Анализа Центра за образовне политике

(о пројекту Интернест)

Увод

 

Интернест је развојни програм активности који школску библиотеку унапређује у школску инфотеку. Имплементацијом Интернеста садржаји библиотеке постају лако доступне, систематично и наменски уређене информације за васпитне и образовне сврхе.

Интернест претпоставља креирање отвореног радног простора за исказивање личне иницијативе и предузимљивости, јер инфотекар (некадашњи библиотекар) прима предлоге од ученика, ствара са њима пројекте и истражује могућности за њихову реализацију. Развој информатичке културе и разумевање технолошких иновација отвара ученицима приступ креативним индустријама и могућност изражавања у новим медијима.

Интернест предвиђа да стручњаци из различитих области учествују у програмима предавања, семинарима или дебатама према исказаним потребама учесника у пројекту. После анализе са носиоцем пројекта – Библиотеком плус – и стручним тимом за подршку, усвојени пројекат реализују носилац, предвиђени сарадници (стручњаци и професионалци) и представници школа које се пријаве за учешће у пројекту. Осим рада на трансформацији простора и примене школске библиотеке, пројекат Интернест укључује и активности чији је циљ да ангажује ученике и развија њихове читалачке и вештине медијског обликовања садржаја.

Као промоцију и подстицај стварању инфотеке и развоја нових форми учења, оформљени школски тим добија задатак медијског проширења једне од понуђених књига. У самосталном избору садржаја, примени различитих медија, затим и промоцији својих пројектних активности, учесници пројекта дају пример креативне продуктивности, реализације великог потенцијала инфотеке и развијају вештине информатичке и медијске писмености, истовремено указујући на њихов значај и неопходност. Укупан резултат учешћа у пројекту представља се на Фестивалу креативности.

Интернест је настао 2006. године, из визије визије о креативном развоју институционалних образовних структура који омогућава ефикасну бригу о талентованим ученицима и ствара услове за брже и потпуније медијско образовање. У складу са оваквим полазиштем развила се и мисија пројекта Интерест – да својим активностима преображава и унапређује школску библиотеку у савремени центар развоја изврсности. Библиотека Плус матична је кућа и носилац пројеката и програма Интернест. Основни циљеви програма Интернест су:

• Да библиотека и библиотекар пружају активну подршку васпитању ученика и наставницима у организацији посебних облика образовања
• Да се изради школски wеб сајт са платформом за електронско управљање информацијама
• Да се систематски уреде активности кроз пројекте које иницирају и реализују ученици
• Да се унапреди самостални рад ученика на истраживању и коришћењу дигиталних и других извора информација, њиховом публиковању и дистрибуцији
• Да се створе програмски, организациони и технички услови за стицање и проверу знања методом учења на даљину

Током семинара одржаног у фебруару 2013. спроведене су две фокус групе са учесницима Интернест пројекта – наставницима и библиотекарима који су већ извесно време укључени у пројекат, и онима који су тек започели свој рад унутар Интернеста. Учесници из 21 средње школе у Србији, укупно 40 наставника и библиотекара (од којих њих 24 тек улази у пројекат), разговарали су у две одвојене фокус групе са нашим сарадницама Јеленом Радишић и Александром Максимовић. Разговор је био усмерен на испитивање перцепција о компетенцијама стеченим или унапређеним кроз Интернест пројекат, односно очекивања о компетенцијама које могу бити стечене или унапређене кроз Интернест пројекат. Водич за фокус групу налази се у прилогу овог извештаја.

У наредном делу текста изложићемо резултате фокус група у два блока. Први ће се односити на компетенције које наставници и библиотекари, учесници пројекта, опажају као значајне за професију наставника у условима данас, а затим ћемо се позабавити њиховим перцепцијама о компетенцијама стеченим или унапређеним кроз Интернест пројекат, тј. њиховим очекивањима у вези са тим које компетенције сматрају да се на овај начин могу унапредити.

