Analiza Centra za obrazovne politike

(o projektu Internest)

Uvod

 

Internest je razvojni program aktivnosti koji školsku biblioteku unapređuje u školsku infoteku. Implementacijom Internesta sadržaji biblioteke postaju lako dostupne, sistematično i namenski uređene informacije za vaspitne i obrazovne svrhe.

Internest pretpostavlja kreiranje otvorenog radnog prostora za iskazivanje lične inicijative i preduzimljivosti, jer infotekar (nekadašnji bibliotekar) prima predloge od učenika, stvara sa njima projekte i istražuje mogućnosti za njihovu realizaciju. Razvoj informatičke kulture i razumevanje tehnoloških inovacija otvara učenicima pristup kreativnim industrijama i mogućnost izražavanja u novim medijima.

Internest predviđa da stručnjaci iz različitih oblasti učestvuju u programima predavanja, seminarima ili debatama prema iskazanim potrebama učesnika u projektu. Posle analize sa nosiocem projekta – Bibliotekom plus – i stručnim timom za podršku, usvojeni projekat realizuju nosilac, predviđeni saradnici (stručnjaci i profesionalci) i predstavnici škola koje se prijave za učešće u projektu. Osim rada na transformaciji prostora i primene školske biblioteke, projekat Internest uključuje i aktivnosti čiji je cilj da angažuje učenike i razvija njihove čitalačke i veštine medijskog oblikovanja sadržaja.

Kao promociju i podsticaj stvaranju infoteke i razvoja novih formi učenja, oformljeni školski tim dobija zadatak medijskog proširenja jedne od ponuđenih knjiga. U samostalnom izboru sadržaja, primeni različitih medija, zatim i promociji svojih projektnih aktivnosti, učesnici projekta daju primer kreativne produktivnosti, realizacije velikog potencijala infoteke i razvijaju veštine informatičke i medijske pismenosti, istovremeno ukazujući na njihov značaj i neophodnost. Ukupan rezultat učešća u projektu predstavlja se na Festivalu kreativnosti.

Internest je nastao 2006. godine, iz vizije vizije o kreativnom razvoju institucionalnih obrazovnih struktura koji omogućava efikasnu brigu o talentovanim učenicima i stvara uslove za brže i potpunije medijsko obrazovanje. U skladu sa ovakvim polazištem razvila se i misija projekta Interest – da svojim aktivnostima preobražava i unapređuje školsku biblioteku u savremeni centar razvoja izvrsnosti. Biblioteka Plus matična je kuća i nosilac projekata i programa Internest. Osnovni ciljevi programa Internest su:

• Da biblioteka i bibliotekar pružaju aktivnu podršku vaspitanju učenika i nastavnicima u organizaciji posebnih oblika obrazovanja
• Da se izradi školski web sajt sa platformom za elektronsko upravljanje informacijama
• Da se sistematski urede aktivnosti kroz projekte koje iniciraju i realizuju učenici
• Da se unapredi samostalni rad učenika na istraživanju i korišćenju digitalnih i drugih izvora informacija, njihovom publikovanju i distribuciji
• Da se stvore programski, organizacioni i tehnički uslovi za sticanje i proveru znanja metodom učenja na daljinu

Tokom seminara održanog u februaru 2013. sprovedene su dve fokus grupe sa učesnicima Internest projekta – nastavnicima i bibliotekarima koji su već izvesno vreme uključeni u projekat, i onima koji su tek započeli svoj rad unutar Internesta. Učesnici iz 21 srednje škole u Srbiji, ukupno 40 nastavnika i bibliotekara (od kojih njih 24 tek ulazi u projekat), razgovarali su u dve odvojene fokus grupe sa našim saradnicama Jelenom Radišić i Aleksandrom Maksimović. Razgovor je bio usmeren na ispitivanje percepcija o kompetencijama stečenim ili unapređenim kroz Internest projekat, odnosno očekivanja o kompetencijama koje mogu biti stečene ili unapređene kroz Internest projekat. Vodič za fokus grupu nalazi se u prilogu ovog izveštaja.

U narednom delu teksta izložićemo rezultate fokus grupa u dva bloka. Prvi će se odnositi na kompetencije koje nastavnici i bibliotekari, učesnici projekta, opažaju kao značajne za profesiju nastavnika u uslovima danas, a zatim ćemo se pozabaviti njihovim percepcijama o kompetencijama stečenim ili unapređenim kroz Internest projekat, tj. njihovim očekivanjima u vezi sa tim koje kompetencije smatraju da se na ovaj način mogu unaprediti.

