Biblioteka za svaku školu!

   Biblioteka za svaku školu!

DEKLARACIJA

S obzirom na to da se informacije mogu posmatrati kao strateški nacionalni, organizacioni i lični resurs 21. veka, te se po značaju mogu uporediti sa otkrivanjem velikih i vrednih naftnih nalazišta u Severnom moru u 20. veku, i

S obzirom na to da čitanje, pisanje, komunikacija i razumevanje informacija, u svim njihovim mogućim oblicima – od audio do video forme, teksta, slike, glasa, muzike i drugih medija, i s obzirom na veliki pozitivan ekonomski i društveni uticaj koji imaju, a kada se ima u vidu da potreba da u svakoj školi postoji biblioteka nije uvek na prioritetnom mestu dnevnog reda državne politike, i

S obzirom na to da, kako izabrani predstavnici i imenovani državni službenici tako i rukovodstvo škola, pogrešno shvataju da osnivanje i održavanje biblioteke u svakoj školi treba u potpunosti da bude u nadležnosti lokalne samouprave i lokalnih prosvetnih vlasti, umesto da se posmatra kao pitanje od nacionalnog značaja,

Stoga su dole potpisani predstavnici međunarodnih i regionalnih profesionalnih organizacija, zabrinuti za ulogu biblioteka u društvu, pripremili ovu Deklaraciju koja sadrži opšteprihvaćena načela proistekla iz prakse bibliotečkih stručnjaka, korisne polazne osnove kojim potpisnici nastoje da upozore vlade, obrazovni sektor, medije i druge činioce društva da se zauzmu, prihvate i primene ideje Deklaracije, u kontekstu svoje politike, programa, projekata, javnih skupova kao što su konferencije za štampu i izjave medijima.

1. Školske biblioteke unapređuju postignuća učenika. Ovo nije samo fraza. Postoje nepobitni dokazi koji potkrepljuju ovu tvrdnju. Školske biblioteke 21. veka su mnogo više od prostorije ispunjene knjigama. Moderna biblioteka ima izuzetno važnu ulogu u svakoj školi – da podrži, podstakne proces učenja i razvoj u ovoj digitalnoj eri u kojoj živimo, učimo i radimo, a koju mnogi karakterišu kao globalno informaciono društvo.
2. Korisnost i vrednost školske biblioteke je univerzalna. Mnogobrojna proučavanja različitih institucija i organizacija u svim regionima sveta, bez obzira što su sprovedena u različitim kontekstima i zasnovana na različitim metodama u procesu istraživanja, podržavaju univerzalnost i opšteprihvaćenost rezultata, zaključaka i preporuka koje su ovde iznete.
3. Izazovi informacionog doba. Često se 21. vek, od stručnjaka i uvaženih nezavisnih mislilaca, karakteriše kao vek doživotnog učenja, učenja na daljinu i neverovatnog izobilja digitalnih mobilnih medija. Istovremeno, ovi eksperti i upućeni posmatrači ukazuju na izazove koje sa sobom nosi pravi „cunami“ informacija na Internetu koje postepeno, ali sigurno, preplavljuju čak i najbolje rezultate pretraživanja uz pomoć pretraživača Google i ističu potrebu da profesionalni bibliotečki i informacioni stručnjaci (bibliotekari) u školama budu spremni da odgovore na ovakve izazove.
4. Kako školske biblioteke potpomažu proces učenja. Postoji međuzavisna veza između informacione i komunikacijske pismenosti na jednoj strani (umeće da odredimo šta nam je potrebno od informacija, da definišemo informacijske potrebe, kako da ih zatim nađemo i efikasno ponovo pronađemo, da ih razumemo i procenimo njihovu validnost i kako da ih upotrebimo da bismo izveli zaključke i rešili probleme) i školske biblioteke na drugoj strani. One su usko isprepletane a školski bibliotekari iz celog sveta igraju, u partnerstvu sa nastavnim i pedagoškim stručnjacima, ključnu ulogu u integrisanju informacione i komunikacijske pismenosti u nastavni program.
5. Digitalni jaz i „imati i nemati“. Takozvani „digitalni jaz“ i podela na društva i društvene klase koje „imaju i nemaju“ su kliše i direktno su povezani i zasnovani na propustu vlasti da zakonski predloži postojanje potrebe za bibliotekom u svakoj školi.
6. Partnerstva i savezi. Informacija je postala strateški izvor informacionog doba a informacijski izvori, njihove baze, organizacija i katalogizacija, indeksiranje, diseminacija, komunikacija i, kao najvažnije, njihovo korišćenje, dugo su posmatrani kao posao isključivo biblioteka, bibliotekara i bibliotekarstva. Bibliotekari ne mogu to sve da rade sami. Ne mogu to sami da rade ni nastavnici ni pedagoški stručnjaci. Svi treba da rade zajedno i da formiraju „pobednički savez učenja“ koji zna kako koristiti biblioteke i informacione izvore kao integralne delove procesa učenja, uključujući i korišćenje alatki društvenih mreža.
7. Pogrešna i zastarela budžetska politika. Nije dovoljno da se jednostavno dozvoli nacionalnim i lokalnim vlastima, direktorima škola i upravnim odborima da u ime „budžetske fleksibilnosti“ osnivaju školske biblioteke po svom nahođenju. Takva strategija i politika mogla je da se sprovodi i da bude odgovarajuća za vreme političkih, ekonomskih i društvenih prilika pre i u toku 20. veka, ali je sada potpuno neodgovarajuća, a po mišljenju potpisnika i veoma opasna politika za države koje je slede.