 

1.     Компетенције наставника неопходне за професију данас

 

Наставници и библиотекари који су укључени у пројекат препознају стручност наставника као једну од кључних компетенција које овај мора да поседује у свом свакодневном раду. Осим стручности, наставник мора да поседује и радозналост, коју наставници тумаче као спремност за „надограђивање и праћење актуелне ситуације у свом предмету“. С друге стране, учесници у пројекту који припадају реду стручних сарадника наводе да, сем сета уже стручних знања предмета, наставник мора да поседује и дидактичко-методичка и развојно-психолошка знања. У исто време, сви учесници се слажу да, иако вреднују целоживотно учење и сматрају да је оно нужно да би наставник био ефикасан у учионици, спремнији су да се обучавају у домену уже стручних знања него у домену дидактичко-методичких и развојно-психолошких знања. У том смислу учесници фокус групе примећују и да управо ова два последња домена заједно са „вођењем одељења“ представљају управо оне вештине које је често најтеже савладати када сте наставник. Вођење одељења у смислу регулисања дисциплине на часу и организовања наставног процеса препозната је као област која је значајна зарад наставника, али уједно и „нешто што је код нас занемарено … ми када уђемо у учионицу ми исто организујемо, организација наставе није само ствар директора“.

Други сет компетенција које наставници и библиотекари који учествују у Интернест пројекту препознају везује се за информатичку и информациону писменост наставника.

 „Предмет који предајем, историја, је веома захвалан за представљање кроз презентације, некада убацим и неки део документарног филма. Тада заједно анализирамо чињенице приказане у филму. Кроз рад у ЕУРО ЦЛИО размењивао сам искуства са колегама из иностранства, и сада често кроз презентације предтављам икарикатуру као историјски извор, репордукције уметничких слика. Такав рад је веома инспиративан за ученике.“ (наставник историје, гимназија)

С једне стране, јасно се препознаје да наставници треба да су информатички, технички писмени како би могли да се служе информационо-комуникационим технологијама у настави, а с друге стране, морају да буду и информационо писмени, односно да знају где се одређена информација проналази. Како наводе учесници наше фокус групе, најчешће су ученици информатички писменији у односу на своје наставнике, али су зато наставници информационо компетентнији. У том смислу повела се и расправа међу учесницима фокус групе у смислу до које мере наставник треба нешто да зна и познаје информационо-комуникационе системе, а када може и сме да каже да му је нешто непознато.

„..није стамота заједно учити .. не да нам ученици служе, већ да заједно учимо“ (стручни сарадник, средња стручна школа)

Преовладало је мишљење да наставник сме и треба да каже када нешто не зна и да треба да покуша тиме да овлада, али да то не значи да наставник има право да дође неспреман на час и да како се један наставник сликовито изразио „три ученика иду за њим и изигравају помоћнике“. Такав наставник не може да буде узор никоме.

Последњи сет компетенција које наставници помињу као неопходне у свакодневном рааду са ученицима тичу се комуникацијских вештина. Како једна наставница објашњава, комуникација је важна на свим нивоима – у раду са ученицима и колегама, али и самим собом. У обавези сте као наставник да стално преиспитујете сосптвену позицију, сопствене конструкте и начин на који са другима комуницирате. Сви учесници у извесној мери препознају да док су сигурни у своју позицију када комуницирају са ученицима, толико се сасвим супротно осећају када је рећ о комуникацији са колегама. Неколицина се запитала да ли сарадња у њиховим школама заиста постоји и колико прави тимски рад заправо функционише и да ли га уопште има. Постављено је и директно питање међу учесницима „Да ли радите у школи у којима тимови заиста функционишу?“

...Код мене у школи не функционише ниједан [tim], два–три функционишу али зато што неко извуче ствар и овај пројекат омогућава управо то, да учите тимски и да се учите осећају за време што је за ученике важно.“

Када је реч о учесницима фокус група, који се тек укључују у пројекат три групе компетенција су поново издвојене као значајне за професију наставника данас: информатичка писменост наставника, компетенције за комуникацију и сарадњу и компетенције за истраживање у настави.