 

1.     Kompetencije nastavnika neophodne za profesiju danas

 

Nastavnici i bibliotekari koji su uključeni u projekat prepoznaju stručnost nastavnika kao jednu od ključnih kompetencija koje ovaj mora da poseduje u svom svakodnevnom radu. Osim stručnosti, nastavnik mora da poseduje i radoznalost, koju nastavnici tumače kao spremnost za „nadograđivanje i praćenje aktuelne situacije u svom predmetu“. S druge strane, učesnici u projektu koji pripadaju redu stručnih saradnika navode da, sem seta uže stručnih znanja predmeta, nastavnik mora da poseduje i didaktičko-metodička i razvojno-psihološka znanja. U isto vreme, svi učesnici se slažu da, iako vrednuju celoživotno učenje i smatraju da je ono nužno da bi nastavnik bio efikasan u učionici, spremniji su da se obučavaju u domenu uže stručnih znanja nego u domenu didaktičko-metodičkih i razvojno-psiholoških znanja. U tom smislu učesnici fokus grupe primećuju i da upravo ova dva poslednja domena zajedno sa „vođenjem odeljenja“ predstavljaju upravo one veštine koje je često najteže savladati kada ste nastavnik. Vođenje odeljenja u smislu regulisanja discipline na času i organizovanja nastavnog procesa prepoznata je kao oblast koja je značajna zarad nastavnika, ali ujedno i „nešto što je kod nas zanemareno … mi kada uđemo u učionicu mi isto organizujemo, organizacija nastave nije samo stvar direktora“.

Drugi set kompetencija koje nastavnici i bibliotekari koji učestvuju u Internest projektu prepoznaju vezuje se za informatičku i informacionu pismenost nastavnika.

 „Predmet koji predajem, istorija, je veoma zahvalan za predstavljanje kroz prezentacije, nekada ubacim i neki deo dokumentarnog filma. Tada zajedno analiziramo činjenice prikazane u filmu. Kroz rad u EURO CLIO razmenjivao sam iskustva sa kolegama iz inostranstva, i sada često kroz prezentacije predtavljam ikarikaturu kao istorijski izvor, repordukcije umetničkih slika. Takav rad je veoma inspirativan za učenike.“ (nastavnik istorije, gimnazija)

S jedne strane, jasno se prepoznaje da nastavnici treba da su informatički, tehnički pismeni kako bi mogli da se služe informaciono-komunikacionim tehnologijama u nastavi, a s druge strane, moraju da budu i informaciono pismeni, odnosno da znaju gde se određena informacija pronalazi. Kako navode učesnici naše fokus grupe, najčešće su učenici informatički pismeniji u odnosu na svoje nastavnike, ali su zato nastavnici informaciono kompetentniji. U tom smislu povela se i rasprava među učesnicima fokus grupe u smislu do koje mere nastavnik treba nešto da zna i poznaje informaciono-komunikacione sisteme, a kada može i sme da kaže da mu je nešto nepoznato.

„..nije stamota zajedno učiti .. ne da nam učenici služe, već da zajedno učimo“ (stručni saradnik, srednja stručna škola)

Preovladalo je mišljenje da nastavnik sme i treba da kaže kada nešto ne zna i da treba da pokuša time da ovlada, ali da to ne znači da nastavnik ima pravo da dođe nespreman na čas i da kako se jedan nastavnik slikovito izrazio „tri učenika idu za njim i izigravaju pomoćnike“. Takav nastavnik ne može da bude uzor nikome.

Poslednji set kompetencija koje nastavnici pominju kao neophodne u svakodnevnom raadu sa učenicima tiču se komunikacijskih veština. Kako jedna nastavnica objašnjava, komunikacija je važna na svim nivoima – u radu sa učenicima i kolegama, ali i samim sobom. U obavezi ste kao nastavnik da stalno preispitujete sosptvenu poziciju, sopstvene konstrukte i način na koji sa drugima komunicirate. Svi učesnici u izvesnoj meri prepoznaju da dok su sigurni u svoju poziciju kada komuniciraju sa učenicima, toliko se sasvim suprotno osećaju kada je reć o komunikaciji sa kolegama. Nekolicina se zapitala da li saradnja u njihovim školama zaista postoji i koliko pravi timski rad zapravo funkcioniše i da li ga uopšte ima. Postavljeno je i direktno pitanje među učesnicima „Da li radite u školi u kojima timovi zaista funkcionišu?“

...Kod mene u školi ne funkcioniše nijedan [tim], dva–tri funkcionišu ali zato što neko izvuče stvar i ovaj projekat omogućava upravo to, da učite timski i da se učite osećaju za vreme što je za učenike važno.“

Kada je reč o učesnicima fokus grupa, koji se tek uključuju u projekat tri grupe kompetencija su ponovo izdvojene kao značajne za profesiju nastavnika danas: informatička pismenost nastavnika, kompetencije za komunikaciju i saradnju i kompetencije za istraživanje u nastavi.

