Категорија: Посете школама

Пројектни тим гимназије „Светозар Марковић“ из Суботице угостио је данас Зорана Хамовића, аутора пројекта Интернест и представио му концепт свог рада. Са Хамовићем је разговарала и Снежана Живић, директорка гимназије, о новим могућностима сарадње и значају пројекта Интернест у реформисаном концепту образовања.

 

По доласку у школу Зоран Хамовић са менторима ученичког тима Богданом Гајићем, професором историје и Невенком Чудић, професорком устава и права грађана и библиотекарком гимназије посетио реновирани део гимназије, који је предвиђен за пројектне радове ђака. У разговору је заједнички закључено да је простор веома погодан за даљи развој активности  у оквиру пројекта Интернест, будући да се у овом уређеном простору налази компјутерска опрема може се рећи да су ђаци добили посебно место за индивидуалан и тимски рад у оквиру ваннаставних активности, место где би могли да развијају знања из области медијске културе, што је и циљ пројекта Интернест.

Након тога Хамовић је разговарао са Бојаном Болић, професорком српског језика, Јенеом Барлаием, професором социологије који предаје на мађарском језику, Драгицом Тешановић, професорком социологије која предаје на српском језику. Након разговора о искуствима у раду на пројекту Интернест, и потреби за трансформацијом школске библиотеке у инфотеку, професори су разматрали различите могућности рада са ђацима на темама из области медијске писмености и указали да постоји дилема да ли је потребно увести посебан предмет или га развијати у оквиру градјанског васпитања или у оквиру ваннаставних активности. Сложили су се да најважније научити их где да траже информације и како да проверавају поузданост информација како и да дођу до квалитетне литературе за свој рад и учење.

– Ученике је потребно упутити на одређене потребне садржаје, јер када траже сами често
залутају. Када их подстакнемо на прави начин заиста стварају нова, креативна знања – истакла је Драгица Тешановић, професорака социологије. Док је Невенка Чудић, професорка устава и права грађана истакла да ђаци сами изражавају жељу да на часовима анализирају вести и дешавања у држави, тежећи да на тај начин изграде критички став према медијским садржајима.

Хамовић је подсетио на важност подстицања индивидуалне иницијативе ученика као и развоја њиховог талента. Он је још подсетио на значај медијског описмењавања младих, како би научили да користе медије, а не да постану зависници од нових медија или жртве медијске манипулације.

Чланови пројектног тима представили су Хамовићу концепт свог рада, образлажући да су тему „Културни живот у Европи на прелазу из 19. у 20. век“, одабрали због великих и значакних промена које су се десиле у овом периоду, као и због зачетка нових медијскух израза, попут филма, који утичу и на наше данашње друштво. Чланови пројектног тима делују у саставу Луна Крстић, Ивана Буквин Вујковић, Мартин Шоти, Наташа Жарић, Ђорђе Бошков и Владимир Караџић, и радују се учешћу на овогодишњем Фестивалу креативности.

Хамовић је обишао и школску библиотеку која је реновирана пре неколико година. Невенка Чудић, библиотекарка, истакла је да су ђаци зантересовани за читање, али да је библиотечки фонд застарео. Међутим најважније је у овом тренутку започети стварање виртуелне библиотеке и установити и стандардизовати коришћење електронског садржаја. То подразумева промене у понашању и професора и ученика и нове активности библиотекара односно инфотекара. У том смислу библиотекарка Невенка Чудић изразила је жељу да библиотека у суботичкој гиманзији развије модел виртуелне и служи као узор осталима.

– Ђаци долазе и узимају књиге,најчешће за реферате и презентације. Понекад их раде и заједно у библиотеци. Највећи проблем имамо са стручном литературом која годинама није обнављана, па када раде матурске радове морам да их упућујем на друге библиотеке. Ипак, деца се сналазе, долазе овде и траже информације на интернету а ја им помажем колико могу. Посебно смо поносни на новинарску секцију која има свој кутак такође овде у библиотеци – објаснила је Невенка Чудић.

Хамовић је са директорком гимназије Снежаном Живић разговарао о унапређењу заједничких активности у оквиру пројекта Интернест. Истакао је ће Библиотека плус протоколом о сарадњи дати подршку у обликовању програма развоја форума читалаца, стварању и коришћењу виртуелне библиотеке.и подстицању креативности како ученика тако и професора.

