У Дому омладине Београда 7. и 8. фебруара одржан је Семинар „Тачка ослонца и место промене” у оквиру овогодишњег циклуса пројекта Интернест у организацији Удружења Библиотека плус. Семинару је присуствовало више од 40 предавача и ментора пројектних тимова из 26 школа из целе Србије.
Поздрављајући учеснике Семинара, Гордана Предић, државни секретар у Министарству културе и информисања, посебно је апострофирала значај пројекта Интернест у брисању устаљених, ригидних граница у образовању између катедре и школске клупе. „Концепција овог пројекта ме је навела да размишљам о неопходности интерактивног односа у школи, односа који мотивише не само ученике, већ и њихове професоре, да заједно траже најбоља решења приликом израде пројектних задатака. Као неко ко се дуго бавио професуром, знам колико је важно успоставити однос сарадње и међусобног поштовања са децом, а Интернест почива управо на развоју таквог односа “, истакла је Гордана Предић. „Осим тога, овај пројекат је и поље у оквиру којег млади унапређују способност селекције информација у савременом медијском окружењу. Интернест обезбеђује учесницима да, након средњошколског образовања, у свет закораче као медијски писмени људи.“
Учеснике Семинара поздравила је и Анђелка Танчић Радосављевић из Друштва школских библиотекара Србије, која је посебно истакла да за пројектима попут Интернеста и сличним програмским платформама рада са ученицима и њиховим менторима потреба постоји и у оквиру основних школа.
Први тематски блок овогодишњег Семинара био је посвећен медијском стваралаштву као примарном облику превенције насиља. Задатак савременог друштва, у коме су, захваљујући развоју нових медијских технологија, потпуно превредновани појмови културе и комуникације, јесте да се његови чланови, дакле, они на које медији утичу, ангажовањем сопствених креативних потенцијала изборе да не буду само пуки објекти тог медијског утицаја, истакао је др Ратко Божовић, професор Филозофског факултета у пензији. “На савременој медијској сцени видљив је проблем спорног контекста приказивања насиља. Интерпретација насиља у медијима данас је апсолутно неадекватна. Она подстиче насиље у реалности”, упозорио је професор Божовић.
“Међутим”, приметио је професор Божовић, “ти сложени глобални процеси не проиводе само непожељне последице. Коначно, мења се реалност медија, реалност комуникације као централне вредности културе. Зато је неопходно усмеравати креативне потенцијале у едукацији потрошача медијског садржаја. Наиме, они на које медији утичу више не смеју бити само пуки објекти тог утицаја”, закључио је професор Божовић.
Др Милена Драгићевић Шешић, професорка Факултета драмских уметности Универзитета у Београду говорила је о медијској комуникацији младих у контексту савременог друштва за које каже да је све осим једнозначног; оно је истовремено и место медијског насиља и место медијске културе.
“Моћ медија је несумњива. Нема значајне теме која није формирана, конструисана медијима. Свако индивидуално смишљено знање или идеја постаје друштвено релевантна тема тек када их таквима промовишу медији”, подсетила је на значај медија професорка Драгићевић Шешић указујући и на чињеницу да се медијско окружење толико брзо мења да чак и педагози и дугогодишњи медијски професионалци све чешће нису у стању да иду у корак са знањима које стичу њихови ученици. “Сведоци смо потпуне размрвљености система информација. Данас је толико различитих медијских канала да је много теже добро владати сваким од њих”, казала је професорка Драгићевић Шешић, истовремено упозоравајући да то утиче на смањење реалне могућности комуникације и утицаја који се њом постиже у друштвеном животу.
“Слобода коју су млади освојили усвајањем нових технологија, међутим, није једносмеран процес. Неартикулисаност и несналажљивост младих у новом окружењу довела је до повећаног степена вршњачког насиља управо у том новом простору освојене слободе”, сматра професорка Драгићевић Шешић и додаје: “Било би неопходно да се у тај простор укључи школа кроз поспешивање креативности младих којима је ова врста путоказа неопходна. Млади су суочени са огромном интернет понудом, а школа је такође принуђена да се такмичи са спектаклима популарне културе. Потенцијал пројекта Интернест лежи управо у чињеници да због овог обиља информација ученике више не можемо традиционално оцењивати према чињеничним знањима као скуповима научених података, већ искључиво према креативним потенцијалима њихових идеја да те податке искористе.”