Informatička pismenost nastavnika prepoznata je ponovo kao jedna od najznačajnijih kompetencija, kao i činjenica da je upotreba računara i interneta u nastavi danas neizbežna. Upotreba prezentacija, dokumentarnih filmova, karikatura, stripa navedena je kao sastavni deo nastave u savremenim uslovima obrazovanja. Ipak, iako su nastavnici naveli da sve češće koriste prezentacije u radu na času, naglasili su da je značajno prepoznati trenutak kada se koja tehnika rada ili, u ovom slučaju – tehnologija može adekvatno koristiti. Neki nastavnici su jasno izrazili stav da nije moguće, niti potrebno svaku nastavnu jednicu obrađivati uz upotrebu računara ili kroz prezentacije, jer u jednom trenutku kod učenika može doći do prezasićenja i od ovakvog načina rada.

 „Moje iskustvo kada je u pitanju korišćenje przentacija je da se deca u jednom momentu zasite, i da treba neprestano menjati dinamiku metoda koje koristimo. Power Point ne možete primeniti za svaku nastavnu jedinicu, za neku će čak biti i destruktivna i neće dobiti dobar rezultat, ne treba silom ulaziti u to, nego po svom nahođenju osetiti kada je to dobro.“  (nastavnik srpskog jezika, srednja stručna škola)

Osim toga, i među onima koji se tek upoznaju sa svetom Internesta jedan broj učesnika je istakao da bez obzira na to što učenici svakodnevno koriste računar, informatička pismenost učenika nije funkcionalna. Prema njihovom mišljenju, učenici mogu da dođu do određenog broja informacija upotrebom računara, ali da im je neophodna podrška kako bi iste sistematizovali, ogranizovali i iskoristili na svrsishodan način. Upravo tu se otvara prostor za dalju saradnju između nastavnika i učenika.

 „Internet je more svega i svačega. Ako učenici uče sa sajta Wikipedia, ne mora da znači da je ono što tamo piše tačno napisano. Mi moramo da ih vodimo u tom procesu korišćenja interneta kao pravog medija za učenje.“ (nastavnik biologije i bibliotekar, gimnazija)

Kompetencije za komunikaciju i saradnju među novim polaznicima Internesta sagledavaju se prvenstveno kroz saradnju između nastavnika i učenika, kao i saradnju nastavnika sa kolegama i upravom škole. Segment odgovornosti preispitivanja sopstvene pozicije kada komuniciramo sa drugim ljudima nije jasno prepoznata, kao u prethodnoj grupi.

„Jako je važna saradnja sa kolegama, učenicima, roditeljima, ali i sa upravom škole. Kada sam došla u biblioteku, bilo je jako malo sredstava, jedan kompjuter, interneta nije bilo ni u bibilioteci ni u medijateci. Onda sam polako ubedila direktora da nam je veoma važno da u bibilioteci imamo računare i interenet. Tada sam još predavala Građansko vaspitanje, pa sam ja počela da držim časove u biblioteci. Potom sam zvala kolege na ugledne časove, da vide kako se  koristi film kao nastavno sredstvo. To je kao pelcer, uzmete ga i raznosite dalje. Polako su i oni počeli da koriste internet u toku časa, računare, i sada je situacija u našoj biblioteci takva da se 15 dana ranije najavljuje i zakazuje čas.“ (bibliotekar, srednja stručna škola)

Načini koje su nastavnici prepoznali kao dobre za unapređenje saradnje sa kolegama jesu: zajedničko učešće na projektu, držanje oglednih i uglednih časova, isticanje primera dobre prakse na nivou škole i između različitih škola.