Информатичка писменост наставника препозната је поново као једна од најзначајнијих компетенција, као и чињеница да је употреба рачунара и интернета у настави данас неизбежна. Употреба презентација, документарних филмова, карикатура, стрипа наведена је као саставни део наставе у савременим условима образовања. Ипак, иако су наставници навели да све чешће користе презентације у раду на часу, нагласили су да је значајно препознати тренутак када се која техника рада или, у овом случају – технологија може адекватно користити. Неки наставници су јасно изразили став да није могуће, нити потребно сваку наставну једницу обрађивати уз употребу рачунара или кроз презентације, јер у једном тренутку код ученика може доћи до презасићења и од оваквог начина рада.

 „Моје искуство када је у питању коришћење прзентација је да се деца у једном моменту засите, и да треба непрестано мењати динамику метода које користимо. Поwер Поинт не можете применити за сваку наставну јединицу, за неку ће чак бити и деструктивна и неће добити добар резултат, не треба силом улазити у то, него по свом нахођењу осетити када је то добро.“  (наставник српског језика, средња стручна школа)

Осим тога, и међу онима који се тек упознају са светом Интернеста један број учесника је истакао да без обзира на то што ученици свакодневно користе рачунар, информатичка писменост ученика није функционална. Према њиховом мишљењу, ученици могу да дођу до одређеног броја информација употребом рачунара, али да им је неопходна подршка како би исте систематизовали, огранизовали и искористили на сврсисходан начин. Управо ту се отвара простор за даљу сарадњу између наставника и ученика.

 „Интернет је море свега и свачега. Ако ученици уче са сајта Wикипедиа, не мора да значи да је оно што тамо пише тачно написано. Ми морамо да их водимо у том процесу коришћења интернета као правог медија за учење.“ (наставник биологије и библиотекар, гимназија)

Компетенције за комуникацију и сарадњу међу новим полазницима Интернеста сагледавају се првенствено кроз сарадњу између наставника и ученика, као и сарадњу наставника са колегама и управом школе. Сегмент одговорности преиспитивања сопствене позиције када комуницирамо са другим људима није јасно препозната, као у претходној групи.

„Јако је важна сарадња са колегама, ученицима, родитељима, али и са управом школе. Када сам дошла у библиотеку, било је јако мало средстава, један компјутер, интернета није било ни у бибилиотеци ни у медијатеци. Онда сам полако убедила директора да нам је веома важно да у бибилиотеци имамо рачунаре и интеренет. Тада сам још предавала Грађанско васпитање, па сам ја почела да држим часове у библиотеци. Потом сам звала колеге на угледне часове, да виде како се  користи филм као наставно средство. То је као пелцер, узмете га и разносите даље. Полако су и они почели да користе интернет у току часа, рачунаре, и сада је ситуација у нашој библиотеци таква да се 15 дана раније најављује и заказује час.“ (библиотекар, средња стручна школа)

Начини које су наставници препознали као добре за унапређење сарадње са колегама јесу: заједничко учешће на пројекту, држање огледних и угледних часова, истицање примера добре праксе на нивоу школе и између различитих школа.

 „Ја сматрам да имам добро развијене комуникације за сарадњу и тимски рад, а то је и услов да успешно обрављам свој посао, посао школског бибилотекара. Ја немам предмет који предајем и онда кроз сарадњу са колегама покушавам да ученици обједине знања која стичу из различитих предмета, да од тога направимо неки нов квалитет. Углавном то буду неки заједнички часови који су веома занимљиви за ученике.“ (библиотекар, средња стручна школа)

Коначно компетенције за истраживање у настави препознате су као значајан предуслов за унапређење наставе јер како један од учесника наводи:

„Потребно је да организујемо што више истраживачког рада, деца тако боље уче и разумеју.“ (библиотекар, средња стручна школа)

У вези са тим, наставници наводе да је у школи неопходно развијати интердисциплинарну наставу, а код ученика нарочито способности за функционално повезивање знања које ученици стичу на различитим предметима. Потреба за хоризонталним и вертикаланим повезивањем између наставника који предају различите предмете и раде са различитим разредима наглашена је као једна од важних предуслова за успешно обављање посла наставника.