Биљана Лајовић, сада психолог у Јединици за превенцију насиља у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, а раније дугогодишњи сарадник на стучном усавршавању наставника и њиховом професионалном развоју, подсетила је да Интернест подстиче тимски рад међу одраслима и хоризонталну повезаност наставника, психолога, педагога и стручних сарадника у школи. “Превенција насиља нису искључиво различите интервентне, драматичне и мере стриктно фокусиране на насиље, већ све оно што даје и наставницима и ученицима могућност да искажу своје капацитете. Када постигнемо одређени степен задовољства собом, дакле оно на чему почива пројекат Интернест, смањује се шанса да будемо насилни, неконструктивни и да радимо нешто на сопствену и на штету других”, подсетила је Биљана Лајовић.
Др Александар Димитријевић, доцент на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, истакао је да је насиље у данашњим, полицентричним медијима појава о којој сваки савремени психолог мора да размишља. „То што су деца данас другачија него раније није узроковано променом у самим медијима, већ контекстом у којем се и деца и медији налазе. Ако покушамо да дамо одговор на питање зашто је све више младих зависно од Фејсбука и других друштвених мрежа, одговор је једноставан – зато што им као друштво не нудимо ништа боље. Данас је у образовању врло важно пружити пример. Интернест је од изузетног значаја јер се кроз њега види да се оне особине које су најважније за ментални и сазнајни развој појединаца могу неговати и развијати. Једна од таквих особина је радозналост, особина коју наш образовни систем не подстиче“, нагласио је Димитријевић и рекао да је штета што не постоји системска подршка пројекту Интернест и што Министарство просвете и друге надлежне институције немају свест о неопходности пројеката овог типа уколико желимо да, као друштво, младе људе наводимо на самостална истраживања и да помажемо развој њихових креативних потенцијала.
Затим су представници Медијске коалиције изнели резултате истраживања медијске писмености у Србији . Др Јованка Матић из Института за друштвена истраживања подсетила је шта све подразумева савремени концепт медијске писмености и објаснила зашто он почива на три компетенције: на способности приступа медијима, оспособљавању за критичко разумевање медијских садржаја и на способност за стварање медијског садржаја у различитим каналима. Она је нагласила да је процес медијског описмењавања у Србији од изузетне важности јер је наш медијски систем један од најнерегулисанијих у Европи, систем без неопходне транспарентности власништва. “За наше критичко вредновање медија, те информације су веома важне, јер од тога ко је власник, зависи и начин наше интерпретације медијског садржаја који тај медиј пласира. Осим тога, начини финансирања медија су често један од најважнијих генератори различитих врста цензуре”, упозорила је др Јованка Матић. Маја Васић Николић из Независног удружења новинара Србије је представила циљеве пројекта Медијске коалиције и указала на његове снажне везе са идејама Интернеста. “Пројекат Медијска коалиција почива на идеји подсећања медијских конзумената да је у њиховим рукама моћ – моћ да оцењују садржаје које им медији пласирају, да на основу тога бирају шта ће да гледају/слушају/читају и да их на тај начин натерају да свој посао обављају боље и професионалније. Знамо да је то врло дугорочан циљ, али верујемо да, кроз развијање медијске писмености истовремено код младих у основним и средњим школама, као и код новинара, може допринети повећаном разумевању вредности које медији намећу грађанима”, образложила је задатке Медијске коалиције Маја Васић Николић.
Сања Стаменковић, истраживач Бироа за друштвена истраживања је детаљно представила резултате спроведеног истраживања о медијској писмености у Србији на репрезентативном узорку од преко 3.000 испитаника. Она је пружила и основне смернице за тумачење веома индикативних података које је ово истраживање донело: “Уочљив је огроман привид високог степена медијске писмености у свим категоријама испитаника. Испитаници најчешће живе у уверењу да су способни да препознају манипулацију, пропаганду у медијима или спиновање, али, приликом истраживања се испоставило да ретко излазе из оквира такозваних маинстреам медија. Такође, сигнификантан је податак да готово ниједна група није баш сасвим сигурна шта су друштвене мреже, а нарочито која су правила приватности и безбедности за њихово коришћење. Резултати нас упућују на неопходност додатне едукације о друштвеним мрежама”, закључила је Сања Стаменковић.