 „Ja smatram da imam dobro razvijene komunikacije za saradnju i timski rad, a to je i uslov da uspešno obravljam svoj posao, posao školskog bibilotekara. Ja nemam predmet koji predajem i onda kroz saradnju sa kolegama pokušavam da učenici objedine znanja koja stiču iz različitih predmeta, da od toga napravimo neki nov kvalitet. Uglavnom to budu neki zajednički časovi koji su veoma zanimljivi za učenike.“ (bibliotekar, srednja stručna škola)

Konačno kompetencije za istraživanje u nastavi prepoznate su kao značajan preduslov za unapređenje nastave jer kako jedan od učesnika navodi:

„Potrebno je da organizujemo što više istraživačkog rada, deca tako bolje uče i razumeju.“ (bibliotekar, srednja stručna škola)

U vezi sa tim, nastavnici navode da je u školi neophodno razvijati interdisciplinarnu nastavu, a kod učenika naročito sposobnosti za funkcionalno povezivanje znanja koje učenici stiču na različitim predmetima. Potreba za horizontalnim i vertikalanim povezivanjem između nastavnika koji predaju različite predmete i rade sa različitim razredima naglašena je kao jedna od važnih preduslova za uspešno obavljanje posla nastavnika.

 

 2. Kompetencije razvijene tokom Internest projekta – Šta su očekivanja nastavnika?

Nastavnici i bibliotekari koji su već izvesno vreme uključeni u Internest sagledavaju nekoliko dobiti i za sebe i za učenike u okviru Internesta. Kada je reč o učenicima navodi se da je ovo u pravoj meri razvojni projekat, koji omogućava da učenici ne samo postanu informaciono pismeniji, već i da nauče kako da vrednuju izvore literature (npr. Wikipedija nije jedini izvor koji postoji), da kritički pristupaju izvorima koje su pronašli i da analiziraju dato. Na kraju, proces se završava interpretacijom i konkretnim produktima rada, koje onda potom i drugi u školi imaju prilike da vide. Nastavnici navode kako je to za njihove učenike veoma važan momenat.

Nekolicina je izrazila mišljenje i da im je Internest omogućio da sagledaju gde su oni u procesu učenja, a gde njihovi učenici. Kako jedna učesnica navodi nekada je bilo potrebno da izučite nešto i onda se time bavite, a danas je proces preokrenut. Internest joj je omogućio da bolje razume svoje učenike, da oni razumeju tehnologije koje koriste, ali i da ujedno svi zajedno uče.

„Stavio nas je u poziciju da sa učenicima zajedno učimo, to je početna tačka“ (stručni saradnik, srednja stručna škola)

„Najviše mi je doneo to što sam ja shvatila gde su oni“ (bibliotekar, gimnazija)

Izraženo je i mišljenje kako je na ovakav način aktivirana unutrašnja motivacija učenika i da su mnogi polaznici rekli kako im „nikada nije bilo tako lepo na nekoj vannastavnoj aktivnosti“. Ovaj elemenat je doprineo da se među učenicima spontano širi ono što su pojedini učenici naučili u okviru projekta.

Kada je reč o samim nastavnicima, svi priznaju da su neke njihove veštine bile „testirane“ u okviru samog projekta. Osim činjenice da su oni sami morali da uče, i da se ideja o celoživotnom učenju kroz ovaj projekat materijalizovala, nastavnici su bili primorani da sarađuju sa drugim institucijama, što je kompetencija za koju neki od njih priznaju da im je strana. Kroz ovaj projekat ona je razvijena. Takođe, i sami nastavnici su morali da budu strpljivi i nauče da „kada zataji šraf u timu ja [nastavnik] ne budem ta koja će to uraditi umesto drugih“. Samo na ovakav način Internest je mogao da bude razvojni projekat i za jedne i za druge, i da zaista doprinese tome da nastavnici i učenici uče zajedno.

S druge strane, kada je reč o očekivanjima nastavnika koji su se tek uključili u projekat, dominira stav da će učešćem u Internest projektu ostvariti dublju saradnju sa učenicima, koji se, posle početne nesigurnosti, brzo zainteresuju za nove aktivnosti. Nastavnici smatraju da ovakav način rada više odgovara učenicima u odnosu na klasičnu nastavu u učionici, da preuzimanjem odgovornosti za istraživanja koja realizuju učenici „šire vidike“ i proširuju svoja znanja više nego da su samo čuli informacije od nastavnika o određenoj temi na jednom školskom času:

„Učenicima mnogo više odgovara takav način rada da sami budu aktivni, oplemenjuje ih, obogaćuje, širi im vidike na razne načine. To su moja iskustva do sada i nadam se da ćemo kroz ovaj projekat to još više unaprediti.“ (bibliotekar, srednja stručna škola)

Nastavnici su istakli da Internest vide kao istraživački projekat kroz koji će se oni profesionalno razvijati, a njihovi učenici učiti na drugačiji način, kroz istraživačke poduhvate i saradnju sa vršnjacima.