 

 2. Компетенције развијене током Интернест пројекта – Шта су очекивања наставника?

Наставници и библиотекари који су већ извесно време укључени у Интернест сагледавају неколико добити и за себе и за ученике у оквиру Интернеста. Када је реч о ученицима наводи се да је ово у правој мери развојни пројекат, који омогућава да ученици не само постану информационо писменији, већ и да науче како да вреднују изворе литературе (нпр. Wикипедија није једини извор који постоји), да критички приступају изворима које су пронашли и да анализирају дато. На крају, процес се завршава интерпретацијом и конкретним продуктима рада, које онда потом и други у школи имају прилике да виде. Наставници наводе како је то за њихове ученике веома важан моменат.

Неколицина је изразила мишљење и да им је Интернест омогућио да сагледају где су они у процесу учења, а где њихови ученици. Како једна учесница наводи некада је било потребно да изучите нешто и онда се тиме бавите, а данас је процес преокренут. Интернест јој је омогућио да боље разуме своје ученике, да они разумеју технологије које користе, али и да уједно сви заједно уче.

„Ставио нас је у позицију да са ученицима заједно учимо, то је почетна тачка“ (стручни сарадник, средња стручна школа)

„Највише ми је донео то што сам ја схватила где су они“ (библиотекар, гимназија)

Изражено је и мишљење како је на овакав начин активирана унутрашња мотивација ученика и да су многи полазници рекли како им „никада није било тако лепо на некој ваннаставној активности“. Овај елеменат је допринео да се међу ученицима спонтано шири оно што су поједини ученици научили у оквиру пројекта.

Када је реч о самим наставницима, сви признају да су неке њихове вештине биле „тестиране“ у оквиру самог пројекта. Осим чињенице да су они сами морали да уче, и да се идеја о целоживотном учењу кроз овај пројекат материјализовала, наставници су били приморани да сарађују са другим институцијама, што је компетенција за коју неки од њих признају да им је страна. Кроз овај пројекат она је развијена. Такође, и сами наставници су морали да буду стрпљиви и науче да „када затаји шраф у тиму ја [nastavnik] не будем та која ће то урадити уместо других“. Само на овакав начин Интернест је могао да буде развојни пројекат и за једне и за друге, и да заиста допринесе томе да наставници и ученици уче заједно.

С друге стране, када је реч о очекивањима наставника који су се тек укључили у пројекат, доминира став да ће учешћем у Интернест пројекту остварити дубљу сарадњу са ученицима, који се, после почетне несигурности, брзо заинтересују за нове активности. Наставници сматрају да овакав начин рада више одговара ученицима у односу на класичну наставу у учионици, да преузимањем одговорности за истраживања која реализују ученици „шире видике“ и проширују своја знања више него да су само чули информације од наставника о одређеној теми на једном школском часу:

„Ученицима много више одговара такав начин рада да сами буду активни, оплемењује их, обогаћује, шири им видике на разне начине. То су моја искуства до сада и надам се да ћемо кроз овај пројекат то још више унапредити.“ (библиотекар, средња стручна школа)

Наставници су истакли да Интернест виде као истраживачки пројекат кроз који ће се они професионално развијати, а њихови ученици учити на другачији начин, кроз истраживачке подухвате и сарадњу са вршњацима.

„Вршњачка едукација је веома важна, веома битна, ученици радо слушају вршњаке док говоре, уче од њих, то им је занимљиво. То су озбиљни истраживачки подухвати. Ми размишљамо у том правцу.“ библиотекар, средња стручна школа)

Када су у питању очекивања наставника од пројекта, један број учесника навео је да је мотивисан да се укључи у Интернест јер су у својим школама видели да су колеге које су раније учествовале успеле да код деце пробуде културу читања. Управо је мотивација ученика за читање један од подстицаја за наставнике да се укључе у рад на Интернест пројекту. Наставници су нагласили да овај пројекат виде као прилику да књигу и читање приближе ученицима. Улога наставника је у овом процесу описана као улога онога који треба деци да помогне да се снађу у садржајима који им неће увек бити лаки, да им да смернице, и да пажљиво осмисли процес заједничког читања у којем ће напредовати и развијати се и ученици и наставник.