Након тога је одржан разговор о медијској креативности и потенцијалима Јавног сервиса у Србији, Радио-телевизије Србије, уз учешће Миодрага Зупанца, главног уредника Кулурно-образовног програма РТС, Бојане Андрић, уреднице емисије Трезор, др Татјане Ћитић, главне уреднице програма РТС Дигитал, Горице Зарић Јовановић, уреднице овог програма, Тамаре Вученовић, ауторке и уреднице емисије Дигиталне иконе Другог програма Радио Београда и др Маје Вукадиновић, председнице Програмског одбора пројекта Интернест. Медијатор разговора била је Ана Софреновић, креативни директор Интернеста. Јавни сервиси су свугде у свету носиоци културног развоја, чувари културног наслеђа и националног идентитета. Њихова функција је усмереност ка промовисању значаја образовања и културе и у складу са том мисијом, јавни медијски сервис не би смео да подлеже тржишним захтевима такмичења у гледаности и високим рејтинзима. У времену када пиплметар постаје једини критеријум за креирање слике и анализа захтева аудиторијума, поставља се питање где је место културе, уметности и образовног програма у медијима. Циљ јавног сервиса није и не би требало да буде подржавање ниских укуса масовне публике, већ креирање и промовисање вредности важних за развој једног друштва као и регрутовање нове публике за програме у сфери образовања и културе, што је посебно велики изазов који се перманентно мења у складу са другачијим захтевима времена и навика младих, закључак је ове дебате која је изазвала велику пажњу и активно учешће присутних школских предавача.
Огромну позорност присутних и мноштво питања изазвало је и представљање могућности образовног и културног повезивања средњошколаца на просторима Европске уније. Своја искуства са присутнима поделила је Дагмара Луковић, аташе за културу у Амбасади Пољске у Београду, која је упознала полазнике Семинара са моделом образовања у Пољској и реформом организовања наставе у овој земљи у циљу подстицања креативности и ослобађања стварачких потенцијала младих. ЕУНИЦ координаторка Нина Трифуновић и координаторка програма у Аустријском културном форуму Јелена Глишић су дале веома конкретне податке о томе како уз подршку различитих фондова своје иницијативе запослени у образовању могу да реализују кроз пројекте и различите видове сарадње и размене ученика и студената.
Други дан Семинара “Тачка ослонца и место промене” започео је разговором о значају психологије у оквиру образовног процеса и о важним темама из књиге Психологија у образовању аутора Аните Вулфолк, Малколма Хјуза и Вивијен Волкап, која повезује последња достигнућа теорије са најновијим међународним истраживањима и обиљем примера, практичном применом и саветима искусних предавача који су имали прилике да раде у различитим окружењима. Разговор су водили предавачи са Филозофског факултета у Београду професор др Драгица Павловић, стручни редактор превода и доцент др Александар Димитријевић, уредник едиције Имаго издавачке куће Цлио која је недавно објавила први том овог уџбеника. Учествовала је и дебатна група ментора који су уочи Семинара стекли увид у садржај делова ове књиге. Дебата је резултирала закључком да је важно покренути разговоре о овој теми појединачно у школама како би се скренула пажња на неопходност примене сазнања из области психологије на свим нивоима образовног процеса, али и сарадње школских педагога и психолога како са ученицима тако и са њиховим предавачима.
С обзиром на чињаницу да пројекат Интернест подстиче иницијативу школа и појединаца у реализацији самосталних истраживачких пројеката и подразумева лични ангажман ученика, њихових ментора и руководилаца школских институција у обезбеђивању оквира за ослобађање стваралачких идеја, једна од централних тема овогодишњег Семинара је била и Како до покровитеља пројеката. Медијатор разговора био је Марко Раденковић, иницијатор и генереални менаџер дизајн инкубатора Нова искра, који је подстакао саговорнике да представе уопште идеју пројектног размишљања и контекстуализују је у раван обезбеђивања средстава за реализацију пројеката у образовању и стваралаштву младих. Своја размишљања и искуства из различитих позиција руковођења пројектима изнеле су Мирјана Шакић (Ерсте банка), Катарина Милановић (Мицрософт Србија) и Јана Зарић (Новинска агенција Бета). Учесницима Семинара су представљени поједниначни пројекти намењеним средњим школама (попут пројеката „Центрифуга“ или „Супер сте“ Ерсте банке), као и важност упознавања одговорних људи из школа са могућношћу конкурисања. Ментори су информисани и о томе какав вид сарадње и иницијатива носиоци пројеката и финансијери најчешће очекују од својих партнерских организација. Драстично редуковање средстава из фондова намењеним финансирању пројеката условило је неопходност ефикасног писања пројеката, управљања и обезбеђивања чврстих партнерских веза са различитим нивоима јавног сектора.