„Vršnjačka edukacija je veoma važna, veoma bitna, učenici rado slušaju vršnjake dok govore, uče od njih, to im je zanimljivo. To su ozbiljni istraživački poduhvati. Mi razmišljamo u tom pravcu.“ bibliotekar, srednja stručna škola)

Kada su u pitanju očekivanja nastavnika od projekta, jedan broj učesnika naveo je da je motivisan da se uključi u Internest jer su u svojim školama videli da su kolege koje su ranije učestvovale uspele da kod dece probude kulturu čitanja. Upravo je motivacija učenika za čitanje jedan od podsticaja za nastavnike da se uključe u rad na Internest projektu. Nastavnici su naglasili da ovaj projekat vide kao priliku da knjigu i čitanje približe učenicima. Uloga nastavnika je u ovom procesu opisana kao uloga onoga koji treba deci da pomogne da se snađu u sadržajima koji im neće uvek biti laki, da im da smernice, i da pažljivo osmisli proces zajedničkog čitanja u kojem će napredovati i razvijati se i učenici i nastavnik.

„Ušao sam u ovaj projekat jer sam video kako su moje koleginice uspele da pokrenu kod  dece interesovanje za čitanje, a to je jako retko u naše doba. Mislim da je to velika stvar. Našim učenicima su sada računari osnovni medij kroz koji oni dobijaju saznanja, pa je ova naša škola u stvari veoma zastarela. Ovo je retka prilika da se povežu knjiga i internet. Internet je put kojim učenici mogu mnogo brže i jednostavnije da dođu do znanja, ali knjiga je nezamenjiva.“ (nastavnik filozofije, srednja stručna škola)

„Meni nije lako da pronađem sada ni petoro, šestoro dece koja će hteti da rade na tekstu. Ali se nadam da će to biti kao leptirov efekat – njih šestoro će kroz neku priču o tome šta su radili povući još desetoro učenika.“ (bibliotekar, srednja stručna škola)

Upotreba savremenih informaciono-tehnoloških sredstva procenjena je i kao jedna od mogućnosti za unapređenje saradnje između članova školskog kolektiva. Nastavnici koji imaju manje znanja i veština iz ove oblasti obratiće se svojim kolegama koji su u toj oblasti kompetentniji, a korelacija između nastavnih predmeta i interdisciplinarnost u nastavi se takođe promoviše ovim pristupom (naveden je primer zajedničkog časa nastavnika istorije i gerografije, fizike i hemije, građanskog vaspitanja i građanske nastave). Osim toga, kako se u nekim školama časovi uz upotrebu prezentacija odvijaju u školskoj bibilioteci ili medijateci zbog opreme i korišćenja intereneta, povećana je i saradnja između nastavnika i bibiliotekara. Uz to, kada je reč o timskom radu, nastavnici su prepoznali da se i njihova međusobna spremnost na saradnju reflektuje i na stavove i aktivnosti učenika. To je posebno istaknuto u konktekstu toga da škola treba učenike i da pripremi za rad u savremenim uslovima, a da danas nije moguće biti uspešan u poslu bez sposobnosti za saradnju. Nastavnici očekuju da će im upravo učešće u Internestu omogućiti da razviju kod dece timski rad, ali i da se on opaža kao podjednako ozbiljan oblik rada, kao i samostalni rad. Govoreći o očekivanjima razvoja saradnje unutar kolektiva, nastavnici su naveli da očekuju da ostvare saradnju i sa kolegama izvan svoje škole koji su uključeni u Internerst. Ipak, učesnici su svesni da saradnju između kolega unutar škole ponekad nije lako ostvariti. I dok u nekim školama ne postoji kultura saradnje, u drugim školama u susretu sa novinama (npr. korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija) pojedine kolege neće biti spremne da učestvuju u projektnim aktivnostima.

  „Mi do sada u školi nismo imali tu vrstu timskog rada, barem ne toliko zastupljenu koliko se ovde očekuje. To će biti dragoceno iskustvo za sve nas.“ (bibliotekar, gimnazija)

Bibilotekari ističu da je posebna otežavajuća okolnost za njih to što ne uspevaju da ostvare uspešnu saradnju sa roditeljima. Kako oni procenjuju, roditelji nisu zainteresovani za saradnju sa bibiiotekarima jer oni ne predaju nijedan nastavni predmet, ne ocenjuju učenike, i stoga roditelji nemaju motivaciju da se odazovu nekom od poziva koje im bibliotekar upućuje. Bibliotekari se nadaju da će im Internest projakt pomoći u tome da motivišu roditelje za saradnju sa školskom bibliotekom, jer se nadaju da će roditelji biti zainteresovani za projekat u koji su uključena njihova deca, i da to može biti dobar uvod u dalju saradnju.