„Ушао сам у овај пројекат јер сам видео како су моје колегинице успеле да покрену код  деце интересовање за читање, а то је јако ретко у наше доба. Мислим да је то велика ствар. Нашим ученицима су сада рачунари основни медиј кроз који они добијају сазнања, па је ова наша школа у ствари веома застарела. Ово је ретка прилика да се повежу књига и интернет. Интернет је пут којим ученици могу много брже и једноставније да дођу до знања, али књига је незамењива.“ (наставник филозофије, средња стручна школа)

„Мени није лако да пронађем сада ни петоро, шесторо деце која ће хтети да раде на тексту. Али се надам да ће то бити као лептиров ефекат – њих шесторо ће кроз неку причу о томе шта су радили повући још десеторо ученика.“ (библиотекар, средња стручна школа)

Употреба савремених информационо-технолошких средства процењена је и као једна од могућности за унапређење сарадње између чланова школског колектива. Наставници који имају мање знања и вештина из ове области обратиће се својим колегама који су у тој области компетентнији, а корелација између наставних предмета и интердисциплинарност у настави се такође промовише овим приступом (наведен је пример заједничког часа наставника историје и герографије, физике и хемије, грађанског васпитања и грађанске наставе). Осим тога, како се у неким школама часови уз употребу презентација одвијају у школској бибилиотеци или медијатеци због опреме и коришћења интеренета, повећана је и сарадња између наставника и бибилиотекара. Уз то, када је реч о тимском раду, наставници су препознали да се и њихова међусобна спремност на сарадњу рефлектује и на ставове и активности ученика. То је посебно истакнуто у конктексту тога да школа треба ученике и да припреми за рад у савременим условима, а да данас није могуће бити успешан у послу без способности за сарадњу. Наставници очекују да ће им управо учешће у Интернесту омогућити да развију код деце тимски рад, али и да се он опажа као подједнако озбиљан облик рада, као и самостални рад. Говорећи о очекивањима развоја сарадње унутар колектива, наставници су навели да очекују да остваре сарадњу и са колегама изван своје школе који су укључени у Интернерст. Ипак, учесници су свесни да сарадњу између колега унутар школе понекад није лако остварити. И док у неким школама не постоји култура сарадње, у другим школама у сусрету са новинама (нпр. коришћење информационо-комуникационих технологија) поједине колеге неће бити спремне да учествују у пројектним активностима.

  „Ми до сада у школи нисмо имали ту врсту тимског рада, барем не толико заступљену колико се овде очекује. То ће бити драгоцено искуство за све нас.“ (библиотекар, гимназија)

Бибилотекари истичу да је посебна отежавајућа околност за њих то што не успевају да остваре успешну сарадњу са родитељима. Како они процењују, родитељи нису заинтересовани за сарадњу са бибииотекарима јер они не предају ниједан наставни предмет, не оцењују ученике, и стога родитељи немају мотивацију да се одазову неком од позива које им библиотекар упућује. Библиотекари се надају да ће им Интернест пројакт помоћи у томе да мотивишу родитеље за сарадњу са школском библиотеком, јер се надају да ће родитељи бити заинтересовани за пројекат у који су укључена њихова деца, и да то може бити добар увод у даљу сарадњу.

