Зимски семинар Интернест за професоре и инфотекаре одржан је у суботу 25. фебруара 2012. у Дому Омладине. Семинар је био посвећен почетку припрема за учешће школских тимова на трећем Интернест Фестивалу креативности.
„Успешност развоја сваког друштва зависи од управљања креативним ресурсима. Креативност је економско добро али не само по себи већ то применом то може постати“ – рекао је у уводној речи аутор пројекта Интернест Зоран Хамовић. „Али да би до примене дошло потребно је неговати индивидуалне таленте и довести њихову креативност до нивоа сврсисходности. Интернест треба прихватити као један од могућих модела подстицаја иновативности, разумевању вредности самосталног истраживачког рада и интелектуане својине. Нећемо погрешити ако кажемо да спадамо у друштва запуштене даровитости и без политике узора која ту даровитост усмерава и награђује. Цена те запуштености“, приметио је Хамовић, „најбоље се види у нашој конкурентности на међунродној пијаци идеја“‘.
Са пројектом Интернест, програмом Инфотека европске школе као и Фестивалом креативности детаљније је упознала присутне професоре мр Катарина Станишић, скретар пројекта. Указала је поред осталог и то „да пројекат Интернест кроз сарадњу са средњим школама у Србији нуди иновирани програм који се темељи на концепту унапређења медијске културе, интеркултурне комуникације и креативног знања као основе за разумевање и укључивање у нову глобалну културу али и нову економију.“
Говорећи о медијској писмености из угла пројекта Интернест, проф др Светлана Гостимир Безданов
, ауторка, координатор и истраживач у бројним пројектима из медијског образовања, истакла да је кључно разликовати медијску стварност од стварности.
„Оно што постоји у стварности не мора уопште бити на екрану, у зависности од начина како је приказано и интерпретирано публици. Медији никада не лажу, лажемо ми сами себе, јер не познајемо начин како они обликују информације. Данас је медијска култура измењена, а све информације постају заправо инфотејмент, које личе на информације, а уствари су забава са што више сензационализма. Ипак, медији нам омогућавају да приступимо бројним информацијама које су раније биле недоступне или до којих се тешко долазило. Дакле медији имају своје негативне и позитивне стране, због чега је најважније научити како конзумирати, тумачити и користити медије и оно што од њих добијамо сто је један од главних задатака у реализацији пројекта Интернест“ – рекла је проф. др Светлана Гостимир Безданов.
Програмима у оквиру пројекта Интернест преносе се одабрани садржаји књига у друге електронске медије и омогућава се ефикасније разумевање и сврсисходније коришћење штива. На тај начин усклађују се читалачка култура и медијска писменост и остварује визија трансфорамције библиотеке. Тај нови, креативни амбијент инфотеке намењен је индивидуалној иницијативи, добровољном укључивању у пројекте који повезују талентоване и посебно заинтересоване ученике, предаваче из школе и стручњаке ван ње, о чему је говорила мр Снежана Вуковић начелник одељења за стратегију и развој у Министарству просвете и науке. Говорећи о циљевима и задацима у образовању Снежана Вуковић приказала је европске тенденције у образовној политици и истакла да „способност за аутоуправљање представља и најважнији циљ управљања у настави, јер код ученика изазива самосталност како би сопственом активношћу стигао до постављеног циља.“
‘Савремени трендови намећу нове потребе организовања наставе, што је изнедрило пројекат активног учења, који је детаљније објаснила проф др Ана Пешикан
, Она је навела да пројекат Интернест омогућава заједнички рад ученика, подстиче креативност, подиже квалитет знања, учи подељи одговорности и враћа смисао учењу. Стање у образовању је поприлично обесхрабрујуће, јер је идеја да се велики број ученика масовно образује по истом обрасцу, што је супротно самом процесу учења. Школа заиста претендује да укалупи све што се унесе у њу, јер „један који зна обраћа се онима који слушају“. „Уместо просте репродукције, важно је да децу оспособимо и припремимо за турбулентни свет који их очекује када изађу, у супротном их само заводимо и то на погрешан пут“ – истакла је проф др Ана Пешикан.
У реализацији пројекта Интернест ученици и њихови ментори опредељују се за одређене књиге са предложене листе која им је достављена. Њихов задатак састоји се пре свега у медијском проширивању и комуникацијском обогаћивању постојећег текста фото, ликовним, филмским, аудио и визуелним иллустрацијама и тумачењима, као и новим подацима везаним за сазнања из других извора. Посебно је важан аналитички рад на тексту, на основу кога се могу успешно испунити следећи захтеви: прављење сижеа, постављење теза, стварање листе кључних речи, израда регистра појмова, прављење речника личности и догађаја, посебних хронологија, мапа, статистичких табела, библиографија, вебографија итд. Резултати тог рада омогућавају обликовање јединственог интерактивног заједничког уџбеника на школском сајту или дигиталним колекцијама школске библиотеке.
Са друге стране овакав вид рада посебно је важан у могућностима развоја талентованих ученика, што је објаснила др Ана Алтарас Димитријевић, због тога што ученици уче путем самосталног истраживања и на сопствену иницијативу уз професоре који им постају узори, што доприноси васпитном деловању школе. Такође, ученици развијају креативност и схватају да она није случајна, већ да је последица истрајног и сврховитог рада у једној области.
Др Александар Димитријевић говорио је о пројекту Интернест као добро уређеном начину подстицања истраживачке радозналости код ученика. Он је истакао да је најважније објаснити и научити ученике како да медије користе као алат у унапређивању свог знања, а не да медији овладају њиховим навикама што доводи до зависности, а то је у свом излагању детаљније објаснила психолог Биљана Станковић.
‘Заводљивост савремених медија је и то што нас они 
повезују са другима, али проблем је што се врста односа који се ту стварају површна и њихови корисници уствари постају јако несрећни. Није проблем са нашим технологијама и медијима, проблем је што они не долазе ни са упутством ни са стратегијом за коришћење, због чега ми као друштво морамо да радимо на развоју компетенција да најбоље искористимо те ресурсе, што додатно увећава значај оваквих пројекта’ – закључила је Биљана Станковић.
Након уводних излагања уследила је дебата о начинима мотивисања и добробити које овакав начи рада доноси ђацима, али и професорима.
‘Важно је да се код ученика инсистира на књизи као фундаменталној, неприкосновеној вредности, али да се узму у обзир и страховите промене које доноси информатичка револуција. Када размишљате о укључивању у пројекат, првенствено га морате објаснити школском одбору и родитељима, али најважније је да се оствари добра сарадња са креативним и активним наставницима, да они схвате која је корист у таквом виду рад са ђацима. Када говоримо о развоју талената, морамо схватити да је ту библиотекар у ситуацији са открива талентовану децу и да им препоручи праву књигу, а затим да разговара са њима и да им препоручи следећу. Интернест такав начин рада институционално оганизује, проверено и стручно, и та нај начин квалитативно померамо оквире образовања – истакао је Зоран Башић, инфотекар и професор филозофије, говорећи о позитивним искуствима XИИИ београдске гимназије која је прва учествовала прихватила пројекат Интернест и транформисала своју библиотеку у инфотеку.