„Ono što kao školski bibliotekar nikada nisam uspela, a 30 godina radim, je saradnja sa roditeljima. Volea bih da ostvarim i tu saradnju. Uspela sam da se povežem sa lokalnom zajednicom, ali sa rodteljima nisam. Valjda školski bibiliotekar nema dovoljno tog dekorativnog, vidljivog autoriteta, pa kada školski bibliotekar pozove roditelje, porodicu, na saradnju, to kod njih ne odjekne tako kao kada to uradi neki nastavnik koji nosi dnevnik u ruci i ocenjuje učenike. Možda će ovaj projekat da mi pomogne u tome. Ja sam već animirala učenike, i morala sam da tražim saglasnost od njihovih roditelja da se učenici uključe. To je prvi korak, da se upoznamo, a posle i da se roditelji uključe, i oni prate svoju decu, znaju šta oni rade i da pripomognu. Od ovog projetka očekujem da razvijem i taj oblik saradnje, sa roditeljima.“ (bibliotekar, srednja stručna škola)

Nastavnici su naglasili i da trajanje školskog časa od 45 minuta nije dovoljno za uspešna postignuća učenika, te da očekuju da će kroz ovaj projekat omogućiti učenicima spoj onoga što se odvija tokom jednog školskog časa i vannastavnih aktivnosti. Takođe i ova grupa učesnika očekuje da kroz ovaj projekat ojačaju i razviju neka svoja interesovanja ili zapostavljene veštine. Na primer, jedan nastavnik naveo je da, ukoliko njegovi učenici odluče da kroz učešće u projektu prave film, prvo on sam mora da nauči nešto o tome kako se pravi film, jer o tome nema nikakva znanja i veštine:

„Imam osećaj da ću i ja kroz ovaj projekat usavršiti neke svoje veštine. Ukoliko moji đaci odluče da snimaju film, ja o tome ne znam ništa. Sa njima ću učiti, od njih ću učiti, pa ću to   znanje preneti dalje i primenti na svojim časovima.“ (nastavnik sociologije, gimnazija)

 

Zaključak

 

Svi učesnici, bez obzira na postojanje prethodnog iskustva u okviru Internesta, procenjuju da je unapređenje njihovih profesionalnih kompetencija i stila rada značajno za njih kao profesionalce, ali da je takođe veoma važno za učenike. Učenicima su časovi zanimljiviji kada se ne svode samo na predavanja, učenici su istinski motivisani da rade ako oni mogu da iskažu spostvene veštine, mišljenje i stavove, da pokažu kreativna rešenja do kojih su došli u vezi sa zadatom temom, da prezentuju drugima rezultate do kojih su došli istraživanjima koja su sproveli u biblioteci, lokalnoj zajednici, nekoj od ustanova kulture u gradu ili na internetu. U takvom okruženju i nastavnici dobijaju novu motivaciju i energiju za dalji rad i nastupaju zajedno sa svojim učenicima kao ko-konstruktori znanja i ideja, kako unutar učionice, tako i izvan nje.

„Dugoročno, verujem da će nastava u svim predmetima da izgleda ovako. Suština škole su đaci, oni treba da imaju korist od toga što mi radimo.“ (bibliotekar, srednja stručna škola)

„Nastavnicima je problem da rade na računaru, učenicima je problem da čitaju, a ovaj projekat je prilika da se te dve stvari nekako spoje: te dve stvari su nastavnici i učenici, a te dve stvari su i knjiga i računar.“ (bibliotekar, gimnazija)

 

     PRILOG 1.

 

Vodič za fokus-grupnu diskusiju

[kompetencije nastavnika]

 

I.          Uvod (10 minuta)

 

Svrha: Međusobno upoznavanje i objašnjavanje svrhe fokusa. Definisanje pravila ponašanja. Od svakog učesnika se traži da kaže nešto, olakšavajući buduću komunikaciju.