„Оно што као школски библиотекар никада нисам успела, а 30 година радим, је сарадња са родитељима. Волеа бих да остварим и ту сарадњу. Успела сам да се повежем са локалном заједницом, али са родтељима нисам. Ваљда школски бибилиотекар нема довољно тог декоративног, видљивог ауторитета, па када школски библиотекар позове родитеље, породицу, на сарадњу, то код њих не одјекне тако као када то уради неки наставник који носи дневник у руци и оцењује ученике. Можда ће овај пројекат да ми помогне у томе. Ја сам већ анимирала ученике, и морала сам да тражим сагласност од њихових родитеља да се ученици укључе. То је први корак, да се упознамо, а после и да се родитељи укључе, и они прате своју децу, знају шта они раде и да припомогну. Од овог пројетка очекујем да развијем и тај облик сарадње, са родитељима.“ (библиотекар, средња стручна школа)

Наставници су нагласили и да трајање школског часа од 45 минута није довољно за успешна постигнућа ученика, те да очекују да ће кроз овај пројекат омогућити ученицима спој онога што се одвија током једног школског часа и ваннаставних активности. Такође и ова група учесника очекује да кроз овај пројекат ојачају и развију нека своја интересовања или запостављене вештине. На пример, један наставник навео је да, уколико његови ученици одлуче да кроз учешће у пројекту праве филм, прво он сам мора да научи нешто о томе како се прави филм, јер о томе нема никаква знања и вештине:

„Имам осећај да ћу и ја кроз овај пројекат усавршити неке своје вештине. Уколико моји ђаци одлуче да снимају филм, ја о томе не знам ништа. Са њима ћу учити, од њих ћу учити, па ћу то   знање пренети даље и применти на својим часовима.“ (наставник социологије, гимназија)

 

Закључак

 

Сви учесници, без обзира на постојање претходног искуства у оквиру Интернеста, процењују да је унапређење њихових професионалних компетенција и стила рада значајно за њих као професионалце, али да је такође веома важно за ученике. Ученицима су часови занимљивији када се не своде само на предавања, ученици су истински мотивисани да раде ако они могу да искажу споствене вештине, мишљење и ставове, да покажу креативна решења до којих су дошли у вези са задатом темом, да презентују другима резултате до којих су дошли истраживањима која су спровели у библиотеци, локалној заједници, некој од установа културе у граду или на интернету. У таквом окружењу и наставници добијају нову мотивацију и енергију за даљи рад и наступају заједно са својим ученицима као ко-конструктори знања и идеја, како унутар учионице, тако и изван ње.

„Дугорочно, верујем да ће настава у свим предметима да изгледа овако. Суштина школе су ђаци, они треба да имају корист од тога што ми радимо.“ (библиотекар, средња стручна школа)

„Наставницима је проблем да раде на рачунару, ученицима је проблем да читају, а овај пројекат је прилика да се те две ствари некако споје: те две ствари су наставници и ученици, а те две ствари су и књига и рачунар.“ (библиотекар, гимназија)

 

     ПРИЛОГ 1.

 

Водич за фокус-групну дискусију

[kompetencije nastavnika]

 

И.          Увод (10 минута)

 

Сврха: Међусобно упознавање и објашњавање сврхе фокуса. Дефинисање правила понашања. Од сваког учесника се тражи да каже нешто, олакшавајући будућу комуникацију.

 

Добар дан, моје име је ________, и ја ћу бити модератор ове дискусије. Мој задатак је да олакшавам ток овог разговора и да водим рачуна о томе да покријемо све важне теме које ћемо данас покренути и да сваком учеснику пружим прилику да каже оно што мисли и осећа. Циљ нашег данашњег окупљања јесте да утврдимо на који начин наставници размишљају о компетенцијама које су им неопходне у њиховом свакодневном раду са ученицима, али и родитељима и њиховим колегама. Желим да чујем ваша мишљења, мишљење сваког учесника је подједнако важно, а ваши одговори се не вреднују на нивоу тачних и погрешних одговора. Волела бих да ми кажете све што вам падне на памет у вези са овом темом.

 

Хвала вам што сте нашли времена да учествујете у овом разговору. Као што ћете видети, покренућемо више различитих тема, а ја вас молим да о свакој од њих слободно расправљамо и притом поштујемо и она гледишта која се разликују од наших.