 

 

Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест и др Александар Димитријевић, доцент на одељењу за психологију Филозофског факултета, посетили су данас средњу школу „Вук Караџић“ у Сечњу у оквиру припремних сусрета за пети Фестивал креативности. Они су са са директором Божидаром Вукојем и пројектним тимом ове школе разговарали на тему “Медијске писмености и психологије медија”.

  – Веома смо узбуђени због овог пројекта и од првог дана марљиво радимо. За тему смо изабрали књигу “Историја пријатељства”, јер нама је тај појам близак, јер пријатељи су нам најважнији у животу. За сада обрађујемо текст и већ имамо бројне теме како да га преточимо у захтеване медијске форме. Ученике је поред теме, највише мотивисала могућност посете Београда, али и нова врста медијског изражавања, за коју немају толико прилике у наставном раду – рекла је Данијела Алексић, професорка српског језика и једна од менторки пројектног тима Средње школе “Вук Караџић”.

Зоран Хамовић, аутор пројекта Интернест у разговору са директором и професорима школе истакао је важност иновирања ваннаставног програма и сталне едукације самих наставника. Он је у разговору са ђацима дискутовао о појму елите, односно о томе ко представља стварну елиту једног друштва, а ко је “медијска елита”.

Поштоје објаснио важност изучавања медијске писменсти и начина коришћења савремених медија, Хамовић је истакао значај критичког тумачења медијских порука и садржаја. Он је одговарао и на питања ђака о начину организације њиховог рада, начинима презентације пројекта и теми књиге “Историја пријатељства”, коју они обрађују у оквиру Интернеста, а ђаке је највише зантересовала Аристотелова дефиниција прјатељства, док су критички настројени према развоју пријатељстава 20. веку.

Др Александар Димитријевић је са професорима и члановима пројектног тима разговарао о ефектима велике изложености медијима, посебно младих људи, и начинима правилног каналисања велике количине информација којима су свакодневно изложени, упозоравајући на неке од негативних последица ових утицаја.

– Огроман број средњошколаца данас користи интернет, а велика већина њих по неколико сати сваког дана. Већина интернет користи ради забаве, а само мали проценат ради учења. Једна од ствари која је ту јако важна јесте утицај интернета на социјални живот. Друга важна ствар је да један број младих користи интернет за лажно или вишеструко представљање. Дакле проблем је веома озбиљан, тим пре што је већина младих данас технолошки писменија од родитеља, и зато је потреба за сталном едукацијом и медијским описмењавањем императив у данашњем свету – рекао је др Александар Димитријевић.

Поред пројектног тима, Зоран Хамовић и др Александар Димитријевић разговарали су и са директором школе Божидаром Вукојем о условима за наставу и проблемима са којима се ова школа суочава, они су заједнички законстатовали да је неопходно уложити нове напоре да се преуреди школска библиотека у инфотеку, према стандардима предвиђеним у пројекту Интерест. НВО Библиотека плус пружиће са своје стране подршку у напорима школе да реализује овај неопходан сегмент разоја школе. Садашњи услови не омогућавају ђацима да имају простор у коме би могли да индивидуално надграђују своје знање и развијају креативност посебно не у области нових медија.

– Они се интересују и читају књиге, али је наш фонд сиромашан. Углавном читају белетристику, али имамо и известан број ђака која се интересују за најразличитије теоријске теме и ауторе. Нажалост они немају могућност да овде проводе време и да више разговарамо о темама које их занимају – истакла је библиотекарка Вера Вукоје.

 

Поред наставнице српског језика у реализацију пројекта Интернест укључиле су се и школски психолог Слађана Станков и професорка грађанског васпитања Марица Жегарац.

– Деца су нам веома добра и марљива, највише их управо и занимају медији, односно начини на које могу да препознају истинитост или објективност неке информације. У раду их доста упућујем да истражују интернет, али они то и сами чине, например кад о нечем говоримо на часу, они то одмах истражују на гуглу преко својих компјутера или мобилних телефона – рекла је Марица Жегарац, додајћи да је њен задатак је да их упути како се проверавају информације и траже најпоузданији извори.

 

Сви су се сложили да ће пројектом Интернест школа добити одговарајућу стручну литературу и подстицај, а ученици и наставници научити технике које ће им помоћи, да разумеју постојеће медијске праксе, да критички и аналитички користе медије и обликују сопствени креативни израз.