 

Dobar dan, moje ime je ________, i ja ću biti moderator ove diskusije. Moj zadatak je da olakšavam tok ovog razgovora i da vodim računa o tome da pokrijemo sve važne teme koje ćemo danas pokrenuti i da svakom učesniku pružim priliku da kaže ono što misli i oseća. Cilj našeg današnjeg okupljanja jeste da utvrdimo na koji način nastavnici razmišljaju o kompetencijama koje su im neophodne u njihovom svakodnevnom radu sa učenicima, ali i roditeljima i njihovim kolegama. Želim da čujem vaša mišljenja, mišljenje svakog učesnika je podjednako važno, a vaši odgovori se ne vrednuju na nivou tačnih i pogrešnih odgovora. Volela bih da mi kažete sve što vam padne na pamet u vezi sa ovom temom.

 

Hvala vam što ste našli vremena da učestvujete u ovom razgovoru. Kao što ćete videti, pokrenućemo više različitih tema, a ja vas molim da o svakoj od njih slobodno raspravljamo i pritom poštujemo i ona gledišta koja se razlikuju od naših.

 

Uvažavanje razlika. Sigurna sam da ćete ovde možda čuti mišljenja i stavove sa kojima se vi ne slažete. To je sasvim u redu i očekivano, i nadam se da ćete se, ako nađete za shodno, suprotstaviti takvim mišljenjima ili stavovima na uljudan i primeren način. Isto tako, može se desiti da tokom razgovora promenite svoje dosadašnje stavove o nekoj temi zbog toga što ste čuli neki novi argument. Molim vas da mi slobodno kažete, ukoliko se to desi.

 

Važno pravilo: uvek govori samo jedna osoba. Zbog toga što poštujemo svačije mišljenje i zbog toga što želimo da svi čuju ono što je neko rekao, osnovno pravilo ovog razgovora jeste da u svakom trenutku govori samo jedna osoba. Želimo da ovaj razgovor protekne u dobroj i kulturnoj atmosferi. Stoga je važno da uvažavate osobu koja govori i da sačekate da ona završi sa onim što je htela da nam kaže.

 

Poverljivost/anonimnost. Ovaj razgovor je potpuno anoniman i sve što nam kažete smatraćemo da je krajnje poverljivo. Nikada nećemo dovesti u vezu vaše stvarno ime i prezime sa onim što ste ovde kazali. Ukoliko budemo navodili neko vaše mišljenje uz njega ćemo navesti neko izmišljeno ime ili izmišljeni nadimak. Na taj način, niko neće biti u stanju da vaše stvarno ime dovede u vezu sa onim što ste ovde kazali. Vi ste sasvim slučajno izabrani da postanete član ove grupe, I mi veoma cenimo što ste našli vremena da nam se pridružite. Pored mene se nalazi ovaj mali diktafon, kakav koriste i novinari. Diktafon će mi pomoći da tačno zabeležim vaše reči. Na osnovu tog zvučnog zapisa niko, sem mene, neće biti u stanju da rekonstruiše ko od vas je šta tačno kazao. Diktafon koristimo samo zbog toga što nam je važna svaka vaša reč i hoćemo da ih zabeležimo. Na taj način, ne moram da zapisujem ono što govorite i mogu da se usredsredim na tok same diskusije.

 

 

• Vi ovde predstavljate i ljude koji se ne nalaze u ovo prostoriji. Možete slobodno da iznosite i njihova mišljenja i stavove, ukoliko su vam poznati.
• Možete da govorite potpuno slobodno, nama je važno da vas čujemo.
• Želim da se svi dobro osećaju – razumem da je ovo sasvim novo iskustvo za vas ali se nadam da će vam biti zanimljivo.

 

Učesnici se predstavljaju. Krenimo redom oko stola. Recite nam nešto o sebi, kako se zovete (samo lično ime), gde radite, koliko iskustva imate i slično. Bilo šta što nam može pomoći da se bolje upoznamo da bismo što uspešnije obavili ovaj razgovor.

 

(MODERATOR BI TREBALO PRVI DA SE PREDSTAVI, KAŽE SVOJE IME I PAR OSNOVNIH PODATAKA O SEBI I O TOME GDE RADI)

 

 

II. [opšte raspoloženje] (15 minuta)

Svrha: Učesnici diskusije još uvek nisu upoznati sa glavnom temom (kompetencije nastavnika), ovaj deo razgovora služi kao uvod u temu

 

1. U radu sa učenicima, vi svakodnevno koristite neke veštine. Koje su to veštine? Koju svoju veštinu najviše cenite kod sebe? Postoji li neka veština za koju smatrate da niste njome u potpunosti ovladali, a značajna vam je za rad sa učenicima?