 

Уважавање разлика. Сигурна сам да ћете овде можда чути мишљења и ставове са којима се ви не слажете. То је сасвим у реду и очекивано, и надам се да ћете се, ако нађете за сходно, супротставити таквим мишљењима или ставовима на уљудан и примерен начин. Исто тако, може се десити да током разговора промените своје досадашње ставове о некој теми због тога што сте чули неки нови аргумент. Молим вас да ми слободно кажете, уколико се то деси.

 

Важно правило: увек говори само једна особа. Због тога што поштујемо свачије мишљење и због тога што желимо да сви чују оно што је неко рекао, основно правило овог разговора јесте да у сваком тренутку говори само једна особа. Желимо да овај разговор протекне у доброј и културној атмосфери. Стога је важно да уважавате особу која говори и да сачекате да она заврши са оним што је хтела да нам каже.

 

Поверљивост/анонимност. Овај разговор је потпуно анониман и све што нам кажете сматраћемо да је крајње поверљиво. Никада нећемо довести у везу ваше стварно име и презиме са оним што сте овде казали. Уколико будемо наводили неко ваше мишљење уз њега ћемо навести неко измишљено име или измишљени надимак. На тај начин, нико неће бити у стању да ваше стварно име доведе у везу са оним што сте овде казали. Ви сте сасвим случајно изабрани да постанете члан ове групе, И ми веома ценимо што сте нашли времена да нам се придружите. Поред мене се налази овај мали диктафон, какав користе и новинари. Диктафон ће ми помоћи да тачно забележим ваше речи. На основу тог звучног записа нико, сем мене, неће бити у стању да реконструише ко од вас је шта тачно казао. Диктафон користимо само због тога што нам је важна свака ваша реч и хоћемо да их забележимо. На тај начин, не морам да записујем оно што говорите и могу да се усредсредим на ток саме дискусије.

 

 

• Ви овде представљате и људе који се не налазе у ово просторији. Можете слободно да износите и њихова мишљења и ставове, уколико су вам познати.
• Можете да говорите потпуно слободно, нама је важно да вас чујемо.
• Желим да се сви добро осећају – разумем да је ово сасвим ново искуство за вас али се надам да ће вам бити занимљиво.

 

Учесници се представљају. Кренимо редом око стола. Реците нам нешто о себи, како се зовете (само лично име), где радите, колико искуства имате и слично. Било шта што нам може помоћи да се боље упознамо да бисмо што успешније обавили овај разговор.

 

(МОДЕРАТОР БИ ТРЕБАЛО ПРВИ ДА СЕ ПРЕДСТАВИ, КАЖЕ СВОЈЕ ИМЕ И ПАР ОСНОВНИХ ПОДАТАКА О СЕБИ И О ТОМЕ ГДЕ РАДИ)

 

 

ИИ. [opšte raspoloženje] (15 минута)

Сврха: Учесници дискусије још увек нису упознати са главном темом (компетенције наставника), овај део разговора служи као увод у тему

 

1. У раду са ученицима, ви свакодневно користите неке вештине. Које су то вештине? Коју своју вештину највише цените код себе? Постоји ли нека вештина за коју сматрате да нисте њоме у потпуности овладали, а значајна вам је за рад са ученицима?

 

 

ИИИ. [spontane percepcije o potrebnim kompetencijama nastavnika] (30 минута)

Сврха: „мапирање“ простора и значењског смисла оних компетенција које наставници спонтано препознају као неопходне за њихов свакодневни рад;

 