Панел посвећен информационој писмености и организовану знања отворила је Биљана Станковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду излагањем о комуникационим и психолошким аспектима савремених медија. Савремене технологије нуде огромне могућности, али нисмо увек свесни опасности и ризика који наш однос према њима носи. „Према најновијим истраживањима, млади врло ретко користе савремене технологије у едукативне сврхе, а њихова комуникација на новим платформама је сведена на најкраће форме (СМС, цхат, тwит…) што значи да ретко имају прилику да обликују своје мисли и на садржајнији, свеобухватнији начин комуницирају. Такође, начин коришћења неких старих медија се просто пресликао на нове, али проблем је што се у међувремену нису развиле ни нове вредности ни нове компетенције за њихово коришћење“, нагласила је Биљана Станковић подсећајући на промене које у когнитивним процесима има употреба савремених технологија, уз утицај обиља информација којем су млади изложени на њихову пажњу и концентрацију у свакодневним активностима. Весна Ињац Малбаша из Народне библиотеке Србије је говорила о издаваштву и библиотекарству за следеће генерације, приживши полазницима Семинара, међу којима је био велики број школских библиотекара, интересантан преглед организовања савремених библиотека. „Иако многи говоре о нестанку библиотека у новом информационом окружењу у којем живимо, библиотеке се граде више него икада. Њихова улога ће свакако бити промењена, у складу са дигиталним издаваштвом и са моделима издавања електронских књига. Међутим, пратећи информационо понашање будућих истраживача, такозване Гоогле генерације (рођених после 1993. године), Британска библиотека је у недавном истраживању установила да је велики мит да је то информационо најписменија генерација. наиме, они ‘гледају’ више него што ‘читају’ и не поседују критичке и аналитичке вештине за процену информација. Истина, нису само млади нестрпљиви у претраживању и навигацији – све старосне групе желе да што брже и лакше дођу до жељених информација. Зато је хитно потребно увести информационо и медијско описмењавање на свим нивоима школовања, закључак је овог истраживања. Осим тога, неопходно је да библиотеке иду у корак са временом мењајући самоперцепцију од библиотеке као физичког простора ка библиотеци као виртуелном, дигиталном окружењу“, истакла је Весна Ињац закључујући да је природа информација промењена преласком од линеарног, на тексту заснованог окружења ка глобално умрежено окружење засновано на хиперлинковима и вебу. Сходно томе, библиотеке ће морати да коначно крену тамо где се већ налазе њихови корисници, дакле у онлајн простор и да своје дигиталне садржаје нуде на свим врстама уређаја прилагодивши их мултимедијалним захтевима корисника. О учењу у условима постојања различитих медија и медијске конвергенције говорио је професор Универзитета уметности др Александар Луј Тодоровић 
подсетивши да, захваљујући експанзивном развоју савремених технологија и мрежних комуникација, предавања која смо пежоративно звали еx-цатедра могу бити трансформисана и обогаћена до те мере да буду равна најквалитетнијим програмима отвореног универзитета, са могућношћу интензивне интеракције између предавача и ученика или студената.
Завршну реч на Семинару имали су аутор пројекта и председник Удружења Библиотека плус Зоран Хамовић и председница Програмског одбора Интернеста др Маја Вукадиновић, који су подсетили на промену улоге школских предавача и библиотекара у образовном процесу изазвану трансформисањем савременог медијског окружења, развојем модерних технологија и њиховом употребом у процесима креативног стваралаштва. Ово ново окружење нуди могућност развоја неформалног образовања, као начина допуне институционалном образовању којим се самостално истражује и развијају сопствене компетенције и знања и размењују искуства. У том контексту треба посматрати и будућност пројекта Интернест као једног од могућих концепата омладинског отвореног универзитета.