 

 

III. [spontane percepcije o potrebnim kompetencijama nastavnika] (30 minuta)

Svrha: „mapiranje“ prostora i značenjskog smisla onih kompetencija koje nastavnici spontano prepoznaju kao neophodne za njihov svakodnevni rad;

 

1. Kao što znate, danas ćemo razgovarati o kompetencijama nastavnika. Pod njima podrazumevamo spoj znanja, veština i vrednosnih stavova koji su neophodni u radu svakog nastavnika. Kada razmišljate o nastavničkoj profesiji danas [PAUZA] šta smatrate da su kompetencije koje svaki nastavnik treba da poseduje? Nabrojte mi te kompetencije.
2. Možete li mi navesti primer za … [prva kompetencija koju su naveli] Zašto je ona značajna? Da li smatrate da vam je ta kompetencija značajnija u radu sa učenicima ili na primer prilikom saradnje sa kolegama ili roditeljima?
3. Pomenuli ste [druga kompetencija koju su naveli] Šta to znači? Opišite mi tu kompetenciju. Kada ova kompetencija doalzi do izražaja u vašem radu?
4. ISTA PETLJA SE KORISTI I ZA NAREDNE KOJE SU NAVEDENE – BITNO JE DA SE ZA SVAKU NAVEDENU KOMPETENCIJU DOBIJE OPIS ŠTA ONA ZNAČI, OPIS PREKO PRIMERA KADA SE KORISTI I ZAŠTO SMATRAJU DA JE ZNAČAJNA)

 

 

IVA. [percepcije o kompetencijama stečenim ili unapređenim kroz Internest projekat] (30 minuta)

Svrha: „mapiranje“ kompetencija za koje nastavnici prepoznaju da su stečene ili unapređene kroz projekat u kome su učestvovali;

 

1. Imajući u vidu da je Internest razvojni projekat kroz koji se razvija informatička kultura, slobodno i odgovorno mišljenje, pa samim tim i mnoge druge kompetencije, zanima nas da li postoje neke od prethodno spomenutih kompetencija koje ste stekli ili usavršili kroz ovaj projekat?
2. Molim vas da mi opišete kroz koje aktivnosti i na koji način?
3. Da li postoje kompetencije koje nismo spomenuli, a da su stečene ili usavršene kroz projekat Internest? Zašto je ona značajna? Da li smatrate da vam je ta kompetencija značajnija u radu sa učenicima ili, na primer, prilikom saradnje sa kolegama ili roditeljima?

 

1. ISTA PETLJA SE KORISTI I ZA SVAKU OD KOMPETENCIJA KOJU SU NAVELI – BITNO JE DA SE ZA SVAKU NAVEDENU KOMPETENCIJU DOBIJE OPIS ŠTA ONA ZNAČI, I OPIS PREKO PRIMERA KROZ KOJE AKTIVNOSTI I NA KOJI NAČIN SU STEČENE ILI USAVRŠENE.

 

IVB. [očekivanja o kompetencijama koje mogu biti stečene ili unapređene kroz Internest projekat] (30 minuta)

Svrha: „mapiranje“ kompetencija za koje nastavnici očekuju da mogu biti stečene ili unapređene kroz projekat u kome će učestvovati;

 

1. Imajući u vidu da je Internest razvojni projekat kroz koji se razvija informatička kultura, slobodno i odgovorno mišljenje, pa samim tim i mnoge druge kompetencije zanima nas da li postoje neke od prethodno spomenutih kompetencija za očekujete da ćete steći ili dodatno unaprediti kroz ovaj projekat?
2. Molim vas da mi opišete kroz koje aktivnosti i na koji način očekujete da će biti stečene ili usavršene?
3. Da li postoje kompetencije koje nismo spomenuli, a da očekujete da ćete ih steći ili usavršiti kroz projekat Internest? Zašto je ona značajna? Da li smatrate da vam je ta kompetencija značajnija u radu sa učenicima ili, na primer, prilikom saradnje sa kolegama ili roditeljima?

 

1. ISTA PETLJA SE KORISTI I ZA SVAKU OD KOMPETENCIJA KOJU SU NAVELI – BITNO JE DA SE ZA SVAKU NAVEDENU KOMPETENCIJU DOBIJE OPIS ŠTA ONA ZNAČI, I OPIS PREKO OČEKIVANJA KROZ KOJE AKTIVNOSTI I NA KOJI NAČIN MOGU BITI STEČENE ILI USAVRŠENE.