1. Као што знате, данас ћемо разговарати о компетенцијама наставника. Под њима подразумевамо спој знања, вештина и вредносних ставова који су неопходни у раду сваког наставника. Када размишљате о наставничкој професији данас [PAUZA] шта сматрате да су компетенције које сваки наставник треба да поседује? Набројте ми те компетенције.
2. Можете ли ми навести пример за … [prva kompetencija koju su naveli] Зашто је она значајна? Да ли сматрате да вам је та компетенција значајнија у раду са ученицима или на пример приликом сарадње са колегама или родитељима?
3. Поменули сте [druga kompetencija koju su naveli] Шта то значи? Опишите ми ту компетенцију. Када ова компетенција доалзи до изражаја у вашем раду?
4. ИСТА ПЕТЉА СЕ КОРИСТИ И ЗА НАРЕДНЕ КОЈЕ СУ НАВЕДЕНЕ – БИТНО ЈЕ ДА СЕ ЗА СВАКУ НАВЕДЕНУ КОМПЕТЕНЦИЈУ ДОБИЈЕ ОПИС ШТА ОНА ЗНАЧИ, ОПИС ПРЕКО ПРИМЕРА КАДА СЕ КОРИСТИ И ЗАШТО СМАТРАЈУ ДА ЈЕ ЗНАЧАЈНА)

 

 

ИВА. [percepcije o kompetencijama stečenim ili unapređenim kroz Internest projekat] (30 минута)

Сврха: „мапирање“ компетенција за које наставници препознају да су стечене или унапређене кроз пројекат у коме су учествовали;

 

1. Имајући у виду да је Интернест развојни пројекат кроз који се развија информатичка култура, слободно и одговорно мишљење, па самим тим и многе друге компетенције, занима нас да ли постоје неке од претходно споменутих компетенција које сте стекли или усавршили кроз овај пројекат?
2. Молим вас да ми опишете кроз које активности и на који начин?
3. Да ли постоје компетенције које нисмо споменули, а да су стечене или усавршене кроз пројекат Интернест? Зашто је она значајна? Да ли сматрате да вам је та компетенција значајнија у раду са ученицима или, на пример, приликом сарадње са колегама или родитељима?

 

1. ИСТА ПЕТЉА СЕ КОРИСТИ И ЗА СВАКУ ОД КОМПЕТЕНЦИЈА КОЈУ СУ НАВЕЛИ – БИТНО ЈЕ ДА СЕ ЗА СВАКУ НАВЕДЕНУ КОМПЕТЕНЦИЈУ ДОБИЈЕ ОПИС ШТА ОНА ЗНАЧИ, И ОПИС ПРЕКО ПРИМЕРА КРОЗ КОЈЕ АКТИВНОСТИ И НА КОЈИ НАЧИН СУ СТЕЧЕНЕ ИЛИ УСАВРШЕНЕ.

 

ИВБ. [očekivanja o kompetencijama koje mogu biti stečene ili unapređene kroz Internest projekat] (30 минута)

Сврха: „мапирање“ компетенција за које наставници очекују да могу бити стечене или унапређене кроз пројекат у коме ће учествовати;

 

1. Имајући у виду да је Интернест развојни пројекат кроз који се развија информатичка култура, слободно и одговорно мишљење, па самим тим и многе друге компетенције занима нас да ли постоје неке од претходно споменутих компетенција за очекујете да ћете стећи или додатно унапредити кроз овај пројекат?
2. Молим вас да ми опишете кроз које активности и на који начин очекујете да ће бити стечене или усавршене?
3. Да ли постоје компетенције које нисмо споменули, а да очекујете да ћете их стећи или усавршити кроз пројекат Интернест? Зашто је она значајна? Да ли сматрате да вам је та компетенција значајнија у раду са ученицима или, на пример, приликом сарадње са колегама или родитељима?

 

1. ИСТА ПЕТЉА СЕ КОРИСТИ И ЗА СВАКУ ОД КОМПЕТЕНЦИЈА КОЈУ СУ НАВЕЛИ – БИТНО ЈЕ ДА СЕ ЗА СВАКУ НАВЕДЕНУ КОМПЕТЕНЦИЈУ ДОБИЈЕ ОПИС ШТА ОНА ЗНАЧИ, И ОПИС ПРЕКО ОЧЕКИВАЊА КРОЗ КОЈЕ АКТИВНОСТИ И НА КОЈИ НАЧИН МОГУ БИТИ СТЕЧЕНЕ ИЛИ УСАВРШЕНЕ.