruševac
škola
Gimnazija
mentor
Slađana Rakić, bibliotekarka
odabrani naslov
Božidart
datum
4. 04. 2013. godine, 12h-14h
predavač
Maja Vukadinović
tema
Medijska kultura i potrošačko društvo

Poseta Internest tima, sa snimanjem TV emisije kao propatnom aktivnošću, višestruko je korisna za članove školskog Internest tima, kao i za školu uopšte. Ove aktivnosti konkretizuju projekat. One su značajan korak od priprema i sporadičnog bavljenja temom ka praktičnoj realizaciji ideja. Zapravo, to konkretno uključivanje tima u širi kontekst čitavog projekta, sa stručnim predavanjima i sa ostalim školama učesnicama na zajedničkom zadatku – multimedijalnom proširenju knjige, ovim započinje na očigledan način.
Što se predavanja tiče, ono je učenicima u isto vreme pružilo informacije i podstaklo ih na razmišljanje i na postavljanje konstruktivnih pitanja. Propratna, ali ne manje važna pojava jeste i navikavanje na odnose sa javnošću, istupanje u medijima i smislena upotreba medija. 
Kao školskom bibliotekaru posebno mi se dopada ideja postavljanja težišta projekta i medijskog opismenjavanja (pa i kroz ovu posetu i snimanje TV emisije) u domen delatnosti školske biblioteke. – mentor Slađana Rakić, Gimnazija u Kruševcu

Objavljeno

Predavanje 5: Psihološki značaj komunikacije, predavač Aleksandar Dimitrijević

grad
Beograd
škola
XIII beogradska gimnazija
mentor
Jelena Babić, bibliotekarka
odabrani naslov
Sami zajedno
datum
22.03.2013.godine; 12h-14h
predavač
Aleksandar Dimitrijević
tema
Psihološki značaj komunikacije

 

U biblioteci Gimnazije, 22. marta održano je, kao deo projektnih aktivnosti, predavanje Aleksandra Dimitrijevića, docenta na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Uvodeći nas u tajne komunikacije, ove čoveku jedinstvene i nasušne potrebe, profesor Dimitrijević skrenuo je našu pažnju na činjenicu da se komunikacija odvija i pre prve izgovorene reči. Plač i pokreti načini su da beba svojim roditeljima saopšti neki sadržaj, koji će oni razumeti samo ukoliko su vešti toj neverbalnoj komunikaciji.

Kasnije, sa prvim izgovorenim rečima, deca postepeno postaju sposobna da razumeju svoje, ali i postupke drugih ljudi. Gospodin Dimitrijević otkrio nam je da „ne“ koje se često čuje u rečniku mališana predstavlja svojevrsan pokretač komunikacije, uslovljavanjem dogovaranja i pregovaranja.

Sticanje komunikacijskih veština neraskidivo je povezano sa učenjem socijalnog ponašanja, bez koga se u daljem odrastanju adolescenti teško mogu integrisati u zajednice, koje, pošto izađu iz porodičnog kruga, čine njihovi vršnjaci. Sposobnost za razgovaranje, sporazumevanje, usaglašavanje, uslov je socijalne uspešnosti. Stoga je značaj komunikacije za razvoj pojedinca i izgrađivanje njegovog stabilnog identiteta nezamenljiv i neprocenjiv.

Želeći da pojmimo uticaj tehnologije na komunikaciju, profesor Dimitrijević skrenuo nam je pažnju brojnim  primerima, među kojima je i nedavni statistički podatak da beogradsko dete predškolskog uzrasta dnevno ispred monitora provede oko dva sata, a vikendom, nažalost, i duže. Time se u komunikaciji nešto bitno menja, pošto ona, umesto dvosmerne i istovremene, postaje jednosmerna. Mališani postaju primaoci poruka, neprilagođenih svom uzrastu, koje ne razumeju i na koje priliku da odgovore, rečju, ostaju lišeni suštinske komunikacije.

Tražeći odgovore na pitanja kako nas tehnologija, verni naš pratilac, formira, ubrzavajući i, istovremeno, usporavajući razvoj, razgovor sa našim uvaženim gostom završili smo zapitanošću koja zahteva da joj više vremena posvetimo u temi našeg istraživanja.  (Projektni tim XIII beogradske gimnazije)