Циљеви овог програма су: медијско описмењавање ученика и наставника и стицање способности тумачења и разумевања медијских садржаја, развијање критичке дистанце у потрошњи медијских садржаја као механизма одбране од медијских манипулација и изазова потрошачке културе, подстицање креативности ученика и афирмација индивидуалне иницијативе, развој информатичке културе наставника, библиотекара и ученика и оспособљавање за коришћење и креирање дигиталних извора информација и оспособљавање за тимски рад и стицање основних знања о пројектном менаџменту.
Дугорочно гледајући, то би требало да резултира унапређењем школских библиотека у информационе центре, увођењем медијског образовања у ваннаставне активности у школама и развијање институционалних структура које воде ефикаснију бригу о талентованим ученицима.
Активности предвиђене овим програмом могу се поделити на активности носиоца пројекта и активности школских пројектних тимова. Активности носиоца пројекта су: расписивање конкурса за школе које учествују у пројекту и израда упутства за реализацију конкурсних задатака из области медијске културе, подршка школским пројектним тимовима у реализацији конкурсних задатака, организација Фестивала креативности[1], евалуација пројекта: припремање и спровођење анкете међу учесницима и гостима Фестивала и обрада прикупљених података, израда публикације о Фестивалу креативности.
Активности школских пројектних тимова су: аналитички рад на тексту из области медијске културе, креирање мултимедијалних прилога којима се проширује садржај штампаног текста, приказивање креираних садржаја на Wеб презентацији школе и припрема и представљање реализованог пројектног задатка на Фестивалу креативности.
Када се први пут спроводио у целости 2009. почео је у марту и трајао је до јула 2010. године када је одржан први Фестивал креативности. Пројекат је био изведен у 10 средњих школа и две основне школе у Суботици, Новом Саду, Зрењанину, Бачкој Паланци, Шапцу, Лозници, Ваљеву, Параћину, Нишу и Београду.
Циљна група овог програма су наставници, библиотекари и ученици школа, државне структуре које се баве образовањем, културом и медијима[2], НВО и фондације које се залажу за вредности које пројекат афирмише, привредне организације које су потенцијални донатори пројекта.
Информација о пројекту и позив за подршку упућени Канцеларији за младе града Београда, Амбасади Норвешке у Београду и Фонду за отворено друштво.
Стратегије на које се носиоци програма ослањају да би остварили задате циљеве су:
- Медијско описмењавање ученика и наставника
- Развијање критичке дистанце у потрошњи медијских садржаја
- Подстицање креативности ученика и афирмација индивидуалне иницијативе
- Развој информатичке културе наставника, библиотекара и ученика и оспособљавање за коришћење и креирање дигиталних извора информација.
- Оспособљавање за тимски рад и стицање основних знања о пројектном менаџменту.
Предвиђено је да се овим програмом ученици оспособе да тумаче медијске садржаје и да се према њима критички односе, као и да остваре утицај у сопственој културној средини стварајући нове облике медијске културе.
Развој пројекта прати стручни тим састављен од рецензената пројекта, пројектног тима, стручних сарадника, школских педагога и директора школа укључених у пројекат као и представника партнера, донатора и стручњака.
Евалуација рада спроводи се на годишњем нивоу. Свим учесницима и гостима Фестивала дели се анкета на основу које ће пројекат бити вреднован. Резултати анкете се систематизују и објављују у билтену Фестивала и послужиће носиоцима пројекта за припрему наредног конкурса и Фестивала креативности.
Инфотека европске школе се као програм спроводи у 3 велике фазе:
- Расписивање конкурса за школе које учествују у пројекту и давање прецизног упутсва за његову израду
- Рад на пројектним задацима у школама и пружање подршке школским тимовима
- Организација Фестивала креативности
[1] Организација пута и боравка школских пројектних тимова конципирање и реализација програма Фестивала организација рада стручног жирија израда радних и рекламних материјала.
[2] Министарство просвете, Министарство културе и медија, Министраство за омладину и спорт, Градски секретаријат за образовање, Градски секретаријат за културу, Завод за унапређење образовања и васпитања, Канцеларија за младе…